Kineski bivši ministar poljoprivrede nedavno je osuđen na smrt zbog korupcije. Srpski bivši i aktuelni ministri su zaštićeni od odgovornosti i za koruptivne radnje koje dovode do ubistva nedužnih građana. Zločinački režim Aleksandra Vučića je pred bankrotom, pa sada reketira milijardere koje je stvorio. Naprednjački tajkuni dobijaju unosne poslove sa državom, a zauzvrat pune Vučićeve crne fondove i finansiraju stranačke aktivnosti, uključujući i batinaške trupe. O načinima i razmerama bogatstva, koje su zgrnuli Vlado Mandić, Marko Vučković, Davor Macura, Željko Drčelić i ostali skorojevići, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev prijatelj i saradnik.

Predrag Popović

U Srbiji, korupcija ubija. U Kini, vlast ubija korumpirane političare. Tang Renđian, bivši ministar poljoprivrede, 28. septembra ove godine, osuđen je na smrt zbog korupcije. Sud u provinciji Đilin osudio je Renđiana jer je, od 2007. do 2024. godine, primio mito u vrednosti od 268 miliona juana, odnosno 37,5 miliona američkih dolara. Presuda je ublažena dvogodišnjim „reprievom“ – odlaganjem, što ostavlja mogućnost da smrtna kazna može biti promenjena u doživotni zatvor ukoliko u tom periodu osuđenik ne izvrši neko novo krivično delo. Na istu kaznu, takođe zbog primanja mita, bio je osuđen Li Đianping, sekretar Radničkog komiteta Komunističke partije i direktor Službe za vodne resurse. Đianping nije iskoristio dvogodišnju suspenziju smrtne presude da dokaže da se rehabilitovao, pa je streljan 17. decembra prošle godine.

Korumpirani političari i njihovi poslovni ortaci u Srbiji nisu imali takve probleme. Umesto da ih progoni i kažnjava, srpski pravosudni sistem ih štiti. Sprega izvršne vlasti, tužilaštva, sudstva i kriminala, koju je ustanovio Aleksandar Vučić, omogućila je pljačkaški pohod na Srbiju, koji traje već 13 godina.

– Ušao sam u tunel, duboko. Preko pola tunela sam prošao, svetla ne vidim nigde. Tračak svetla ne vidim nigde – kmeči sada Vučić, svestan činjenice da nema izlaza iz rupe u koju je gurnuo narod i državu.

Kad bi sijale oči svakom Vučićevom saučesniku, koji je preko noći postao milioner ili milijarder, taj tunel bi bio osvetljen kao Las Vegas. Zločinački mehanizam, kojim je OKG SNS opljačkala javne resurse i tuđu privatnu imovinu, stvorio je kastu prebogatih skorojevića, među kojima većina ima kriminalnu prošlost.

Upleteni u istu mrežu kriminala i korupcije, Vučić i njegovi tajkuni su i dalje upućeni jedni na druge. Iako su prestravljeni realnom mogućnošću da uskoro odgovaraju za sva zajednička zlodela, ne mogu da se zaustave.

Republički budžet je prazan. Lokalne samouprave po nekoliko meseci ne dobijaju ni dinara. Kasne plate vaspitačicama u dečjim vrtićima, učiteljima i nastavnicima, zaposlenima u državnim apotekama… U mnogim bolnicama nema osnovnih sredstva, čak ni gipsa i zavoja. Račun PIO fonda povremeno upada u blokadu, pa neće biti iznenađenje kad penzioneri ostanu bez penzija.

I u uslovima totalne besparice, alavi naprednjački paraziti pokušavaju da nastave sa realizacijom svog najvećeg pljačkaškog plana, kojim preko organizacije EXPO nameravaju da podele 18 milijardi evra. Pravna služba javnog preduzeća EXPO 27 zatrpana je tužbama oko 60 firmi, uglavnom malih podizvođača, kojima nije plaćeno za izvršene radove. Ipak, Vlada Srbije, koja je osnivač EXPO 27, umesto da isplati dugovanja, nedavno je donela odluku, kojom će na račun tog preduzeća prebaciti milijardu dinara (oko 8,5 miliona evra), namenjenih izgradnji objekata koje gradi kompanija Milenijum Tim. Pošto nema novca u budžetu, verovatno će se ta sredstva obezbediti iz državnih rezervi, odakle je ove godine već uzeto skoro dve milijarde evra, kojima su plaćene prispele rate starih kredita kineskim bankama i investicionim fondovima.

Kompanija Milenijum Tim, čiji su suvlasnici Stojan Vujko i Ivan Bošnjak, osnovana je 2003, ali pravi uspon u poslovanju napravila je pre nekoliko godina, kad je promovisana u status glavnog realizatora najvećih državnih infrastrukturnih projekata, kao što su Beograd na vodi i EXPO. Kompanija je prošle godine ostvarila prihode od 30,7 milijardi dinara, uz neto dobit od 2,33 milijarde dinara, odnosno 20 miliona evra. Iako ta količina novca, isisanog iz budžeta, izgleda impozantno, finansijski izveštaji upozoravaju na visok nivo rizika.

Većina imovine Milenijum tima finansirana je kroz obaveze prema bankama i dobavljačima, a vlasnički kapital je mali (oko 6%) u odnosu na ukupnu imovinu. Niska profitna marža od 3,5% upozorava na mogućnost da svako povećanje troškova ili kašnjenja sa realizacijom projekata može da značajno smanji dobit. Brza naplata potraživanja i održavanje suficita ključno je za održavanje ovog nivoa prihoda. Trenutno, Milenijum Tim ima zadovoljavajuću likvidnost, ali tek nešto malo ispod optimalnog quick ratio, što znači da bi kratkoročne obaveze mogle da postanu veliki problem u slučaju zastoja naplate. Da se to ne bi desilo, Vlada Srbije je, po Vučićevom nalogu, odlučila da toj kompaniji upumpa još milijardu dinara iz državne kase.

U radove u Surčinu, na izgradnji objekata za EXPO, uključena je i kompanija W.D. Concord West, čiji vlasnik je Željko Drčelić. Do dolaska SNS-a na vlast, Drčelić je bio vodoinstalater iz Borče, a sada je suvlasnik kompanije, koja ima ugovore sa EXPO 27 vredne oko 250 miliona evra. Concord West je prošle godine prijavio prihode od 16,9 milijardi dinara, što je za tri milijarde više nego 2023. Istovremeno, neto dobit je iznosila 476,3 miliona dinara (nešto više od četiri miliona evra), što je dvostruko više nego prethodne godine.

Drčelić je, krajem 2022, prodao 25 odsto udela u Concord West-u firmi Raims capital, čiji vlasnici su navodno Arkadij Mutavči, Alberto Morpurgo i Sergejs Lukaševičs. Pre nego što je kupila deo vlasništva u Concord West-u, mikro-firma Raims Capital imala je samo dva zaposlena, prihode od 1.500 evra i rashode od 656.000 evra.

Takve biznis-kombinacije moguće su samo u Vučićevoj Srbiji. Takođe, samo tu je moguće da skorojević poput Drčelića postane predsednik Košarkaškog kluba Crvena zvezda. Nema sumnje da je na tu funkciju instaliran kao Vučićev lojalista, a ne zbog bilo kakvih dostignuća u ovom ili bilo kojem sportu. No, Drčelić je ekspresno opravdao poverenje šefa naprednjačkog kartela. Klub su morali da napuste Nemanja Nedović i Branko Lazić, koji su postali politički nepodobni zbog podrške studentskim i građanskim protestima.

 Dejan Davidovac i Nikola Kalinić su, takođe zbog podrške studentima, izostavljeni iz reprezentacije Srbije, koja je doživela fijasko na Evropskom prvenstvu u Letoniji. Na ulazu u zgradu u kojoj živi Kalinić nedavno je napisan grafit: „Kaliniću blokaderu uctašo“. Da, u ćaci-stilu, umesto „S“ napisano je „C“ u reči „ustašo“. Nije bitno ko je pisao, rukopis je Vučićev.

Vučićev je i odlučujući doprinost neuspehu košarkaške reprezentacije. Da mu normalni navijači ne bi skandirali „Vučiću pederu“ i „Pumpaj, pumpaj“, Vučić je u Rigu poslao grupu od stotinak svojih lojalista-batinaša. Za dva čarter leta, smeštaj u hotelu, hranu i džeparac, koji im je isplaćivan dan za dan, kartel je izdvojio oko milion evra. Navijači-lojalisti su na tribinama zauzeli mesta iza klupe sa našim igračima, na kojima je trebalo da sede članovi njihovih porodica. Posle poraza od Finske, lojalisti su se u Beograd vratili čarterom koji im je obezbedila državna avio kompanija Er Srbija, ostavljajući reprezentativce da do sutra čekaju slobodan avion.

Pored Vučića, najzaslužniji za debakl je selektor Svetislav Pešić. U poslednjoj utakmici, Pešić nije uvodio u igru Vanju Marinkovića, iako je on bio jedan od najistaknutijih igrača na turniru. Međutim, Marinković takođe podržava studente i pobunjene građane, a na jednoj konferenciji za medije nije bio oduševljen susretom sa reporterom Pinka. To je bilo dovoljno da Vučić pokrene osvetnički mehanizam. Preko Suzane Vasiljević, članice Upravnog odbora Košarkaškog saveza Srbije, objasnio je Pešiću da Marinković nije poželjan u timu.

Na isti način, samo preko Branka Radujka, generalnog sekretara Fudbalskog saveza Srbije, Vučić je selektoru Draganu Stojkoviću Piksiju naredio da iz reprezentacije izbaci Nemanju Radonjića, opet zbog podrške studentima.

U takvim okolnostima, ne čudi što su košarkaši izgubili od Finske, a fudbaleri pretrpeli katastrofu od Engleske (0:5), pa ni to što je Crvena Zvezda u Ligi Evrope na Marakani poražena od skromnog Seltika.

Vučića zanima samo njegov lični interes. Zato je, da bi ućutkao normalne navijače, na tribine poslao batinaše iz klana Zvonka Veselinovića i Vlade Mandića, iste one lojaliste koji su bili u Letoniji. Nabildani, tetovirani divljaci tukli su građane koji su se usudili da skandirali protiv njega i njegovih ćacija. U nasilju su se isticali i pripadnici „navijačke grupe“ Marka Vučkovića.

Veselinović, Mandić i Vučković imaju slične motive za saučesništvo u tiraniji nad građanima. Imaju političku, policijsku i pravosudnu zaštitu, kao i priliku da postanu milijarderi.

Dok Vučić nije doveden na vlast, Veselinović je bio običan građanin iz sela Doljane kod Zvečana. Kad su se prepoznali, interesi su im se preklopili, pa je Veselinović oslobođen optužbi za dilovanje heroina i krađu šljunka. Zauzvrat, šef kosovskog klana je od severa Kosova napravio geto za Srbe, koji su stavljeni na milost i nemilost političko-poslovni ortacima Vučiću i Kurtiju. Ipak, u poslednje vreme su im se odnosi značajno zakomplikovali. Po Vučićevom naređenju, JP EXPO 27 sve više kasni sa isplatom Veselinovićevim građevinskim firmama, a poznato je da ovaj ne radi po sistemu „dođem ti“. Da bi disciplinovao Veselinovića, Vučić je nedavno sklonio njegovog „koordinatora“ iz BIA Marka Parezanovića. Po drugi put u kratkom roku, Parezanović je tiho razvlašćen, pa sedi u nekoj vrsti kućnog pritvora. Zasad nije poznato da li je to samo Vučićev pokušaj da privremeno trenira strogoću nad Veselinovićem ili je u pitanju priprema terena za ozbiljnu akciju čišćenja Srbije od kosovskog klana.

I Vlado Mandić je prošao sličan put do Vučića. Posle petooktobarske smene vlasti, Vojislav Šešelj je kao jednog od najistaknutijih protivnika izabrao Momčila Mandića, oca Vlade Mandića, koga je optuživao da je, kao ratni ministar policije Republike Srpske, profitirao na nesreći srpskog naroda preko Drine. Mandić je prebacio poslovanje u Beograd, što je pokrenulo dodatnu količinu optužbi na njegov račun, u kojima su prednjačili Šešelj i Vučić.

U jesen 2002. godine, Vlado Mandić je optužen za pomaganje u pokušaju ubistva Dejana Markovića, bivšeg vozača Momčila Mandića. Prema navodima iz optužnice, mlađi Mandić je namamio Markovića da dođe u jedan kafić na Ušću, gde je žrtvu ranio Draženko Mandić. Navodno, u pitanju je bila osveta klana Mandića, koji je sumnjao da je Marković učestvovao u otmici Momčila Mandića. Vučić je tada tvrdio da je u pitanju obračun ratnih i posleratnih profitera. Međutim, upravo u vreme vladavine OKG SNS-a beogradski Apelacioni sud je oslobodio Vladu Mandića optužbi za saučesništvo u pokušaju ubistva.

Od tada, bivši rukometaš je postao jedan od najagresivnijih Vučićevih primitivnih pretorijanaca. Batinaši, zaposleni u njegovoj firmi T&M Group Solutions, napadali su građane na protestima, tukli su opštinske i gradske odbornike u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, sprovodili kapilarni teror nad građanima i dovodili hiljade fantomskih glasača iz Republike Srpske da nezakonito glasaju na srpskim lokalnim izborima.

Kao i njegov tata, Vlado Mandić radi sve za novac. Samo, mnogo je skuplji. Kompanija T&M Group Solutions osnovana je u maju 2022. godine, a osnovna delatnost joj je „usluge sistema obezbeđenja“. Kao vlasnici navode se kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata: Mistral international FZCO i Uniqueness Group Limited. Podaci o stvarnim vlasnicima tih firmi nisu dostupni, ali opozicioni političari i nezavisni mediji tvrde da iza njih stoje Mihajlo Popović i Mandićev kum, takođe bivši rukometaš Dane Šijan.

Skrivena iza ofšor i posredničkih firmi, T&M Group Solutions je prošle godine ostvarila prihode od skoro 14 milijardi dinara i neto dobit malo iznad milijardu dinara, odnosno oko 8,5 miliona evra.

U finansijskim izveštajima se navodi da oko 560 zaposlenih prima zaradu od 493.207 dinara mesečno. Iako je teško poverovati da je Vlado Mandić tako darežljiv gazda, treba priznati da njegova firma ima uslove da daje tako velike plate zahvaljujući izuzetno unosnim ugovorima sa državnim institucijama, javnim preduzećima i lokalnim samoupravama.

Na primer, za usluge čišćenja bolnica, Republički fond za zdravstveno osiguranje isplaćuje godišnje više od 40 miliona evra Mandićevoj firmi. T&M Group slične ugovore ima sa RTS-om, Poštom, Železnicom, Elektrodistibucijom, Republičkom upravom za zajedničke poslove, Upravom carina i brojnim opštinama, poput Zaječara, Nove Varoši, Babušnice… Mnoge od tih poslova sa državom, Mandić je dobio na tenderima na kojima je bio jedini ponuđač.

Ipak, Mandiću ni to nije dosta, pa ponekad zastrani i izazove problem upadom u budžete namenjene projektima, koji se ne finansiraju iz srpske kase, nego iz fondova Evropske unije. Evropska organizacija OLAF uhvatila je Mandića u kršenju propisa prilikom realizacije jednog infrastrukturnog projekta u Trgovištu, najsiromašnijoj srpskoj opštini. Pod pritiskom, Trgovište je moralo da vrati novac Ministarstvu finansija.

Isti slučaj se dogodio u Vranju, gde je gradska vlast angažovala firmi Anđelke Bošnjak, majke Vlade Mandića, za rekonstrukciju fudbalskog stadiona. Pošto je i to finansirano iz EU fonda, Ministarstvo finansija je bilo prinuđeno da tuži grad Vranje. Takođe, za izgradnju pristupnog puta slobodnoj zoni Vranje angažovana je firma iz Bijeljine, čiji je vlasnik Goran Korica, telohranitelj Vlade Mandića. Naravno, kontrolorima iz Brisela nije bilo teško da zaključe kako nešto nije u redu kad izgradnju puta radi PR agencija za konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostaljim upraljanjem. I taj novac je morao da se vrati prvo u Ministarstvo finansija, a onda u EU fond. Inače, sve te firme registrovane su na istoj adresi, u beogradskoj Ulici Kraljevića Marka 9, gde je, pred izbore u decembru 2023, bilo prijavljeno nekoliko stotina glasača iz RS.

Za razliku od Mandića, koji je, kroz saradnju sa OKG SNS-om, osim batinaške i higijeničarske firme stekao i avio kompaniju T&M Aviation, vođa Zvezdinih navijača Marko Vučković se zadržao na granđevinskim poslovima. Vučković je 2015. godine registrovao firmu Ultra kop na adresi stadiona „Rajko Mitić“. U prvih pet meseci, Ultra kop je ostvario prihod od 31,5 milion dinara i dobit od 2,7 miliona dinara. Iako je Marko Vučković ubrzo zvanično izašao iz vlasništva, firma je nastavila da uspešno posluje. Pre tri godine je zabeležila prihod od 253,4 miliona dinara prihoda i 38 miliona čiste zarade. No, sve što je lepo, ima kraj. U poslednje dve godine, Ultra kop je prihodovao samo deseti deo od onoga što je imao kad je Vučković, sve mašući pištoljem, pevao „A sad adio“ na proslavi rođendana Danila Vučića. Iako je i danas veran šefu kartela, Vučković mora da se pomiri sa činjenicom da se plen smanjio, pa nema dovoljno novca za sve klanove.

Što se političkog angažmana tiče, Vučković ima još turbulentnija iskustva nego Veselinović i Mandić. Posle određenog perioda u kome su on i njegov otac podržavali vlast Socijalističke partije Srbije, brzo su prešli na stranu Demokratkse stranke. Osim skandiranja „Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane“, Vučković je predvodio Zvezdine navijače na opozicionim demonstracijama i, naravno, tokom petooktobarskog puča. Za zasluge u obaranju Miloševića s vlasti, Televizija B92, kojom je tada rukovodio Veran Matić, dodelila je svečanu plaketu Vučkoviću i grupi drugih navijača. A danas on i njegovi batinaši tuku normalne Zvezdine navijače koji skandiraju „Ko ne skače taj je ćaci“ i „Pumpaj, pumpaj“.

Po ugledu na Vučića, koji sam sebe naziva „vrhovnim komandantom“, tako je i Vučković sebi nadenuo nadimak Komandant. Obojica junaka su slični i po nasilju nad ženama. Vučić je tukao svoju, sad pokojnu, suprugu Kseniju, a Vučković komšinicu Savu Milićević, koja mu je zapretila da će zvati policiju ako ga još jednom vidi kako prodaje drogu. Komandant joj je, u oktobru 2008, udarcima nogama i rukama naneo teške telesne povrede. Prvostepenom presudom, iz 2014, Vučković je osuđen na sedam meseci zatvora, da bi Apelacioni sud sledeće godine preinačio presudu i oslobodio ga optužbi.

Vučkovićeva biografija je odlično opisana u pesmi navijača Partizana: „Kranove ti dala država, na rođendanu ti da navijaš, tender dobijaš, put asfaltiraš, da menjaš stranke, jedino to znaš. Dobar ti je bio Slobodan, dok nije došao peti oktobar, da li naprednjak il’ demokrata, ti si samo kučka režimska.“

U grupi naprednjačkih novobogataša ističe se i Davor Macura, koji je počeo da se bavi biznisom otvaranjem tri menjačnice, a danas ima Alta banku, zlatare, plus 33 hektara zemljišta propalog preduzeća IMT, koje je besplatno dobio od države.

Od države je dobio i unosan posao naplate računa za struju preko Alta banke, koji je do sada išao preko Elektrodistribucije. Zahvaljujući tome, ali i drugim poslovima sa državnim institucijama, Alta banka je za 22 puta uvećala prihode, koji su prošle godine prešli nivo od pet milijardi. Doduše, ukupne obaveze, tj. dugovanja te banke iznose čak 105 milijardi dinara, odnosno skoro 900 miliona evra.

Kao i svi naprednjački tajkuni, Macura obrće novac koji nije njegov, ali kao da jeste. Do grla u dugovima, on je kupio avion kako bi lakše i brže putovao na vikend ture po Kanarskim ostrvima ili gde god poželi.

Da nije Vučićevog koruptivnog sistema, ne bi bilo ni naprednjačkih milionera i milijardera. To zna i Vučić, zato sad, kad je budžet očerupan, od njih traži novac za EXPO. Po sistemu „vrati koko što si pozobala“, svaki od njegovih abonenata mora da finansira neki od stranačkih projekata. Neko o svom trošku diže zgrade u Surčinu, a neko plaća po milion evra afričkim i polinezijskim državicama mito, ne bi li pristale da učestvuju na sportsko-muzičkoj manifestaciji EXPO. Takođe, svi moraju da obezbeđuju novac za Ćacilend, autobuske turneje lojalista i ostale stranačke aktivnosti.

Osim naprednjačkih milijardera, u Vučićev crni fond moraju da uplaćuju i „žuti lopovi“, koji se provlače ispod radara. Na reketaškom udaru se nalazi Dragan Kopčalić, vlasnik nekoliko firmi, među kojima nema nijedne uspešne. Građevinska firma Monterra je u stečaju, kao i Trudbenik gradnja. Iako je račun Monterre u blokadi najmanje od 2014. godine, kompanija je 2017. godine osnovala ćerku-firmu Monterra Ogranak Beograd-Zemun, koja je prošle godine ostvarila profit od 170 miliona dinara i dobit od 4,1 milion dinara. Obe Monterre se nalaze u vlasništvu ofšor kompanije Jamison Enterprises Ltd.

Monterra je 2008. godine privatizovala državno preduzeće Trudbenik za oko 580 miliona dinara. Kopčalić nije ispunio preuzete obaveze, otpuštao je radnike i nenamenski trošio sredstva, što se pretvorilo u jednu od 24 sporne privatizacije, koje još nisu dobile sudski epilog. Dragan Kopčalić stoji i iza firme CoolFood, čiji zvanični vlasnik je Anja Kopčalić Tontić. Ta firma posluje u plusu, ali vrlo skromnom. Prema finansijskom izveštaju za prošlu godinu, CoolFood je ostvario prihod od 235 miliona dinara i neto dobit od 993.000 dinara.

Ne zna se koliko novca Kopčalić mora da odvaja za SNS. Nije mu za utehu, ali nije jedini „žuti lopov“ koji je na to prinuđen. U servisiranju Ćacilenda učestvuju Bojan Stanojević, Živorad Vasić i drugi tajkuničići iz Demokratske stranke, koji na taj način plaćaju otkupninu, da ne bi bili procesuirani i kažnjeni.

S obzirom na količinu novobogataša i načina na koji su napravili poslovne imperije, kad bi se u Srbiji primenjivali kineski zakoni o borbi protiv korupcije, malo koji bivši ili aktuelni ministar, državni sekretar ili direktor javnih preduzeća ili ustanova bi pretekao. Što reče Vučić, groblja bi nam bila mala. Ipak, ostaje nada da će, posle oslobođenja Srbije od naprednjačke okupacije, na vlast doći garnitura koja će imati volje i snage da raskida kriminalnu i koruptivnu mrežu.