Milovan Brkić

Edvard Majkl „Ber“ Grils je britanski avanturista, bivši pripadnik SAS jedinice, počasni potpukovnik, pisac i televizijski voditelj. Najpoznatiji je po svom učestvovanju u televizijskoj seriji Čovek protiv divljine.

Njegove reči su  i meni bliske, možda i sudbine.

– Nakon čitavog života testiranja od čega su ljudska bića zaista satkana, došao sam do jednog tihog zaključka. Najmoćnija sila kojoj sam ikada prisustvovao nije snaga. To je dobrota.

Gledao sam čvrste, sposobne ljude kako se slomljeni raspadaju u divljini. I gledao sam kako ih najmanji čin dobrote – podeljeni obrok, ruka pružena na steni, ili reč vere kada im više ništa nije preostalo – potpuno transformiše.

U dobroti nema ničeg slabog. Potrebna je stvarna snaga da bi se bilo blag u surovom svetu, da se izabere plemenitost kada bi surovost bila lakša i ne bi te koštala ničega.

Živimo u dobu koje slavi glasne i bezobzirne, one koji se gazeći preko svih probijaju do vrha. Ali nikada, ni na jednom planinskom vrhu, nisam upoznao zaista srećnog čoveka koji je dotle stigao tako što je bio zao.

Kada dođe moje vreme, ne želim da me pamte po planinama na koje sam se popeo niti po okeanima koje sam prešao. Želim da moji pamte da sam ja bio dobar čovek. To je, na kraju, jedini vrh koji mi je ikada zaista bio važan.

Kada bi vas ljudi opisali jednom jedinom rečju nakon što odete, koja bi to reč najviše voleli da bude? Idealan odgovor bi verovatno bio integritet ili pouzdanost – reči koje u sebi nose i snagu i tu nepokolebljivu – rekao je gospodin Edvard.

Srpski tiranin Aleksandar Vučić se popeo na vrh, na koji se  političar popeti može. Ali, kako sa tog vrha, na kome uvek bode, sići i ostai u sedlu? A sići se mora, poručeno mu je. I njemu i njegovom kartelu.

– Sve sam učinio za Srbiju. Istorija i vreme su jedina prava merila nečijeg rada. Da li će i kako neko biti upamćen kroz 10, 20 ili 30 godina ne zavisi samo od ličnih namera, već od trajnih rezultata koje ostavlja iza sebe – rekao je, skoro plačljivim glsom Aleksandar Vučić, podnoseći ostavku na funkciju predsednika Srbije, u drugom mandatu.

Ostavku je podneo da bi se kandidovao za premijera, ako njegova parija SNS pobedi na vanrednim parlamentarnim izborima.

Zašto bi se njega sećali za 10, 20 ili 30 godina? Zar on neće biti među nama, recimo, kao prmijer Srbije. Sećanje na nečiji rad odnosi se na mrtve ili one koji nisu prisutni!

Vučić i njegovi najbliži saradnici znaju da put ga zove, mora poći. Samo u Fedralnom sudu u Istočnom Njujorku čekaju ga procsi na kojimja će dobiti nekokoliko doživotnih robija i zatvorskih kazni. Da neka dela pomenmo: zbog falsifikovanja pasoša sa kojim je hteo da uđe n konved Republikanse stranke u majamiju, na imannju predsdnika Trampa, 15. marta prošle godine. Prijavu je potpisala  gospođa Suzana Vajls, koja ga je sprečila da nepozvan uđe na konvend i da plati prilog, što je još teži restup, a on je to učinio, misleć da će sve to, kao i ranije, da mu bude oprošteno.

 Bivši venecuelanski predsednik Nikola Maduro je potpisao izjave kojim je opisao da je Vučić, sa svojom organizovanom kriminalnom grupom koju su činii Ane Brnabić, Siniša Mali, Marko Đurić, i Nikolica Selaković, organizovao lažno brojanje glasova na američkim predsedničkim izborima, koje je kandidat Donald Tramp izgubio. Gospodin Maduro je ponudio i dokaze, na koji način je to organizovao. To delo, ili nedelo, kođtaće ga slobode za dugi period.

Pred isim sudom će se voditi i proces za promet nekolilo stotina tona koakina, opet uz pomoć gospodina Madura . Milijarde su završile u banci u Dubaiu, čiji računi su zaplenjeni, nakon svedočenja uhapšenh Vučićevih “transportera“. Stotine agnata DEA, FBI-a. CIA … i evropskih istražnih organa, rdaili su na razboijanju ptojekta transporta kokaina u izvedbi Aleksandra Vučića i njegovog kartela.

Vučića čekaju procesi podmićivanja američkih ambadsadora i vsiokih yvaničnika, za korupciju u poslovanju njegovih kompanija.

Da li će se iko sećati u Srbiji za 1o0, 20 ili 30 godina Aleksandra Vučića dok on bude smešten u američke najstrožije zatvore? Postoji li čovek kome je Vučić makar pomislio dobro? Ili da se pokajao zbog svojih zlodela?

Nikaragvanski diktator Somoza je upitan šta misli o ubistvu nikaragvanskih pobunjenih grašana rekao- Ja sam posetio nihove grobove i verujte mi, dugo sam dugo ćutao!

Da li je tiranin Vučić ikada posetio grob svoga bivšeg prijatelja Vladimir Cvijana i grobove onih koje je nemilosrdno ubijao?