Srpski diktator broji poslednje mesece na vlasti. Njegov ključni oslonac više ne postoji. U prethodnoj deceniji učinio je sve da uništi ostatke prethodnih obaveštajnih službi u Srbiji i formira svoje „lične“, koje će samo njemu odgovarati. I u tome je pokazao teški amaterizam. Uključivao je svoje ljude u aktivnu međunarodnu špijunažu, ponudio je stranim službama davanje „usluga i kadrova“, čime je mislio da obezbedi dugoročnu podršku najvažnijih sila za opstanak na vlasti. I, kad je poverovao da je najmoćniji i da sve drži pod ličnom kontrolom, taj „projekat“ mu je propao. Na kakav način je izgubi tlo pod nogama, na koga više ne može da računa, kako još uvek pokušava da izvuče milijarde iz Srbije preko šverca oružja i narkotika, zašto mu pranje novca sa građevinskom mafijom sve slabije ide, i zašto je u svom govoru pred Evropskim parlamentom, predsednica Evropske komisije Usrula Fon der Lajen prećutala „slučaj  Vučić“.

Nikola Vlahović

Dana 15. septembra 2025., u 11.48 h, na vojni aerodrome Batajnica kod Beograda, sleteo je teretni transportni avion tipa „Iljušin“ (Ilyushin II-76TD), registarskog broja 4K-AZ101, čiji je vlasnik kompanija iz Izraela „Silk Way Airlines“. Planirani let bio je na ruti Tel Aviv – Beograd, Beograd – Batajnica, Batajnica – Ostrava (Češka Republika). Istog dana, avion je odleteo u 15.51 h, da bi u rano predvečerje, na krajnje odredište (Ostrava), došao tačno u 18.59 h.

Kompanija „Silk Way Airlines“ je osnovana u Izraelu 2001. godine u saradnji sa izraelskim vojno-bezbednosnim snagama, te tako započela svoje prve  komercijalne letove 6. oktobra 2001. godine. U maju 2015. godine, aviokompanija je kupila deset ruskih teretnih transportnih aviona Antonov (An-178). Od tog momenta, „Silk Way Airlines“ postaje jedna od tri najznačajnije kompanije za transport vojnog naoružanja i opreme prema zaraćenim područjima Azije, Evrope i Afrike.

Šta je u avionu ovako „renomirane“ kompanije utovareno 15. septembra 2025. godine na aerodromu Batajnica?

Mada nije teško zaključiti, prema pouzdanim izvorima MT, u pitanju su veliki kontigenti granata, municije i oružja koje režim Aleksandra Vučića sistematski isporučuju režimu u Kijevu skoro od samog početka rata. Prošle, 2024. godine, 2. marta, novinska agencija Dojče Wele objavila je vest nakon sastanka srpskog diktatora i V. Zelenskog, u kojoj piše: „Na poziv Zelenskog da Srbija i komšiluk rade na proizvodnji municije zajedno sa Ukrajincima, Vučić je obavestio ukrajinskog kolegu da su srpski magacini municije popunjeni sa 62 odsto te je odmah naredio da se popune do vrha…“

Prema letošnjem izveštaju Spoljnoobaveštajne službe Ruske Federacije (SVR), iz srpskih kompanija vojne industrije izvezeno je u Ukrajinu više od milion metaka i stotine hiljada haubičkih granata, kao i rakete za višecevne bacače. „Srpske granate i rakete već dugo se koriste na ukrajinskom frontu iz artiljerijskog oružja ukrajinske vojske, a vlada u Beogradu uporno odbija da prizna finansijski tok ovog unosnog posla“, pisalo je u ovom izveštaju.

Kako je već poznato, kompanije iz Srbije ne izvoze oružje i municiju direktno, već preko posredničkih država koje nabavljaju rakete i granate za kalibre i oružje koje uglavnom nemaju u svojim vojskama.

Glavni „sabirni centar“ tog oružja je aerodrom Žešov, u Poljskoj, koji je postao glavno logističko čvorište za oružje koje se preko noći prebacuje iz SAD, Velike Britanije, Belgije i skandinavskih zemalja – direktno u ruke Oružanih snaga Ukrajine. Osim standardnog oružja, na Žešov dolaze sofisticirani sistemi, dronovi, municija, čak i zapadni vojni instruktori u civilu.

Gore pomenuti aerodrome u Ostravi (Češka), nalazi se u neposrednoj blizini granice sa Poljskom, iza koje se, ne tako daleko, kopnenim putem (ravnicom), nalazi poljski aerodrom Žešov.

Transport naoružanja, municije i opreme koji je krenuo sa aerodroma Batajnica 15. septembra 2024., samo je jedan od primera kako Aleksandar Vučić bezočno laže javnost u Srbiji, i kako navodno optužuje Zapad da sprema „Majdan u novembru“, a skoro tri godine isporučuje srpsko oružje kreatorima kijevskog Majdana  uz punu saradnju sa zapadnim obaveštajnim službama.

Sredinom leta 2025., svet je zatekla vest da je Srbija odigrala ključnu ulogu u evakuaciji pet palestinskih novinara zaposlenih u američkoj TV mreži NBC uključujući i troje članova njihovih porodica iz ratom razorene Gaze. Evakuacija je sprovedena uz pomoć diplomatskih kanala i putnih dokumenata koje je izdala Srbija. Sve je govorilo u prilog međunarodnom ugledu Srbije, ali…Po dolasku u Srbiju (9. avgusta) u jednom beogradskom hotelu smešteno je šest osoba državljana Palestine (iz Gaze) jedna osoba državljanka Izraela (Lava Hejz Japari) i državljanin Jordana, Kaldon Ejd. Svo ovde pomenuti, u hotel su pristupili sa putnim listovima izdatim preko srpske ambasade u Tel Avivu. Ubrzo se ispostavilo da se radi o osobama koje su odranije bile vrbovane za jednu veliku evropsku obaveštajnu službu. Njihova „misija“ još nije sasvim poznata, ali se pretpostavlja da je u pitanju „palestinska strana“, ako je poznato da su američka NBC TV mreža i agencija bliska demokratskoj stranci u SAD, izveštavali o ratu iz pojasa Gaze, ali prateći viđenje ovog užasa sa pozicija američke Demokratske stranke.

Prema izvorima MT, Izrael je protestovao kod A. Vučića i srpske diplomatije zbog ove svoje akcije, a došao je u pitanje i onaj odlično plaćen posao isporuke oružja Ukrajini, preko izraelske avio-kompanije…Šta je bio povod da srpski diktator spašava „novinare“ NBC, ako ne njegov pokušaj da se na svaki način ponovo približi američkom predsedniku Trampu, koji ga je već odavno stavio u „hibernaciju“ i prekinuo sve odnose sa njegovim režimom osim tekućih kontakata diplomatija.

Vučićevi pripadnici BIA i vojni atašei u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, bave se već godinama prikupljanjem informacija o NATO aktivnostima, posebno u Italiji, Mađarskoj i Grčkoj, predstavljajući se kao prijatelji, mada se pokazalo da iza te „prijateljske“ retorike, stoji Vučićeva strast ka špijunaži, ali i interesi barem par velikih sila. Balkan je uvek bio važno geostrateško područje i dovoljno je samo to znati. Ali, na previše mesta su se AV špijuni kompromitovali, da bi ih iko više shvatao za ozbiljno…Primera ima više nego dovoljno.

Recimo, u sred ovog leta 2025., 8. Jula, „radnik BIA“  Aleksandar Vlajić, uhapšen je na Kosovu i osuđen za špijunažu. Priznao je da je regrutovao radnicu OEBS-a, J.Đ. Prema optužnici za koju je Vlajić priznao krivicu, on je sa osumnjičenom za špijunažu komunicirao koristeći sedam različitih telefonskih brojeva koje je redovno menjao. U optužnici se navodi da je Vlajić prikupljao informacije i iz Euleksa i Kfora. U optužnici se navodi da je Vlajić prikupljao informacije za BIA i od drugih međunarodnih organizacija: „Iz analize telefona okrivljenog utvrđeno je da kao saradnik BIA-e koristi Srbe zaposlene u međunarodnim organizacijama na Kosovu, kao što su: OEBS, EULEX, UNMIK i KFOR. Za OEBS koristi osobu J.Đ. (sada osumnjičenu za špijunažu), za EULEX osobu M., za UNMIK N.K., a za KFOR se sumnja da koristi osobu N.64, svi iz srpske zajednice“, stoji u dokumentu. „Što se tiče komunikacije između okrivljenog Vlajića i okrivljene J.Đ., koju je on regrutovao za rad u BIA, uspostavljajući kontakte sa njenim službenicima (iz BIA) i organizujući sastanke, J. je kontinuirano pružala veoma osetljive informacije i dokumenta vezana za rad OEBS misije na Kosovu, koja se odnose na bezbednost i funkcionisanje institucija Kosova, kako je navedeno u policijskom izveštaju pod brojem 08/1-03/103/2025, dobijenom analizom elektronskih uređaja spomenute okrivljene„, stoji u optužnici protiv Vlajića.

Takođe, krajem jula ove 2025., u Splitu su uhapšeni vojni pilot hrvatskog ratnog vazduhoplovstva i njegova devojka, državljanka Srbije iz Kosovske Mitrovice, zbog sumnje na špijunažu u korist Srbije. Ispitalo ih je državno tužilaštvo, nju su odveli u ekstradicioni pritvor i proterali iz Hrvatske na 10 godina, a njega pustili da se brani sa slobode ali pod nadzorom.

Pomenuta devojka, nezaposleni sociolog iz Kosovske Mitrovice, koja je radila za jednu nemačku organizaciju, optužena je za prikupljanje informacija koje joj je tokom protekle tri godine davao njen partner, pilot iz Splita. On je izvesno vreme proveo na Kosovu kao pripadnik hrvatskog kontingenta (HRVCON) u sastavu KFOR-a, međunarodnih mirovnih snaga na Kosovu predvođenih NATO-om, čiji je zadatak održavanje reda, mira i stvaranje bezbednosti na Kosovu. Razmenjivali poruke putem WhatsApp-a u kojima joj je on prenosio poverljive informacije o kretanju i planovima snaga KFOR-a u vezi sa situacijom na severu Kosova, a ona ih je potom prosleđivala liderima stranke Srpska lista, pa čak i novinaru jedne poznate međunarodne novinske agencije. Ispostavilo se da je ova „sociološkinja“ vrbovana od strane AV-BIA doušnika, iz njegove razbojničke „Srpske liste“, te Hrvatska nije problem dizala na viši nivo od javne blamaže.

A, sve ove amaterske igre srpskoga diktatora, uvek uperene protiv struke i pravila službe,  počele su još od kad je protivustavno preuzeo koordinaciju svih službi bezbednosti, kako ga je učio njegov pokojni prijatelj, Miodrag Miki Rakić, bivši šef Tadićevog kabineta (sahranjen u Aleji zaslužnih građana !).

Tada je stavio pod ličnu kontrolu sve institucije, sve medije i pravosuđe, a posebno svu obaveštajnu zajednicu. Od tog momenta, raspolaže svačijim životom u Srbiji, a trudio se i dijasporu na sličan način da kontroliše. Otišao je korak dalje, tražio je „više od igre“ da se uplete u međunarodne obaveštajne igre, a sa druge strane i u međunarodni kriminal. To su ta dva osnova po kojima bi trebao da odgovara pred novim pravosuđem.

Mada to danas izgleda prilično daleko, valja pomenuti da je jedan od prvih važnih događaja po dolasku na apsolutnu vlast, bilo uspostavljanje veza sa desničarima u Istočnoj Nemačkoj, preko starih ruskih kanala i uz rusku podršku, kako bi uticajem ove jake grupacije u Evropskom parlamentu i tadašnjoj (I sadašnjoj) Evropskoj komisiji, njegova stranka SNS bila prihvaćena u Evropskom parlamentu kao deo „evropske narodnjačke“ koalicije, a on kao njen nesumnjivi lider.

Ta „ljubav“ trajala je sve do nedavno. Jedan od poslednjih koji je o njemu govorio biranim rečima, bio je Holger Fridrih, vlasnik jednog od najuticajnijih medija u Berlinu „Berliner Zeitung“), koji je svojim čitaocima preneo utiske sa jedne tribine u Cirihu (Švajcarska) na kojoj je kao „donator skupa“, glavni govornik bio Aleksandar Vučić.

Fridrih ga je hvalio toliko u svom „Berliner Zeitung“.u, govoreći da „Vučić govori slobodno i uspostavlja veze između blokova“, što je AV propaganda u Srbiji odmah „prevela“ ovako: „Vučićev ciriški govor za istoriju“, „Vučićev govor u Cirihu prikovao publiku za sedišta“, „Sastanak za pamćenje“ i slično. Ono što nije bilo dobro da se zna, to je činjenica da je autor (Holger Fridrih) bio aktivni doušnik nekada zastrašujuće DDR Službe Štazi. Mediji su u novembru 2019. objavili da je Fridrih od decembra 1987. do februara 1989. godine radio kao saradnik Štazija i to dok je služio vojsku, a od 1986. bio je član SED-a, Partije socijalističkog jedinstva Nemačke koja je bila vladajuća u Istočnoj Nemačkoj od 1949. do 1990.

Fridrih je potvrdio navode o saradnji, tvrdeći da je do nje došlo pošto je pokušao da dezertira iz vojske i pobegne iz zemlje. Kako je ispričao za sopstveni list, saradnja je bila deo dogovora u zmenu da ne bude gonjen za pokušaj bekstva iz države, što je u to vreme bilo krivično delo. Kaže da je izveštaje pisao u dogovoru sa ljudima koje je trebalo da špijunira, iznoseći samo bezopasne detalje o njima.

Pod kodnim imenom Peter Bernštajn predao je Štaziju 12 izveštaja o 20 ljudi iz DDR. Sa druge strane, Štazi je o Fridrihu sastavio izveštaj od 125 strana, ali je on (po Zakonu o dosijeima u Nemačkoj) takav da poverljiv i uvid u njega može imati samo Fridrih (vlasnik berlinskog lista) ili osoba kojoj on da odobrenje, tako da se navodi o uslovljenoj saradnji sa tajnom policijom ne mogu proveriti. Pisao je o tome detaljno nemački istoričar Hubert Knabe.

Kako bi obeležili promenu vlasništva u berlinskom listu Fridrih i njegova supruga su objavili tekst pod naslovom „Šta želimo“, koji je kritički dočekan u medijima, a retorika bračnog para poređena je sa retorikom AfD-a i Pegide.

Fridrihovi su se u kasnijem periodu suočili s optužbama da njihove novine i sajt služe kao platforma za protivnike vakcine protiv kovida i podrška ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Fridrih se branio objašnjenjima da želi da „prodrma“ medijsku scenu za koju kaže „da je zasnovana na duplim standardima, zapadnonemačkoj kulturnoj hegemoniji i uskogrudom kolektivnom mišljenju“, te da on samo želi da otvori svoj medij za različita mišljenja i da prepusti čitaocima da sami dođu do zaključaka.

Ali, i odnosi Vučićevog režima i „Berliner Zeitung“.a  imaju svoju istoriju. Naime, Ambasada Srbije u Berlinu reagovala je u leto 2023. godine zbog teksta pod naslovom „Dominacija Srbije mora se slomiti“ autora izvesnoig Muamera Bećirovića. List je potom objavio i rekaciju Saše Dinića, ministra savetnika u ambasadi Srbije u Berlinu, u kojoj je pisalo: „Uz svo dužno poštovanje slobode štampe i izražavanja, posebno za liberalne novine kao što je ‘Berliner cajtung’, moram da priznam da su izjave i zahtevi u tom članku, koje se pozivaju na strategiju staru više od sto godina i koja je dovela do prvog velikog uništenja Evrope u prošlom veku, sa milionima žrtava, u meni samo izazvali strah i zabrinutost“.

Tada dolazi do naglog „zbližavanja“ Vučića i Fridriha, pa se nakon tog „fatalnog“ susreta moglo u „Berliner Zeiiutung“.u pročitati i ovako nešto:  „Vučić se obraća i posredno i neposredno, on ukazuje na političku veštinu ssa čpozicije srpskog predsednika i ističe se njegova objektivnost kada govori o ukrajinskom konfliktu i kad opisuje ličnosti i postupke najznačajnijih svetskih lidera. Fridrih piše da su pristuni bili zbunjeni tom objektivnošću, poredeći je sa stoicizmom“.

Taj opširan tekst o Vučićevom izlaganju Fridrih je napisao neuobičajeno „ličnim tonom“, što je izazvalo određena podrugljiva podozrenja…

Ubrzo je no to stigao odgovor u „Fajnenšl Tajmsu“ (Financial Times), koji je u svom tekstu o Fridrihu, povodom njegovog saveta ljudima „da treba da se klone novinara kao nepouzdanih osoba“, podsetio na niz detalja iz njegove problematične prošlosti.

Naime, nekoliko meseci pošto je postao vlasnik „Berliner Zeitung“.a, saznalo se da je Fridrih bivši doušnik Štazija ali i kako je prekršio u jednom velikom skandalu, osnovni novinarski princip i javno otkrio svoj izvor.

Prema svemu do sada poznatom o odnosu Vučića i Fridriha, a na osnovu analize jednog važnog izvora MT iz Beča, Vučić je „ubačen u evropsku agendu“ preko starih istočnonemačkih veza sa Kremljom, te da ga je Angela Merkel, takođe povezana od rane mladosti sa Štazi (dakle, KGB, kasnije FSB), promovisala te doslovno preporučila anglo-američkim službama kojima i danas verno služi, uprkos najgorem stanju u kome se njegov režim nalazi.

Zašto je ovaj „korisni idiot“ bio „tipovan“ nakon pada demokratskih pokušaja u Srbiji? Svakako, iz razloga beskrajne poslušnosti i beskrajne želje za vlašću. Tako reći idealan profil za slobodno delovanje stranih službi.

Tokom predizborne kampanje pred 17.12.2023,  hvalio ga je i Ciriški „Weltwoche“, u vlasništvu poznatog profašističkog izdavača Rogera Koeppela. Koeppel je u nastupu egzaltacija izjavio da je Vučić „serbischer Wilhelm Tell“ (srpski Viljem Tel, nešto kao švajcarski Kraljević Marko).

I svi drugi njegovi takozvani „prijatelji“ sa kojima se redovno sastaje, odreda su ultradesničari, profašističke orjentacije, surovi diktatori, osvedočeni kriminalci, zločinci, ali i „ugledni“ kupler-majstori iz pozadinske kolone. Od Azije, Afrike, Južne Amerike, do Evrope. Za 13 godina vladavine, sa njima je bio redovno bio najbliskiji. Neće biti čudno da u perspektivi srodnu braću pronađe i u nekoj ustanovi zatvorenog tipa.

Vučićev režim više name novca, najveća projektantska kompanija koja mu je radila „Beograd na vodi“, nalazi se u potpunoj finansijskoj dubiozi, a pranje novca sa greađevinskom mafijom je skoro stalo. Mnogi novi milioneri kjoje je lično stvorio saa novcem su već vani, a Amerika je vojnim akcijama napala sve prekomorske narko kartele, pa ni taj „biznis“ ne ide.

Gradonačelnik Trsta Roberto Di Piaca početkom decembra prošle godine dočekao Maju Gojković, koja je poznata kao Vučićeva bliska politička saputnica iz vremena kada su zajedno bili članovi Srpske radikalne stranke, a koja je, nakon brojnih istaknutih političkih funkcija, bila čak i predsednik Izvršnog veća Vojvodine. Krajem prošple godine otišla je navodno u zvaničnu posetu Trstu „kako bi podstakla približavanje Italije i Srbije na trgovinskom, poslovnom i političkom nivou u cilju evropskih integracija“. Gospodin Di Piaca je ostao šokiran porukom koju je donela: AV režim hoće da ulaže u regiju Friuli, Venecija, Đulia, a pre svega u Staru luku Trst. Znao je on odlično koja mafija sa juga Italije preko srpskog režima hoće „čisti posao“ u Trstu.

Vrh sulude i neopisivo opasne vladavine Aleksandra Vučića, najbolje opisuje činjenica da je Maja Gojković postavljena je za predsednicu Upravnog odbora Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, još u maju 2017. godine. Zanimljivo je da su tu funkciju pre nje obavljala dva vodeća nuklearna fizičara, a onda ih je režim AV doslovno najurio.

Nemačka se sprema da iskoristi svoj uticaj u Briselu da podrži oštriji pristup Evropske komisije prema tom diktatoru. A u Beogradu bi trebalo da pomogne u ograničavanju Vučićeve „eskalatorne putanje i radi na uspostavljanju unutrašnjeg političkog dijaloga, čime bi sačuvala evropsku perspektivu Srbije“, navodi se u analizi objavljenoj na sajtu Nemačkog saveta za međunarodne odnose, regularnoh vladinog tela.

Dalje se kaže da se „Vlada Srbije izgleda nalazi na ključnoj prekretnici u rešavanju domaće krize i navigaciji ka budućnosti u EU. Evropska komisija je zakazala da 29. oktobra predstavi svoj godišnji paket proširenja, koji uključuje i izveštaj o napretku Srbije na putu ka pristupanju. Nekoliko dana kasnije, 1. novembra, očekuju se veliki protesti širom zemlje povodom prve godišnjice tragične građevinske nesreće koja je pokrenula uporne proteste širom Srbije. Ovi datumi predstavljaju tačke preokreta u krizi koja zaslužuje mnogo više političke pažnje u Berlinu i drugim evropskim prestonicama nego što ju je do sada dobila“ navodi se u tekstu.

Kraj je uvek novi početak, dok god život traje i ima smisla. A, narod Srbije je željan slobode, reda, uređenosti institucija, kompetentnih ljudi…Ukratko, zdravog društva.