Srspka guvernerka Jorgovanka Tabaković od milošte, od Veljka Odalovića  zvana Cica, a od Vučića Jorgos,u zanosu ulagivanja tiraninu rekla je rečenicu zbog koje treba dosta dugo da provede u Požarevcu. Ona je potrošila milione za zadovoljavanje potreba svoje dve kćerke i sina, kupujući im stanove u Rimu, Beogradu, Novom Sadu. .. „Kada bolje razmislim, Tebe Aleksandre ovaj narod nije ni zaslužio“! I nije, kaže većina opljačkanih građana Srbije, ali nas je tiranin i sebe i nas doveo do samog gorkog kraja. On će završiti u njujorškom zatvoru, a mi ćemo umirati i gladni i žedni. Velika propagnda laži nastvaviće da ga veliča, sve dok im ne pokažemo gde im je mesto

Zoran Stanić

Aleksandar Vučić nije više predsednik Srbije. Nije ni predsednik Srpske napredne stranke. Običan je grašanin. Uplašeni građnin koji sa svojom klikom čeka da ga odvedu, kako je već ugovorio u pregovrima sa Ministarstvom pravde Sjedinjenih Država, čiji državni sekrtar je i vrhovni javni tužilac, da mu sude za više teških krivičnih dela, a za većinu ga čeka doživotni zatvor.

Vučićevu tiraniju održala je Velika propaganda laži. Televizije sa nacionalnim frekvencijama, privatne televozije u vlasništvu Bratislava Gašića i mediji, koji su svi odreda stavljeni pod šapu Aleksandra Vučića, celodnevno su izveštavali o njegovim “istrorijskim govorima“.

Svaka izjava Aleksandra Vučića i njegovog kartela je veličana, proglašavna je vladarom sveta.

Tri programa državne RTS, radio programi, dnevni listovi  Politika, Novosti, Blic, Kurir, Alo, Telegraf,  TV STUDIO B, Prva, B 92 svi su pod Vučićevom kontrolom. A u čijem vlasništvu?

Alo, TV Studio B,Telegraf kupio je Siniša Mali, a Politiku, Novosti, Kurir “kupili“ su Vučićevi tajkuini, parama državnih preduzeća.

Vučić je formirao svoj propagandi tim. On nije bio o sudbini listova, televizija. Njemu je bilo vađno da plaća čelne ljude, da mu ljube ruke.

Pod Vučićevom tiranijom pisani mediji su doživeli potpuni krah. Deset dnevnih listova u Beogradu štampa jedan odavno izraubovana štamparija na Novom Beogradu!Ako bi se ona pokvarila, novine u Srbniji ne bi izlazile. Uništio je štamparije Glasa, Borbe, Politike..

Novinarski proletarijat je izložen progonima, podsmehu…

Novine su kupovane parama nepoznatih tajkuna. Plaćani su milionski iznosi predhonim vlasnicima  sa računa Telekoma, EPS-a, Puteva Srebije, kreditima banaka, Pošte… Polovina novca davana je Vučiću i Siniši Malom.

Samo su dnevni listovi NOVA i Danas  van kontrole Vučićeve mafije, te nedeljnici Radar Vreme, kao i TV stanice N1 i Nova S. Međutim, u dogovoru sa međunarono poznatim kriminalcem Draganom Šolakom, parama Telekoma  Vučić je kupio uideo Šolakove kompanije, ali još nije  to realizovao, jer ga čreka odlauak u zatvor u Njunjorku.

Vučićeve sluge su Dragan J. Vučićević, glavni urednik Inormera, kpome je Vučić dodelio i te-ve frekvenciju. Programe Ingformera prenosi većina loklani televizija, kda to Vučićević naredi.

Vučić je Vučićeviću omogućio da kupi šest stanova, najveću hladnjaču za smrznuto voće u Srbiji, koja drži monopol.

Na vestima Informera Vučić svakodevno “ razgovara“ sa predsedniko m Trampom, Emanuelom makronom, predsednicim Putinom, Si Đipingom, gospođom Ursulom fon der lajen, šeicima…. bankarima.

Većina ovih vesti su lažne. Protokolarne čestitke državnih praznika Srbije koje su upšućuju predsedniku, Informer, PINK, RTS i svi drugi mdiji čoitaju sa strahopoštovanjem, kao izraze najvećeg poštovanja ljudi iz Bele kuće, Kremlja prema Vučiću..

Vučićević je našmrka teko kolima povredi na pešačkom prelau maloletnu devojku. Istina, nije pobegao, izvinjavao se, za razliku od drugih ali nije odgovarao.

Kćerka vlasnika PINK-aitrovića Andrea Mitrović je našmrkana  na pešačkom prlazu pogzila devojku Andreu Bojanić. Odgovornost je, nakon nekoliko sati, preuzeo Željkov sin iz prvog brfaka Aleksandar, koji je osušen na kaznu kućnog pritvora, koji je bio fiktivan. Andrea je, kako piše u svoje dve knjige Vitni Vit, morala u avion, da izgubi nevinost kod ostarelog Bila Klintgona!

Nije samo Andrea stradala od Mitrovićeve ruke. U hotrelu je nađrna mrtva njegova ljubavnica Ivana Bodrožić, a neki mesec kasnije je u saobraćajnoj nesreći poginula i njena majka. Policija je za trovanje optužila Željka i njegovu ženu Milicu.

Patolog sa VMA, Radovan Furtula, koji je radio reobdukcijutgela Ivane Bodrožić, nedsvno je izjavio da je zvanična obudkcija lažna!

TV Pink je kupleraj u kojem orgijaju Vučićevi narko bosovi. Đeljko im podvodi mlade devojke, koje se “uče spikeskim poslovima“. Da bi okajao grehe, Mitrovuić putuje svake nedelje da siromašnima udeli po pola miliona dinara, verujući da će mu svi zločini biti oprošteni. A Vučić mu je sve oprostio, kao i poreska prava i mnoge banke koje ne smeju da naplaćuju porez i da aktiviraju menice.

Kolika je drskost Mitrovića i njegovog gospodara Vučića, svedoči i njihov pokušaj ucenjivanja jednog američkog diplomate, koji je otišao iz Srbije, kome su podvodili Vericu Bradić i hteli da ga ucenjuju snimcima. U zgrdi PINK-a orgijali su Goran Vesić i mnogi ministi, kojima su podvođene mlade glimice, pevaljke u pokušaju, novinarke… Policija ih je snabdevala dovoljnom količinom narkotika iz zhaplene.

S druge strane, Mitrović je retko plaćao zaposlene, pa se neke i umiale od gladi ili se ubile!

Koliko je bestidan Vučić, nakon što se nekoliko desetina hiljada građana skupilo ispred zgrade RFTS-a. novinarka Bojana Mlađenović je pitala Vučića šta misli o rulji ispred zgrade! Dva meseca kasnije ova polupismena novinarka imenovana je za glavnu i odgovornu urednicu RTS-a. Ona je, dok je bila mlađa i uksunija, služila urednicima RTS-a i njihovim gostima za odmor i razondu, a onda su je prepustili u zagrljaj  njenom bivšem profesoru Draganu Simeunoviću, koji je danas ambasador u Rumuniji, pa ona nađe vremena i za njega.

Atmosvera u RTS-u je pred pucanjem. Za glavnu urednicu i direktorku RTS-a Vučić je još predsednik Srbije. I više od toga!

Osim Predraga Srapae, Gordane Uzelac, pomenutih javnih žena sa RTS-a istaknuti primerci Vučićevih slugu iz Velike propagande laži su i Milomir Marić, Milorad Vučećil, izvesni medijski stručnjak Nebojša Krstić, Aleksandar Sposlovski, direktorka Stduia B Vučićević…

Kako se osloboditi ovih besprizornih “novinara“ i medija?

Verujem da će se politička i medijska moć dosadašnjeg centra vlasti brzo osipati.

RTS i prekid govorasu najava drugačijeg tretmana Kao primer  naveodimo prekidVučićevog  njegovog govora na RTS-u, koji se može nazvati  „pokaznom vežbom“.

Hoće li se i imamo li snage da sudimo Vučićevim propagandistgima koji su nas godinama lagali, prljali vrešali, iznoseći netačne podatke o Vučićevim uspesima, investgicijama,neimarskim podvizima, a izostavlajući vesti o zapleni nekoliko stotina tona kokaina i gde ga sve u Evropči otužuju zA teška krivična  dela.

Julius Streicher (Julijus Štrajher) bio je urednik ozloglašenog nacističkog antisemitskog lista Der Stürmer i osuđen je na smrt vešanjem na Nirnberškom procesu 1946. godine.

Sam list Der Stürmer nastavio je da izlazi do samog kraja rata (1945), ali podaci o nacističkim publikacijama beleže da je srodni, zvanični partijski organ Nationalsozialistische Beamten-Zeitung (ili slični regionalni nacistički listovi poput NS-Kurier) restrukturiran ili ukinut 1942. godine usled ratne štednje papira i reorganizacije štampe u Trećem rajhu.

Na Nirnberškom procesu, Štrajher je proglašen krivim za zločine protiv čovečnosti zbog huškanja na genocid i širenja mržnje putem svojih štampanih medija, što predstavlja istorijski presedan gde je jedan urednik i novinar osuđen na smrt isključivo zbog svoje propagandne uloge u sprovođenju Holokausta.

Ključne činjenice o suđenju i presudi:

·   Presuda i pogubljenje: Nakon završetka rata, Štrajheru je suđeno na Nirnberškom procesu ·    Specifičnost slučaja: Štrajher je bio jedinstven među osuđenicima jer nije direktno učestvovao u vojnom planiranju niti je upravljao koncentracionim logorima. Osuđen je na smrt isključivo zbog svog propagandnog rada u novinama, jer je Međunarodni vojni sud utvrdio da je njegovo višegodišnje huškanje i pozivanje na uništenje jevrejskog naroda direktno podstaklo i omogućilo Holokaust.

I drugi fašistički ili kolaboracionistički list u Evropi koji je pretrpeo izmene 1942. godine (poput francuskog „Je suis partout“ čiji je urednik Robert Brazijah takođe osuđen na smrt nakon rata), sam Štrajher i njegov „Der Štirmer“ ostaju najpoznatiji istorijski primer gde je urednik nacističkog lista poslat na gubilište.

Čelnicima Vučićeve Velike propagnade laži, svakako, treba suditzi. Pored kazne za učešće u organizovanom zločinačkom poduhvatu veličanja dikature i pljačkanju jednog naroda, javnosti trteba pokazati da  ovakva vrsta propagnde mora biti privedena pravdi.

Vučićev kartel će sigurno biti pred sudom. I Njegovou Veliku propagandu laži treba izvesti i pred redovni sud i sud javnostzi.

Da li je, možda, guvernerka Tabaković bila u pravu kada je rekla – Aleksandre, tebe ovaj narod nije zaslužio!