Rat koji je Izrael 13. juna poveo protiv Irana, bez ikakve sumnje, sledeći svoju neumoljivu logiku, približava se trenutku kada iz sukoba dve zemlje može da preraste u sukob svetskih razmera.

Teheran se, posle brojnih žrtava koje je pretrpeo, pa i među mirnim građanima, i rušenja niza vojnih, istraživačkih i industrijskih objekata, približava trenutku kada bi mogao da objavi zatvaranje za međunarodnu plovidbu, strateški važnog Ormuskog moreuza.

Uzimajući u obzir da je Izrael u propagandno-psihološke svrhe očigledno precenio štetu koju je naneo iranskim raketnim snagama i potcenio sposobnosti Irana za odgovor, o čemu svedoče izraelski gradovi u plamenu, on je sasvim sposoban za to. Specifičnosti pomenutog moreuza u Persijskom zalivu (koji je u najužem delu širok 39 km, od čega je plovni put u oba smera širok samo oko 2,5 km, međusobno odvojen zaštitnom zonom od 5 km) su takve da Ormuz lako može da bude prekriven delovima „mavika“ (dronovi) i FPV dronovima iz skloništa u stenama. Slični dronovi, kao što je poznato, svakodnevno se lansiraju na hiljade sa obe strane rusko-ukrajinskog fronta, a iranska armija bi mogla u zalihama imati stotine hiljada, ako ne i milion ovih dronova.

Ormuski moreuz je vodeni put koji povezuje Persijski zaliv sa Indijskim okeanom, na njegovim severnim obalama nalazi se Iran, a na južnim Ujedinjeni Arapski Emirati i Oman. Dugačak je gotovo 167 km, a mala dubina čini brodove ranjivim na mine ili na presretanje od strane brzih patrolnih čamaca.

Tankeri su 2024. godine dnevno kroz moreuz prevozili gotovo 16,5 miliona barela sirove nafte i kondenzata iz Saudijske Arabije, Iraka, Kuvajta, Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i Irana, ili oko 30% svetskih isporuka, shodno podacima koje je objavio Blumberg. Moreuz takođe ima odlučujući značaj za transportovanje tečnog prirodnog gasa (LNG), kroz njega je u istom periodu prošlo više od petine svetskih isporuka, pre svega iz Katara.

Saudijska Arabija, na primer, preko Ormuskog moreuza izvozi većinu svoje nafte, iako ona može delimično da preusmeri isporuke kroz 1.200 km cevovoda koji se proteže kroz ovu državu do terminala na Crvenom moru. UAE takođe može bar delimično da zaobiđe moreuz, transportujući 1,5 milion barela dnevno putem cevovoda sa svojih naftnih polja u luku Fudžejra u Omanskom zalivu. Deo iračke nafte isporučuje se morem iz turske luke Džejhan, ali 85% prolazi kroz Ormuski moreuz, što čini ovu zemlju u značajnoj meri zavisnom od slobodnog prolaza kroz moreuz. Kuvajt, Katar i Bahrein nemaju drugi način da isporučuju svoju naftu, nego kroz Ormuski moreuz.

Za sada, Iran nikada nije u potpunosti zatvarao moreuz i samo je s vremena na vreme zaustavljao pojedine brodove, ukazujući na njihovu vezu sa izraelskom vladom kao motiv.

U aprilu 2024. godine, nekoliko sati pre lansiranja dronova i raketa prema Izraelu, Korpus islamske revolucionarne garde je, na primer, zaustavio brod natovaren kontejnerima MSC Aries, koji je bio povezan sa Izraelom, nedaleko od Ormuskog moreuza. Prema podacima publikacije Lloyd’s List, sledećeg meseca Iran je oslobodio posadu broda.

U maju 2022. godine Iran je zaustavio dva grčka tankera i držao ih je šest meseci, verovatno kao odgovor na konfiskaciju iranske nafte na drugom brodu, od strane grčkih i američkih vlasti. Na kraju je teret vraćen, a grčki tankeri oslobođeni.

Tokom rata između Iraka i Irana, 1980-1988, iračka vojska je napala izvozni naftni terminal protivnika na ostrvu Harg, severozapadno od moreuza, delimično da bi isprovocirali odgovor Irana, što bi uvuklo SAD u konflikt. Kasnije, tokom tzv. tankerskog rata, obe strane su napale 451 brod. To je značajano povećalo troškove osiguranja tankera i doprinelo rastu cene nafte. Kada su 2011. godine protiv Irana bile uvedene sankcije, on je zapretio da će zatvoriti moreuz, ali se to na kraju nije desilo.

 Trgovci naftom sumnjaju da će Iran u potpunosti zatvoriti moreuz, jer bi to smetalo samom Iranu da izvozi svoju naftu. Iran ima eksportni terminal u Džasku, na istočnom delu moreuza, koji je zvanično otvoren u julu 2021. godine. Ova luka omogućava Teheranu da šalje manju količinu svoje nafte u druge zemlje ne koristeći vodeni put, a njegovi rezervoari za čuvanje nafte postepeno su se punili krajem prošle godine. Ali u uslovima totalnog rata, Iran može odlučiti i da potpuno blokira moreuz, na šta vlasti u Teheranu već pozivaju mnoge poslanike Medžlisa i druge političare.

Tokom rata između Irana i Iraka Sadama Huseina, američka mornarica je pribegavala pratnji brodova u Persijskom zalivu. Godine 2019. oni su u ovaj region poslali nosač aviona i bombardere B-52. Iste godine, kao odgovor na iransko ometanje, američki brodovi su počeli operaciju „Stražar“. Deset drugih zemalja, uključujući Veliku Britaniju, Saudijsku Arabiju, UAE i Bahrein, kasnije su se priključile operaciji, poznatoj danas kao Međunarodni okvir za pomorsku bezbednost. Od kraja 2023. godine, veliki deo pažnje usmeren na bezbednost brodskog saobraćaja preusmeren je sa Ormuskog moreuza na južni deo Crvenog mora i moreuz Bab el Mandeb koji spaja ovo more sa Adenskim zalivom i Indijskim okeanom.

Nekoliko dana pred početak sadašnjeg konflikta, Velika Britanija je upozorila mornare, izjavivši da povećanje napetosti u regionu može uticati na brodski saobraćaj.

Kompanija Frontline Ltd., jedan od najvećih svetskih operatera tankera za naftu, izjavila je da će biti opreznija u nuđenju svojih brodova za prevoz tereta iz Persijskog zaliva. To govori o tome da su, očigledno, o predstojećoj operaciji, bili obavešteni ne samo Amerikanci, već i Britanci.

Njihovi strahovi nisu neosnovani. Državni mediji Iraka prenose da je ministar spoljnih poslova Fuad Husein zvao nemačkog minstra spoljnih poslova i upozorio ga na mogućnost „zatvaranja Ormuskog moreuza“, kao i da bi to moglo dovesti do rasta cena nafte za 200-300 dolara po barelu. U tom slučaju, šokovi za celu globalnu ekonomiju su zagarantovani. Neke zemlje mogu pokušati da silom odblokiraju moreuz, ali to bi neizbežno doprinelo da ova kriza dobije širi obim.

Tramp je upozorio Irance da će SAD biti na strani Izraela – ili kako je on to rekao, to će „otvoriti za njih vrata pakla“ – u slučaju da Teheran udari po američkim bazama u regionu.

Već se primećuju pojedinačna oštećenja u njima od strane nepoznatih dronova, posebno u Iraku. Prilično je teško odrediti ko ih tačno nanosi. To mogu da budu grupe boraca koje niko ne kontroliše ili, kako smatraju neki eksperti, „krtice Mosada“, poput onih koje su delovale u dubini iranske teritorije. Njihov cilj je da isprovociraju Vašington da aktivno stupi u borbena dejstva na strani Izraela, za šta Netanjahu, koji, uz sve uspehe, oseća ograničenost svojih resursa, bukvalno „moli“ od samog početka.

Teško je reći da li će za Trampa casus belli (razlog za rat) biti moguća iranska blokada Ormuskog zaliva? Za sada, on se nije o tome izjašnjavao.

Uostalom, prekid snabdevanja Evrope arapskom naftom i tečnim gasom ne samo da će dovesti do ogromnog skoka cena nafte, već će staviti alternativu snabdevanjem američkim rezervama nafte iz škriljaca uz veliki profit SAD. Moguće je da to za američkog predsednika, u složenim uslovima budžetske konsolidacije u zemlji, ne bi bila tako loša varijanta.