U opštem raskolu, bežaniji i masovnoj „pasivizacijii“ članstva naprednjaka, i to sa vrha pa sve do do dna te razbojničke stranke, njen „vođa“ u odlasku potpuno gubi kontrolu nad situacijom. Mesecima već traju njegovi sukobi sa „poverenicima“ u gradovima i opštinama širom Srbije, ali i sa „lojalistima“ regionu (CG, BiH). Njegov plan „opšte mobilizacije“ članstva već je propao, a ni na međunarodnoj sceni više nema kome da se obrati. Već na jednoj od prvih jesenjih sednica Evropskog parlamenta, takozvana „narodnjačka koalicija“ izbaciće SNS kao dosadašnjeg partnera (koji su to postali još davno, na inicijativu Angele Merkel, kad ih je predstavila kao „evropsku desnicu“ u Srbiji). SNS nikada nije bio politička stranka, a danas je samo poprište kriminalnih obračuna oko pljačke preostalog plena. Traju sukobi frakcija, traju ucene, „curenje informacija“ u javnosti, dešavaju se ubistva, bombaški obračuni. A, paranoja Aleksandra Vučića da će ga izdati oni najbliži, više nije paranoja. Realnost je za njega još gora.

Nikola Vlahović

Mesecima unazad od kako je mafija presvučenih (i zamaskiranih) radikala-naprednjaka objavila rat Srbiji, traju stalni ili povremeni incidenti, sukobi i nasilje u Boru, Bajinoj Bašti, Lučanima, Majdanpeku, Sevojnu, Užicu, Čačku, Loznici, Valjevu, Nišu, Beogradu, Novom Sadu i doslovno u svakom mestu, opštini ili gradu u Srbiji. Na jednoj strani podivljali režim poraženog Aleksandra Vučića radi na izazivanju krvoprolića, upotrebom provokatora, lica iz zatvorskih ustanova, te plaćenika iz Crne Gore i srpskog entiteta BiH…

U Srbiji postoji formalno 27 okruga, uključujući Beograd sa posebnim statusom i „na papiru“ Kosovo i Metohiju. SNS na tim teritorijama ima osam koordinatora i oni su neprikosnoveni u pogledu kadriranja, reketiranja privatnih i državnih firmi, i nameštanja novca za stranačku kasu.

U poslednjih godinu i po dana, ali i par godina ranije, članstvo se u tim okruzima doslovno razbežalo, a dobar deo onih koji su shvatili šta se dešava, a zaradili su milione pljačkom državne imovine i stranačkim privilegijama, sve su prodali i odselili se u inostranstvo. Neki od njih su jednostavno prebacili imovinu na širu rodbinu, a novec prebacili na strane račune.

Atmosfera u stranci odlazaćeg diktatora je takva, kao da se čeka opšti smak sveta. Ali, ovde se radi o stranci koja je veštački proizvod nekih stranih i domaćih tajnih službi (pa i njenu „maticu“ Srpsku radikalnu stranku osnovala je nekadašnja Služba državne bezbednosti u režimu Slobodana Miloševića. SNS je ipak specifična, jer se nikada nije desilo da je neka velika politička organizacija stvorena sa idejom da istovremeno nestaje i gubi se, dok navodno širi svoju brojnost i snagu.

Da bude jasnije, Srpska napredna stranka (SNS) osnovana je 8. septembra 2008. godine, a zvanično je registrovana 10. oktobra iste godine, nakon što su Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić napustili Srpsku radikalnu stranku, u doba kad je njihov „učitelj“ i dokazani ideolog zla, Vojislav Šešelj, bio u zatvoru Haškog tribunala, gde se ugodno družio sa hrvatskim generalima, optuženima za ratne zločine. Ubrzo, ova stranka (koja to nikad nije bila) postaje pridruženi član Evropske narodne partije (EPP) i član Međunarodne demokratske unije.

Od prvog dana njen prioritet je bila pljačka. Njen neprikosnoveni vođa, Aleksandar Vučić, iz državne kase je „isplatio“ potencijalnu konkurenciju, Šešelja i Tomislava Nikolića, „počistio teren“ ispred sebe, zarobio sve medije i sve institucije, zabranio sve javne nastupe bez njegovog ličnog odobrenja, a on lični nikada nije došao na TV duel sa bilo kim tokom 14 godina otvorenog samovlašća i diktature.

U međuvremenu, pokrenuo je pljačku kakva nije zapamćena u istoriji Srbije. Svi odbori njegove lažne stranke su u to bili uključeni. Takođe, svi odbori u sam vrh stranke funkcionisao je na principima sekte. Ta sekta je surovo kažnjavala i nagrađivala kako vođe sekte kaže.

Danas, nakon 14 godina terora, nasilja, divljačke propagande i huškanja na nove ratove, mržnju, podele, zavere i veleizdaju, ovaj fantomski „projekat“ nestaje velikom brzinom. Mnogi poznavaoci života u Srbiji (van Beograda) veruju da do izbora neće od te stranke ostati „ni kamen na kamenu“.

Na desetine i stotine malih i velikih frakcija stvorenih pod Vučićevom tiranijom, dovele su do masovnih ostavki i prelazaka članova u opozicione inicijative. Slučaj naprednjačkog gradonačelnika Čačka Milun Todorovića, može da najbolji „ogledni primer“. Pre godinu dana 2025., pokušao je da se povuče odlaskom na lečenje koje je navodno trajalo osam meseci. A, onda je „vraćen“…Njegov odbor je bio u centru sukoba tokom protesta i studentskih blokada i praktično se raspao jer nije mogao da mobiliše podršku kao ranije.

U Užicu je došlo do raspada odbora SNS: veći deo članova je napustio stranku zbog neslaganja sa centralom u Beogradu, a SNS gradonačelnica dr Jelena Raković Radivojević, takođe je hitno otišla na bolničko lečenje u istom periodu kad i Todorović u Čačku. Njeno stanje u 2026. nakon odlaska na bolovanje u decembru prošle godine, postalo je opasno po život zbog teškog srčanog udara. Ali, stranku (SNS) nije mogla ili nije smela da napusti. Umesto nje, u 2026. za poverenike su imenovani stranački anonimusi, Dragoljub Stojadinović, Miodrag Petković i Miloš Milivojević.

Dragoljub Stojadinović je, u februaru ove 2026. godine, ekspresno podneo ostavku na mesto predsednika Skupštne grada, nakon čega je postao direktor užičke filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ali je takođe „zadržao odbornički mandat“ i ostao u stranci. Jer, iz sekte se ne izlazi bez pitanja „vođe“. Izlazak iz krvnog kola samo glavom može da se plati.

I u Loznici se „istakao“ dugogodišnji gradonačelnik Vidoje Petrović, koji je komandovao napadima i prebijanjem građana tokom kampanje SNS 2025., a čitav njegov odbor je bio zadužen isključivo za tuču i incidente. Tri puta ga je SNS mafija birala na tu funkciju, četvrti put se to neće desiti. Te stranke više neće biti.

Slučaj gradonačelnika Bora, Aleksandra Milikića, posebno je zanimljiv, jer je odbor u Boru bio 2025. posebno „agilan“ tokom nasilnih incidenata i tuča u vreme predizbornoih kampanja SNS. Ali, to mu nije pomoglo, jer je u maju 2026. „pao“ po izričitoj naredbi Aleksandra Vučića, koga je Milikić „oštetio“ za milionske sume novca.

Naime, po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu, tokom hapšenja više lica iz Bora i Majdanpeka, uhapšen je i Aleksandar Milikić, za kojeg je tužilaštvo još početkom decembra prethodne godine policiji izdat nalog za hapšenje (a po čemu MUP sve do tada nije postupao!). Milikić je koristio svoje „niskoprofilne veze“ u tužilaštvu i MUP, a onda je AV pobesneo i tako se gradonačelnik Bora našao iza rešetaka. Jer, „vođine“ milione može da troši samo „vođa“.

Zvanično, ta sedmočlana grupa sumnjiči se da je „brutalno ispumpala milione iz lokalnog budžeta preko fingiranih ugovora za organizaciju međunarodne sportske manifestacije“. To hapšenje koje je izazvalo politički tektonski poremećaj na istoku Srbije sabotirao je policijsko tužilaški dvojac mesecima kako bi prvookrivljenom Milikiću omogućilo učešće u političkoj kampanji. Ali, njegovim padom, pala je i SNS u Boru i Majdanpeku, jer je Milikić mnoge u tom kraju „zadužio“. 

Gradonačelnik SNS u Novom Sadu, Milan Đurić, koji je „nasledio“ Miloša Vučevića nakon odlaska na „visoku dužnost“, poseban je fenomen, jer je jedini koji je nakon krvavih prebijanja studenata i građana javno podneo ostavku zgrožen onim što se dešavalo. Đurić je neopozivu ostavku dao na funkciju gradonačelnika Novog Sada još u januaru 2025. godine, a formalni predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vućević, najavio je još pre toga da će Đurić dati ostavku.

U tekstu ostavke pisalo je i ovo: „Kao odgovoran čovek i odgovoran političar, podnosim neopozivu ostavku na funkciju gradonačelnika Novog Sada. Stabilnost i smirivanje tenzija i zaustavljanje daljih podela u društvu su ključni uslov za dalji napredak i razvoj Novog Sada i unapređenje života Novosađana…Ova odluka je izraz mog dubokog poštovanja prema građanima Novog Sada i moje vere u demokratske procese i vere da ću na ovaj način doprineti smirivanju tenzija i stvaranju prostora za konstruktivan dijalog...“.

U međuvremenu, Đurić se nije previše eksponirao u javnosti i na društvenim mrežama. Pozivao je na oslobađanje nasilnika koji su proglašeni za SNS junake, a zbog kojih je ostao bez mandata na mestu gradonačelnika. Ipak, saznalo se u Novom Sadu da Đurić nije podneo ostavku već su mu je „podneli“. On lično je samo pokušao dva puta da se „izdigne“ kao ličnost, ali bez uspeha. Kao član SNS sekte, podsećali su ga iz „centrale“ na neke stvari i poduhvate koji ih zauvek vezuju, te nema izlaza po sopstvenom nahođenju.

U nekoliko navrata „pohvalio se“ gostovanjima na Informeru, ali je nastavio sa stranačkim aktivnostima u gradskom odboru Srpske napredne stranke. Ćuteći, sagnute glave, bez morala i karaktera. Njegova administracija bila je direktno povezana sa napadima na studente tokom protesta 2025. godine i tu nbema nikakvih oproštaja grehova.

Što se ostalih mesta, opština i gradova tiče, Vučićeva naporednjačka baza topi se, nestaje i prikriva, maskira, beži, evakuiše…Predsednik opštine Bajina Bašta Milenko Ordagić SNS, „počašćen je“ u junu 2026., pozivom da prisustvuje obilasku gradilišta kompleksa EKSPO 2027 u Surčinu, koje je organizovalo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, dok mu je odbor stranke u raspadu…Tokom prethodnih izbora u Bajinoj Bašti zabeleženi su incidenti sa oružjem i napadi na građane.

U Lučanima, se predsednik opštine Milivoje Dolović u prethoidnim izborima suočio sa izazovom studentske liste, a u Majdanpeku Dragan Popović, SNS predsednik opštine ssamo je mogao da gleda kako mu se stranka raspada kad je veći deo članova prešao u lokalne inicijative i kad je zbog korupcionaških afera (povezanih sa Borom) naporednjalka sekta skoro potpuno prestala da postoji.

Epilog svega ovoga je da Aleksandar Vučić više nigde nije „na svome“. Njegove bezbednosne službe su procenile da bi građani u petak (4. septembra 2026.) mogli motkama da ga najure iz Novog Sada, pa je od te ideje odustao jer mu je „bezbednost građana najvažnija“. Ipak, uprkos svemu, pojedini i dalje pljačkaju sa velikom strašću i energijom. Tako je

Srđan Kružević, direktor JP „Vode Vojvodine“ u međuvremenu kupio četiri skupocene nekretnine u Trstu. Ovaj notorni lopov bio je član Socijalističke partije Srbije, a nakon toga se priključio Narodnoj partiji Maje Gojković. Nakon toga je sve do 2016. bio je potpredsednik stranke „Jedinstvena Srbija“ i predsednik Pokrajinskog odbora te stranke za Vojvodinu, a onda je prešao u Srpsku naprednu stranku.

Tada počinje njegovo „zlatno doba“. A, jedva je preko veze završio srednju školu sa punih 23 godine, i onda imenovan za direktora „Voda Vojvodine“…Kažu da tavakvih ima na hiljade po Vojvodini. A onda dižu „patriotski“ tri prsta i pišu prostačke parole po zidovima opljačkanih gradova.

Gradonačelnik Trsta Roberto Dipiaca, o ovom dripcu poseduje kompletnu dokumentaciju (o načinu kupovine i poreklu novca), ali i o više stotina naprednjaka koji su se nastanili u ovom gradu na severu Italije. Naime, Dipijaca se „obezbedio“ kako bi se mogao braniti od eventualnog sudskog progona. Jer, italijansko tužilaštvo u vezi sa tim radi ospežne istrage (pod istragom je čak i Dipijaca!).

Reč o velikom broju osobaiz Srbije  i kad se bude otvorio proces o „naprednjačkim nekretninama“ u Trstu, treba očekivati da se „glava SNS“ pitala za sve. Kao i u slučaju Gorana Vesića, Damira Zobenice i mnogih drugih koji su tvrdili: „Trst je naš!“.

Zločinačka klika kojom je upravljao Aleksandar Vučić, od samog osnivanja SNS, nikada se u suštini nije bavila politikom. Niti ih je politika zanimala. Pljačka je bila njihova primarna delatnost. Da je kucnuo sudnji čas, vidi se i po ponašanju „najnižeg ešalona“, onih koji su pljačkali ostatke sa velikog stola. Vrlo slikovito je to nedavno opisala osoba zaposlena u opštini Beočin: „…Radni je dan, pre podne. U lokalnom kafiću, sastanak SNS (radni). Dolazi po specijalne instrukcije gotovo cela javna uprava. Unezvereni su. Neprijatno im je što me vide…Zatvaraju vrata da ne čujem razgovor. U miru sam ispila kaficu, domaću. Gledam raspad i uživam!“.

SNS simpatizeri u Vučićevi „operativci“ zaduženi za incidente i širenje nemira u regionu, takođe se osipaju. O tome govori i događaj koji se desio krajem avgusta 2026., kad su pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) MUP-a Republike Srpske u jednom restoranu na izvoru Miljacke i uhapsili ambasadora Srbije u BiH Ivana Todorova i konzula Bangladeša, kao i njihove prijatelje. Pozadina ove priče ima veze sa relacijom Dodik-Vučić, ali tek kao povod za jednu dužu analizu opšte propasti AV režima.

Njegova banda se, međutim, i dalje otima: 31. avgusta 2026. godine Narodna Skupština Republike Srbije usvojila izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kojima je omogućeno da se gradi na šumskom zemljištu na kome je šuma uništena ili oštećena u požaru. Izmene su usvojene u objedinjenoj proceduri po čak 59 tačaka dnevnog reda i bez prethodno sprovedene javne rasprave. Naravno, sve sa ciljem da se „kumu Nikoli“ omogući izgradnja vetroparkova na prostoru od 3500 hektara. Između ostalog, usvojenim izmenama predviđena je i izmena člana 88. postojećeg zakona, kojom se propisuje da šumsko zemljište na kojem je šuma oštećena ili uništena požarom zadržava namenu određenu planskim dokumentom, koju je imalo pre nastanka požara.

Međutim, već u sledećem stavu istog člana propisan je izuzetak od ovog pravila, koji predviđa da je promena namene moguća u slučaju da je to neophodno radi realizacije projekta za koji je, u skladu sa zakonom, utvrđen javni interes, odnosno radi izgradnje objekata javne infrastrukture….Izmene su usvojene u objedinjenoj proceduri po čak 59 tačaka dnevnog reda i bez prethodno sprovedene javne rasprave. Između ostalog, usvojenim izmenama predviđena je i izmena člana 88. postojećeg zakona, kojom se propisuje da šumsko zemljište na kojem je šuma oštećena ili uništena požarom zadržava namenu određenu planskim dokumentom, koju je imalo pre nastanka požara. Međutim, već u sledećem stavu istog člana propisan je izuzetak od ovog pravila, koji predviđa da je promena namene moguća u slučaju da je to neophodno radi realizacije projekta za koji je, u skladu sa zakonom, utvrđen javni interes, odnosno radi izgradnje objekata javne infrastrukture.

Ali, izgleda je je drsko, nasilničko, diktatorsko ponašanja Aleksandra Vučića prema građanima Srbije i prema susednim zemljama, dozlogrdilo i nekim važnim krugovima u SAD.

Naime, Američki kongremseni Džo Vilson, republikanac iz Južne Karoline i Vilijem Kiting, demokrata iz Masačusetsa, podneli su predlog zakona u kojem kritikuju vlasti u Srbiji zbog urušavanja demokratije i odnosa sa Rusijom, Kinom i Iranom, te pozivaju na uvođenje sankcija i vizne restrikcije za one koji podrivaju demokratske procese i stabilnost na Zapadnom Balkanu.

Član Spoljnopolitičkog odbora donjeg doma Kongresa SAD Bil Kiting (Bill Keating) izjavio je da se „nedavnim predlaganjem zakona kojim se upozorava na stanje demokratije, slobode medija i izbornih uslova u Srbiji šalje jasna poruka njenom predsedniku Aleksandru Vučiću“. Predlogom zakona se, između ostalog, poziva na uvođenje sankcija i na zabranu izdavanja viza pojedincima koji podrivaju demokratske procese, mir, stabilnost i teritorijalni integritet na Zapadnom Balkanu.

U tekstu zakonskog predloga Vučić se direktno poziva na odgovornost zbog prekomerne upotrebe sile protiv demonstranata, i predlaže se uvođenje sankcija predsedniku Srbije ako ne odgovori na studentske antikorupcijske zahteve i ne prekine veze sa Rusijom, Kinom i Iranom. „Trajan interes SAD je stabilna, demokratska i suverena Srbija koja je posvećena miru i bezbednosti u regionu, čvrsto ukorenjena u evroatlantskim institucijama i slobodna od malignog spoljnog uticaja“, piše u predlogu zakona. „Ovaj zakon jasno stavlja do znanja da Kongres neće podržati novu rundu Strateškog dijaloga ako se ta pitanja ne razmotre“, dodao je Kiting.

On je rekao i da Srbija mora da učini više kako bi se suprotstavila uticaju Rusije, Kine i Irana. „Verujem i da Srbija mora da učini više u borbi protiv uticaja Rusije, Kine i Irana, a ovaj zakon podseća Vladu Srbije da Kongres SAD pažljivo prati dešavanja u regionu“, kazao je Kiting. Kiting je ukazao na činjenicu da su predlog zakona o Srbiji (Srbija Act) podneli poslanici iz obe američke partije i zahvalio članu Spoljnopolitičkog odbora iz vladajuće Republikanske stranke Džou Vilsonu što je predvodio taj proces.

 Za sada je reč o predlogu zakona koji bi, da bi stupio na snagu, morao da bude usvojen u oba doma Kongresa i potom potpisan od predsednika Trampa. Kiting, poslanik opozicione Demokratske stranke iz Masačusetsa i jedan od dva autora predloga zakona o Srbiji, rekao je da su stanje demokratije i vladavine prava, ali i odnos Beograda prema Rusiji, Kini i Iranu, ključni za dalje jačanje odnosa dve zemlje.

„Taj zakon šalje snažan signal predsedniku Vučiću o stanju američko-srpskih odnosa i pokazuje da su ključni stubovi koji povezuju američki i srpski narod – demokratsko upravljanje, vladavina prava, sloboda medija i slobodni i pošteni izbori – od suštinskog značaja za jačanje tih odnosa“, kazao je Kiting.

Kiting, vodeći demokrata u Pododboru Spoljnopolitičkog odbora za Evropu, naveo je da „…već izvesno vreme izražava zabrinutost zbog nedovoljne pažnje koju administracija predsednika Donalda Trampa posvećuje tim pitanjima u okviru Strateškog dijaloga SAD i Srbije.

Član Spoljnopolitičkog odbora donjeg doma Kongresa SAD Bil Kiting (Bill Keating) izjavio je da se nedavnim predlaganjem zakona kojim se upozorava na stanje demokratije, slobode medija i izbornih uslova u Srbiji šalje jasna poruka njenom predsedniku Aleksandru Vučiću…“

Jesen dolazi, ali više crna nego žuta, za SNS i njenog „neporikosnovenog“. Mogućnost da ga SAD sruše mnogo je manja od realnosti koja ga u Srbiji urušava. Presudiće mu studenti i narod.