Dragan Marić iz Valjeva, privremeno je stanovnik glavnog grada sa suprugom. Bio je ugledni biznismen, koga su opelješili. Niko mu nije pomogao da se povrati. Pokušao je da dobije “razumevanje“ od tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, ali je sa prijavnice, umesto u njegov kabinet, odveden u Okružni zatvor u Beogradu, a po pravnosnažnosti presude u zatvor u Padinskoj Skeli, zbog ugrođavanja sigurnosti,

Danas živi u Gerontološkom centru Beogradu na Voždovcu. Piše pisma na koja ne dobija odgovore. Na poslednje oglašavanje javio mu se Milovan Brkić, glavni urednik Magazina Tabloid, da pomognemo koliko možemo.

M. Brkić

Magazin Tabloid: Obavestili ste ovih dana sve najviše državne institucije i nosioce najznačajnijih javnih fukcija o organizovanoj kriminalnoj grupi koja je učinila rečima neopisiv masovan zločin protiv čovečnosti. O čemu se radi?

D. Marić: Ministartsvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja jedino je nadležno, osim ostalog, i za smeštaj starih lica u državne domove na osnovu rešenja centara za socijalni rad i da redovno vrši kontrolu njihovog poslovanja.

U ukviru ustanove Gerontološki centar u Begradu posluje četiri doma sa preko 1.000 korisnika.

Modus operandi ustanove i direktora, dr Srđana Dimitrijevića zverinjak je i jazbina bezakonja, ucene dela osoblja, kriminala, korupcije, „štamparije“ za fabrikovanje falsifikovanih dokumenata, i posebno nezamislio i onima iz Kovina, namernog skraćenja životnog veka korisnika, za godinu, dve ili više, zajedno sa gradskim centrom za socijalni rad (v.d. direktor Stanko Gujaničić) i svim odeljenjima za socijalni rad grada Beograda.

Svi su iznad ustava i zakona i sami sebi dali staus papske nepogrešivosti, no nema ko da ih kažnjava.

MT:ovo su izrazito ozbiljne optužbe. imate li dokaze?

D. Marić: Ne jedan, već knjiga sa „hiljadu“ strana, sa faksimilima njihovih dokumenata, prikupljenih u poslednjih skoro osam godina, otkako smo supruga i ja smešteni u dom na Voždovcu, Kačerska 6, sa oko 270 korisnika.Aušvic u gradu beogradu.

MT: Pisali ste svima da je dom na Voždovcu Aušvic u Beogradu? I niko vas nije zvao?

D. Marić: Poštovani Milovane, čemu pitanje o istini? Zašto bi me iko zvao zbog istine.

MT: Navedite i dokažite jedan primer?

D. Marić: Poslednji zločin je normalnom čoveku neshatljiv i nezmisliv. Bez znanja i odluke ili rešenja ministarsta za rad … i socijalna pitanja, u najvećoj konspiraciji, skrivene od očiju javnosti, maltene preko noći je iseljen jedan od četiri objekta doma na Voždovcu (objekat „e“, stacionar doma) sa najranjivijom kategorijom korisnika, polupokretnih i nepokretnih, njih oko 80, i preseljeno u ostale objekte doma i druge domove ustanove, deo i bez znanja rodbine, kao i ja o preseljenju nepokretne supruge u dom na Beženijskoj kosi i razdvojili nas i prpolovili jednu dušu. Ustajem sa tugom, ceo dan uz tugu, ležem sa tugom. jedva čekam da dođe četvrtak i obiđem Dudu.

MT:Koliko mogu da razumem razvojili su vas od nepokretne supruge.

D. Marić: Upravo tako. Dok je bila u stacionaru doma, pripremao sam joj svaki dan dve prepisane hiperproteinske užine sa najmanje 40 grama proteina, uz dodatak i proteina whey, zbog loma kuka.

MT: Zašto ste prepisane hiperproteinske užine pripremali vi, a ne ustanova ili dom?

D. Marić: Razlog svakako postoji. umesto najanje 20 do 30 grama proteina na 100 grama mase (prema nutricionističkim tablicama) servirali su joj po jedan jogurt, koji u 100 grama mase ima 1,6 grama proteina. Bils je to krađa i pljačka godinama na „dobrobit“ supruge, sa znanjem i punom saglasnošću Gradskog centra za socijalni rad i odeljenja za opštine Voždovac.Divni ljudi, zar ne.

MT:Prima li supruga sada u domu na bežanijskoj kosi prave prepisane hiperproteinske užine?

D. Marić: Da, opet malo morgen. Umesto jogurta, od 17. juna 2025 kada je preseljena, daju joj po dve šolje čaja, koji, najverovatnije, sadrži najmanje 20 do 30 grama proteina na 100 ml mase, meni nepoznatih proteina. krađa i pljačka se nastavlja, još žešće. Savest je jezgro i uslov humane savesti! Ovi divni ljudi, pre nego što pođu na posao, zature negde u kući svest i savest, da bi posao radili vrlo „odgovorno“, počev od direktora ustanove i gradskog centra za socijalni rad, rukovodilaca opštinskih odeljenja, supervizora, psihologa, pegagoga, pravnika i drugih koji „humano“ odlučuju na „dobrobit“ korisnika (uvek se napiše čast izuzecima, no ja ih nisam upoznao).

MT: Više puta sam tražio od vas da me obavestite i dostavite dokaze.Zašto to niste učinili?

D. Marić: Nijedan medij (tv, novine i portali) za sve ove godine odbili su da objave jedinu reč o zločinima ustanove, gradskog centra i odeljenja voždovac. čekao sam, dragi milovane, „bombu“ od događaja. eto, pojavi se „bomba“ i obratih se i Tabloidu, znajući da ćete me opet pozvati, kao i uvek do sada. Da, jedino vi.

MT: Šta se zapravo zbilo? zašto je iseljen objekat „e“ iz doma na voždovcu?

D. Marić: U stotinama obraćanja zvaničnicima skoro uvek sam navodio da je dom na Voždovcu aušvic u gradu beogradu. da li me je iko zvao na razgovor? do danas niko. da li je iko podneo krivičnu prijavu ili tužbu. ne znam. a koko bi i smeli, kada bi tada sami sebi namakli omču oko vrata.

U Aušvic grada beograda, u objekat „e“, useljeni su beskućnici iz prihvatilištaiša u kumodraškoj: narkoani, notorni alkoholičari, mentalno teško oboleli i njima slićni. Taj objekat već je ograđen žižanom ogradom.

Dakle, Aušvic u gradu Beogradu i unutar njega mini-logor sa beskućnicima.

Preostalih oko 200 korisnika su zastrašeni, preplašeni, isto kao i stanari okolnih kuća. strah im se uvukao u kosti, posebno zbog dece.

MT: Kako je bilo moguće iseliti korisnike doma, a useliti beskućnike iz prihvatilišta? Svakako da postoji odluka ili rešenje resornog ministarstva.

D. Marić: Da, postoji, ali malo morgen. Ne postoji odluka ili rešenje resornog ministarstva. odgovor je na sledećoj strani.(dokumenta priložena uredništvu)

MT: Ovaj odgovor ministrastva je od 14. jula 2025. Da li ste ovaj događaj prijavili policiji i podneli krivičnu privu za organizovan kriminal?

D. Marić: Krivične prijave u poslednjih nekoliko godina ne podnosim, jer su tužioci svest i savest zaboravili kod kuće, kako bi posao radili „odgovorno“ (čast izuzecima), već samo obaveštenja, kao o ovom događaju. Čak, i kada dobijem neki odgovor, najviše od Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ni Sveti Petar ne može da se snađe šta pišu: te ovi predmeti su u toku, sa oznakama kt, ktr, ktrko … (ne znam ko je okrivljeni, niti brojeve mojih obaveštenja na osnovu kojih su formirani predmeti, kao jedini moguć način identifikacije, te neki predmeti su arhivirani (opet kt, ktr, ktrko . opet ne znam ko je bio okrivljen). nenad stefanović, glavni javni tužilac, i miodrag marković, prvi javni tužilac, nisu tužioci sudske grane vlasti, već najviši predstavnici SNS odbora od vjt u beogradu. iste prefikse imaju i sva ostala tužilaštva. opet, čast izuzecima. Znatno efikasnije je otići u Više javno tužilaštvo u beogradu, i na licu mesta, na zapisnik, podneti krivičnu prijavu. Naravno, jedan primerak meni. 17. jula 2025. već sam bio u Višem tužilaštvu. Slučaj ih je zaintrigirao: da li je nadležno prvo ojt u beogradu ili specijalno tužilaštvo za organizovan kriminal (tok)? saglasiše se da je tok nadležan.

Odmah odem u Tužilaštvo (TOK). „Ne možete dati izjavu jer su svi tužioci zauzeti“. ljudi rade „odgovorno“. dođem i sledeći dan, ali ovoga puta drugi razlog izbegavanja da dam izjavu: „strankama nije dozvoljnjno da daju izjave. idite u policijsku stanicu voždovac i nadležnom inspektoru dajte izjavu“

MT: Dali ste u izjavu policiji na zapisnik, zar ne?

D.Marić: Da, ali opet malo morgen.

Tužilaštvo je je u Ustaničkoj („specijalni sud“) a policijska stanica Voždovac blizu, pored auto-puta. Na prijavnici dežurne službe kažem razlog dolaska (do sada sam inspektorima dao brojne izjave na zapisnik o „odgovornima“ iz doma na voždovcu i odeljenju za socijalni rad voždovac).

Ovoga puta drastično se menja pritup prema meni. Šef dežurne službe, značka 104923, kaže mi da naveden događaj nije „nije posao za policiju“. gledam ga i pitam samog sebe da li je normalan. Tražim razgovor sa nadređenim. Vraća se i kaže mi da mu je nadređeni naredio da me izbace iz stanice, uz pretnju primene sile i brojne uvrede. izbaciše me, kao uličnog kera.

Usput, policijska stanica Voždovac je u debelom dilu sa odeljenjem za socijalni rad voždovac (brojni lažni pozivi radi policijskih intervencija). O tom potom.

Dođem i narednog jutra, istim povodom. Opet isti odgovor kao prethodnog dana

Od drugog šefa smene. Da narednog dana nije bioe rođendan unuku, odbio bih da napustim stanicu, po cenu hapšenja.

MT: Posle ovih nemilih scena u Tužilaštvu za organizovani i policiji voždovac da li ste se ikome obratili

D.Marić: Doslednost se jedna od mojih jačih karakterih osobina.

Dva puta sam pisao direktoru policije, sektoru unutrašnje kontrole, Policijskoj upravi za grad Beograd, načelniku Policijske stanice Voždovac, a 21. jula 2025. vrhovnom i apelacionom javnom tužilaštvu i TOK-u, s molbom da mi omoguće ustavom garantovano neotuđivo ljudsko pravo pristupa policiji i davanja izjave na zapisnik. Sve navedene dopise Vam prilažem, kao dokaz.

Napomena:

Dan nakon ovog razgovora, javio mi se gospodin Marić, da me obavesti da je njegova supruga preminula. Otišao je da je poseti na Bežanijskoj kosi, ali, kada su je dovezli u letnju baštu, već je bila mrtva. Bog da joj dušu prosti. I grehe onima koji surovo vladaju centrima za socijalni rad.