Ključne stubove svoje 13 godina duge tiranije u Srbiji, intenzivno ruši vođa tog režima, Aleksandar Vučić. Kako se približava kraj ove jedinstvene autodestrukcije, nezabeležene još od Hitlerove paljevine Rajhstaga u nacističkoj Nemačkoj, već se vidi finale njegovog ludila: najavio je „sva sredstva“ kojim će se obrušiti i na ovu zemlju i na njen narod. Ostalo je još da uradi ono što je čileanski diktator Augusto Pinoče uradio u ovoj latinoameričkoj zemlji, kad je napravio zatvore na fudbalskim stadionima i držao zatočenike pod vedrim nebom. Kako spolja tako i iznutra, diktator je već uradio sve da zgazi Srbiju kao državu, a slede još masovnija hapšenja, te moguća upotreba vojne sile i oružja. Ukoliko stigne, spremio se i na promena Ustava. U najboljem ishodu njegovih kratkoročnih planova, već je organizovao lažiranje izbora, ukoliko ih uopšte bude. Još uvek nema pobune unutar vojno-policijskog aparata, ali, ni ona nije isključena ukoliko dođe naređenje za primenu „specijalnih mera“ u kojima će se već postojeći građanski sukob pretvoriti u nešto mnogo gore od toga.

Nikola Vlahović

Dopisnik austrijskog dnevnog lista „Kleine Zeitung“ iz Beograda, Tomas Roser (Thomas Roser), raspolaže podatkom da se više od 800 ljudi uhvaćenih „neselektivno“ na ulici tokom demonstracija  poslednjih meseci, nalazi u Vučićevim zatvorima. Roser takođe piše koga je sve od teških kriminalaca i nasilnika Vučić pomilovao, a koje je on lično poslao na ulicu da ubijaju narod od batina.

Dalje, Roser opisuje u opširnom članku kako je ova razbojnička banda tukla narod „do tačke hospitalizacije“ te kako ih je gazila automobilima I vršila druge vrste nasilja i ugrožavanje života učesnika do tada mirnih protesta.

Na dan 14. avgusta 2025. godine,  u iznenadnu posetu srpskom diktatoru Aleksandru Vučiću došao je kancelar Republike Austrije, Kristijan Štoker. Neobično, poseta je diplomatskim rečnikom bila „hitna“, jer je (još neobičnije!), bila najavljena samo dan ranije. Naime, Štoker je došao u Beograd da prenese poruku i oštar stav Evropske unije zbog nasilja u Srbiji i uruči jedan manji upitnik u kome se traži objašnjenje zbog čega Srbija duže od četiri godine nije otvorila nijedno poglavlje niti klaster predviđen procesom pridruživanja Evropskoj uniji.

Prema tvrdnji izvora MT iz Protokola, Vučić je bio „modar u licu“ dok mu je Štoker ljubazno prenosio šta Evropska komisija traži od njega (da povuče specijalne jedinice sa ulica, da hitno raspiše izbore, da saopšti razloge zbog kojih četiri godine ne sarađuje na otvaranju poglavlja i klastera). Sve ovo, moglo je i nekom drugom, već viđenom formom sastanaka sa njim da se obavi, ali je, kako pišu pojedini austrijski mediji, komesarima iz Evropske unije naređeno da do daljeg obustave normalnu komunikaciju sa njim. To je i prema diplomatskim izvorima iz Beča razlog zašto je Štoker zamoljen da obavi ovu neželjenu posetu Srbiji.

I, kao što je već viđeno, na dan kad se sve ovo odigravalo, na konferenciji za medije, kad su austrijski novinari počeli da postavljaju „nezgodna pitanja“ Vučić uobičajeno pobesneo I počeo da se ponaša kako se inače ponaša, Štoker se obratio saopštenjem da je „bio iznenađen reakcijom srpskog predsjednika Aleksandra Vučića na pitanja austrijskih novinara tokom posjete Beogradu o višemesečnim protestima protiv korupcije i zastoju u približavanju te zemlje Evropskoj uniji (EU) – koja su ga vidno izbacila iz takta…“

Drugi udarac Vučiću tog dana bio je dva puta duži i prijateljski sastanak Štokera sa članom fudbalske reprezentacije Austrije, Markom Arnautovićem (koji je nedavno potpisao ugovor sa „Crvenom zvezdom“)…

Pomenuti dopisnik austrijskog „Kleine Zeitung“ iz Beograda, preneo je u svom izveštaju Vučićevu reakciju: „Ja nisam diktator, način na koji me uvek prikazujete, siktao je dva puta na ispitivače iz novinarske pratnje svog gosta. Emocionalna reakcija na pitanja novinara zaprepastila je Štokera koji mu je rekao da je to sve normalno, da je i on svakodnevno suočen sa kritičkim pitanjima, i rekao: Morate to da izdržite, to je slobodna štampa.“

Bio je ovo svojevrstan kraj Vučićeve 13 godina duge predstave o tome kako je on važna ličnost u svetu, da je državnik kakav se „rađa jednom u 100 godina“, te da su njegovi prijatelji svde sami svetski lideri, kako aktuelni tako i bivši…A, „prijatelji“ su mu bili Klinton, Šreder i Bler, ljudi koji su doneli odluku da bombama satru Srbiju, umesto da upotrebe svoje već proverene metode i „ukinu“ svog čoveka, Slobodana Miloševića“? Vučić je uživao da političare iz sveta nazove i braćom i prijateljima. Za lažnu braću proglasio je Putina i Sija, a za prijatelje Orbana, Fica, Lukašenka, ranije i Ciprasa, Rencija, Kurca, a za poslovne partnere Makrona, Erdogana i Angelu Merkel…

Od silne braće i prijatelja nije ostao niko više. Strah odlaszećeg diktatoru u Srbiji je toliko da je ovih dana je ostalo samo još to da potraži pomoć od Izraela, a da bi je imao, mora je da plati: svi svetski mediji ovih dana su objavili da Srbija, tačnije režim Aleksandra Vučića, kupuje od  izraelske kompanije „Elbit Sistems“ borbene sisteme u vrednosti od 335 miliona američkih dolara.

Prvobitno je bilo objavljeno kako je Kompanija „Elbit Sistems“ obezbedila za tu cenu snabdevanje odbrambenih sistema „jedne evropske zemlje“. Ubrzo se saznalo da je u pitanju Vučićeva Srbija…Ugovori uključuju isporuku PULS (Precise and Universal Launching Systems) raketnih sistema i raketa za njih, kao i „Hermes 900“ bespilotnih letećih sistema (UAS) opremljenih takođe najnovijim izumima ratne tehnike.

Budući da je Evropska komisija ogroman novac ubacila u vojni budžet, te da je pozvala zemlje članice da se naoružavaju po standardima NATO, stiglo je preko austriujskog kancelara još jedno pitanje iz EU: zašto kandidat za članstvo u Evropskoj uniji nije o ovom poslu obavestio svoje partnere u Briselu? Sve govori da će biti „mrtva trka“ pored čijim će sudovima srpski diktatoir nakon pada da polaže račune…

Jer, istina je da su konačno svi u Evropskoj komisiji, i svim drugim evropskim institucijama, nakon 13 godina konačno suočeni sa ogoljenom istinom: srpski diktator je od sada i njihov problem. Ali, kako sada izgleda, EU će ga rešavati na svoj način, a Srbija na svoj. Može biti da su čak i interesi različiti, ali se od ovog, po mnogo čemu prelomnog trenutka, i pobunjeni narod i Evropa slažu da je bilo dosta i da je došao kraj toj bolesnoj i podivljaloj kreaturi.

Ugledni Fajnenšl Tajms („Financial Times“) piše polovinom avgusta 2025. da su Evropska unija i Velika Britanija predugo popuštale tome: „Realpolitika je bila zasnovana na želji da Srbija ne sklizne u potpunosti u rusku orbitu. Međutim, takav pristup više nije održiv. Vučić mora biti primoran da odgovara i omogući istinski poštene izbore; Ovo je preduslov za bilo kakvu nadu u članstvo u EU. U suprotnom, Srbija bi mogla da krene putem kojim je, nažalost, krenula Gruzija – u pravcu lažne demokratije na koju EU nema uticaja i čije ekscese može samo osuditi izjavama…Čini se da se SAD trenutno povlače sa Balkana. Ali Velika Britanija i EU nisu. Oni moraju da deluju i koriste svoje ekonomske poluge. Ako to ne učine, a Srbija nastavi autoritarnim putem, krivac neće biti samo Vučić, već i njegovi zapadni pokrovitelji koji su svesno okrenuli glavu…“

Ali, da nije samo Zapad odlučio da osudi i odbaci Vučićevu tiraniju, već i Istok, pre svega Ruska federacija, govori i nekoliko zanimljivih činjenica. Naime, ruska novinska agencija RIA Novosti, prenela je ovih dana da novoizabrani predsednik Vlade Srbije Đuro Macut planira ubrzo da smeni šefa kabineta i savetnika za nacionalnu bezbednost Miloša Anđića, starijeg savetnika za spoljnu politiku Aleksandru Nikolić, zamenicu šefa kabineta Anu Jovanović i starijeg savetnika Biljanu Bogićević.

Šta je stvarni razlog tome, agencija nije pominjala, a prema informacijama kojima raspolaže izvor MT, Vučić je van sebe navodno zbog „prikrivenih ruskih agenata“ u vrhu svoje vlasti, te da su doslovno svi oko njega pod „višestrukim merama“.

Sa druge strane, zbog moćnog uticaja Ruske pravoslavne crkve na stavove Kremlja, vredi pomenuti i to kako je jedan njen ugledni analitičar, jeromonaha Ignjatija (Šestakov), za tu istu agenciju opisao dramatično stanje u Srbiji pod diktaturom Aleksandra Vučića:

„Ustvari, Vučić i mnoge centralne ličnosti političkog vrha u Srbiji već dugo svojim postupcima, rečima, a pre svega delima nisu manje prozapadni od najzagriženije karikature Rokfelera iz sovjetskog magazina ‘Krokodil’.

U većini slučajeva oni se predstavljaju i kao naši I kao vaši. Rusima će, kad treba, pričati o miru i prijateljstvu, a kod kuće će pričati (u pravo vreme) da su ih Rusi opet nečim nagradili, da ih cene i pamte, kako bi na taj način smirili svoje nezadovoljne srpske patriote. Turcima će reći da je Sulejman Veličanstveni najbolje što se desilo Srbima u njihovoj istoriji, Nemcima, Francuzima i Amerikancima (oni su sveti) pevaće kako su spremni još više da se ponižavaju zbog nedostižne EU, investicija i daljeg umanjivanja dostojanstva. Kinezima će jednostavno sve prodati i igrati: radite šta hoćete.

Ima tu i normalnih političara, recimo hrišćana i patriota, koji rade šta mogu na svom mestu i u ovim uslovima, ali ima i u velikoj meri potpunih prodanih duša, kako Srbi kažu, Frankenštajna severnoatlantskog sna i jednostavno smešnih degenerika koji predugo i previše ponižavaju svojim prisustvom u vrhovima politike ne samo srpsko, već bilo koje ljudsko dostojanstvo. A sve se to dešava tako dugo, tako otvoreno i drsko, i toliko je toga, da je nacija jednostavno umorna.

Dovedena je Srbija do mračne, zle apatije. Ako bismo to saželi, upravljači Srbijom su jednostavno sve žestoko zabrljali. Sa Srbima se ovako ne može. Mladost je posebno osetljiva na takvu nepravdu, i stvar nije u tome što su još mladi i zeleni, već u tome što pokušavaju da ih previše otvoreno pretvore u stado debila, ali oni se tome opiru“. Treba ovde napomenuti da Šestakova pažljivo slušaju i one ruske patriote koji nisu preterano odane Vladimiru Putinu.

Početkom avgusta ove 2025. godine, iz Gračanice na Kosovu, jedan bivši državni funkcioner koji tamo živi sa preostalim Srbima, uputio je lično pismo Aleksandru Vučiću koje je predato „na ruke primaocu“ čiji sadržaj je izvor MT citirao u celosti:

„…Predsedniče Republike Srbije, podsećam vas na nekoliko činjenica i ne želim da mi bilo ko na ovo pismo odgovara: Srbi (osim nas preostalih) nemaju šta da traže na Kosovu, rat je 1999. izgubljen, mirovni sporazum se zove Kumanovski sporazum i potpisao ga je Slobodan Milošević kojim je povučena policija i vojska do rešavanja budućeg statusa u skladu s Rezolucijom SB 1244, u skladu sa tom rezolucijom su i dalji koraci napravljeni. Više godina pregovara je propalo pod UN-om, a onda su UN predale EU da rešavaju stvari…Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost, a Međunarodni sud pravde je rekao da proglašenje nezavisnosti nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

 Kosovo priznaje više od 100 zemalja, a Srbija od 2010. vodi pregovore o normalizaciji odnosa, što faktički znači međusobno priznanje, a ne vraćanje Kosova u okvire Srbije. Briselski sporazum potpisali ste 2013. godine kojim ste  kojim ukinili sve institucije Srbije, a izbori u opštinama gde većinski žive Srbi se sada organizuju po zakonima Republike Kosovo…Ohridski sporazum ste vi lično dogovorili 2023. A njime se priznaju zastava, dokumenta i obeležja kosovske državnosti. Na Kosovu živi, najverovatnije, živi još oko 120.000 Srba i svih ostalih nealbanaca, od ukupno 1.6 miliona gradana Kosova.

Za njih zvanična Srbija i njeni mediji ne znaju, jer vi imate „svoje Srbe“ u opštinama na severu Kosova. Ustav Republike Srbije ne priznaje Kosovo kao državu, a više od milion i po Albanaca ne želi da bude u sastavu Srbije. Za eventualno vraćanje oružanih snaga Srbije na Kosovo potrebna je saglasnost NATO (sa kojim vi odlično sarađujete) a koji je zadužen i za bezbednost Srba. Takve saglasnosti nema i zahtev je više puta odbijen. Drugi način je rat. Vi na to niste spremni, niti vaši saveznici u svetu ako ih još imate. Vaša stranka Srpska lista je u koaliciji sa svakom albanskom strankom kad to zatreba Skupštini Kosova, njeni članovi položili su zakletvu na lojalnost toj od Srbije i nekih zemalja EU nepriznatoj državi. Zbog svega ovoga, podnesite ostavku i položite račune srpskom narodu i svim građanima Srbije…“

Ali, osim Kosova, sa kojim je manipulisao godinama sve čineći da ga udalji od Srbije i pretvori u propagandni „zavet“ sa kojim je dobijao glasove na izborima, još jedan oslonac njegovog režima, vlast Milorada Dodika u BiH entitetu Republika Srpska, takođe je pao. Naime, Dodik više nije predsednik Republike Srpske. Poslednji pokušaj da opstane na vlasti bila je žalba koju je uputio Centralnoj izbornoj komisiji BiH (CIK BiH na odluku o oduzimanju mandata predsedniku Republike Srpske. Ta žalba je, kako se videlo, odbijena i njegov mandat na mestu predsednika R. Srpske je prestao. Odmah za njim, ostavku je podneo predsednik Skupštine R.Srpske. Prema procenama Dodikove opozicije u Banjaluci, „otvoriće se Pandorina kutija i saznaće se sve o protivzakonitim poslovima koje je zajedno sa Aleksandrom Vučićem vodio u Srbiji i BiH, saznaće se mnogo šta o njihovoj imovini“.

Podsetimo, Veće Apelacionog odeljenja Suda BiH potvrdilo je 1. avgusta 2025. prvostepenu presudu Miloradu Dodiku kojom je osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja. Nakon što je od Suda BiH dobila zvaničnu presudu protiv Dodika, Centralna izborna komisija donela je odluku o prestanku njegovog mandata. Kazna je zatvora je zamenjena novčanom kaznom, a Dodik je nakon toga najavio da neće dozvoliti održavanje vanrednih izbora za predsednika Republike Srpske i odmah pozvao policiju RS da ne dozvoli organizovanje biračkih mesta, najavljivao je još ranije održavanje referenduma o funkciji koju obavlja i naveo da nema nameru da napusti obaveze koje mu je narod poverio…Ali, sve je to palo u vodu, Dodik više nije gospodar situacije u RS.

To će, prema svemu što će se uskoro desiti, najviše da pogodi Aleksandra Vučića. Prostor mu je danas manji nego ikada ranije. Ima opštu pobunu u svim većim pa i manjim gradovima i opštinama u Srbiji, a izvan nje praktično više nema nikoga ko bi intervenisao za njega i njegov režim. Jedan od govornika na masovnom protestu u Nišu ovog leta, kazao je sve što treba znati o razlozima u početku studentskog a sada i opštenarodnog ustanka: „…30 godina u Srbiji se neguje fašizam! Već 30 godina državu vode popovi sa kalašnjikovima, razni naci-šovinisti iz akademije nauka, ratni profiteri, podzemlje, kriminalci, osuđeni i neosuđeni ratni zločinci, polupismeni političari i njihove kurve i sinovi. Zlo nam je u kući, počistimo ga!“

Slavni srpski književnik Borislav Pekić, u jednom od svojih romana („Kako upokojiti vampira“), kao u filmskom trileru bavi se psihološkom igrom, susretom bivšeg nacističkog zločinca i njegove žrtve, dugo nakon rata, negde na obalama Jadrana. Taj susret sa radikalskim vampirom, „naciokratom“ koji je terorisao čitavu naciju, unazadio je i ponizio, tek dolazi. Biće to bolno otrežnjenje za mnoge koji su mu verno služili i one retke koji su mu stvarno verovali.

A 1.

Otvoreno pismo pukovnika policije u peniziji, Slavice Radovanović, upućeno direktoru policije Draganu Vasiljeviću

„…Dragane Vasiljeviću, obraćam Vam se imenom i prezimenom bez bilo kakvog prefiksa ili čina, zato što Vi ne zaslužujete da Vas nazovem bilo kako drugačije. Slušam Vas i gledam od kada ste, i zvanično, postali general policije, kako veličate i branite politiku i pristalice SNS-a, potpuno neprimereno i neprofesionalno za funkciju i titulu koju imate.

Vasiljeviću, Vi ne samo da kršite Zakon o policiji i Zakon o javnom okupljanju, Vi kršite i Ustav Srbije, jer se direktno stavljate na stranu jedne grupacije ljudi koju bi trebalo da hapsite, a sa druge strane dozvoljavate i spinujete u svojim izjavama, da isti ti ljudi ne napadaju „bojkotadžije“ (otkud Vam samo hrabrosti i morala da građane koji mirno protestuju nazivate ovakvim imenom),  a snimci pokazuju kako isti ti „fini“ ljudi koje Vi čuvate i štitite gađaju i smrkovima vodom i policiju, čuvate ih kao oslobodioce i heroje.

Zajedno sa ministrom Dačićem odgovorni ste što se napravio jaz i neprijateljstvo između građana i policije, za koje će proći decenije da se ponovo uspostavi poverenje građana u jedinu instituciju čiji je primarni zadatak zaštita građana i njihove imovine, bez bilo kakvog oblika diskriminacije, pa i političkog.

Vama ne smeta da žmurite pred decom koju su pretukli policajci, Vama ne smeta što štitite kriminalce koje bi trebalo da hapsite, Vama ne smeta što se građani koji napadaju i kolima gaze studente, nazivaju herojima i aboliraju od odgovornosti. Meni kao majci, baki i bivšem pripadniku policije smeta, i boli me nepravda i ovo što radite sa policijom.

Boli i mnoge moje kolege koje ste oterali u penzije ili na niža radna mesta jer su, za razliku od Vaših saradnika sa kojima ste se okružili, imali kičmu i odvažnost da ukažu da policija greši i da nije uspeh biti pod šatorom, pevati i piti pivo sa kriminalno-koruptivnom družinom, dok policija bije građane koji ne žele da žive u ambijentu u kojem korupcija ubija ljude,  a kriminalci se slobodno šetaju i još pod zaštitom policije.

I da, jeste Vasiljeviću, narod došao da protestuje, a došao je jer ima nasuprot sebe zlo. A došao je tamo gde to zlo i obitava. A Vi se pitajte koliko je tu zlih bilo iz kaznenih evidencija MUP-a i nabildovanih falangi SNS-a iz drugih mesta. I pitajte policajce šta je to letelo po njima i iznad njihovih glava i ko je to bacao. Strašno je da karijerni policajac nema granice u izjavama. Interesuje me samo pričate li iste priče i sa porodicom za ručkom i među prijateljima od poverenja.

Dragane Vasiljeviću, ovo je poslednji momenat da stanete da podržavate i štitite politiku i batinaše SNS, da odete u penziju za koju ste stekli uslove i ne kaljate generalske zvezdice, koje su Vam izgleda pomutile razum i um, pa ni sami ne znate šta radite i pričate. U nadi da ćete shvatiti razmere svoje lojalnosti SNS i dokle su dovele policiju…“