Organizovana kriminalna grupa hara ministarstvom pravde, upravom za izvršenje krivičnih sankcija i srpskim zatvorima. U ministarstvu pravde i upravi za izvršenje krivičnih sankcija caruju kriminal i prostitucija. Neki funkcioneri naplaćuju u novcu, drugi u naturi, a neki od njih i u jednom i u drugom. Svi su povezani zajedničkim kriminalnim interesima i ucenama kontrolišu jedni druge. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast kriminal je legalizovan, smrt i ubistva u zatvorima su svakodnevna pojava. proklete avlije su u rukama vučićevog kartela … Tužilaštva i sudovi su servis za pokrivanje zlodela Vučićevog kartela

Vladimir Molotok

Narodna poslanica Marinika Tepić, koja je poslednja dva meseca postala srpska heroina, a naročito posle tragičnih događaja, počev od rušenja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, predvodeći narodne poslanike i građane u protestima protiv Vučićevog režima, policije, sudova i tužilaštva, potvrdila je da se vrhovna državna tužiteljka Zagorka Dolovac probudila iz decenijskog dubokog sna. Ona je, tvrdi poslanica Tepić, naložila ćutolozima iz novosadskog Višeg javnog tužilaštva da sprovedu istragu i pokrenu krivični postupak protiv odgovornih, posle kojeg je uhapšeno 13 krivaca za propuste u radu koji su doveli do smrti 15 putnika koje je usmrtila nadstrešnica, a dvoje teško povredila, čiji oporavak je sa lošom prognozom.

Tužilaštvo je za 13. osumnjičenih tražilo određivanje pritvora. Srpski tiranin i njegova saučesnica u zločinu Ane Brnabić, kukali su na sav glas, kako im se tužilaštvo otrglo kontroli, ali su su javno izrazili nadu da će to sud popraviti!

Goran Vesić je, sa bukagijama, odveden u zatvor na Klisi, a potom u bolnicu u Sremskim Karlovcima, zbog srčanih smetnji.

Ministri i viđeni članovi i njihova velika propaganda laži su kukali na sudbinom dve samohrane majke i plakali za Goranom Vesićem.

Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu odredio je za dve osumnjičene (bivšu ministraku i za aktuelnu zamenicu ministra građevinarstva kućni pritvor).

Dva dana kasnije, ministar Vesic je pušten na slobodu, jer je sudsko veće našlo da nema dokaza da je on kriv za nesreću. Tako se, pod pritiskom tiranina Vučića, ober kriminalac i lopov našao na slobodi, da isplati odlazećeg ambasadora SAD-a Kristofera Hila, koji se nada da će se vratiti da živi u Srbiji, po isteku mandata. Izvori Magazina Tabloid tvrde da gospodina Hila čeka besplatni smeštaj u SAD-u.

Od kada se Vučić ustoličio na mesto prvog potpredsednika Vlade Srbije, potom predsednika Vlade a zatim i predsednika Republike, lopovi svih boja, sa lažnim diplomama, ustoličeni na ministarskim mestima, direktori javnih i velikih preduzeća, mogli su da kradu bez straha od zatvora. Iza svih je stajao Vučić.

On je, na sva usta, obećavao kažnjavanje grešnika, kleo se u svoje poštene namere, ali kao „vrhovni sudija“ sve je amnestirao.

Da podsetimo, obećao je da će, po zahtevu Evropske komisije ispitati 24 sporne privatizacije u Srbiji. Formirao je komisiju, pa je rasformirao, tvrdnjom da ništa nije sporno u tim privatizacijama. Uzeli ljudi po neko milionče, pa šta! i njemu su dali dobar deo.

Onda je više puta zbog teških zločina i prevara amnestirao Sinišu Malog, pa Zlatibora Lončara, zbog pada helikoptera. I to traje godinama. Niko nije kriv, ako ga oslobađa Vučić. Ili on, ili njegov brat.

Vučić i brat organizovali su najjači narko kartel u Evropi. preko njihovih ruku i u njihove džepove sakupljali su se milioni, odnosno stotine miliona dolara i evra.

Kriminalističke policije evropskih država i američka obaveštajna zajednica nisu se smirivali, ali su braća uvek imali zaštitu. Plaćali su kongresmene, senatore, kuma Žorža Soroša i njegvog sina, državne sekretare, arapske šeike, evropske komesare, poslanike, direktore banaka. i sabirali milione. pare su stavljali u kineske, ruske, švajcarske, arapske i američke banke.

I baš sada, kada im je postalo gusto, jer su im DEA, FBI, Europol, FSB i druge evropske kriminalističke službe zaplenile tovare blaga (kokaina, marihuane,  oružja…) u jadu se moraju zabaviti.

U Crnoj Gori i balkanskim državama pohapsiše im sabraću iz kartela. Love ih kao zečeve. Braća u Beogradu ćute, a ćuti i glavna, vrhovna tužiteljka Zaga Dolovac. Pravila se luda.

A kada đavo dođe po svoje, onda sve ide brzinom munje.

U SAD-u pade Džozef Bajden, crno se piše kumu Žordžu i sinu mu Aleksandru, brat Ričard Grenel, kojeg su pune četiri godine plaćali mesečno po 100 hiljada zelenih novčanica da lobira za Vučiće i za njihove pobratime Hašima Tačija i Kurtija, ponuđen je od izabranog predsednika Trampa da bude zadužen za praćenje Severne Koreje! Naravno, u ovu zemlju ne može ni da priviri, može da sedi u Seulu i da osluškuje. Nema ni Metju Palmera, još živi građani se sećaju njegovih zlodela i „kombinacija“ sa Vučićevim kartelom. Nema ni Majka Pompea, bivšeg državnog sekretara, kome su dali 200 miliona dolara, u kešu, u zgradi Ujedinjenih nacija, da pomogne, preko Palmera, da Kosovo postane republika.

Neočekivano, u Beograd od pre nekoliko meseci stižu istražitelji, sa optužnicama. Dolaze kod glavne, vrhvne tužiteljke. U maju su doneli 42 optužnice, lepo obrađene i upakovane, sa svim dokazima. Traže hapšenje vrha SNS mafije. Pre mesec dana iz Europola doneli 12 optužnica, Na vrhu list lično Aleksandar Vučić. Predali su optužnice Zagi Dolovac. Optužnicom se Vučić i njegova elitna ekipa terete da su opljačkali preko 3 milijarde evra koje su dobili iz fondova Evropske unije, u vreme trajanja epidemije korona virusa! Zaga se nasmešila.

Odjednom, nakon pada nadstrešnice, nečija ruka je ispisala naloge za sprovođenje istrage i zahteve za određivanjem pritvora. Vučić sav uspaničen, protestantima poručuje Ane Brnabić – “hoćete da nam uzmete institucije bez izbora! Hoćete sudove i tužilaštva? E, pa nećemo vam dati.“

Nakon posete iz Europola, stidljiva vest. U saradnji sa Europolom, srpska policija pohapsila u Srbiji osmoricu narko trgovaca, trojica su u bekstvu, a trojica u zatvoru. lep ulov – zaplena kokaina, svežeg novca, automobila…Ali pobegao im glvni, novosadjanin Goran Kovačecić Goranac. Otisao za SAD-e, prko ispostave DEA u Ljubljani. Zaštićeni je svedok!

Nalog za hapšenje izdalo je specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal. Vrište iz Europola – Šta je sa glavnim sa spiska koji je predat gospođi Dolovac. Ona ćuti, sva se snebiva. pa kud ćete više. U jednoj turi to je dovoljno. Čakajte da malo predahne, pa da krenem na one glavne.

Ne oglašava se gospođa Dolovac, mada je krenula da lovi. u nedelju, 15. decembra opet je išla u lov. Nekoliko narkosa je strpala u zatvor. Malo, pomalo, pa ih kupi.

I dok ona sriče zahteve za novim hapšenjima, Vučiću u posetu stiže direktor Interpola, čovek je iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Vučić se obradovao. Pita direktora, kako je njegov pobratim šeik Mohamed bin Zajed! Direktor sleže ramenima, kaže da lično ne poznaje čoveka i da on nije na njegovom spisku. Došao je, kaže, poslednji put po Milana Radoičića, da ga povede sa sobom.

Vučića oblio znoj. Kaže da je pomenuti pod nadzorom nadležnog tužilaštva i da će za nekoliko nedelja biti završena istraga, koja traje od prošlog septembra.

Kada je Arapin otišao, Vučić počne da se valja i urla. Moli Suzanu: Najavi me ovima u RTS-u da ću u subotu, 14. decembra da saopštim važne vesti!

Pa kaže, kako je odlazeća administracija SAD-a odlučila da NIS-u uvede sankcije, jer je reč o kompaniji koja je većinskim delom i ruska kompanija. I kuka Vučić, kako je u neprilikama.

Ne oglašava se ambasador Harčenko. Znaju Rusi ko je Vučić, davno je pročitana knjiga. U moskovskim bankama Vučko ima preko dve milijarde evra opljačkanih para. U Moskvi su njegovom kartelu zaplenili tonu droge, a u ekstradicionom pritvoru je direktor kragujevačke fabrike oružja Mladen Petković, koji je već imao sastanak sa horom istraživača, kojima je opisao kakva je uloga Vučića u trgovini oružja!  A nada da će i on, kao Bašar el Asad moći da ode avionom u Podmoskovlje, ugašena je.

U nedelju, 15. decembra Vučić izjavljuje da će razgovarati i sa Vašingtonom i sa Moskvom i da veruje da neće Rusima uvesti sankcije. Ćute i Vašington i Moskva. Čekaju da lovci urade svoje.

Vučićev kartel je naučio da zatvore puni onima koji gunđaju na režim. Novinarima, studentima, seljacima, stranačkim aktivistima iz opozicije. Ne oglašavaju se ni Bocan Harčenko, ni Hil, da podrže Vučićeve kordone smrti koji kidišu na građane.

Priteran uz zid, srpski tiranin obećava da će sve uhapšene abolirati, ako to ne učine sudovi i tužioci.

Glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, bivši sanitarni inpektor, koji je kupio nekretnine u inostranstvu, spreman da utekne, traži da se oduzme poslanički imunitet Mariniki Tepić, kako bi mogao da je uhapsi! Opa bato. Samo to još treba bandi Aleksandra Vučića.

Kartel SNS-a pokušava da se reorganizuje. Važno je da kontrolišu sudove, ako se otrgne kontroli tužilaštvo. A, čini se, da jeste.

Kum Nikola je ubedio Andreja Vučića da svojim parama plati glavnog bosa u pravosuđu.

Reč je o Aleksandru Stepanoviću, sudiji Vrhovnog suda. On se dokazao kao sluga koji obavlja sve zadatke.

Aleksandar Stepanović je bio u po dva mandata vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu, potom predsednik suda, pa opet vršilac funkcije predsednika suda, potom po drugi put predsednik suda.

Za to vreme, on je, sa pozicije predsednika najznačajnijeg suda u Srbiji, u čijem sastavu je Odeljenje za organiovani kriminal, odeljenje za ratne zločine (za celu teritoriju Srbije) i Odeljenje za korupciju.

Dokazao se ovaj “delilac prvade“ da može da satre svakog građanina, ako je to u interesu Vučićevog kartela.

Sposoban spletkaroš, besprizoran tip, Stepanović je, zahvaljujući podršci Aleksandra Vučića, godinama vešto raspoređivao svoje sudije, na važne pozicije. Birao ih je za sudije, unapređivao u više sudove, postavljao za predsednike sudova.

Sudovanje Aleksandra Stepanovića koštalo je budžet Srbije stotine miliona evra.

Aleksandar Stepanović je predsedavao  vanraspravnim većem Odeljenja za organizovani kriminal. Imao je svoga menadžera, sudiju za prethodni postupak Sinišu Petrovića. On je prvo određivao pritvor osumnjičenima i obrađivao ih da uz dobru donaciju sudu, mogu da se oslobode. Oni koji nisu hteli da plate, ili nisu imali novca, gadno su prolazili. Jer njegov šef Stepanović je predsedavao većem koje odlučuju o pritvoru.

Podsetićemo da je Stepanović smenio sudiju Vldimira Vučinića, koji je kao predsednik veća, vratio pasoš biznismenu Miroslavu Miškoviću, kome je veće ranije ukinulo pritvor, što je razbesnelo Vučića, koji je javno optužio g. Miškoviču da će uhapsiti i njega i njegovog sina. Mišković se vratio sa službenog puta i predao pasoš sudiji Vučiniću, koji je potom podneo ostavku na sudijsku funkciju. Stepanovićevo veće je osudili oca i sina Miškovića. Na visoke kazne. U žalbenom postupku Apelacioni sud je ukinuo presude, a kod osuđujuće presude ostalo je isto veće. Opet po žalbi, Apelacioni sud u Beogradu oslobodio je Miškoviće. Samo troškovi odbrane koštali su budžet preko 100.000 evra. Tužbom za naknadu štete zbog vremena provedenog u pritvoru, Mišković traži desetine miliona evra.

Na isti način  Stepanović  je uzeo novac od Dragoslava Kosmajca, koga je javno hapsio Vučić, a sud ga je pravnosnažnom presudom oslobodio za najteža krivična dela za koja ga je Vučić optužio.

Po nalogu Stepanovića, dva puta je veće za organizovani kriminal, većinom glasova (Vladimir Mesarović, Dragan Milošević i predsedavajuća Snežana Jovanović (koja je izdvojila glas), osudilo optužene za ubistvo Slavka Ćuruvije na ukupno 100 godina zavora. Konačnom presudom, oni su oslobođeni od ove optužbe. Država će morati da isplati milionske iznose oslobođenima za vreme provedeno u pritvoru, a suđenje je tajalo skoro deset godina.

Zbog presuda za neopravdane osude, donete u režiji Aleksandra Stepanovića, Srbija je morala da isplati oko 100 miliona evra! I joše će.

U grupi sudija koje su se isticale u ovim nezakonitim odlukama, posebno mesto ima sudija Dragan Milošević. Njega je Stepanović, koji potpuno kontroliše Visoki savet sudstva, unapredio za sudiju Apelacionog suda, kao i sudiju Snežanu Jovanović. Po isteku njegovog mandata, Stepanović je Miloševića postavio za vršioca funkcije, a potom i za predsednika Višeg suda u Beogradu.

Samo u parnično odeljenje Apelacionog suda u Beogradu, Stepanović je u Apelacioni sud  u Beogradu, postavio svoje zamenike. I to: Brkić Marinu, Ilić Ivana, Lozuk Jasnu, Lemajić Tatjana, Petričević Mileniju, Nikitović Idu, Stevanović Jelenu, Stojilković Jelenu, kumu Čogurić Maju...

Parnično odeljenje Apelacionog suda u Beogradu je pod šapom Stepanovićevih bivši zamenika, kumova. U krivičnom odeljenju Stepanović je postavio osam svojih sudija, koji mu, većina “jede iz ruke“.

U osnovnim i Višem sudu, pozicirao je svoje bivše stručne saradnice, promovući ih za sudije, ili za sudije Višeg suda u Beogradu. Troje predsednika osnovnih sudova u Beogradu su njegove sluge.

Onima koji nisu služili Stepanoviću, on je ukidao presude i davao im veoma loše ocene. Beprizornosti ovog čoveka nema kraja.

Jednoj sudiji Prvog osnovnog suda u Beogradu napravio je dete! Više njih je moralo polno da opšti sa ovim nemutiranim čovekom.

Propalo je nekoliko pokušaja njegovog hapšenja. Uhvaćen je da sa sudijom za prethodni postupak Sinišom Petrović, koji stanuje u blizini zgrade Plate nepravde, u šetnji, ugovara poslove. Nadležni tužilac nije dozvolio krivično gonjenje.

Stepanović u Višem sudu u Beogradu nije doneo nijednu presudu! Ali, izabran je za sudiju Apelacionog suda, u koji nije ni kročio, jer je nastavio da srpskim pravosuđem vlada sa pozicije predsednika Višeg suda u Beogradu. Ipak, Apelacioni sud je pozitivno ocenio njegov rad kao izuzetan, mada nije u njemu proveo ni dana, pa je Stepanović unapređen za sudiju Vrhovnog suda Srbije!

Kum Nikola Petrović, koji je u njegov kabinet ulazio nogom i ostavljao kaput dok je išao na jedno od 200  suđenja protiv novinara, koja je sve dobio, odlučio je da Stepanovića postavi za predsednika Apelacionog suda u Beogradu, da se na taj način zaštite od krivične odgovornosti, čije hapšenje traži Obaveštajna zajednica SAD-a i Europol.

Glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, koji je, takođe, spolno nedefinsan, rukovodi ovim tužilaštvom, kao privatnom agencijom za rasprodaju pravde.

Ima u ovom tužilaštvu pristojnih tužilaca, ali Stefanović promoviše samo one koje su lišene svakog morala.

Tako je za visokopozicioniranu tužiteljku anagažovao Ljiljanu Komnenović, promiskuitetnu ženu, čije fotografije objavljujemo i koja služi za posebne zadatke.

Gospođa Komnenović naplaćuje svoje usluge u evrima i u kokainu.

Hoćemo li moći sa ovim ljudima postati pravna država?

(Nastavak u sledećem broju)