Organizovana kriminalna grupa hara ministarstvom pravde, Upravom za izvršenje krivičnih sankcija i srpskim zatvorima. U ministarstvu pravde i upravi za izvršenje krivičnih sankcija caruju kriminal i prostitucija. Neki funkcioneri naplaćuju u novcu, drugi u naturi, a neki od njih i u jednom i u drugom. Svi su povezani zajedničkim kriminalnim interesima i ucenama kontrolišu jedni druge. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast kriminal je legalizovan, smrt i ubistva u zatvorima su svakodnevna pojava. Proklete avlije su u rukama Vučićevog kartela … Tužilaštva i sudovi su servis za pokrivanje zlodela Vučićevog kartela. U poslednje vreme čekamo da iz odnesu američki apači, da im se sudi tamo gde su sudije nepristrasne…

Vladimir Molotok

Visoki savet tužilaštva odbio je 28. aprila preporuku Venecijanske komisije da vrati tužioce u Tužilaštvo za organizovani kriminal, kao i u Tužilaštvo za ratne zločine.

Naime, VST je odbio da tu tačku stavi na dnevni red glasanjem 6:5.

Podsetimo, Venecijanska komisija, ustavno ekspertsko telo Saveta Evrope, izdala je 24. aprila hitno mišljenje o izmenama seta pet zakona koji regulišu sudstvo i tužilaštvo (poznatiji kao SMrdićevi zakoni), a koji su usvojeni 28. januara 2026. godine.

„Izmene su značajno uticale na obim hijerarhijske kontrole unutar javnog tužilaštva, proširile okolnosti u kojima se mogu koristiti privremena imenovanja i ponovna imenovanja javnih tužilaca i predsednika sudova i izmenile režim privremenog raspoređivanja javnih tužilaca„, navodi se u saopštenju Venecijanske komisije.

Komisija je dala sedam ključnih preporuka u mišljenju u vezi sa Mrdičevim zakonima.

Vredi da ih citiramo.

1. O prigovorima pojedinačnih tužilaca na hijerarhijske odluke i godišnje rasporede rada trebalo bi da odlučuje komisija Visokog saveta tužilaca, a ne više rangirano javno tužilaštvo.

2. Ne bi trebalo zahtevati prethodno odobrenje ministra pravde za sporazume o međunarodnoj saradnji. Ovi sporazumi bi trebalo jednostavno da se primene kako bi se osigurala koordinacija.

3. Privremena imenovanja glavnih javnih tužilaca trebalo bi da budu ograničena na jednu godinu, bez moguc´nosti ponovnog imenovanja; štaviše, ponovna imenovanja glavnih javnih tužilaca na istu funkciju nakon isteka njihovog mandata trebalo bi isključiti.

4. Privremena raspoređivanja (premeštaji) javnih tužilaca trebalo bi da budu moguc´a samo na pozicije istog nivoa i ne bi trebalo da se mogu obnoviti.

5. Trebalo bi uvesti mehanizam kojim bi se osiguralo da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal ima adekvatno osoblje putem redovnih imenovanja. Do implementacije takvog mehanizma, svi javni tužioci čiji su privremeni rasporedi prestali pre isteka njihovog mandata u skladu sa amandmanima trebalo bi da budu vrac´eni na posao kako bi se zaštitio kontinuitet tekuc´ih istraga.

6. Posebnom odeljenju za sajber kriminal trebalo bi dati vec´u autonomiju, uz dužno poštovanje njegove specijalizovane uloge i njegove nacionalne nadležnosti.

7. Mandati predsednika sudova treba, po pravilu, da budu vremenski ograničeni i neobnovljivi, uz ograničene izuzetke za male sudove.

Venecijanska komisija takođe ističe da zakonske promene u tako važnim oblastima za društvo treba da budu pripremljene uz dužno poštovanje principa transparentnosti, inkluzivnosti i demokratske debate. Žaleći što ovi principi nisu pravilno poštovani u procesu usvajanja amandmana, Komisija podstiče vlasti da ih sistematičnije i rigoroznije primenjuju u narednim fazama ovog zakonodavnog procesa.

Na sve prigovore iz institucija Evropske unije, Saveta Evrope, OBS-a… Vučić je lično donosio odluke da  oni budu ignorisani!To se desilo i sa preporukama Venecijanske komisije.

Srpski tiranin je naučio od Miloševića i njegovih komunista, preobučenih u odore Socijalistuičke partije i JUL-a, da je, u vladanju narodom Srbije, važno pravilno voditi od svih politika samo kadrovku i bezbedonosnu. On je tome posveti svu pažnju, dovodeći Srbiji, sebe i  svoj kartel, pred nestanak.

Miloševićevi pokradeni izbori u Beogradu, morali su biti rešeni posebnim, specijalnim zakonom, poznatim kao Gonzalesov zakon, po Felipeu Gonzalesu, bivšem španskom premijeru koji je posredovao između vlasti u Beogradu i pobunjene opozicije, koja je štrajkovala tri meseca na ulicama, braneći izbornu volju građana. Za više od tri meseca koliko su proveli na ulicama, danonoćno protestvujući, Miloševićeva policija je svirepo tukla građane, kao i Vučićeva danas, a sudije su slale u zatvor protestante u Padinsku Skelu, po rešenjima sudija za prekršaje, a Vučić danas studente i građane šalje u pritvore, pod optzužbom da pozivaju na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Ni Miloševićeva nije gorela do zore.. Loš završetak čeka i Vučićeva kartel!

Sve loše Miloševićeve odluke Vučić primenjuje od prvog dana svoje vlasti, a u odsudstvu Vojislava Šešelja. Kao i Milošević, Vučić je na sva usta obećavao zapadu da će sprovoditi njihove smernice, da će Srbiju učiniti demokratskom državom. Naravno, radio je sve suprotno, rukovođen pohlepom za vlašču, moći, novcem…

Da bih obezbedio da ga centri moći podrže u naporu da porobi Srbiju, pristo je da spovodi njihove planpove o priznanju Koova, otimanju rudnog bogatstva, korupciji međunarodnih posrednika, komesara, evreo-poslanika, kongresmena, lobista… na eksperimente nad građanima u ispituivanju vakcina i lekova, bez znanja srpskih pacijenata… Oterao je iz zemlje preko 600 hiljada radno spobnih, a u Srbiju doveo više migranata od tog broja, a preko Srbije je u Evropu ušlo nekoliko miliona!

Uvek kada su ga “pritiskali“ centri moći, Vučić je, dok vlada Srbijom, dovodio još gore na ključna mesta. Loše ministre zamenjivao je još gorim i opasnijim, zle tužioce i sudije još bestidnijim…

Ugrađujući se u svim poslovima, Vučić je svoj kartel promovisao kod međunarodnih centara moći. Uz pomoć zloglasnog Žorža Soroša, multimilijardera koji je jedan od najvećih narko bosova u poslednjih nekoliko decenija, koji je poslovao preko svog Fonda za otvoreno društvo, uzimajući novac od USAID-a, vladine organizacije Sjedinjenih Država. Vučić je trgovinu narkoticima podigao na najviši nivo, pretvrajući Balkan u jače tržište od latino-američkih država.

Ove grandiozne poslove Vučić je izveo preko Aleksandra Soroša, Žoržovog najmlađeg sina, koji je u Belu kuću nogom ulazio.

Obaveštajna zajednica Sjedinjenih Država se suočila sa mogućom zaštitom Vučićevog kartela, koji je harao i ovom zemljom.

Tako je DEA krenula u rat protiv balkankog kartela, menjajući taktiku. Uz pomoć drugih obaveštajnih službi,  sačekivali su tovare kokaina na okeanu, u međunarodnim vodama i predavli su ih kolegama iz Europola, iz krminalističkih službi Španije, Fracuske, Holandije… gde ruka Soroša nije mogla da ih zaštiti, jer su ove zemlje institucionalne i njihovo tužilaštvo i pravosuđe su nezavisni.

Odllaskom Džo Bajdena iz Bele kuce, Vučić i njegov kartel se našao u neprilici. Izgubio je tone kokaina, koje je morao plaćati.

U Crnoj Gori su ustanovili nezavisno policijsko odeljenje i specijalno tužilaštvo koje je pohapsilo najveći deo narko kartela u ovoj zemlji.

Američki kongres je usvojio Zakon o stabilnosti i prosperitetu Zapadnog Balkana, u okrviru Zakona o nacionalnoj bezbednosti SAD-a za 2026.odinu, izglasanim 25. decembra. Rok za njegovu implemetaciju je oročen na tri meseca. Taj posao predviđeno je treba da odradi Pentagon i Stejtdeaprtment. Srbiji je posvećena posebna pažnja.

Nedavno je direktor FBI-a Keš Patel dugo u važnoj emisiji opisivao da su federalci pribavili sve dokaze u predmetu Nikolasa Madura oko nameštanja izbora koje je predsednik Tramp izgubio i da će uskoro biti sve objavljeno.

Fedelani sudija u Bruklinu, koji je ušao u 93. godinu života, upozorio je tužilaštvo da ako ne dostave dokaze za optužnicu, da može pustitu Madura na slobodu. Doskorašnja savezna tužiteljka Pem Borodi, koju je predsednik Tramp razrešio, nezadovoljan njenim radom, požalila se da FBI-a krije od nje dokaze, ako ih uopšte i ima.

Prema izvorima MT obrađeni su za stavljanje na cnu listu, preko 380 državljana Srbije, preko 500 kompanija iz Srbije.

Obaveštajnu zajednicu je zabrinuo dolazak Donalda Trampa juniora u Banja Luku, pre više od dva meseca, nakon što je Dodik skinut sa američke “crne liste“. Ali, kao i većina Srba iz tog polusveta morali su da se pohvale da su “mlađem Trampu napunili džepove“. Dodik je imao doskora samo u Sloveniji preko tri milijarde dolara na svojim računima i imovini!

Informaciju o ovoj poseti imaju kongresmeni i senatori, kojima su obaveštajne službe dostavile ove podatke. Čeka se odluka američkog predsednika da odluči “kojem će se carstvu prikloniti“. Neizvršavanje zakona stvara mogućnost za opoziv.

U svakom slučaju, Vučića čekaju crni dani. Sa više strana, tužilaštva se spremaju na podizanje, ili objavu optužnica protiv njega i njegovih najbližih saradnika.U ovom broju o tome pišu urednici Magazina Tabloid.

Pred sam kraj svoje tiranije, Vučić je u tužilačke toge stavio najnemoralnije i najposlušnije. Ministar pravde je raspamećeni homoseksualac, koji godinama živi u bračnoj zajednici sa glavnim tužiocem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koje je servis za nasilje nad građanima koji nisu slepo poslušni tiraninu.

Lake dame lako postaju tužiteljke i sudije, spremne ne samo da dižu noge, nego i da potpisuju odluke kojima se građanima oduzima sloboda, imovina… Sprega sudija i tužilaca je neraskidiva.

Ana Gojgić, supruga predsednika Osnovnog suda u Nišu, Đorđa Gojgića, izabrana je prošle nedelje za sudiju Privrednog suda u Nišu. Ali, nije samo Niš izuzetak. Udruživanje porodičnih interesa i strasti u sudovima i tužilaštvima, uz pomoč Visokog savet sudstva i Visokog tužilaškog saveta, sve je čvršća. Ići će do samog gorkog kraja. A kraj je tako blizu.

A. 1

Otvoreno pismo Magazinu Tabloid

Milice, šuti, mogu Vas čuti

Poštovani uredniče,

Poštovana redakcijo Magazina Tabloid,

Obraćam vam se povodom višegodišnjeg objavljivanja anonimnih tekstova u kojima se moje ime, direktno ili indirektno, dovodi u vezu sa neistinitim, neproverenim i senzacionalistički oblikovanim navodima.

Od 2018. godine do danas, različite varijacije istog narativa se ponavljaju, menjajući formu, ali zadržavajući suštinu – pokušaj da se privatni život predstavi kao predmet javnog interesa, bez činjeničnog osnova i bez preuzimanja odgovornosti za izrečeno.

Ovde nije reč samo o meni.

Reč je o principu.

O granici između informisanja i konstrukcije i o pitanju da li medijski prostor može postati mesto u kome se nečija ličnost oblikuje proizvoljno.

Svako ima pravo na mišljenje.

Niko nema pravo na izmišljanje.

Zabrinjavajuće je i to što se ovakvi anonimni sadržaji ne pojavljuju samo u medijima, već se dostavljaju i sudu u kome radim ili sam radila, kao i organima koji odlučuju o izboru na sudijsku funkciju. Sve ukazuje da njihovi autori dolaze iz pravosuđa, od kojih se s pravom očekuje visok stepen profesionalne i moralne odgovornosti, a ne učešće u kreiranju i širenju neistina.Takvim postupanjem se grubo narušava poverenje u sistem i stvara iskrivljena slika o celini koja to ne zaslužuje.

Upornost, kontinuitet i želja pisaca da to bude javno i glasno, direktno ukazuju na opsesivnost i organizovanu i ciljanu diskreditaciju osoba koje su glavni akteri tekstova, što dodatno prevazilazi okvire bilo kakvog legitimnog javnog interesa.

Posebno ističem da nikada nisam dobila otkaz, niti sam bila predmet bilo kakvog postupka koji bi osnovano doveo u pitanje moj radni angažman. Takve tvrdnje nisu samo netačne, već i pravno neodržive (da sam dobila otkaz zbog teže povrede radne obaveze, nikada više ne bih mogla da se zaposlim u bilo kom državnom organu).Takvo rešenje ne postoji, kao ni krivične prijave. U pravosuđu sam od 2014. godine i moj profesionalni put zasniva se isključivo na mom radu, znanju i postignutim rezultatima.

Kada nema stvarnih profesionalnih zamerki, najlakše je stvoriti privid krivice izmišljanjem događaja iz privatnog života. Upravo tom mehanizmu sam, u kontinuitetu, izložena.

Više puta ponovljena neistina ne sme da postane istina – ali mora jasno da govori o onima koji je plasiraju.

Posebno ukazujem da se ovakvi sadržaji po pravilu plasiraju u pažljivo odabranim, vremenski osetljivim trenucima za moj profesionalni status – neposredno uoči donošenja konačnih odluka o izboru na sudijsku funkciju na koji sam se prijavila – što jasno ukazuje na motive i svrhu njihovog objavljivanja.

Neću ulaziti u polemiku sa neistinama.

Neću se pravdati za ono što nije istina.

 Činjenice su proverljive, a istina je poznata onima čije mišljenje ima stvarnu vrednost.

Samo hoću da postavim jasnu granicu:

Lični integritet nije tema za manipulaciju.

Profesionalni put nije sredstvo za diskreditaciju.

Ovakvo ponašanje autora spornih sadržaja je školski primer povoda za krivičnu i građansku odgovornost i osudu, pa se isti zato i kriju.

I svaka naredna neistina govori više o onome ko je plasira, nego o onome na koga je usmerena.

S poštovanjem,

Milojević Milica, Niš

A. 2

Pismo zabrinutih stuudenata Policijsko kriminalisričkog univerzita

Ivice, jesi li u marici

Poštovani glasnici istine,

Ovim putem želimo da Vas obavestimo vapajem za pomoć da je Kriminalističko-policijski univerzitet ostao bez akreditacije za naučnoistraživačku delatnost. Gubljenje makar jedne od dve akreditacije (druga je akreditacija za izvođenje nastave na studijskim programima) povlači gubitak dozvole za rad, što dalje uslovljava neminovno gašenje ustanove.

Prethodna Odluka Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o akreditaciji za naučnoistraživačku delatnost br.: 660-01-00003/69 od 01.09.2020. godine istekla je 1.9.2025. godine, što može da se vidi na sajtu<https://www.kpu.edu.rs/cms/data/akademija/akreditacija/AkreditacijaNIO2020.pdf>.

Novi zahtev za akreditaciju nije podnet još uvek, (što se može proveriti na sajtu Ministarstva nauke) iako su prošla skoro 3 meseca od isteka prethodne.

Zaposleni i studenti su veoma zabrinuti i u velikoj panici.

Očekujemo pomoć Ministarstva unutrašnjih poslova i ministra Ivice Dačića, od kojih se ova vest uporno skriva, a koji su nadležni za nadzor nad radom Kriminalističko-policijskog univerzitet

Zabrinuti studenti i kolektiv KPU