U toku je ubrzani raspad naprednjačkih kupleraja, i to „po dubini i širini“, a režim Aleksandra Vučića ostao je sa nekoliko desetina lokalnih gazda i par stotina gospodara života i smrti u unutrašnjosti Srbije, koji su upravljali narednjačkom tamnicom i širili pljačku, razvrat, strahovladu, prebijanja, paljevine i ubistva, u okruzima, opštinama i mesnim zajednicama. Srbija će da ustane i uzvrati udarac posle godina ponižavanja, ali će se tek suočiti sa razmerama terora i diktature kome je bila izložena.

Nikola Vlahović

Saradnik u Višem sudu u Beogradu, Nemanja Đurić, 2.septembra 2026.godine, govoreći ispred sindikata sudske vlasti na skupu u Novom Sadu (kojim su studenti zvanično započinju kampanju za parlamentarne izbore), rekao je kako posle 25. oktobra „dolazi vreme odgovornosti“.

Posebno se obratio svojim kolegama u pravosuđu, koji će biti nadležni za ocenu zakonitosti izbornog procesa, „da je strah normalan i ljudski, ali da je kukavička predaja strahu-odluka“.

Ali, taj Đurić, diplomirani pravnik iz Obrenovca, zanemario je činjenicu da straha od AV režima i njegovih „postrojbi“, odavno više nema. Ako je bio cilj da upozori na neke represalije, i za to je zakasnio. Narod je svestan sa kim ima posla ali, takođe, i da nema alternative osim pobede nad mrakom i radikalsko-mafijaškom falangom.

Srbija nije jedina na prostoru nekadašnje Jugoslavije koja je od 1991. godine žrtva ratnohuškačkih vlada koje traju preko tri decenije, i koje su od novih država stvorile kontejner „akcizne robe“, narkotika, oružja i razbojničkih bandi. Nije jedina, ali je po gabaritu i broju stanovnika najveća.

Taj „recidiv“ iz devedesetih je već preko tri decenije „kamen o vratu“ građanima Srbije, a istorijska prilika da ga se oslobode, stoji pred njima. Režim Aleksandra Vučića u susret „sudnjem danu“, čini očajničke poteze kako bi sačuvao vlast, ali prilike na terenu govore da su svi njegovi veleizdajnički projekti zajedno sa njim u strmoglavom padu. Još prošle 2025. godine, na dan 28. jula, javno se pokazao potpuni slom njegovog režima, kad je ispred beogradske Arene organizovano snimljeno dovođenje navodnih simpatizera SNS na miting „podrške“ i kad je vršena isplata dnevnica na ulici „u kešu“, što su videli milioni građana Srbije.

Ove 2026., 15. septembra, saznalo se i za još jedan od brojnih „Kol centara“ u Srbiji, ovaj put u hali „Arena“ u Beogradu, gde se odvijala u dužem periodu sistematska kupovina glasova. Od istrage u vezi sa tim na kojoj je insistirsao OEBS, nije bilo ništa. Ali, u samrtnom strahu od gubitka „krune“, Aleksandar Vučić poteže svoj poslednji „adut“, grebe pod dnu naprednjačkog lonca i traži pomoć opskurnih likova iz provincije, ne bi li mu sačuvali makar nešto od vlasti u lokalnim samoupravama.

Tako je pred izbore zakazane za 25. oktobar 2026., njegov lokalni klovn iz Leskovca Goran Cvetanović, dobio zadatak da „pobedi kako god zna“. AV mu je doslovno naredio i „ohrabrio“ ga rečenicom: „Neka košta koliko košta!“ Cvetanovića, inače višestruko prozivanog zbog nameštenih tendera za asfaltiranje i javnu rasvetu koje dobijaju firme bliske SNS-u, tokom lokalnih izbora 2026. je organizovano zastrašivanje birača i kupovinu glasova u romskim naseljima, pa su tako „braća Romi“ kolektivno glasali za vlast.

I ta vlast im je ostala dužne neki novac. Sličan „profil ličnosti“ ima i Jasmina Palurović, gradonačelnica Kruševca, koja je dobro poznata u ovom kraju po nameštanju tendera i zapošljavanju isključivvo članova i simpatizera SNS. Uoči izbora 2025. bila je prijavljena za akciju sprečavanja kontrole biračkih spiskova i nasilje nad zaposlenima u javnim preduzećima, zapravu ucenama da prisustvuju mitinzima AV.

Tako je i Saša Pavlović, inače „prvi čovek“ SNS Požarevca  koji je vršio pljačke u nabavkama građevinskog materijala i ugovorima bez tendera i službene automobile stavio svojoj stranci na raspoloženje za prevoz glasača po Srbiji, ostao na toj poziciji da ove 2026. godine brani ono što je opljačkao i sopstvenu fotelju u gradu.

„Koordinator“ državnog novca u Pančevu, Aleksandar Stevanović, inače glavni „bos“ u privatizacijama lokalnih firmi, specijalizovao se za ucene radnike NIS-a i komunalnih preduzeća da glasaju za SNS. Na njega AV ozbiljno računa. I Milan Đurić, naslednik Miloša Vučevića u Novom Sadu, zadržao je sistem „centralizovanih tendera“ (čitaj: nemaštanja i pljačke!) i punu kontrolu svih glasila. Tokom ove 2026. učinio je sve da spreči ono malo nezavisnih medija da izveštavaju sa lokalnih biračkih mesta i preko kriminalaca preti glasačima.

Slučaj Boška Ničića iz Zaječara koji preko 30 (trideset) godina doslovno vlada Zaječarom, verovatno je fenomen za Ginisovu knjigu svetskih čuda. Naime, ovaj humanoid neartikulisane genetske strukture, ponikao u redovima nekadašnjeg Saveza omladine, relativno kasno se uključio u pljačku državnih dobara nakon pada Jugoslavije. Tako ga je „zapalo“ da opljačka „Književnu omladinu Srbije“, tačnije, njenu imovinu, što je verovatno najbedniji akt, nedostojan čak i sitnog džeparoša u beogradskim tramvajima. Ali, Ničić je za tri decenije „porastao“ i stvorio od sebe lokalnog „pašu“.

Raspolagao je opštinskim zemljištem kao da je njegovo privatno, dodeljivao parcela investitorima bez tendera, a 2025. godine uhvaćen „na delu“ kako falsifikuje biračke spiskove i vrši pritiske (ucenjuje) službenike državnih ustanova da glasaju za njega (i AV).

Nešto južnije, gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković, poznat po izjavi “Godina koja je za nama bila je izazov i u finansijskom i u investicionom smislu“, redovno je koristio javna preduzeća za kampanju SNS-a. Tokom 2026. „osilio“ se i počeo da preti zaposlenima u školama i bolnicama koji su odbili da prisustvuju mitinzima.  Ali, srpskom diktatoru Aleksandru Vučiću ni ovakvi primeri pseće lojalnosti nisu dovoljni, tu su grupe „razbijača“, batinaša, kriminalaca, bivši ali i sadašnjih stanovnika zatvorskih ustanova na „privremenoj slobodi“, a takođe i vođa kriminalnih bandi „u službi države“.

Dok je krajem protekle godine studentski pokret pokazao moć građana i nemoć režima, Vučić je na njih poslao te „fizikalce“ da prebijaju, lome kosti i zastrašuju pokret koji se pokazao vitalnijim nego što je iko pretpostavljao. Tako je u Mionici 30. novembar 2025. grupa „u crnom“ sa kapuljačama napala posmatrače izbora ispred biračkog mesta. Policija nije reagovala, a incident je dokumentovan na snimcima i stigao je do svetskih TV mreža. Istoig dana iste godine u Negotinu na dan izbora zabeleženi su slučajevi kupovine glasova i zastrašivanja birača, pretnje batinama i oružjem. SNS je proglasio pobedu, ali su posmatrači prijavili fizičke napade, pa je i to otišlo prema OEBS i evropskim medijima.

 Istog dana i tokom večeri, u Sečnju krenuli fizički napadi na članove biračkih odbora i pokušaje da se spreči snimanje tog nasilja, pa je konačno reagovala i Evropska unija je zatražila istragu o incidentima. Od toga, naravno, nije bilo ništa. Par meseci ranije, 28.septembar 2025., u Čačku, tokom paralelnih skupova pristalica i protivnika vlasti, maskirani napadači sa bejzbol palicama pretukli su antivladine demonstrante, a istog dana u Bogatiću došlo je do žestokih sukoba između naprednjačkih razboijnika i građana, pa su letele kamenice i flaše, a povređena su i dva policajca. I to je postala vest za evropske i svetske medije, ali ne i za RTS, besramni javni servis, koji je već decenijama jeftina javna kuća u kojoj režim besplatno jaše po mozgu 6,5 miliona građana Srbije.

U međuvremenu, takozvane „Skaj poruke“ dobijene od francuskih obaveštajnih i policijskih službi, otkrile su veze novosadskog tajkuna Dragoljuba Zbiljića, narko-kartela Darka Šarića, i braće Aleksandra iAndreja Vučića i njihovu „kolektivnu kontrolu“ nad poslovima vrednim par milijardi evra. Zbog jedne TV stanice (N1) koja je ovakve teme pominjala u svom programu, došlo je do njene „demontaže“.

Tome je prethodio već dobro poznati razgovor direktora Telekoma Srbija Vladimira?Lučića i izvesnog Stena Milera iz Junajted grupe, gde je jevnost saznala da je „predsednik tražio“ da se počne smenama u toj televiziji i faktičkim gašenjem te programske koncepcije.

Tiranin kome je došao kraj, pokušava i na „gornjem“ i na „donjem“ nivou da se odbrani od volje građana. Tako u nedostatku „lojalnih Srba“ (i Beograda koga su Šešeljevi radikali još 1991. nazvali „ustaškim gradom“ zbog nemoći da ga pokore i zajašu), Vučić danas dovodi „svoje Srbe“ iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore. 

Tako i ovom prilikom u oktobru računa na grupu „Srpska čast“ sastavljenu od ekipe batinaša iz Banjaluke, kojoj će prdružiti srodnu grupou iz Niša. Predvodi je ija, Igor Bilb bivši pripadnik Vojske Republike Srpske. Ta grupa je već viđena na mitinzima SNS-a i u obezbeđenju skupova u Nišu i Beogradu. U 2026. godini pominjana u kontekstu prisustva „dobrovoljaca“ iz RS na protestima opozicije. Tu je i jedna grupa pod imenom „Veterani 1999″ koja je u maju 2026. prebijala građane i studente kod Skupštine Srbije. Veći deo članova ima krivične dosijee za nasilje. Grupa „Srpski vukovi“ koju predvodi  Dejan Stojanović, pojavila se u sličnim „razbijanjima“ na poziv Aleksandra Vučića u Bogatiću, Subotici i Čačku. I gde god mu je trebalo. Grupa „Noćni vukovi Balkan“ sastavljena od „jahača motora“ iz Beograda, Trebinja i Banjaluke, kao ogranak ruske motociklističke organizacije, predstavlja i oružanu jedincu.

Njen finansijer i smnabdevač je niko drugi do Slobodan Tešić (poznati trgovac oružjem). U 2025. i 2026. godini njihovi članovi su viđeni kao obezbeđenje „predsedničkovih skupova“ i „patriotskih šetnji“.

Grupu „Dobrovoljci iz Republike Srpske“ (Bijeljina, Zvornik, plus ogranak Loznica) vodi lično Vučićev mafijaš Milan Radoičić, koji „koordinira“ sa AV-SNS i bezbednosnim službama.

U julu ove 2026. zabeleženo je prisustvo njegovih ljudi na mitingu u Loznici i incidentima u Bogatiću. A, „Grupa Oktobar“ je jedna neformalna mreža aktivista i „terenaca“ povezanih sa ambasadorom RF u Beogradu. U 2026. godini pominjana u kontekstu kampanje protiv opozicionih skupova i digitalne propagande.

Ipak, Vučić u oktobru računa i na sina Momčiča Mandića, bivšeg ministra policije RS., Vladimira Mandića koji je zboig „uspešnog“ prebijanja studenata i građana nagrađen kroz nameštene poslove sa državom“ preko EPS-a, PIO fonda, RFZO-a i Grada Beograda. Mandići danas imaju oko milijardu evra u novcu i nekretninama. Koriste sistem povezanih firmi („T&M“ i druge) za izvlačenje novca kroz javne nabavke. Prema zvaničnim podacima katastra, na svoje ime otac i sin poseduju više od 40 nekretnina, a na ime svojih kumova, prijatelja i rodbine još toliko!

U 2025 i 2026. godini u Beogradu su se pojavile i grupe crnogorskih „batinaša“, plaćenih dobrovoljaca i kriminalnih struktura iz Nikšića, Podgorice i Bara, koje su, angažovane za obezbeđenje mitinga SNS-a i zastrašivanje opozicionih aktivista. Njihovo finansiranje ide preko povezanih „biznismena“ i firmi iz Srbije i Crne Gore, uz podršku ljudi bliskih Vladimiru Mandiću i Milanu Radoičiću. Nikšićka ekipa („Nikšićki dobrovoljci“)…Jezgro čine bivši navijači „Sutjeske“ i ljudi povezani sa Mandićevim krugom. U Beogradu su viđeni na mitinzima SNS-a i u obezbeđenju skupova u maju?2026., a vodili su ih Miloš Bošković i Marko Vukčević, obojica sa dosijeima za nasilje i iznudu.

Podgorička „Grupa Delta“ povezana sa biznismenima iz Podgorice koji finansiraju „patriotske“ organizacije pominje se u izveštajima stranih agencija kao plaćenička grupa za obezbeđivanje SNS mitinga. Plačaju ih firme registrovane u Beogradu i Budvi, koje posluju sa državnim institucijama.

U Beogradu deluju kao „logistička podrška“, za prevoz ljudi i opreme za mitinge. Predvodi ih ŽeljkoRadulović, bivši pripadnik obezbeđenja jednog crnogorskog tajkuna.

U avgustu 2026. pominjani u sukobima kod Skupštine Srbije tokom protesta, a očekuje se njihov „nastup“ i u oktobru uoči i za vreme izbora. Njima se takođe preko firmi povezanih sa Vladimirom?Mandićem (ugovori sa EPS-om, PIO fondom, RFZO-om) vrši gotovinske isplate iz Crne Gore (novac unet preko granice, slično „aferi Nikšić 2021“). Biznismeni iz Republike?Srpske (posebno iz Bijeljine i Zvornika) i ovaj put će da obezbeđuju vozila i smeštaj.

Za angažovanje ovih grupa troši se između oko 3 (tri)?miliona evra godišnje, kroz kombinaciju keš-isplata i „ugovora o obezbeđenju“. Deo novca dolazi iz javnih nabavki i fiktivnih projekata u Srbiji i Crnoj?Gori. Da je sve tako dovoljno je videti šta radi T&M?Group?d.o.o.?Beograd čiji je vlasnik takođe čovek AV, Vladimir?Mandić. Firma registrovana za „konsultantske usluge i obezbeđenje“, koristi se kao kanal za isplate honorara batinašima angažovanim na mitinzima SNS-a i „patriotskim skupovima“. T&M?Security?Podgorica je povezana firma u Crnoj?Gori, a formalni vlasnik  joj je Miloš Bošković, blizak Mandiću. Preko nje se uvozi „keš“ i logistika za angažovanje „dobrovoljaca“ iz Nikšića i Bara.

Tu treba pomenuti i firmu Pro?Inter?Trade?d.o.o.?iz Nikšića čija vozila služe po potrebi za prevoz ljudi na mitinge u Srbiji. Konačno, vredna je pomena i firma M&J?Lady?Beograd, povezana sa aferom „SNS?kol?centar“. Vlasnica te firme je izvesna Jelena?Jovanović, bliska krugu Mandića; kroz firmu prolaze ugovori o „promociji“ i „terenskoj podršci“ koji se koriste za isplate batinaškim ekipama. Novac se i ovde takođe isplaćuje kao honorar batinaškim ekipama iz Srbije, BiH i Crne?Gore, tu rade ugovore o obezbeđenju i transportu (fiktivne usluge), troškove logistike – vozila, gorivo, smeštaj i uniforme, medijsku i digitalnu propagandu kroz povezane marketinške firme…

Ali, ništa tako ne prikazuje dno koje je Vučić dotakao kao što je to slučaj doktora Branislava Nestorovića, koji je u međuvremnu „nestao“ pa se pojavio u lošem zdravstvenoim stanju (oboleo od ciroze jetre). Pomoć potražio u Sloveniji u Rogaškoj Slatini pijući vodu bogatu magnezijem. Na prvoj konferenciji za medije, nakon što se ponovo pojavio, rekao je:

 „Dobio sam potvrdu u ruskoj ambasadi da imam pravo da raspolažem sa svim, uključujući da odlučim da li ću ići sa Vulinom na izbore, a Vulin je u međuvremenu odustao“.

Kao predsednik jedne parlamentarne političke stranke javno je tražio da mu „većinski vlasnik“ te stranke bude ruska ambasada. Time je napravio više krivičnih dela odjednom i potpuno gaženje Bečkih konvencija o diplomatskim odnosima.

U Vučićevoj Srbiji se izbori raspisuju u dogovoru sa ruskom ambasadom a organizuju u saradnji sa FSB. Vučić takođe „moli“ svoje veze da mu pomognu da ponovo dođe do američkog predsednika Trampa, moli kompromitovane republikanske kongresmene da „utiču na stanje u Srbiji“, moli Nemačku i EU da ga „shvate“ jer je pod „pritiskom Moskve“.

I tu se našao u sopstvenoj zamci. Zapad mu je zapamtio da su njegovi hakeri od strane francuska kontraobaveštajna služba (DGSI) uhvaćeni u pokušaju izazivanja rasnih i verkoih sukoba u ovoj velikoj zemlji (2024. pokrenuta je istragu o mreži propagandnih naloga i finansijskih tokova koji su širili dezinformacije o migrantima i muslimanskim zajednicama u Francuskoj, a tokom istrage, nekoliko IP adresa i komunikacionih kanala vodilo je ka serverima i pojedincima u Srbiji blizu AV vlasti, što je izazvalo sumnju da je deo operacije koordinisan iz Beograda uz posrednu saradnju sa ruskim FSB). Francuski mediji (Le Monde, Libération) su tada objavili da je „istočnoevropska mreža“ pokušala da izazove etničke tenzije u predgrađima Pariza i Liona, koristeći lažne video-snimke i bot-kampanje.

 Ove 2026. godine, slučaj je formalno zatvoren bez optužnica, ali je Francuska zadržala pojačan nadzor nad srpskim kanalima komunikacije i saradnju sa Europolom.

Prema izvorima iz francuskog DGSI i analiza Europol.a, „Grupa Oktobar“ je bila posrednik u digitalnim kampanjama koje su imale za cilj izazivanje etničkih tenzija i destabilizaciju evropskih društava.

Ako se „durbin“ spusti malo niže, na nivo lokalne policije, postaće jasno zašto je MUP Srbije statista u masovnim događajima. Tako reći posmatrač. Treba samo pogledati biografiju direktora policije Dragana Vasiljevića koji je završio je Vojnu akademiju KoV u Beogradu i od 1. aprila 1993. do 16. septembra 1994. godine bio je zaposlen u Ministarstvu odbrane, Vojsci Jugoslavije na poslovima komandira čete! Od 17. septembra 1994. do 31. oktobra 2003. godine zaposlen je u Ministarstvu unutrašnjih poslova (PU Novi Pazar), gde je, između ostalog, obavljao dužnost komandira Policijske stanice Novi Pazar i zamenika načelnika Odeljenja policije.

I onda prelazi u Žandarmeriju: od 1. novembra 2003. do 1. juna 2018. godine, obavljao je niz dužnosti u Žandarmeriji, među kojima i dužnost komandanta Odreda Žandarmerije u Beogradu od 2007. do 2015. godine, kao i pomoćnika komandanta Žandarmerije.

Od 2021. godine, odlukama ministara ovlašćen je da rukovodi Direkcijom policije. Po zasluzi, jer se pod njegovom komandom Žandarmerija pokazala kao „lična garda“ Aleksandra Vučića.

Navodno, zbog „izuzetnih rezultata“ postignutih u obavljanju policijskih poslova odlikovan je: Poveljom o odlikovanju Predsednika Republike ordenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti I stepena 1999. godine, Prvom nagradom ministra unutrašnjih poslova povodom Dana MUP i Dana policije 2009. godine, Poveljom o dodeli Srednjevekovnog srpskog mača od strane Predsednika Republike Srbije 2020. godine, Najvišim profesionalnim priznanjem ministra unutrašnjih poslova Mađarske „Sveti Đorđe“ 2022. godine, Poveljom o odlikovanju „Zvezda Jakov Nenadović“ od ministra unutrašnjih poslova 2024. godine. Navodno je završio je Visoke studije bezbednosti i odbrane u Školi nacionalne odbrane Ministarstva odbrane Republike Srbije 2020. godine, ali ga tamo niko ne pamti.

Njegov sin, Nemanja Vasiljević, za svega četiri godine rada u MUP-u uspeo je da promeni čak pet organizacionih jedinica dok ga, uprkos iskusnijim i sposobnijim operativcima, otac nije usmerio pravo na šefovsku poziciju. Za to vreme, mladom Vasiljeviću je naravno preusko u običnim automobilima, pa bahato zahteva i vozi luksuzna vozila oduzeta od kriminalaca na koja montira rotacije, jer pod očevim okriljem očigledno veruje da mu je sve dozvoljeno, mada ostaje pitanje hoće li mu očeve zasluge pomagati i kada Dragan jednoga dana ode u zatvor. U ovakvim okolnostima kad mu se sistem raspada, Vučiću su ostali još samo botovi. Ali, i one mu beže…

I SPC na čelu sa Porfirijem ima svoje botove. Ali takođe neće da „botuju“. Ovih dana odbile su da „botuju“ spikerke o voditeljke programa SPC radija „Slovo ljubve“...Prvoslav Perić je odlučio da ih udalji sa posla. Hoće li pasti zajedno sa Vučićem ili sam, bog zna, ali, imaće tu posla i novo srpsko pravosuđe.