Evropska komisija i sve službe Evroposke unije, verovatno su među poslednjima koji su se setili da „očitaju opelo“ Aleksandru Vučiću i njegovoj diktaturi u Srbiji. Rade to na spori, birokratski način, ali, neopozivo. Naime, ovaj bolesni samodržac ostaje bez 300 miliona evra bespovratnih (poklonjenih) sredstava koje je svake godine samo manjim delom ulagao u ono za šta su bila namenjena, a veći deo stavljao sebi i svojoj stranačkoj hordi na raspolaganje. Njegov ogroman otpor ulasku u Evropsku u niju sasvim je logičan: milioni koje mu je Evropa slala 14 godina uredno, bez kašnjenja, nisu bili strogo uslovljeni ničim. I on je Evropi obećao temeljnu otimačinu prirodnih resursa Srbije (slučaj Rio Tinto, zapadna Srbije, Mačva Podrinje…). Kad je sve to propalo, postavilo se pitanje zašto je EU milijarde bespovratnih sredstava davala jednom balkanskom krvopiji i tiraninu. Mart mesec 2026., rešio je i to pitanje: Vučićev razbojnički klan neće dobiti više nijednog evro-centa iz takozvanih predpristupnih fondova. To znači i prekid pregovora o EU integracijama i svojevrsna izolacija njegovog režima. To je, naravno, tek uvertira za ono što će mu vlada SAD uraditi.

Nikola Vlahović

Na dan 24. marta 2026. godine, nakon skoro 14 godina redovnog godišnjeg finansiranja razbojničkog režima Aleksandra Vučića i njegove radikalsko-naprednjačke mafije, Evropska komisija je započela proces ukidanja finansijske pomoći Srbiji kao zemlji-kandidatu za EU.

U obrazloženju za pokretanje ovog procesa, na prvom mestu je istaknuto „nazadovanja u svim demokratskim procesima“.

Detaljnije o tome, ovlašteni u službama Evropske komisije već su i ranije za evropske medije govorili o tome da se u Srbiji „dešava novi korak unazad“, od lažnih reformi u pravosuđu, pa do svih drugih lažnih aktivnosti vezanih za evropske integracije.

17. marta 2026., Vučić „urgentno“ šalje formalnu predsednicu formalne Skupštine Srbije Anu Brnabić u Brisel, gde je nije primio niko osim Marte Kos, komesarke za proširenje. Fon der Lajen je odbila da se vidi sa njom. Tamo joj je „u četiri oka“ rečeno da novac iz takozvanog Plana rasta više neće dolaziti u Srbiju „do daljeg“. Naime, Kos je nabrojala dugačak spisak razloga zašto taj novac više neće doći u ruke vladajuće diktature.

Ali, i u brojnim skorašnjim istupima članova Evropskog parlamenta, čak i od strane proverenih prijatelja Srbije, govorilo se argumentovano u prilog činjenici da se radi o nezapamćenoj aroganciji, drskosti i izrugivanju sa evropskim poreskim obveznicima, jer se režim Aleksandra Vučića koristio evropskim fondovima kao bankomatom, a za uzvrat je nudio diktaturu, mrak, SS bataljone po ulicama gradova, opština, naselja, pa sve do najmanjih mesnih zajednica u Srbiji…

Zbog svega toga, 24. mart 2026. godine, biće upamćen kao dan kad je konačno i duboko kompromitova na administracija Ursule Fon der Lajen i EK po njenom komandom, odlučla da srpskom diktatoru ukine 300 miliona evra bespovratnih sredstava koje je godinama unazad koristio kao svoj džeparac. 

Danas kad Evropska komisija konačno problematizuje dalju distribuciju novca u kroz različite finansijske instrumente, mnogi mediji u EU pišu o tome kao da je konačno pala kiša nakon duge suše. Evropsko izdanje portala „Politico“ citiraju pojedine evropske komesare koji govore da možda imaju razumevanja za poseban odnos Srbije sa Rusijom, „ali ne i za kupovinu kineskih supersoničnih raketa u ovakvom trenutku“…Očigledno, bila je to kap koja je prelila čašu.

Znatno ranije, u junu 2025. godine, Evropska komisija je uplatila poslednji novac iz bespovratnih predpristupnih (IPA) fondova u iznosu od oko 109 miliona evra. I od tada je taj EU „bankomat“ za režim Aleksandra Vučića zaključan.

Od tog momenta njegova nervoza postaje sve veća, jer je takozvani Plan rasta zemalja kandidata EU ranije obezbedio preko milijardu i po evra za Srbiju, ali, pod uslovom da narednih godina ispuni svih 98 reformi iz potpisanih obaveza u procesu pridruživanja, a za svaku od njih je određen „paket“ evropskih miliona evra. Navedeno je tačno koliko je to novca i za koje projekte.

Ono što je Vučiću specijalno zasmetalo, to je bila najavljena stroga kontrola potrošnje EU sredstava. Tada je brutalno napao Evropsku uniju i njene tekovine, pa mu je administracija iz Brisela odgovorila na svoj način: Evropska unija neće više slati pare za njegov režim!

U oktobru prošle 2025. godine, Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija dobile su svoje tranše za deo sprovedenih mera, dok je Vučićev režim ostao bez tog novca.

U januaru ove 2026., kad je i konačno shvatio da od EU novca nema ništa, potražio je pomoć od francuskog predsednika Makrona da urgira kod Evropske komisije da mu „odblokira makar deo novca“, što je ovaj evro-klovn iz Pariza i uradio. Ali kako?

Prema odlično obaveštenim izvorima MT, pozvao je odmah svoje predstavnike u Evropskoj komisiji, nakon čega je navodno odlučeno da se ipak delimično oslobode finansijska sredstva za Vučićev režim u okviru prve isplate iz takozvanog Plana rasta u visini od samo 61 milion evra (umesto planiranih 112), što je, brže-bolje, ne proveravajući činjenice, potvrdio i Makronov čovek, naravno Francuz, portparol EK Gijom Mersije...

Ali, srpski diktator je zakasnio sa „urgencijom“: taj novac ni do kraja marta ove 2026. godine nije stigao, a izvori MT kažu i da neće. Jer, proces zatvaranja daljeg finansiranja AV režima je doveden skoro do samog kraja, sa čim se složila i Nemačka i Holandija i većina uticajnih članica EU.

Shvativši da mu je šef iz Pariza smestio „ofsajd“, pomenuti Gijom Mersije, ipak je naknadno preneo javnosti u Evropi razloge blokade EU novca prema Srbiji: „…Ova odluka je usledila nakon procene ispunjenosti preduslova, nakon čega je Komisija zaključila da je Srbija samo manjim delom ispunila tek tri od sedam predviđenih reformskih koraka“….

Vučić je potom, kao „pobesneli Maks“ počeo da divlja, da ističe „moć Vojske Srbije“, poziva na „odbrambeni rat protiv neprijatelja“ u regionu, pa onda u sred stvarnog rata na Bliskom istoku odlazi u Emirate, na noge takođe očito iznenađenom (jer poseta je i označena kao „iznenadna“) šeiku Bin Zajedu.

Pojavilo se i nekakvo polu-zvanično objašnjenje za ovaj let u Dubai, 22. marta 2026., dva dana pred „zavrtanje slavine“ iz Brisela, i ukidanja bespovratnih 300 miliona evra, o čemu je srpski diktastoir već bio obavešten. U tom saopštenju između ostalog je pisalo: „…Predsednik Republike Srbije doputovao je u višečasovnu iznenadnu ali važnu posetu Ujedinjenim Arapskim Emiratima…Predsednika Srbije svečano je dočekao šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan.“

A, onda je na svom Instagram nalogu (dakle, sa mesta koje je izrazito nepristojno i nediplomatski!), Aleksandar Vučić ispoveda o svojoj „bitnosti“ pa kaže: „…Posebno sam zahvalan predsedniku UAE što me je sačekao i ispratio na aerodoromu i time pokazao veliko poštovanje prema našoj zemlji. Tokom susreta sam još jednom izrazio najoštriju osudu napada na UAE, uz punu solidarnost Srbije sa prijateljskim narodom Emirata u ovim teškim i zabrinjavajućim okolnostima

. U trenucima kada je Bliski istok suočen sa ozbiljnim iskušenjima, a posledice sukoba i nestabilnosti daleko prevazilaze granice regiona, važno je da jasno pokažemo podršku prijateljima, ali i odgovornost u traženju puta ka miru i stabilnosti…“

Ukratko, bez odluke Skupštine Srbije, bez ikakve konsultacije sa diplomatama od iskustva, ovaj suludi manijak javno staje na jednu od zaraćenih strana (u ovom slučaju onu „proameričku“ a protiv Irana!).

Ali, da ne bude zabune: očajni tiranin u sred rata na Bliskom istoku nije otišao u Emirate da ih štiti ni diplomatijom niti oružjem, već da svom „prijatelju“ šeiku Muhamedu bin Zajedu, ponudi „azil“ za slučaj veće ratne katastrofe i zatraži još par milijardi evra kreditnog zadužanja za koje je odmah ponudio „konverziju“ u državnim resursima Srbije i resursima „srpskih zemalja“, kako je prema izvorima MT sa lica mesta  rečeno na tom „višesatnom sastanku“ na kome šeik bin Zajed nije obećao ništa osim ljubazne nade da će doći mir, pa će onda da razmotri ponude glavnog Zlotvora Srbije.

Ali, zlom tiraninu je „dogorelo do nokata“ i on traži bilo kakvo „izlazno rešenje“. Jedno od njih je da Srbiju uvede u pakao tako što je industriju naoružanja i opreme već ranije ponudio jednoj od zaraćenih strana na Bliskom istoku (Izraelu), i tako Srbiju stavi na žrtvenik kao legitimnu metu onoj drugoj strani u ratu (Iranu).

Drugo rešenje je već unapred propalo, a to je njegov kriminalni pokušaj da na silu očuva vlast.

U noći između 29 i 30 marta 2026., tokom lokalnih izbora u opštinama i gradovima Srbije, njegova ubilačka služba prolila je krv mladih ljudi, studenata i građana. Na njegovim rukama je mnogo krvi od početka diktatore koju je zaveo, a u jazbinama njegovog režima za 14 godine prošle su tone narkotika. I za to će da plati skupo. Ne samo blokadom finansijske pomoći iz EU ili prestankom dotoka arapskih petro-dolara, već i dugogodišnjom strogom robijom, čim pravo i pravda dođu po svoje.

Od mnogih nesreća koje je ovaj arogantni idiot priredio Srbiji (koju očito patološki mrzi) jedna od njih govori kako je uspeo da izludi dobar i procenat građana podmuklom antievropskom propagandom koja traje oko tri decenije, koliko je u službi ideologije Šešeljevih radikala, tog karcinoma koje je skoro pojeo Srbiju i srpsko društvo.

Baš zato treba reći istinu: podsećanja radi, do 2012. do 2022. godine, dakle, za skoro 10 godina,  evropske firme su unele u Srbiju oko 16 milijardi evra. Istovremeno, budžet Vučićevog režima direktno iz evropskih fondova, bespovratno je u istom periodu poklonjeno skoro četiri milijarde evra. Sve od 2012. do 2026., trgovinska razmena između EU i Srbije čini oko 65 odstao ukupne trgovine Srbije.

Uzgred valja reći da je Evropska unija najveći donator na koji je godinama unazad Vučićev režim  računao. Sa preko 350 miliona evra godišnje (koja Srbija nikada neće morati da vrati), svaka ozbiljna državna administracija u zemlji sa jedva 6,5 miliona stanovnika, mogla je da sebi obezbedi mirno finansiranje ključnih delova države administracije. Umesto toga, srpski diktator je u državnu upravu uveo preko 600.000 osoba sa ili bez kvalifikacija za bilo šta, i taj novac trošio na podmirivanje svoje stranačke horde…

Pred kraj 2025., i ovom bolesnom sadomazohisti koji se predstavlja kao predsednik Srbije, postalo je jasna da na te pare ne može da računa.

Sve do sada, Srbije ja bila među prve tri države koje dobijaju najviše finansijske pomoći od EU. Taj budžet se realizuje potpuno transparentno i može svako da ga prati na web-portalima Evropske unije. Tamo jasno piše za šta su taj novac godinama uplaćivali, pa se kaže da su im glavni prioroiteti u finansiranju Srbije bili obrazovanje, poljoprivreda, lokalni razvoj, istraživanje i inovacije, životna sredina, transport, energetika, javna uprava, pravosuđe, vladavina prava i zdravstvo. Upravo u ovim nabrojanim delatnostima, potpunu kontrolu je imao režim Aleksandra Vučića, koji je na taj način godinama unazad bio „računopolagač sam sebi“.

U samo jednom primeru, vidi se da je taj mehanizam pljačke evro-sredstava kroz skoro 14 godina njegove diktature, za njegov režim odlično funkcionisao. Jer, na primer, Evropska unija je bila glavna pomoć zdravstvenom sistemu Srbije.

Naime, samo u zdravstvenom sektoru, ono što je EU uradila za Srbiju je od fundamentalnog značaja za funkcionisanje sistema koji danas postoji.  EU je opremila bolnice, laboratorije, institute za javno zdravlje i zavode za transfuziju krvi i obezbedila skoro 300 ambulantnih vozila za zdravstvene centre širom Srbije, a kroz Evropsku investicionu banku (Banku EU) sa 250 miliona evra vršena je rekonstrukcija i izgradnja 20 velikih bolnica u celoj Srbiji, ali i Institut Torlak, završena je izgradnja nove zgrade i renoviranje i proširenje Kliničkog centra Niš, rekonstruisano je ukupno 45.000 kvadratnih metara, a univerzitetski centar u ovog gradu sa najvišim nivoom zdravstvene zaštite, dobio je novih 600 bolničkih kreveta. Dakle, sve iz donacije EU i  najjeftinijih kredita Evropske banke.

Ali, treba reći istinu: tek trećina evropskog novca stigla je u zdravstveni sektor Srbije. Šta god da je građeno ili kupovano, predstavlja tek manji deo onoga u šta je trebalo investirati.

Nije tačno da administracija u Briselu nije znala da Vučićeva mafija pljačka novac iz IPA fondova. Sve je uredno dokumentovano u Evropskom tužilaštvu, ali je isti sastav Evropske komisije godinama tolerisao Aleksandra Vučića i njegov kriminalni čopor. Sad je i sa tim gotovo.

Podmukle podvale da je on „ugrožen od Rusa“ koje se prema Briselu emituju iz njegovog mafijaškog štaba, uspevale su da prođu jer je njegov zločinački um smislio da ubacuje „proruske snage“, a zapravo Službine klovnove koji glume navodne ultra-ekstremiste sa zastavama ruske paravojne formacije Wagner, Putinovim slikama i zastave sa likom Isusa sa frizurom kao da je izašao iz gay-salona za    ulepšavanje. Sav taj targikomčni cirkus „delegiran“ je unutar građanskih i studentskih pobuna, sa ciljem da zki diktator pokaže Evropi da je baš on čuvar „zapadnih vrednosti“ i šta je navodna alternativa ako on izgubi vlast u Srbiji.

Istim metodama se služio od prvog dana lične vladavine. I ta naivna i providna maskarada nije opravdanje za EU. Sve evropske službe bezbednosti su znale za nju godinama.

U nizu onih institucija Evropske unije koje se sada lančano okreću protiv Vučićevog režima, i predsztavnici Venecijanske komisije su se polovinom marta 2026. pojavila u Beogradu tražeći hitan sastanak zbog  usvajanje i primene dikatorskih i antievropskih zakona iz oblasti pravosuđa. Komisija je dva dana boravila u Beogradu, zbog procene tih zakona, a drugog dana njihovog boravka, tiranin je odlučio da ih malo „zabavi“ pa je u Brisel tim povodom poslao već pomenutu osobu ometenu u razvoju, Anu Brnabić, koja igra ulogu predsednice lažne Skupštine a predstavljaju je kao „visoku funkcionerku Srpske napredne stranke“. Tamo je doslovno u tri „mutave“ rečenice uspela da demantuje samu sebe: izjavila je u sred sedišta EK da je „trenutno nemoguće stopirati te zakone, jer se oni već uveliko primenjuju“, a onda je „istakla“ da ih je moguće i promeniti!

Već je zaboravljeno kako je Švedska koja je slala obilate donacije Srbiji, kad je shvaćeno da ih potkrada režim A. Vučića. Tada je vlada u Stokholmu izvršila prenamenu tih sredstava, pa su ih usmerili na privatne preduzetnike, početnike, mala preduzeća, direktno na njihov račun.

U narednim nedeljama počinje seriju sastanaka u Briselu, Parizu, Berlinu, Stokholmu i Oslu sa predstavnicima EU i zemalja članica gde će se tražiti podršku za građane Srbije u borbi za slobodu, kao i apsolutnu osudu autoritarnog režima Aleksandra Vučića. Donatorski novac dobiće smer kakav je imao devedesetih, u vreme diktature Slobodana Miloševića.

Nova stranica ove priče je oštar zahtev AV režimu da izvrši hitnu i potpunu implementaciju Sporazuma i Aneksa (Ohridski sporazum) na putu ka normalizaciji dati kao zvanični uslovi, što je u skladu sa predlogom Evropske komisije i EEAS. Ovo znači da Savet Evrope želi da ubrza rešavanje pitanja Kosova, koje je dodatno dobilo na značaju nakon što je Aljbin Kurti, premijer samoproglašenog Kosova, krajem protekle zime, otišao „na noge“ francuskom predsedniku Makronu i tražio „garancije bezbednosti“ i potpunu implementaciju Ohridskog sporazuma.

Pre tačno godinu dana, u fenruaru 2025., Vrhovni javni tužilac Srbije Zagorka Dolovac i ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre (Giaufret) dogovorili su aktivnu saradnje između Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT) i kancelarije Evropskog javnog tužioca radi razmene informacija u vezi sa predmetima korupcije koji se odnose na zloupotrebu sredstava EU u Srbiji. To je tada odmah u saopštenju Vrhovnog javnog tužilaštva zvaničnim saopštenjem i potvrđeno…“Dolovac i Žiofre složili su se da se saradnja nastavi i proširi“, pisalo je u saopštenju VJT 12. februara 2025.

Žiofre se tada pohvalio „izuzetno dobrom saradnjom između Vrhovnog javnog tužilaštva i institucija i organizacija Evropske unije u krivičnopravnoj oblasti kao što su Eurojust (Agencija Evropske unije za saradnju u oblasti krivičnog pravosuđa) i njegova Evropska pravosudna mreža za sajber kriminal EJCN, kao i tužilaštvima zemalja članica Evropske unije…“

Sada već zaboravljena i u Srbiji omražena bivša evroposlanica Viola fon Kramon govorila jejoš 2024. godine da „zamrzavanje evropskih fondova ne bi bilo upereno protiv građana Srbije, već na način da se pokaže predsedniku i vladajućoj stranci da njihovo ponašanje više nije prihvatljivo…“

„Došao je trenutak kada moramo dublje da se zamislimo i pogledamo šta se dešava sa novcem, želeli bismo da imamo reviziju, istragu, da dođe do ad hok misije, sa tim instrumentom možemo da proverimo da se novac troši na pravi način“…

Istina je malo drukčija. To će se naravno odrazitiu direktno na budžet Republike Srbije i na projekte koji su započeti ili koji treba da se realizuju.

Poslanici Evropskog parlamenta su još 7. februara 2024., shodno programskim investicijama koje se finansiraju preko EU izglasali Rezoluciju kojom su pozvali na sprovođenje nezavisne međunarodne istrage o neregularnostima na decembarskim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima u Srbiji 2023. godine.

Trebalo je tri godine da prođe do lokalnih izbora i horora koji se dešavao, da bi EK reagovala!

U finalnom predlogu te Rezolucije o situaciji u Srbiji, Evropski parlament pozvao je Evropsku komisiju da započne reviziju sredstava datih Vladi Srbije u okviru IPA III i drugih finansijskih instrumenata, ali i da ode korak dalje i suspenduje finansiranje ako srpske vlasti nisu spremne da primene ključne preporuke u vezi sa izborima.

Nijedna garnitura na vlasti ne želi da se nalazi pod nekim vidom sankcija, jer su time i građani (poreski obveznici) kažnjeni.

Vučićevoj „garnituri“ neće biti dobro samo kad ga izoluje ceo svet. I to se upravo dešava.

A, građani Srbije, Srbi i drugi narodi u ovoj opljačkanoj i poniženoj zemlji, imaju samo jedan izlaz: da zajedno pruže otpor krvožednom tiraninu. Da jednom za sva vremena pokažu da su zrelo, moralno društvo u kome nema mesta za bolesnu tiraniju.

ZBOG NASILNOG ODUZIMANjA FIKSNIH TELEFONA

PRIMORANI SMO DA KORISTIMO

NOVI BROJ TELEFONA : +381 66 / 7610 208