(P)likovi
Sve žešći sukobi u vrhu naprednjačkog kartela

Dvorske igre sa pevanjem i pucanjem

Kako je Aleksandar Šapić dao posao od 1,2 milijarde evra Zvonku Veselinoviću da bi se zaštitio od Siniše Malog i Gorana Vesića? Ko su braća Lovrić, novi gospodari javnog prevoza u Beogradu? Kako je Aleksandar Vučić oteo Apotekarsku ustanovu Beograd od Ivice Dačića? Zašto je Aleksandar Martinović pokrenuo hajku na Bratislava Gašića, koga Vladimir Đukanović optužuje za izdaju Vučića i pripremu da, za ljubav stranaca, zabije nož u leđa vođi, kao što je Brut Cezaru? Koliko će Vučić prigrabiti novca novom preprodajom imovine bivšeg PKB-a? Moguće odgovore na ta i druga pitanja iznosi zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegramu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Organizovana kriminalna grupa Aleksandra Vučića izvršila je još dva upada u javne resurse, a uskoro će i treći. Sukobi oko podele tog plena, vrednog tri milijarde evra, izazvale su haos u vrhu vladajučeg kartela.

U prednosti su, zasad, Aleksandar Šapić i Zvonko Veselinović, koji su uspeli da preuzmu beogradski javni prevoz od grupe u kojoj se nalaze Siniša Mali, Goran Vesić, Željko Mitrović i Nenad Kovač. Šapić je priveo kraju akciju oko Apotekarske ustanove Beograd, koju je oslobodio od uticaja Ivice Dačića i pokrenuo proces koji vodi ka privatizaciji tog javnog preduzeća. Istovremeno, pod direktnom kontrolom Aleksandra Vučića, priprema se prodaja Al Dahre jednoj italijanskoj kompaniji, čime će se završiti pljačkaška privatizacija Poljoprivrednog kombinata „Beograd“.

Beogradski gradonačelnik Šapić je okončao tehnički deo akcije, kojom je izbacio kompaniju Kentkart iz posla s naplatom javnog prevoza i Gradskom saobraćajnom preduzeću nametnuo novog partnera. Pravni deo te akcije rešavaće se na sudu, po tužbi Kentkarta, koji zahteva da mu se isplati nadoknada štete od 17 miliona evra. Šapića to ne brine, on tvrdi da kazna, ako je uopšte bude, neće biti veća od milion evra, a i to neće platiti on, nego Beograđani.

Posao, vredan 1,2 milijarde evra, dobio je konzorcijum firmi povezanih sa Zvonkom Veselinovićem. Za zajedničko učešće na tenderu, firme BG Bus Prevoz i C&LC osnovale su konzorcijum u koji je ušlo još 17 preduzeća. BG Bus Prevoz registrovan je 5. juna 2024, samo mesec dana pre raspisivanja tendera. Vlasnik te firme je Predrag Lovrić, čiji brat Milorad Lovrić važi za stvarnog vlasnika kompanije C&LC Group, iako se ona vodi na izvesnu Jasminu Savić. Oba Lovrića su višegodišnji poslovni partneri Zvonka Veselinovića. Njihova saradnja je logična, pošto potiču iz istog miljea. Doduše, treba priznati da je Predrag Lovrić ostvario mnogo značajnije rezultate u toj delatnosti, nego Veselinović.

Šef kosovskog klana je počeo kao sitni diler heroina, koga su lovili lokalni policajci iz Kosovske Mitrovice, Raške i Niša. U isto vreme, pre dvadesetak godina, Lovrić je već imao svoju sliku na poternici Interpola. Lihtejnštajn je raspisao poternicu za njim zbog pljačke zlatare u Vaduzu 2004. godine. Četiri pripadnika grupe Pink Panter izveli su pljačku juvelirnice u Dubaiju 2007. godine. I danas se na internetu mogu naći snimci dva „audija“ s kojim su pljačkaši, vozeći u rikverc, uleteli u tržni centar Vafi i probili izlog zlatare Graf. Za samo dvadesetak sekundi napunili su dva džaka nakita, čija vrednost je procenjena na sedam miliona evra. Vođa te ekipe je bio Milan Ljepoja, koji je, prema optužnici protiv Veljka Belivuka, ubijen 2020. godine. Lovrić nije bio na tom spisku „pantera“ za kojima je tragao Interpol, ali hrvatska policija je tada pretresala njegovo rodno selo Kuplensko na Kordunu.

Nisu ga našli iako su neki uvereni da je tada bio u selu. Pričalo se kako ga je policiji pred nosom „mercedesom“ preko obližnje granice s Bosnom i Hercegovinom prevezao stric Milorad, danas ugostitelj u Mladenovcu, a do rata vlasnik restorana „Razvod braka“, koji je imao u Kuplenskom – navodi se u tekstu zagrebačkog Večernjeg lista.

Hrvatski mediji tvrde da za Predragom Lovrićem još postoji „tjeralica“, koju je izdao sud u Rijeci, navodno zbog krađe.

Meštani Kuplenskog za Predraga Lovrića kažu da ima godinu starijeg brata Milorada, koji u Beogradu ima prevozničku firmu, da je osnovnu školu završio u Vojniću, gde je išao i u srednju tokarsku. Kao deca, braća Lovrić su često čuvali krave. Bili su dobri dečaci, a njihove susede bi manje iznenadilo da je krivim putem krenuo Milorad jer „Predrag nije bio baš preterano pametan“. Nakon završene škole, mlađi Lovrić je išao na obuku srpske vojske u Šamarice, nedaleko od Gline. U „Oluji“, uveravaju meštani, otišao je iz Hrvatske. Međutim, nije baš tako. Opštinski sud u Rijeci izdao je u jesen 2000. godine za njim poternicu jer ga policija nije mogla naći i sprovesti u zatvor. Osudili su ga zbog teške krađe, a poternica za njim je još uvek na snazi. U selu se pretpostavlja da živi u Srbiji, s jednom Karlovčankom s kojom ima dete. Odrastao je u siromaštvu, a sada za rođendan ocu, zvanom Cvrčak, poklanja džip od 50.000 evra – navodi se u tekstu Večernjeg lista.

O spornim poslovima Predraga Lovrića izveštavali su i mediji u Srbiji. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) opisao je način poslovanja kamenoloma Kamalj, kojim upravlja kompanija C&LC Kameni agregati, čiji vlasnik je Predrag Lovrić. Firma C&LC Kameni agregati osnovana je 19. maja 2020. godine. Ubrzo je počela da ilegalno kopa na lokaciji u Kamalju. Zbog nedozvoljenog iskopavanja 270 tona krečnjaka, Lovrićeva kompanija je morala da plati odštetu od 11,5 miliona dinara. U martu 2022. dobila je dozvolu da u sledećih deset godina eksploatiše krečnjak iz kamenoloma u opštini Mionica. Naprednjačka vlast u toj opštini promenila je uredbe o prostornom planu kako bi omogućila Lovrićevoj firmi da vadi kamen i sa vodoizvorišta. Vlada Srbije, na predlog Ministarstva zdravlja, odobrila je to rešenje, iako su građanska udruženja i stručna javnost ukazivali na opasnost od zagađivanja vode, pa i potpunog uništenja izvorišta usled eksploatacije kamena.

Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu izradio je Elaborat o zonama sanitarne zaštite Kamalja, ali za lokalnu naprednjačku vlast su važniji interesi Lovrića i Veselinovića. Radovi u kamenolomu, česte eksplozije i kamioni puni krečnjaka, naneli su ogromnu štetu na kućama u Kamalju. Zidovi su popucali, plafoni otpali, a crep na krovovima je polomljen od komada kamena. No, to ne može da uspori eksploataciju kamena, koji je potreban za izgradnju puteva, u koje su uključene građevinske firme Zvonka Veselinovića.

Firma Predraga Lovrića, C&LC Kameni agregati, prošle godine ostvarila je profit od 40,6 miliona dinara. Firma Predragovog brata Milorada, C&LC Group, posluje mnogo uspešnije. Prošle godine je prijavila dobit od 148,1 milion dinara, a pretprošle čak 266,4 miliona dinara. O načinima na koje posluje Milorad Lovrić pisao je i Magazin Tabloid.

– Vlasnici preduzeća C&LC Group koji su privatizovali i preduzeća Betonjerka iz Sombora i Elektroizgradnja iz Bajine bašte, pokazali su se kao izuzetno vešti u nameštanju tendera. Ali, ne i dovoljno vešto da sasvim prikriju kao su to izveli. Naime, vlasnici C&LC Group koji su jedan tender namestili i dobili 386 miliona dinara, pa sada i tender za angažovanje autobusa vredan oko 11 milijardi dinara! Iz Krivične prijave predate protiv preduzeća C&LC Group iz Beograda (koje se vodi na ime Jasmina Savić a čiji su stvarni vlasnici Milorad i Predrag Lovrić, vidi se da se ta firma bavi izvođenjem radova na auto putu Lajkovac -Ljig i ostalim deonicama. U takozvanoj „paralelnoj javnosti“, pomenutu dvojicu nazivaju „putarskim kraljevima“ zbog njihovih poslovnih veza sa braćom Vučić, što objašnjava kako sa lakoćom prolaze na tenderima koje raspisuje država – navodi se u tekstu našeg Magazina, koji možete da pročitate na linku <https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=428&cl=24#google_vignette.>

Mehanizacija C&LC je učestvovala u nezakonitom rušenju zgrada u Savamali. U znak zahvalnosti za saradnju u tom zločinu, firma braće Lovrić je nagrađena poslovima sa beogradskim GSP-om. Do 2014. godine, C&LC je imala sedam autobusa uključenih u gradski sistem javnog prevoza. Uspostavljanjem jačih poslovno-kriminalnih veza sa tadašnjim gradonačelnikom Sinišom Malim, C&LC je u javni prevoz ubacio pedesetak svojih autobusa. Iako serija tužbi pred Privrednim sudom u Beogradu (P6541/17, 6031/17, 5338/17, 2225/17, 2707/17, 4057/17, 4334/17, 4745/17, 408/18) ukazuje na brojne nepravilnosti, pa i mesečne isplate od po 80 miliona dinara, a sve bez ugovora i tendera, poslovni odnosi su nesmetano nastavljeni do danas. I ne samo što je saradnja nastavljena, nego se digla na nivo od 1,2 milijarde evra, koliko vredi posao, koji je nedavno dobio konzorcijum koji predvode preduzeća braće Lovrić.

U Narodnoj skupštini je opisano ko je organizovao sastanak predstavnika saobraćajnih preduzeća i pod kojim uslovima je posao dogovoren. Raspodela plena iz beogradskog budžeta je, prema tim navodima, utvrđena u pančevačkom hotelu „Tamiš„, koji se nalazi u nadležnosti Branka Malovića, potpredsednika Izvršnog odbora SNS-a.

– Na tom sastanku prisustvovali su privatni prevoznici, koji su želeli da učestvuju na tenderu, kao i ljudi iz gradske uprave. Tada im je rečeno da bi mogli da učestvuju na tenderu i da dobiju posao da prevoze putnike u Beogradu, ali da treba da plate u kešu izvesnoj osobi iz gradske uprave. Postojala je tarifa od 30.000 evra po zglobnom autobusu, 25.000 evra po solo autobusu i još 10.000 za svaki minibus. Oni koji nisu želeli da plate, nisu imali priliku da učestvuju na tenderu i nisu mogli da dobiju posao – rekla je Mila Popović iz Poslaničkog kluba Stranke slobode i pravde, zahtevajući da policija i tužilaštvo pokrenu istragu.

Od tog zahteva neće biti ništa, pošto su policija i tužilaštvo u nezvaničnom konzorcijumu sa šefom kosovskog klana i njegovim ortacima iz vrha beogradske i republičke vlasti.

U tom konzorcijumu značajno mesto ima i Autosaobraćajno preduzeće Strela iz Obrenovca, koje je povezano sa Zvonkom Veselinovićem. Početak rada reformisanog sistema gradskog javnog prevoza, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić objavio je na konferenciji za medije, pozirajući ispred 80 novih autobusa obrenovačke Strele.

– Konzorcijum je, umesto 50 odsto novih autobusa, koliko je bio obavezan tenderskim uslovima, u rad uključio čak 75% novih autobusa. U junu je u sistem ušlo 80 naših novih autobusa, sad još 80. Pre godinu dana samo kupili sto vozila, a u oktobru ćemo pokazati još 350 vozila privatnih prevoznika. Do 2026. godine biće 1.300 novih autobusa, 80 novih tramvaja, 80 novih trolejbusa. Ali, zlonamerna javnost nije zadovoljna. Nekrofili iz opozicije likuju kad se desi neka tragedija, nesrećnici nas kritikuju.

Ona devojka od 23 ili 24 godine, juče je došla u Beograd iz unutrašnjosti, mislim da je prošlog leta bila srećna ako je na splav Hua Hua puste preko reda, a danas ona meni objašnjava kako se vodi Beograd – nervirao se Šapić zbog primedbi koje iznose „došljaci iz unutrašnjosti“.

A, sam Šapić je gradsku upravu poverio dođošima iz Leskovca, Loznice, Zaječara… Polovina članova Gradskog veća ne zna ni koliko gradskih opština ima Beograd, a druga polovina se ruga kolegi, radikalu iz Prizrena, Miljanu Damjanoviću, koji je dva puta povredio nogu preskačući tramvajske šine, da ga ne udari struja. No, Damjanović je blizak Šapiću. Kako i ne bi bio, kad je Šapićev doktorat misteriozan kao Damjanovićeva radna knjižica.

Mladi prizrensko-beogradski većnik navodi u biografiji da je „u toku svoje profesionalne karijere radio, između ostalog na rukovodećim pozicijama u privatnom sektoru. Bio je šef prodaje i kadrovske službe u inostranoj firmi Bolji posao i direktor privrednog društva za regrutovanje najboljih IT stručnjaka u Srbiji JKPS International.“ Firma Bolji posao, čiji vlasnik je bio hrvatski državljanin Željko Hudoletnjak, likvidirana je u junu 2016. godine, a firma za IT stručnjake, koju pominje Damjanović, ne postoji u evidenciji Agencije za privredne registre. Nema veze, skoro da ne postoji ni Šešeljeva politička manofaktura SRS, ali njeni kadrovi dobijaju funkcije u vlasti Beograda.

Ispred autobusa obrenovačke Strele, kao maneken Zvonka Veselinovića, gradonačelnik Šapić nije mogao da se uzdrži od vređanja opozicionih odbornika, koji su ga kritikovali zbog odluke da posao od 1,2 milijarde evra poveri konzorcijumu koji predvodi šef kosovskog klana.

Nesrećnici! Jedan se uzbudi pred kamerama… Javljaju se i očajne domaćice… – prezentovao je Šapić bahatost, čije bujanje nisu sprečili ni šamari koje je povremeno dobijao od Nikole Stamenića i Denisa Šefika.

Ipak, treba priznati da Šapić mnogo zna o očajnim domaćicama, ali i o veselim udovicama. Ko ne veruje, neka pita Ivanu Šljukić, udovicu Sredoja Šljukića, vođe zvezdarskog klana, koji je ubijen 2002. godine.

Ko ste vi? – galamio je Šapić, ljut na „nesrećnike“ i „očajnike“, a i na građane, koji nisu zadovoljni njegovom reformom prevoza.

Iako je dobio posao vredan više od milijardu evra, Veselinoviću je to malo. Zato je odlučio da ukine ili skrati određene autobuske linije kako bi pojedine opštinske vlasti prinudio da dodatno plate za iste usluge, koje su imali poslednjih tridesetak godina. Na taj način je reketirao i opštine izvan Beograda, do kojih su išle prigradske linije.

Kad je postavljen na mesto gradonačelnika, Šapić je odlučio da, kako je sam govorio, udari u osinjak. U Kentkartov „Bus Plus“. Udario je jako, pravo po Vučićevim najbližim saradnicima – Siniši Malom, Goranu Vesiću i Željku Mitroviću, koji su na razne načine povezani sa Kentkartom, odnosno sa poslovima koji su izazvali desetine miliona evra štete budžetu Beograda. Imperija je uzvratila udarac otvaranjem korupcionaške afere. Preko opozicionih odbornika plasiran je tajno snimljen razgovor Šapićevog šefa kabineta Nenada Milanovića, koji je tokom pregovora sa menadžerima Kentkarta predložio da se povuku iz posla sa javnim prevozom, a zauzvrat će dobiti nameštene tendere. Tužilaštvo je pokrenulo istragu, a Šapić je pokrenuo Veselinovića i tako rešio sve pravne probleme.

Međutim, ostali su politički problemi, koje Šapiću pravi Siniša Mali. Iako se nalazi na funkciji ministra finansija, Mali se ne odriče odborničkog mandata u Skupštini Beograda. Pritom, Mali i njegova dva poslušna odbornika uopšte ne dolaze na skupštinske sednice, tako da naprednjačka većina visi o koncu. Dovoljno je da dr Mali povuče samo još nekoga od svojih spavača iz vladajuće odborničke grupe, pa da Šapić padne s mesta gradonačelnika.

Šapić je i javno pretio da će očistiti te „pacovske kanale“ u SNS-u, a tajno je kukao Vučiću da ga sabotiraju Mali i Vesić. Vučić mu je, naravno, dao podršku, kao i njegovim protivnicima. Bez obzira na skromne kognitivne sposobnosti, čak je i Šapić mogao do sada da shvati da šef kartela podstiče sukobe među saučesnicima u združenim zločinačkim projektima.

Upravo s tim motivom, Vučić je podstakao ministra poljoprivrede Aleksandra Martinovića da proziva Jelenu Tanasković, koja je do juče bila u njegovoj fotelji, ali i njenog zaštitnika Bratislava Gašića. Martinović je obavio zadatak na poslednjoj septembarskoj sednici Narodne skupštine.

U radikalski primitivnom maniru, Martinović je iskoristio podatke o poslovanju Miroslava Aleksića, predsednika Narodnog pokreta Srbije. Detaljno je, stavku po stavku, nabrojao subvencije koje je Aleksić dobio od države. Od države, a ne od miraza kraljice majke Angeline, po milosti njenog sina Aleksandra, gospodara života i smrti.

Dozvolite da kažem koliko je ta loša, korumpirana Vlada, koju je sastavio Aleksandar Vučić, od nas krpa, neznalica, ušatih, ružnih, glupih… Koliko je ta vlada izdvojila novca za poljoprivrednu proizvodnju kojom se bave Miroslav Aleksić i njegov brat Ivan Aleksić. Godina 2015. za protivgradnu mrežu sa nosačima dobio je 440.153 dinara. Za poljoprivrednu mašinu „atomizer“ je 2016, kad je, pazite, premijer bio Aleksandar Vučić, dobio 88.666 dinara. Godine 2017. za novi traktor država Srbija mu je dala 893.833 dinara. Za nosače za protivgradnu mrežu 2017. godine, to je bila vlada Ane Brnabić, Miroslavu Aleksiću je izdvojeno 385.451 dinar. Godine 2022. za protivgradnu mrežu Vlada Ane Brnabić izdvaja 655.461 dinar. Sad pazite, ima jedan mali detalj. Tadašnja ministarka poljoprivrede je bila toliko korektna, ja sam proverio dokumentaciju, da je prihvatila zahtev gospodina Miroslava Aleksića za podsticaje od 655.000 dinara. Zahtev je prihvaćen iako je on zadocnio sa podnošenjem zahteva, pa mu je upućen dopis da dopuni dokumentaciju, iako to nismo morali da radimo, i da mimo zakonom propisanog roka tu dokumentaciju dostavi. On je to uradio. Ministarstvo mu je to isplatilo. Godine 2023. za zasade jabuka dobio je 1.121.298 dinara – rekao je ministar Martinović.

Iako je na Martinovićevoj meti bio istaknut Aleksić, napad je bio usmeren prema bivšoj ministarki poljoprivrede Jeleni Tanasković, odnosno njenom zaštitniku Bratislavu Gašiću. Odmah posle skupštinske sednice, na sastanku Vučićeve dvorske svite raspravljalo se o Tanaskovićevoj, koja je optužena za saradnju sa liderom jedne od opozicionih stranaka. Ona je u naprednjački kartel ušla preko Ministarstva finansija, a na predlog Siniše Malog promovisana je u ministarku poljoprivrede 2022. godine. Međutim, Mali se odlučno distancirao od nje, naglasivši da je, posle izbacivanja iz Vlade udomljena na mestu direktorke AD Infrastruktura železnice Srbije“, i to na insistiranje Gašića. Tako se stiglo do zaključka da je Gašić podstakao Tanaskovićevu da mimo zakona dodeli subvencije Aleksiću. Naravno, svima je bilo jasno da Martinović ne bi smeo da pisne o toj temi da mu Vučić nije naredio da osveži priču o Gašićevom „kruševačkom lobiju“, kome gravitira i Aleksić.

Gde je stao Martinović, nastavio je Vladimir Đukanović. U tekstu, objavljenom u Politici, Đukanović se ostrvio na anonimnog izdajnika, koji je spreman da zabije nož u leđa vođi, kao Brut Cezaru.

– Ima li išta gore od izdaje onog u kog si toliko verovao? Ima li goreg razočaranja od činjenice da ti je nož u leđa zario onaj kome si mnoge važne poslove poverio, ko je bio na izvoru informacija, kome si dao toliku širinu u radu smatrajući da ti je prijatelj i da se na njega pouzdano možeš uvek nasloniti. No, baš čuvena rečenica Gaja Julija Cezara kada se obraća Brutu  – „Zar i ti sine, Brute“, zapravo pokazuje da je svaka individua kada je njen lični interes u pitanju apsolutno u stanju da uvek napravi veleobrt i najgoru izdaju kako bi sopstveni benefit spasila. Plašim se da ćemo uskoro biti svedoci nečeg takvog, no nije na meni da o tome govorim. Kakva vremena idu, ni najbližima nećemo moći da verujemo, a plašim se da će sve češće kod mnogih biti postavljeno pitanje – Zar i ti sine, Brute? – napisao je Đukanović o izdajniku, koga su svi u vrhu SNS-a prepoznali u liku Bate Gašića.

Vučić gura na tanak led najbliže saradnike. Šapić, Gašić, Mali, Vesić, Vulin… Svi sa strepnjom prate krckanje u medijima, koje lako i brzo može da otvori pukotinu ispod njihovih nogu. Kako to izgleda, mogu da vide na primeru Ivice Dačića.

Iako u javnosti postoji uverenje da bi treći svetski rat preživele samo bubašvabe i Dačić, Vučić se trudi da pre nuklearne kataklizme uništi nešto od toga. Ne bubašvabe.

Aleksandar Antić, Dušan Bajatović, Slavica Đukić Dejanović, braća Ivica i Novica Tončev, svi viđeniji socijalisti kao šefa doživljavaju Vučića, a ne Dačića. Samo Nemanja Đorđević sedi na dve klupe, ali, s obzirom koliki mu je deo tela ispod leđa, on i ne može drugačije. U takvim okolnostima, Dačić je morao da se tiho i mirno odrekne plena, koji već decenijama eksploatiše. U beznađu, nemo je posmatrao kako Vučić proteruje Igora Braunovića sa mesta direktora Srbijašuma i na to mesto postavlja naprednjaka  Krsta Janjatovića.

Gotovo je i sa SPS-ovim upravljanjem beogradskom Apotekarskom ustanovom. Postupajući po Vučićevom nalogu, Šapić je godinu dana ignorisao vapaje Dačića i Nikole Nikodinovića, predsednika Gradske skupštine, da se iz gradskog budžeta saniraju gubici u tom javnom preduzeću. Kad je prljav posao priveden kraju, Šapić je javno, stojeći pored Nikodinovića, priznao da nije hteo ranije da se bavi problemom Apotekarske ustanove.

Socijalisti se odriču mesta direktora u tom preduzeću, iako im je, po koalicionom sporazumu, pripalo to mesto. Odriču se u interesu zaposlenih u Apotekarskoj ustanovi i svih Beograđana. Postoji opcija prodaje tog preduzeća zato što ljudi tamo neredovno primaju plate – rekao je Šapić.

Ipak, procenjeno je da ne treba žuriti sa privatizacijom, potrebno je dodatno oboriti cenu Apotekarske ustanove. Posle osam meseci, koliko je to javno preduzeće radilo bez direktora, na tu funkciju je postavljen Nikola Prelević. Novi direktor je, naravno, obećao da neće biti otpušten niko od 800 zaposlenih, kao i da će Apotekarska ustanova poboljšati poslovanje. Nema sumnje, ista obećanja će se čuti i kad bude objavljeno da je Apotekarska ustanova puštena u proces privatizacije.

Vučić je na mnogo unosnijim primerima privatizacije dokazao veštinu u pljačkanju javnih resursa. Poljoprivredni kombinat „Beograd“ prodat je arapskoj kompaniji Al Dahra u septembru 2018. godine. Al Dahra je platila 105,5 miliona evra, a realna cena je desetostruko veća. Dve godine nakon prodaje PKB-a, naprednjačka vlast je usvojila Prostorni plan koridora autoputa Beograd-Zrenjanin, koji će se protezati kroz pacele Al Dahre. Arapska kompanija je 17.000 hektara zemljišta platila oko 80 miliona evra. Prema prvim procenama, koje je iznela tadašnja ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović, Republika Srbija će morati da od Al Dahre isto zemljište, namenjeno izgradnji autoputa, plati 600 miliona evra. Cenu je dodatno podigao sledeći ministar u tom resoru Tomislav Momirović, koji je rekao da će država platiti oko milijardu evra za eksproprijaciju tog zemljišta.

Na isti način, Vučić je organizovao i otkup zemljišta Al Dahre u Surčinu, za potrebe izgradnje EXPO. Zasad nije poznata cena, koju će država morati da izdvoji za Al Dahru. S obzirom na sve što se dešavalo oko privatizacije PKB-a i otkupa zemljišta od Al Dahre, neće biti iznenađenje kad se sazna da je pravi vlasnik te arapske kompanije, odnosno njene srpske filijale, zapravo Aleksandar Vučić.

Da bi se to zauvek sakrilo od javnosti, Vučić je u maju počeo pregovore s jednom italijanskom kompanijom o prodaji Al Dahre. Kad se to obavi, pod izgovorom da je u pitanju poslovna tajna, na kojoj insistiraju dve strane kompanije (prodavac iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i kupac iz Italije), trajno će biti sakriveni tragovi Vučićeve pljačke, teške nekoliko milijardi evra. Bar se Vučić tome nada, kao što se i svi saučesnici u njegovim krivičnim delima nadaju da će se izvući od odgovornosti. Zato se tako strasno, odlučno i podlo obračunavaju jedni s drugima.

Scroll to Top