Organizovana kriminalna grupa hara ministarstvom pravde, Upravom za izvršenje krivičnih sankcija i srpskim zatvorima. U ministarstvu pravde i upravi za izvršenje krivičnih sankcija caruju kriminal i prostitucija. Neki funkcioneri naplaćuju u novcu, drugi u naturi, a neki od njih i u jednom i u drugom. Svi su povezani zajedničkim kriminalnim interesima i ucenama kontrolišu jedni druge. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast kriminal je legalizovan, smrt i ubistva u zatvorima su svakodnevna pojava. Proklete avlije su u rukama vučićevog kartela … Tužilaštva i sudovi su servis za pokrivanje zlodela Vučićevog kartela.

Vladimir Molotok

Godine  1973. sudski je zabranjen roman Gorana Spasića ‘‘I mrtvi se otimaju“, zbog „lažnih tvrdnji o društveno-političkim prilikama u zemlji“ i „uznemirenja građana“. Autoru je oduzeta i nagrada Republičke konferencije Saveza socijalističke omladine Srbije.

Stotine mrtvih, koje je života lišio Vučićev zločinački kartel, otimaju se, čekaju u red da se opiše njihova likvidacija. Izgleda da će proces utvrđivanja smti početi u federalnom sudu u Bruklinu.

Advokati Ivan Ninić, Jovan Rajić i Čedomir Kokanović, članovi udruženja Ustavobranitelji, podneli su zahtev Advokatskoj komori Beograda za uvid u advokatski dosije svog kolege Vladimira Cvijana, kako bi se pokrenula zvanična istraga o njegovoj smrti.

Cvijan je pronađen mrtav u Dunavu 5. januara 2018. godine, ali, kako ističu advokati, o tom slučaju nikada nije sprovedena istraga, niti su preduzete osnovne operativne radnje.

Po nalogu Aleksandra Vučića policija i tužilaštvo prikrivaju istinu o smrti Vladimira Cvijana. Ne zna se identitet pripadnika BIA, koji je nepozvan došao na obalu Dunava, gde je pronađeno telo, kao ni ko je uzeo novčanik i mobilni telefon, koji su pronađeni u Cvijanovim džepovima. Ipak, svakodnevno se otkrivaju novi detalji o tom slučaju, kojim se bavio i inspektor Dejan Jović, koji je prošle godine, u vreme vanrednog stanja, navodno umro od infekcije koronom. Članovi pokojnikove porodice ćute, baš kao i nekoliko preživelih svedoka.

„Obdukcija ne daje odgovor“

Advokat Čedomir Kokanović izjavio je za Betu da je Cvijanova smrt sporna jer nalaz obdukcije ne ukazuje jasno ni na samoubistvo, ni na ubistvo, niti na nesrećan slučaj.

„Posebno zabrinjava to što u tužilačkom predmetu, prema dostupnim informacijama, postoje samo nalaz obdukcije i faktura Instituta za sudsku medicinu. Nema saslušanja, nema uviđaja, nema operativnih radnji“, naveo je Kokanović.

Tri godine tajne u Komori

Kao jednu od ključnih indicija, Kokanović je naveo činjenicu da je Advokatska komora Beograda tri godine aktivno prikrivala informaciju o Cvijanovoj smrti, iako je od Fonda PIO dobila zvaničan dopis o ostvarivanju prava na porodičnu penziju.

„Taj dopis je stigao u vreme štrajka advokata nakon ubistva kolege Miše Ognjanovića. Komora je tada, pod rukovodstvom Jugoslava Tintora, dokument stavila pod režim tajnosti, do te mere da se tri godine nigde nije ni pominjalo da je Vladimir Cvijan preminuo. Takvo ponašanje ne bi postojalo da je u pitanju bilo samoubistvo ili nesrećan slučaj“, ocenio je Kokanović.

Mrtav je i inspektor koji je vodio istragu

Telo Vladimira Cvijana pronađeno je 5. januara 2018. godine u Dunavu, sedam metara od desne obale. Policija je izvršila uviđaj, patolozi Instituta za sudsku medicinu su obdukovali leš, a Više javno tužilaštvo je zaključilo da „nije postojala bilo kakva indicija koja bi ukazivala na izvršenje nekog krivičnog dela, pa je predmet arhiviran“.

Telo bivšeg Generslnoig sekretara dva predsednika Srbije kremirano je  i sahranjeno u rozarijumu na groblju Lešće, iza ploče na kojoj nije napisano njegovo prezime. Otac, majka i sestra Vladimira Cvijana nisu dali čitulju, a bivša supruga Aleksandra tvrdi da nije ni znala da je on mrtav, iako od maja 2018. godine prima porodičnu penziju za sina Luku. Zaveru ćutanja je prekinuo Magazin Tabloid.

Vest o smrti Cvijana, baš zato što je tri godine prikrivana, šokirala je javnost. Dok predstavnici vlasti, kao i većina opozicionih lidera, glasno ćute o tom misterioznom slučaju, a policija i tužilaštvo odbijaju da otkriju detalje istrage, koju su vodili, pojavljuju se svedoci, koji ne mogu i ne žele da ćute. Neka saznanja nedavno je obelodanio Srđan Milivojević, narodni poslanik i saradnik Vladimira Cvijana. Na njegovu inicijativu urednici Magazina Tabloid su došli do zvanične potvrde Višeg javnog tužilaštva da je Cvijan mrtav, da istraga nije pokrenuta o njegovoj smrti.

Nakon objavljivanja informacije da je Cvijan odavno mrtav, gde i kada je pronađen, gde je sahranjen, mediji, među njima i opozicioni, na sva usta su kritikovali naš magazin kao lažljivce, ističući da oni su znali za njegovu smrt, ali nisu hteli da uznemiravaju javnost, jer se on ubio!

Porodica ćuti „pod pritiskom“

Na pitanje zašto se do sada nisu oglašavali roditelji i supruga Vladimira Cvijana, Kokanović je naveo da „režim politikom trgovine kostima uspeva da porodice žrtava ućutka“.

„Kolega nam je preneo da je Cvijanov otac rekao da se slučaj drži u tajnosti kako porodica ne bi imala problema. Ali ako postoji sumnja da je u pitanju ubistvo, advokati moraju da insistiraju na istrazi, bez obzira na pritiske“, naglasio je on.

Zašto je važan advokatski dosije

Kokanović je istakao da uvid u advokatski dosije Vladimira Cvijana ima pre svega simboličan značaj, ali i da može ukazati na eventualne nepravilnosti.

„Moguće je da je deo dokumentacije već uklonjen. Taj dosije neće rasvetliti smrt, ali je to prvi korak ka otvaranju tužilačke istrage. Ono što je neophodno jeste zvanična policijska i tužilačka istraga – niko nije saslušan, nisu analizirane bazne stanice mobilne telefonije, nije utvrđeno kretanje“, rekao je on.

Dodao je da, ukoliko je utvrđeno da je uzrok smrti utapanje, mora biti ispitano da li je u pitanju samoubistvo, nesrećan pad u reku ili nasilno guranje.

„Posebno imajući u vidu da je na njegovom čelu postojala povreda koja može ukazivati na udarac tupim predmetom ili cevi pištolja“, naveo je Kokanović.

Ko je bio Vladimir Cvijan

Vladimir Cvijan bio je advokat i političar, narodni poslanik od 2012. do 2013. godine, član predsedništva Srpska napredna stranka i savetnik predsednika Republike Srbije, Tomislava Nikolića.

Iz javnog života nestao je 2014. godine, nakon sukoba sa vrhom stranke, jer je javno govorio o korupciji i kršenju zakona i Ustava od strane najviših državnih funkcionera.

Preminuo je 5. januara 2018. godine u Beogradu, a javnost je za njegovu smrt saznala tek u martu 2021. godine, kada je tu vest o smrti objavio Magazin Tabloid.

Razlozi zbog kojih je Cvijanova smrt bila skrivana pune tri godine i dalje nisu razjašnjeni. Poznati su, ustvari, upućenoj javnosti, jer o njegovoj smrti postoje dokumnta i svedoci.

Istragu je vodio inspektor Odeljenja za krvne deliket PU Beograda Dejan Jović, kao i inspektor iz BIA. Obaveštajna zajednica Sjedinjenih Država obavestila je javnost da raspolaže snimkom kada jedno lice zove Vučića i obaveštava ga da je “Vlada Cvijan otišao na duži put i da više ne treba da brine“.

Upućeni tvrde da je to bio Aleksandar Vulin.

Da podsetimo, da je na suđenju Belivukovoj grupi, okrivljeni Velja Nevolja opisao životinjsko ponašanje Vučićeve desne ruke Vulina, tada ministra policije, i ponudio sudu da iz pritvora pusti ostale okrivljene, osim njega i Miljkovića, a da će otkriti ko je, gde i kada ubio Vladu Cvijana. Osim mrtvih, dakle, postoje i živi svedoci.

 Neverovatan je zid ćutanja koji je podignut oko tog slučaja. Međutim, sad su informacije počele da cure iz MUP-a i BIA, od svih ljudi koji ne žele da odgovaraju za tuđe zločine. Cvijanovo telo je pronašao jedan alas iz Višnjice. Na njegov poziv odmah je došla policija a zatim se pojavio i muškarac u civilu, koji je pokazao legitimaciju ovlašćenog službenog lica Bezbednosno informativne agencije. „Ovo je advokat Cvijan“, rekao je taj bezbednjak.

Telo je odneto na Institut za sudsku medicinu, a tužilac je procenio da nema potrebe da se proverava kako je Cvijan dospeo u reku! Na čelu Višeg javnog tužilaštva bila je Nataša Krivokapić, koja je danas tužilac Vrhovnog tužilaštva Srbije.

U obdukcionom nalazu se navodi da je „leš na obdukciju dostavljen obučen u sledeću odeću: crna jakna na čijoj etiketi piše ‘Alpha idustries’, ispod koje se nalazila još jedna crna jakna (sa debelom postavom) i majicom na kratke rukave“.

Policajci, koji su izvukli telo iz vode, odmah su pretresli džepove jakne. U jednom su našli mobilni telefon, koji nisu ni pokušali da uključe. U drugom džepu se nalazio novčanik. Pored lične karte i nekoliko bankarskih kartica u novčaniku se nalazila i poveća suma novca. Nema informacije ko je uzeo novčanik i telefon, a nema ni objašnjenja zašto nisu pregledani okolni splavovi i ukotvljeni šlepovi, da se utvrdi da li je Cvijan s nekog od njih skočio u reku ili je u nju bačen. S obzirom da je bio 5. januar, verovatno su ostali tragovi stopala, moglo je da se utvrdi da li je bio sam ili ne.

Brojni misteriozni detalji privukli su pažnju Dejana Jovića, zamenika načelnika Odeljenja za krvne i seksualne delikte beogradske policije. Mimo tužilaštva, poveo je samostalnu istragu. Sve što je otkrio ukazivalo je da nisu čista posla.

U zapisniku s uviđaja pominje se prisustvo pripadnika BIA, nema pisanog traga da je bilo ko iz policije obavestio BIA da je telo Vladimira Cvijana nađeno u reci.

Takođe, na video snimku s uviđaja nije zabeleženo prisustvo tog bezbednjaka, čiji se identitet ne zna.

Jedan od šlepova na Adi Huji, udaljen oko 300 metara od mesta na kome je primećen Cvijanov leš, poznat je kao mesto okupljanja navijača Fudbalskog kluba Partizan. Na tom šlepu su, navodno, pripadnici navijačke grupe „Janjičari“ pretukli Miloša Radosavljevića Kimija, vođu „Alkatraza“. U ratu za vlast na Partizanovom jugu, Veljko Belivuk je prvo zarobio Radeta Petrovića, koji je prinuđen da u kameru prizna da su on i Kimi „izdajnici i pičke“, a Belivuk je, u snimku, koji je okačen na internet, poručio Kimiju da je sledeći.

Inspektor Jović je pratio taj trag. Na tom šlepu je našao tragove od najmanje osmoro ljudi. Ko je i kad dolazio tamo i da li je u toj grupi bio i Cvijan, Jović nije saznao. Sigurnosne kamere na susednim splavovima nisu radile od 3. do 6. januara. Jović je obavio nekoliko nezvaničnih razgovora s tužiocem, koji je bio na uviđaju, i s patolozima Instituta za sudsku medicinu. Pokušavajući da reši misteriju smrti Vladimira Cvijana, i da otkrije da li je bivši narodni poslanik izvršio samoubistvo ili je ubijen, Jović je zasmetao vodećim ljudima MUP-a. Nije mu to bilo prvi put. Jović je vodio istragu ubistva Vlastimira Miloševića, koje je izvršeno 30. januara 2017, a zatim i nasilničkog upada u noćni klub „Komitet“ 6. oktobra 2018. godine.

U oba slučaja osumnjičen je bio Veljko Belivuk. Vodio je istragu ubistva pevačice Jelene Marjanović, koja je ubijena po nalogu Tomislava Nikolića, jer mu je bila ljubavnica.

Po nalogu Dijane Hrkalović, Jović je stavljen na mere, da bi u decembru 2018. godine bio uhapšen pod sumnjom da je izvršio krivično delo trgovinu uticajem.

Režimski mediji su ga opisivali kao „prljavog inspektora“ i „doušnika škaljarskog klana“. Ipak, sud je odbacio optužbe protiv Jovića i zaključio da nije prekršio zakon kad je kolegu iz PU Zvezdara zamolio da prema jednom kolegi primeni blažu zakonsku meru zbog porodičnog nasilja.

Jović je dokazao da nije prekršio zakon, ali kompromitujuća kampanja protiv njega je dala rezultate. Belivuk je oslobođen optužbi za ubistvo Miloševića, suđenje za nasilje u „Komitetu“ još traje, a više niko se ne bavi istragom smrti Vladimira Cvijana. Inspektor Jović je svoja saznanja poneo u grob. Ubijena je i sudski veštak koja je iznuđenim nalazom oslobodila ubice Vlastimira Miloševića.

 Inspektor Jović je, u vreme vanrednog stanja, prema zvaničnim informacijama, umro od posledica infekcije korona virusom. Egezkuciju je izvršio dr Zlatibor Lončar.

Advokat Ivan Ninić je tada podneo zahtev Višem javnom tužilaštvu u Beogradu za uvid u spise predmeta koji se odnose na istražne radnje povodom smrti Cvijana. Odbijen je.Viši javni tužilac u Beogradu Nataša Krivokapić nije pokenula istragu. Ona je sada tužilac u Vrhovnom državnom tužilaštvu, zajedno sa Zagorskom Dolovac,.

Ponovno vraćanje trojice advokata razjašnjenju smrti Vladimira Cvijana, može se pripisati sudskom postupku u federalnom sudu u Bruklinu, u kojem će svedočiti bivši Vučićev saborac Slaviša Kokeza, koji je iz Majamija, sa Floride, gde je bio po zaštitom CIA i FBI-a, prebačen u Njujork. Kokeza je opisao da mu je poznato da je Vučićev ubilački tim likvidirao više od stotinu ljudi, koji su mu smetali u poslovima trgovine narkoticima, duvanom, oružjem, u otmicama i ucenjivanju ljudi. Drugi svedok je vrlo kredibilan. Reč je o kapetanu Vojno obaveštajne agencije Srbije Saši Vujsiću, koji je izbegao iz Srbije, prvo u Sloveniju, pa u Sjedinjene Države i dobio status zaštićenog svedoka. Vujsić je prošao sve provere njegovih izjava, koje su potvrdile da raspolaže pravim infomacijama.

Kapetan Vujsić je opisao ubilačke i kriminalne aktivnosti u to vreme Vojne obaveštajne agencije, kojom je “rukovodio“ bivši ministar odbrane Aleksandar Vulin, a kojeg je Veljko Belivuk opisao kao teškog narkomana i kriminalca. Ovaj čovek je odlikovan u Moskvi skoro najvišim ordenima. Za mnoge likvidacije koje traže da budu procesuirane.

Istovremeno i Parisko državno tužilaštvo sprovodi produženu istragu protiv Filipa Koraća, koji je duže od tri godine u zatvoru, i očekuju da srpsko državno tužilaštvo za organizovani kriminal povede postupak za utvrđivanje odgovornosti bivše državne sekretarke u MUP-u Dijane Hrkalović, umešane u seriju ubistava, po nalogu i u interesu Aleksandra Vučića.

Pokušaj  trojice advokata da iniciraju istragu smrti Vladimira Cvijana ima za cilje da se pokrene akcija utvrđivanja smrti nekoliko stotina ljudi koje je pobila Vučićeva kriminalna vojska i ubilačka i zločinačka ekipa na čelu sa Zlatibom Lončarem.

Vučićevi tužioci u paukovoj mreži

Izbori za članove Visokog saveta tužilaštva (VST) iz reda javnih tužilaca održani su 23. decembra, a Izborna komisija Visokog saveta tužilaštva je dostavila Savetu Zapisnik o utvrđivanju rezultata izbora koji je usvojen jednoglasno.

Zapisnikom je utvrđeno da je u biračke spiskove bilo upisano 762 birača, i da je svoje izborno pravo iskoristilo 740 glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca što iznosi 97,11%.

Utvrđeno je da je bilo 716 važećih glasačkih listića, 22 neupotrebljenih i 24 nevažećih. Za kandidata na kandidacionoj listi Vrhovnog javnog tužilaštva glasalo je ukupno 12 birača ili 92,31%.

Za kandidate na kandidacionoj listi Apelacionih javnih tužilaštava, Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i Javnog tužilaštva za ratne zločine glasalo je ukupno 67 birača ili 98,53%.

Za kandidate na kandidacionoj listi Viših javnih tužilaštava glasalo je 225 birača ili 96,57%. Za kandidate na kandidacionoj listi Osnovnih javnih tužilaštava glasalo je 436 birača ili 97,32%.

Kandidat na kandidacionoj listi Vrhovnog javnog tužilaštva i javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva, Jasmina Stanković, dobila je 12 glasova, tj. 100% od birača koji su iskoristili svoje izborno pravo.

Kandidat na kandidacionoj listi Apelacionih javnih tužilaštava, Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i Javnog tužilaštva za ratne zločine i javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, Radmila Jovanović, dobila je ukupno 45 glasova ili 67,16%, dok je kandidat na istoj listi i javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu, Zoran Vucelja, dobio je 20 glasova ili 29,85%, od birača koji su iskoristili svoje izborno pravo.

Kandidat na kandidacionoj listi Viših javnih tužilaštava i javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Šapcu, Boris Majlat, dobio je ukupno 109 glasova ili 48,44%, dok je kandidat na istoj listi i javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Nikola Uskoković, dobio 105 glasova ili 46,67% od birača koji su iskoristili svoje izborno pravo.

Kandidati na kandidacionoj listi Osnovnih javnih tužilaštava, i to kandidat i javni tužilac Drugog osnovnog javnog tužilaštva, Predrag Milovanović, dobio je 141 glas ili 32,34%, kandidat i javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva, Jovana Komnenović, dobila je 123 glasa ili 28,21%, kandidat i javni tužilac Trećeg osnovnog javnog tužilaštva, Boris Pavlović, dobio je 118 glasova ili 27,06%, i kandidat i javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva Nikola Stojanović dobio je 43 glasa ili 9,86%, od birača koji su iskoristili svoje izborno pravo.

Konačni rezultati izbora će biti proglašeni u zakonom predviđenom roku, navodi se u saopštenju VST.

I ako su pobedili tužioci koji brinu Vučićev kartel,  tek penzionisana tužiteljka Jasmina Paunovic, koja je  sa koleginicom Bojanom Savović “povukla nogu“ i javno se suprostavila Vučićevom glavnom Nenadu Stefanoviću izrazila sumnju. A njoj treba verovati“U startu imamo veći broj članova, ali verovatni su kompromisi“ Na čleu tužilaćke organizacije je, podsećamo i dalje Zagorka Dolovac, koja uvek može da se sa režimom kome mje svo veme služial, nagodi.

Stefanovižev kandidat izgubio je trku za Visoki savet tužilaštva. Tužilac Višeg tužilaštva u Beogradu Nikola Uskoković, za koga je glasalo 105 tužilaca, nije dobio većinu glsova i pored činjenice da samo njegovo tužilaštvo zapošljava 98 tužilaca. tužilaca!

Neka tužilaštva izmiču iz Vučićevog šinjela. Upućeni tvrde da ga je glasanje izbezumilo. Bezrazložno.

Koji tužilac će potpisati nalog za njegovim privođenjem?

S druge strane, upućeni tvrde da nadu ostavlja Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje je pokazalo da može ući u postupak gonjenja Vučićevog kartela.

A. 1

Svaka smrt i nasilje u policiji  je opravdavano

Stefan Đurđević (18) iz Kraljeva, preminuo je prvih dana novembra 2025. godine nakon što ga je patrola policija zaustavila, a potom i privela. Mladiću je pozlilo, jer je bio dijabetičar, panično je i uzaludno tražio pomoć tokom privođenja, govorio da je težak dijabetičar. MUP Srbije i danas o celom događaju ćuti. Sve je počelo kao navodno rutinska kontrola policije u Kraljevu, kada su zaustavili automobil „Folksvagen polo“ u kome su bila dvojica mladića, a za volanom, sa probnom dozvolom pokojni Stefan Đurđević (18). Policajci su pretresli i putnike i automobil, a u kaseti su pronašli teleskopsku palicu, dužine 55 santimetara i zbog toga su Stefana priveli u službene prostorije. Saputnika su odmah pustili.

Od svega što je smišljeno kao odgovor države, stiglo je dobro „filovano“, pripremljeno saopštenje Višeg javnoig tužilaštva u Kraljavu, na koje se odmah pozvao i ministar policije Ivica Dačić, koji je očito jedva dočekao da skine „brigu“ sa dnevnog reda.

Tako je bez imalo stida, licemerno, čak navodno žaleći žrtvu, i skoro u svečanom tonu tim povodom izjavio:  „Današnje saopštenje Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, koje jasno i nedvosmisleno potvrđuje da nema nikakvog nezakonitog postupanja policije, predstavlja važan i neophodan odgovor na brojne napade, neistine i uvrede koje su poslednjih dana iznošene na račun policijskih službenika. Nedopustivo je da se bez ijednog dokaza, na osnovu glasina i zlonamernih tumačenja, optužuju ljudi koji su profesionalno i savesno radili svoj posao.

Još je nedopustivije da se takav pritisak stvara u trenutku kada je jedan mladi život ugašen, a institucije sprovode postupke i utvrđuju istinu.  Oni koji su olako osuđivali policiju, koji su širili dezinformacije i pokušali da formiraju lažnu sliku o navodnoj krivici policajaca, sada bi morali da pokažu barem onoliko poštovanja prema istini koliko su imali hrabrosti da iznose neistine.

Neka preuzmu odgovornost i javno se izvine policijskim službenicima PU Kraljevo. Ministarstvo unutrašnjih poslova uvek je spremno da preuzme odgovornost kada je nešto učinjeno pogrešno, ali isto tako ćemo oštro i nedvosmisleno stati u zaštitu svakog našeg policajca kada je jasno da su napadi na njih bili neosnovani i nepravedni. Posebno kada je istina utvrđena i vreme je da se to javno prizna“, poručio je Dačić.

A istina je takva da bi svako ozbiljno tužilaštvo momentalno uhapsilo pripadne MUP.a koji su svojim (ne)postupanjem doveli do smrti mladića koji je jedva napunio 18 godine, time što su aktivno vršili opstrukciju bilo kakve pomoći teškom dijabetičaru u prostorijama policijske stanice.

Ovo je tek jedan od više smrtnih slučajeva „u prisustvu vlasti“ unazad 13 godine, o kojima će se tek pričati, koji će naknadno morati da budu procesuirani, kad Srbija vrati svoje institucije koje je zločinački režim Aleksandra Vučića brutalno oteo od građana.

I smrt mladića Stefana Đurđevića treba staviti u opotužnicu protiv zločnca Ivice Dačića, koji je sve nasilne smrti u policiji opravdao!