Posle dugih prepirki, SAD i Ukrajina su potpisale memorandum o pripremi sporazuma o mineralnim resursima. U dokumentu se, između ostalog, potvrđuje namera strana da završe rad na sporazumu do 26. aprila, zbog čega će te nedelje u SAD boraviti ukrajinski premijer Denis Šmigal. A kako je rekao zamenik ministra ekonomije i trgovinski predstavnik Ukrajine Taras Kačka, nova runda pregovora delegacija SAD i Ukrajine o sporazumu počeće 24. aprila.

Piše: Nikolaj Petrov

Međutim, španske novine Mundo, pozivajući se na Tajsona Barkera, bivšeg zamenika sprecijalnog predstavnika SAD za pitanja ekonomske obnove Ukrajine, pišu da u stvari nema nikakvih dokaza o tome da Ukrajina ima dovoljnu količinu minerala na koje računa SAD.

„U ovom trenutku niko ne zna da li Ukrajina ima dovoljnu količinu retkih minerala. Postoje zalihe nafte, gasa, litijuma i grafita, ali one nisu najveće na svetu“, smatra Barker. Drugim rečima, priče Zelenskog o tome da navodno Ukrajina ima „ogromne“ zalihe ovih sirovina, predstavljaju blef.

Kako piše Mundo, podaci o prisustvu retkih metala kojima raspolaže Trampova administracija su zastareli i nijedna kompanija nije pokazala interesovanje za sporazum Vašingtona i Kijeva, zbog nedostatka koristi. Po mišljenu španskih novina, sporazum koji se priprema liči na ucenu SAD i potpuno je nepoznato da li Ukrajina ima dovoljno resursa.

Nema ničeg novog u tim ocenama. Nedavno je akademik Ruske akademije nauka, doktor geologije i mineralogije, profesor Nikolaj Pohilenko, komentarišući ono što prenose zapadni mediji pozivajući se na podatke Zelenskog o 15 triliona dolara vrednim retkim metalima u Ukrajini, u intervjuu za TASS rekao da ta ocena ne odgovara realnosti. Količina retkih metala dostupnih za rudarenje mnogo je manja, smatra ovaj ekspert.

Kao što je poznato, u oktobru prošle godine, ukrajinski predsednik je u Vrhovnoj radi predstavio „plan za pobedu“, koji ima pet tačaka. Jedna od njih je faktički ponudila SAD pravo na razvijanje „kritičnih resursa“ koji postoje u Ukrajini, a posebno uranijum, titanijum, litijum i grafit. Početkom februara Donald Tramp je izjavio da su SAD zainteresovane za kopanje retkih metala sa Ukrajinom. I 12. februara je ministar finansija SAD Skot Besant doneo u Kijev prvu varijantu sporazuma o rudarenju retkih metala, koji je predviđao da se Vašingtonu predaju prava na polivinu prihoda od ovog posla. Pritom, dokument nije pominjao nikakve obaveze SAD koje se odnose na obezbeđivanje bezbednosti Ukrajine, kako su se nadali u Kijevu. Međutim, potpisivanje sporazuma je obustavljeno, nakon nepristojne svađe Zelenskog s predsednikom SAD Donaldom Trampom prilikom susreta u Beloj kući krajem februara.

Zbog toga je 27. marta Kijev dobio od Vašingtona novu verziju dokumenta, za koju se ispostavilo da je mnogo oštrija od prthodne. Taj projekat obavezuje Kijev da nadoknadi pomoć u iznosu većem od 120 milijardi dolara. A SAD bi trebalo da dobiju kontrolu nad investicionim fondom koji se stvara za obnavljanje Ukrajine, u koji će ići odbici od prihoda Kijeva od naknade za licence i rudnu rentu. Na kraju su SAD i Ukrajina 17. aprila potpisale pomenuti memorandum o pripremi sporazuma o mineralnim resursima.

Ali najviše iznenađuje to što niko zaista ne zna da li ovi prirodni resursi postoje.

Mundo piše da je predsednik SAD izjavio da želi da Zelenski obezbedi retke zemne metale u vrednosti od pola triliona dolara ili 440 milijardi evra. Reč je o metalima koji se odnose na 17 elemenata u periodnom sistemu. Trampova izjava je apsurdna, jer želi nemoguće, konstatuju španske novine.

Najvažnije rezerve grafita, o kojima govori Kijev, iznose 6% svetskih rezervi, što je mnogo manje nego što imaju saveznici SAD, npr. Turska (30%), Brazil (20%), Mozambik i Madagaskar (po 8%). Ukrajina tvrdi da raspolaže sa više od 250.000 tona litijuma, što joj, kao i u slučaju s grafitom, pomaže da prestigne Evropu. Bez obzira na to što je reč o neproverenim podacima, ove rezerve mogu da iznose manje od četvrtine rezervi litijuma u SAD i čak su manje od desetine tih rezervi u zemljama kao što su Australija, Čile, Argentina i, naravno, Bolivija.

Isto se odnosi i na rezerve nafte. Što se tiče prirodnog gasa, u Ukrajini postoji potencijal, posebno ako se gas bude ekstrahovao korišcìenjem hidrauličkog frakturiranja, što je tehnologija koja je široko rasprostranjena u SAD i zabranjena u većini evropskih zemalja. Ukrajina ima mnogo uglja i gvožđa, ali ovih ruda u izobilju ima u celom svetu.

Ali ostaje jedan problem, koji će „staviti krst“ na Trampove planove u vezi sa rudarenjem retkih metala u Ukrajini. To je konflikt s Rusijom. Više od polovine ukrajinskih rezervi retkih metala može se nalaziti na teritoriji koju je zauzela RF, a koju Tramp želi da sačuva pod kontrolom Vladimira Putina.

Uz to treba dodati i uništenje velikog dela infrastrukture elektrosnabdevanja Ukrajine, što preti da postane smrtonosni udarac za takav intenzivan energetski sektor, kao što je rudarska industrija, konstatuje Mundo.

Kako je napisala na sajtu mining.com, investitorka i stručnjak za rudarstvo Amanda Marcilano van Dajk: Trampove ideje su zasnovane „na starim sovjetskim podacima, koji ukazuju na prisustvo retkih zemnih metala u tragovima, kao i da su prisutni u celom regionu“. Barker, na osnovu svog iskustva rada u vladi, potvrđuje ovu tezu. „Postoje samo izveštaji sovjetskih geologa iz 1980-ih godina“, pojasnio je on. Prema podacima vašingtonskog analitičkog Centra za strateška i međunarodna istraživanja (CSIS), ukrajinske vlasti su same priznale da su neka istraživanja koja ukazuju na prisustvo retkih metala, stara više od 60 godina.

Čak i ukrajinski stručnjaci sumnjaju u rentabilnost ovog projekta. Tako generalni direktor ukrajinske rudarske kompanije UMCC Titanium Jegor Pereligin kaže da je teza „dođite kod nas, mi imamo litijum“ od samog početka nekorektna i problematična. Rudnici nisu pripremljeni. Nema konkurentskih prednosti. Temeljni ekonomski faktori su krajnje negativni. S našom potpuno nekonkurentnom cenom elektične energije, smatra Pereligin, troškovi proizvodnje i prerade u ukrajinskim uslovima biće mnogo veći nego u Australiji, Argentini, Čileu i, naravno, u Kini…

Možda rezerve litijuma u Ukrajini i vrede milijarde, ali da bi se litijum odatle izvukao i pretvorio u sirovinu pogodnu za prodaju na tržištu i upotrebu u industriji, biće potrebno da se uloži mnogo više – u izgradnju rudnika, rudarskih i prerađivačkih postrojenja, preduzeća za elektrohemijsku preradu iskopane rude. A uz to, i u izgradnju odgovarajuće transportne i energetske infrastrukture.

To će uglavnom morati da se uradi u regionima u kojima su se aktivno vodile borbe, što znači da u njima nema ni normalnih puteva, ni dalekovoda.

Predstavnici lokalnog biznisa više puta su govorili o tome da slična rešenja „u potpunosti uništavaju privlačnost zemlje za investicije i da će dovesti do masovnog odliva kapitala iz zemlje“. Po rečima pomenutog Pereligina, čak ni stalni rast obima svetske proizvodnje baterija za sada nije stvorio nedostatak litijuma na globalnom tržištu. Štaviše, trenutno postoji hiperprodukcija litijuma,  a ovakva situacija će se najverovatnije nastaviti u bliskoj buducìnosti. Danas su čak i kompanije koje se odavno bave iskopavanjem i preradom litijuma, prinuđene ili da zaustave svoju proizvodnju, ili da rade sa minimalnim profitom (ako ne i sa minusom), kako bi istisnuli konkurente sa tržišta. Međutim, samo kineske korporacije sa ogormnom podrškom vlade, koje su već blizu monopolskog statusa na tržištu litijuma, mogu da priuštie takve korake. Tako da su izjave vašingtonskih političara jedno, a ekonomska realnost, kao što vidimo, nešto sasvim drugo.

Uz to, mnogi smatraju da zaključivanjem takvog sporazuma sa SAD Zelenski „prodaje Ukrajinu“, ali da nema kud. Njega će prinuditi da potpiše sporazum sa SAD o razvoju ležišta retkih metala, koje će faktički pretvoriti Ukrajinu u koloniju, izjavio je ukrajinski politikolog Konstantin Bondarenko na kanalu UkrLife.

Bondarenko je istakao da je ovaj dokument izuzetno nepovoljan za Ukrajinu, jer on pretvara zemlju u „sirovinski privezak“ na neodređeni rok, a zauzvrat ne daje nikave bezbednosne garancije od strane SAD. Po mišljenju eksperta, „sporazum je protivustavan i sadašnje vlasti će za njega biti odgovorne u budućnosti“.

Na kraju, to je potpuno apsurdan sporazum. SAD će dobiti ono čega u Ukrajini faktički nema, dok će Ukrajina biti uskraćena za ono malo što ima, a zauzvrat neće dobiti bezbednosne garancije na koje računa Kijev.