Kako se bliži dan rastanka srpskog diktatora od materijalnih dobara stečenih kriminalnim radnjama, sve više na videlo izlaze detalji o prljavim metodama njegove vladavine i onima koji su tu surovu vladavinu podržavali. U tu grupu spadaju i oni koji su bili njegovi plaćeni propagandisti i lobisti, odbačeni bivši ali i aktivni agenti izraelskih službi Mossad i Šimbet…Među onima koji su ostali impresionirani Vučićevim drskim pljačkama, prevarama i ucenama, nalaze se i ličnosti iz nekadašnje „bratske republike“ Slovenije, Janez Janša i Zoran Janković. Prvi poznat kao vođa oružane pobune protiv SFRJ i JNA, a drugi po poslovnoj imperiji u Sloveniji i političkim ambicijama (već dugo je gradonačelnik Ljubljane). Kako su Janša i Vučić „paktirali“, kako se Janša zanimao za Vučićeve izraelske „savetnike“ i kako ih je lično angažovao uz pomoć „veza iz Beograda“. Kakva je uloga patrijarha SPC Porfirija Perića i Aleksandra Vučića u Janšinoj političkoj kombinatorici, a kakva je Jankovićevoj poslovnoj piramidi.

Nikola Vlahović

Na kraju skoro deceniju i po duge diktature u Srbiji, stanje ličnog režima Aleksandra Vučića izgleda beznadežno i skoro samrtnički. Stranka kojom je suvereno komandovao propada, jer nikada i nije bila politička organizacija, već svojevrsna razbojnička organizacija. U okolnostima kad ovaj „suveren“ nezadrživo pada i njen raspad je očigledan.

Slika raspadajućeg režimskog leša, sada pokazuje i sve akutne i hronične bolesti od kojih je njegov „vođa“ bolovao: korupcija, pljačka državne imovine, mega-prevare, veleizdajnički poslovi, sadistički teror nad građanima, savezništvo sa mafijom i narko-kartelima, pranje novca, međunarodni organizovani kriminal…

Dobar deo zasluga za najveće zločinačke poslove kojima se bavio, treba pripisati njegovim savetnicima iz Izraela, o čemu je javnost delimično i ranije bila upoznata.

Ali, kako najnovija otkrića o njihovom angažmanu na znatno širem prostoru pristižu, valja ih iz jednog drugog ugla još jednom pomenuti. Najpoznatiji od onih koji su srpskom diktatoru godinama unazad „savetovali“ da primenjuje najbrutalniji teror i najprljavije laži i propagandu, bili su dvojica državljana Izraela, Tal Hanan i Asaf Eisin.

Hanan je međunarodno poznat kao specijalista za izborne manipulacije, kao vrhunski izraelski propagandista, poznat po vođenju operacija manipulacije izborima u više od 30 zemalja.

Sa druge strane, Asaf Eisin je dugogodišnji propagandni savetnik srpskog diktatora i kreator svih kampanja takozvane Srpske napredne stranke. Bio angažovan i u kampanji kompanije Rio Tinto u Srbiji (naravno, za njihove interese).

Ovde valja pomenuti Izraela Einhorna (kodno ime „Srulik“), bivšeg savetnik dugovečnog izraelskog premijera Benjamina „Bibija“ Netanyahua, koji ga je i povezao sa Vučićem…

Kao bivši pripadnik jedne od dve izraelske obaveštajne službe, imao je ozbiljnu korupcionašku aferu zbog koje je ispitivan od strane specijalne izraelske policijske jedinice Lahav 433 (takozvani „izraelski FBI“). Einhorn je bio veza Vučićevih „medijskih“ savetnika i vlade u Tel Avivu. Kasnije finansijske transakcije i kupoprodaje naoružanja i opreme između Izraela i Srbije, objasniće mnogo toga…

Kako se „dobar glas daleko čuje“, nekoliko političkih lidera u regionu ozbiljno se zainteresovalo za usluge koje pružaju Vučićevom režimu pružaju pomenuti „savetnici“.

Jedan od prvih koji je potrčao u zagrljaj srpskom diktatoru i njegovom „partneru u poslu“, mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, bio je večiti „konkurent za presto“ u Sloveniji, Janez Janša.

Za tu „ljubav“ čulo se prvi put još 25. januara 2023. godine kad je slovenački portal „24 ur“ objavio da je „…bivša vlada pod vođstvom Janeza Janše blisko sarađivala sa srpskim vlastima u traženju podataka o liderima opozicije“…Glavna meta Janeza Janše, bio je i danas aktuelni premijer Robert Golob.

O saradnji treće vlade Janeza Janše i srpskog diktatora Aleksandra Vučića svedoče dokumenti i iskazi „Slovenske kancelarije za sprečavanje pranja novca“ (UPPD), kojom je jedno vreme rukovodio izvesni Damjan Žugelj iz Janšine Slovenske demokratske stranke.

Naime, još u jesen 2021. godine, kada su se približavali parlamentarni izbori u Srbiji, po nalogu izraelskih „savetnika“ Vučić počinje da prikuplja podatke o računima i imovini svojih političkih porotivnika koji žive ili rade u zapadnoj Evropi i drugim evropskim državama.

Janez Janša tada uključuje svoje „obaveštajne potencijale“ da pomogne Vučiću, ali uzgred traži i najbolje kontakte sa izraelskim PR agencijama i njihovim ljudima, sa kojima je srpski diktator već odavno imao prisne veze. Bio je to, tako reći, „dogovor na državnom nivou“.

Ojačana saradnja između službi dve države trebala je da počne nakon Vučićeve posete Strateškom forumu na Bledu u avgustu 2021.  Potom su se sastali i u novembru 2021. na Klimatskoj konvenciji u Glazgovu.

Nedelju dana kasnije Vučić je najavio otkrivanje „dokaze“ o tome ko je finansirao lobiste koji su navodno radili za kosovske Albance, zagovarali bombardovanje i pokušavali da razbiju Republiku Srpsku.

Naravno da je sve bilo propaganda a ne činjenica, jer ništa od ovoga nije postojalo (a, lukrativni poslovi Dragana Šolaka i Dragana Đilasa koje je AV pominjao 24 h dnevno, bili su samo način za iscrpljivanje građanskih pokreta, i pre svega, sama ideja je bila „proizvod“ izraelskih agenata…Ni Šolak ni Đilas u Vučićevoj Srbiji nikada nisu krivično gonjeni).

Pomenuti Damjan Žugelj je potom dva puta u novembru 2021. posetio Beograd, gde je učestvovao na regionalnoj konferenciji o nezakonitim transakcijama, a posetio je i Bezbednosnu informativnu agenciju (BIA). UPPD (Urad Republike Slovenije za preprečevanje pranja denarja) je saopštio da je ta poseta bila povezana sa realizacijom „bilaterarnih dogovora“ između službi i predstavljenje određenih IT rešenja. Da bude jasnije, reč je bila o projektima superkontrole stranačkih protivnika i elektronskim metodama izbornih prevara.

Na dan 7. juna 2024. godine, javnost u Sloveniji saznaje da Damjan Žugelj, bivši direktor kancelarije za sprečavanje pranja novca (koji je za vreme vlade Janeza Janše nezakonito pribavljao kompromitujuće podatke o političkim i drugim protivnicima Aleksandra Vučića), sada živi u Beogradu, te da se preselio u glavni grad Srbije ubrzo nakon što ga je nova vlada na svojoj prvoj sednici razrešila sa položaja direktora.

Dve godine ranije, Žugelj je u Beogradu otvorio konsultantsku firmu, koja ima sedište na adresi njegovog stana. Iako zvanično nije poslovala, imala je otvorena dva bankovna računa. Pre toga, imao je prijavljeno prebivalište u Samoboru (HR), gradu na samoj slovenačko-hrvatskoj granici. Stan koji je tamo imao prodao je prilikom preseljenja u Beograd.

Od tada pa do današnjih dana, Janez Janša, slovenačka „desnica“ i čovek sa dugačkom biografijom ekstremiste-nacionaliste (i saradnika par jugoslovenskih službi) tokom svoje političke karijere bio je i krivično gonjen zbog korupcije, ali je znao kad se dokopa vlasti i da krene u osvetničke akcije.

Sa Aleksandrom Vučićem se „našao“ oko izraelskih veza. Ne samo zbog propagandnih poslova i sluđivanja javnosti i političkih protivnika, već i zbog njemu uvek primamljive ideje da se nađe među trgovcima naoružanjem.

Podećanja radi, treba pomenuti na ovom mestu da je još 2013. osuđen na dve godine zatvora zbog podmićivanja u sporazumu sa finskom odbrambenom grupom „Patria“ dok je 2006 imao drugi premijerski mandat.

Potvrdila je te veze i najnovija afera u Sloveniji oko izraelskog mešanja u izbore. Počelo je sa otkrićima o kompaniji Black Cube, koju čine bivši pripadnici izraelske vojske i obaveštajnih službi, pre svega Mossada. Ta kompanija odgovorna je za objavljivanje tajnih snimaka razgovora koji su kompromitovali pojedine predstavnike slovenačke političke levice. Ti snimci izazvali su burne reakcije, jer su nagoveštavali da postoje dodatni materijali koji bi mogli uticati na politička dešavanja u državi.

Aktuelni skandal u Sloveniji počeo je zapravo još decembra 2025. godine, kada je otkriveno da je izraelska privatna obaveštajna kompanija Black Cube delovala u Sloveniji. Objavljeni snimci razgovora sa osobama bliskim premijeru Robertu Golobu izazvali su sumnju da se radi o pokušaju uticaja na izbore, pri čemu se pojavila tvrdnja da je SDS Janeza Janše sarađivala sa izraelskim agentima. Među njima i „Vučićev prijatelj“ Dan Zorella, bivši izraelski obavještajac, jedan od osnivača privatne špijunske agencije Black Cube (tzv. „privatni“ Mossad“.

Ali, među članovima nekakvog „međunarodnog savetodavnog odbora“ ove privatne izraelske propagandno-obaveštajne firme, našli su se između ostalog i bivši direktori pomenute izraelske obaveštajne agencije, te jedan bivši ambasador pri Evropskoj uniji, bivša pripadnica američke obaveštajne službe (CIA) i jedan aktivni komesar londonske policije. Među kontroverznijim članovima je penzionisani izraelski general-major Giora Eiland, koji je nakon duge vojne karijere predvodio nacionalni savet za bezbednost, penzionisao se i osnovao privatnu konsultantsku firmu.

Zbog plana generala koji je osmislio za izraelsku vojsku, a u kojem je predviđa prisilno preseljenje Palestinaca sa severa Gaze i prekid isporuke humanitarne pomoći, a često se pominje i u tužbi Južne Afrike protiv Izraela. Isporukama naoružanja, municije i opreme iz Vučićeve Srbije za Izrael u to periodu, „kumovao“ je upravo general Eiland preko svojih ljudi.

Ali, uzgred, Black Cube se povezuje i sa kompromitovanjem žena koje su optužile seksualnog predatora i bivšeg holivudskog producenta br. 1., Harveya Weinsteina.

Naime, Weinstein je platio tu agenciju sa ciljem da diskredituju čak glavnu evropsku tužiteljku Laure Koveši, pa je ona „uzvratila udarac“ i tom prilikom u Rumuniji su uhapšena i dvojica njegovih zaposlenih. Black Cube je radila i na kompromitaciju Orbanovih protivnika na izborima u Mađarskoj, i u Srbiji,  za Vučića,preko posrednika.

Odlazeći srpski diktator je nedavno spremao „ozbiljnu finansijsku ponudu“ u slučaju da „dogura“ do sledećih parlamentarnih izbora. Izvori MT kažu da je odustao od te ideje. Srećom, ni on ni ta sada kompromitovana agencija, neće zaustaviti bes naroda niti odrediti tok događaja narednih nedelja i nekoliko meseci.

Bivši agent SOA u Hrvatskoj, Bruno Pavić, govorio je svojevremeno za TV mrežu RTL o Black Cube ovako: „Imaju vrlo agresivne metode koje su razvili bivši pripadnici obaveštajnih službi. Nije retkost da osnivaju privatne firme, a ono što rade često graniči i sa moralnošću i sa zakonima.“

Parlamentarna komisija za nadzor obaveštajnih i bezbednosnih službi Slovenije (Knovs) podigla je zbog svega pravu uzbunu ovih dana u sedištima Slovenačke obaveštajno-bezbednosne agencije (Sova) i Generalne policijske uprave (GPU), gde je sprovela nadzor, koji je usledio nakon otkrivanja pokušaja da se utiče na slovenačke izbore iz inostranstva.

Ali, ovaj put, ta saradnja se odvijala i u suprotnom smeru…

Ubrzo nakon što je sadašnji premijer Robert Golob ušao u politiku i postao predsednik Pokreta Sloboda, koji je u to vreme kao uspešan dospeo na vrh javnih anketa, iz krugova bliskih tadašnjoj vladi počelo je izveštavanje o poslovanju jedne misteriozne kompanije GEN-I iz Beograda. Naime iz te kompanije, stiglo je jedno anonimno pismo javnosti u Sloveniji (oko izbora) koji su potpisali „zabrinuti zaposleni“, iako beogradska kompanija ima samo četiri zaposlena!

Kad je zvanična Slovenija krenula da istražuje poslovanje te GEN-I kompanije u Beogradu, pomagali su joj i finansijski organi Crne Gore, ali su izgleda tom prilikom prikrili da su toj kompaniji „nalozi“ redovno stizali iz Ljubljane. Od „Vučićevih Izraelaca“ na službi kod Janše, naravno. Prozvani Žugelj, „sa distance“ je sve optužbe odbacivao.

Ne treba ovde nikako preskočiti ni oduševljenje gradonačelnika Ljubljane Zorana Jankovića, „Vučićevim ljudima“ i potencijalnim investicijama iz AV fondova. Ta „Pandorina kutija“ krije mnogo, a polako se otvara…

Priča o Janši i Vučiću se tu ne završava…Ali, jedna sasvim druga, na prvi pogled i sasvim različita afera, takođe se dešava na relaciji Ljubljana-Beograd.

Naime, Okružno državno tužilaštvo u Ljubljani (Okrajno sodišče v Ljubljani) podiglo je 10. februara ove 2026. godine, optužni predlog protiv patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija Perića zbog optužbi za zlostavljanje na radu u slučaju sveštenika Željka Lubarde, koji je bio izložen dugotrajnom nasilju jer je odbio da lažno svedoči kako bi prikrio finansijske malverzacije u crkvenoj blagajni.

Patrijarhu SPC Porfiriju Periću u Sloveniji preti tri godine zatvora zbog zlostavljanja ovog sveštenika i njegove porodice (a, Lubarda, njegova supruga i četvoro dece danas više nemaju ni svoj dom ni redovna primanja).

Prema dokumentu Okružnog državnog tužilaštva u Ljubljani od 10. februara 2026. godine, optužni predlog podnet je i protiv Srpske pravoslavne crkve, Crkvene opštine Ljubljana kao pravnog lica…

Prema navodima iz dokumenta tužilaštva, slučaj se odnosi na period kada je Porfirije bio na čelu Zagrebačko-ljubljanske mitropolije Srpske pravoslavne crkve.

Bivši ljubljanski paroh Željko Lubarda trpeo je dugotrajno i sistematsko nasilje od strane patrijarha Porfirija, jer nije želeo da prećuti finansijske malverzacije u crkvenoj blagajni od strane ranijeg, dugogodišnjeg paroha Perana Boškovića.

Rezultat toga je da je sa ženom i četvoro dece ostao i bez sredstava za život i bez krova nad glavom.

„Tom zlostavljanju sam bio izložen dok sam na osnovu ugovora o radu bio zaposlen kao sveštenik pri Crkvenoj opštini u Ljubljani. Zlostavljanje kojem sam bio izložen na Sudu za radna i socijalna prava već je pravosnažno potvrđeno i po svim parametrima predstavlja najteži slučaj zlostavljanja zaposlenog u sudskoj praksi u Sloveniji“, izjavio je Lubarda za medije u Sloveniji…

Patrijarh Porfirije je već saslušan pred istražnim sudom. Pored Porfirija, optužena i Crkvena opština u Ljubljani kao pravno lice, „odgovorna za sprovođenje njegovih progona“. Deo prijave protiv Porfirija koji se odnosio na krivična dela lažnog svedočenja i ometanja pravosudnih organa je odbačen i ne nalazi se u optužnom aktu.

Optužni predlog odnosi se na krivično delo zlostavljanja na radnom meestu prema članu 196 i 197 Krivičnog zakonika Republike Slovenije. Za isto delo tereti se i Srpska pravoslavna crkva – Crkvena opština Ljubljana kao pravno lice, uz obrazloženje da je delo u njeno ime i za njen račun izvršio Porfirije kao njen rukovodilac.

U obrazloženju tužilaštva se navodi da je patrijarh Porfirije, u svojstvu mitropolita, prekršio prava zaposlenog sveštenika Željka Lubarde i da je naložio da se Lubardi uruči otkaz ugovora o radu.

Međutim, kako se navodi u izveštaju tužilaštva, razlozi navedeni u obrazloženju otkaza, poput neispunjavanja uslova, kvaliteta i poverenja, ne predstavljaju poslovne razloge koji proizlaze iz sfere poslodavca.

Takav premeštaj, prema navodima tužilaštva, nije bio posledica objektivnih potreba službe, već subjektivnog razloga.

Tužilaštvo dalje navodi da je od oktobra 2014. godine prema Lubardi vršeno psihičko nasilje, ponižavanje i nejednako postupanje, što je kod njega izazvalo osjećaj poniženja i straha. Kao razlog takvog postupanja u obrazloženju tužilaštva navodi se činjenica da je Lubarda sarađivao u krivičnom postupku protiv dugogodišnjeg starešine pravoslavne crkve u Ljubljani, sveštenika iz BIjeljine (BiH) Perana Boškovića.

Na Lubardu je vršen pritisak od strane Porfirija da ne sme da svedoči u slučaju Boškovića, što je on odbio.

„Namera je bila da se progonima spreči moje svedočenje u krivičnom postupku protiv bivšeg sveštenika iz Ljubljane, budući da sam kategorički odbio da lažno svedočim. To svedočenje za mene nije bila samo građanska obaveza, nego ispunjavanje temeljnih principa moje Svetosavske vere i zaštita Crkve. Nakon toga svi progoni su imali za cilj brutalno kažnjavanje mene i moje porodice, a motivisani su isključivo mojom ukupnom ulogom u razotkrivanju kriminala u SPC“, rekao je Lubarda slovenačkim medijima povodom ovog procesa.

Sud za radne i socijalne sporove u Sloveniji, još ranije je utvrdio da je Lubarda bio žrtva „jednog od najtežih slučajeva zlostavljanja zaposlenog u slovenačkoj praksi“, a u sudskoj dokumentaciji navodi se blizu pedeset konkretnih radnji mobinga. Upravo ti nalazi bili su osnova za krivičnu prijavu protiv Porfirija i optužni predlog.

Sa druge strane, sveštenik Peran Bošković je pravosnažno osuđen za proneveru crkvene imovine na šest meseci zatvora, uslovno na dve godine, a u SPC je i nakon te osude, bez kažnjavanja na crkvenom sudu vršio svešteničku dužnost sve do penzionisanja.

Zašto je ovaj događaj važan u trenutku dok se vrši „pregrupisanje“ na političkoj sceni Slovenije, i dok Janez Janša poteže „Vučićeve Izraelce“ kako bi svoje političlke protivnike kompromitovao, ponizio u javnosti i na kraju se opoet dokopao vlasti?

Gore pomenuti Zoran Janković, dugovečni gradonačelnik Ljubljane, veliki je „poštovalac lika i dela“ srpskog diktatora Aleksandra Vučića i njegovog „srodnika“ Prvoslava (Porfirija) Perića.

Tolika je to ljubav da je Janković u jednom važnom trenutku 2025. godine, kad je Srbija masovno ustala protiv razbojničkog režima, uputio pismo poslednjem tiraninu u Evropi, u kome piše: „…Poštovani gospodine predsedniče, u ovim zahtevnim i prelomnim trenucima, kada se Srbija suočava s brojnim izazovima, želim da vam izrazim iskrenu podršku i priznanje za sve što ste učinili za razvoj i stabilnost države. Vaše vođstvo, odlučnost i vizija ključni su za napredak koji je Srbija postigla u proteklim godinama i uveren sam da taj put mora biti nastavljen“…

Janković je dve godine ranije (2023) boravio u Beogradu da, kako je to Vučić pojasnio, „podrži našu politiku i kandidata za gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića“.

Te iste godine, sklopljen je „pakt“ između Jankovića i Janše, uz pomoć velikog novca Vučićevog klana koji se pere u Sloveniji.

U decembru prošle 2025., Janković i pojedini zvaničnici i drugi akteri pomagali su investitorima da lakše dobiju građevinske i upravne dozvole te drugu potrebnu dokumentaciju, u zamenu za donacije, koverte sa novcem i dugoročne boravke u luksuznim apartmanima…

Kriminalistička istraga u vezi sa tim je otvorena u Sloveniji u januaru ove godine. Istražuje se i „sadržaj“ susreta Siniše Malog, Vučićevog „konsiljera“, i Zorana Jankovića u proteklim godinama.

Naime, Janković je ozbiljno impresioniran mafijaškim projektom „Beograd na vodi“, pa je sa Malim imao tim povodom ozbiljnih poslovnih razgovora, čijim sadržajima se danas (između ostalog) bavi policija u Sloveniji.

O toj „fascinaciji“ Z. Jankovića svedoči i jedna njegova izjava: „Fascinantan mi je projekat ‘Beograd na vodi’, on će za celu regiju biti zanimljiv. Mislim da su za sve države ove regije nužne infrastrukturne investicije“…

Janković takođe ima velikih interesa da unutar SPC u Sloveniji ostanu svi sveštenici bliski Porfiriju i Vučiću. Kad se otvori „kovčeg“ sa tajnama o pranju novca putem crkvenih donacija i drugih metoda u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici, biće jasno i zašto…Cifre su šokantnte, ali još više i imena aktera ovakvih kriminalnih radnji.

Ko je one davne 1991. godine mogao da pretpostavi, da će tadašnji samoproglašeni promoter slovenačke „samobitnosti“ i vođa oružane pobune protiv SFRJ i JNA, postati „poslovni partner“ Šešeljevom đaku Aleksandru Vučiću? A, desilo se.

Ako pravde zaista ima, red bi bio da ta dvojica ostvare punu bliskost i budu cimeri u nekom strogo čuvanom objektu, „kavezu“ zatvorenog tipa.