Vlast Srpske napredne stranke priprema novi zakon o legalizaciji bespravno podignutih stambenih i poslovnih objekata. Umesto da budu kažnjeni zbog kršenja zakona, Vučićevi tajkuni će moći da legalizuju sve što su izgradili bez građevinskih i ostalih dozvola. Od toga će najviše profitirati investitori poput Zvonka Veselinovića, Dejana Stankovića, Luke Bogdanovića i sličnih vlasnika firmi, kojima su republička i gradska vlast omogućile da grade na luksuznim lokacijama. Osim Zakona o ozakonjenju objekata i Zakona o konverziji zemljišta, vlast pljačka Srbiju i zloupotrebom Zakona o javnim nabavkama, u čemu se naročito isticao Aleksandar Vulin.

Predrag Popović

U skupštinsku proceduru uskoro ulazi predlog novog Zakona o ozakonjenju objekata. Vlast Aleksandra Vučića na taj način namerava da legalizuje oko 40 miliona kvadrata stambenog prostora u zgradama koje su bespravno podigli tajkuni iz naprednjačkog kartela.

Plan o masovnoj legalizaciji napravljen je kako bi kriminalci iz Vučićevog okruženja izbegli odgovornost za nezakonitu izgradnju stambenih i poslovnih objekata, čija tržišna vrednost je procenjena na oko sto milijardi evra.

Novopečeni neimari, bliski vrhu kartela, u poslednjih 12 godina gradili su kompletna naselja u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Kragujevcu, Kruševcu i drugim gradovima, a sve bez građevinskih i upotrebnih dozvola. Stambeni blokovi su podignuti mimo urbanističkog plana, na lokacijama bez saobraćajne i kanalizacione infrastrukture. U centralnim beogradskim opštinama nezakonito su rušene stare zgrade, često i one pod zaštitom države, koje su označene kao spomenici kulture, kako bi bilo oslobođeno mesto za nove višespratnice. U opštinama Zvezdara, Vračar, Savski venac i Palilula – naročito na Karaburmi i u Višnjici – stambeni kompleksi su izgrađeni na klizištima.

Najveće divlje gradilište u Evropi napravio je Aleksandar Vučić.

– Iza „Beograda na vodi“ stojim ja! Da nije mene, ne bi ni bilo ovog projekta. „Beograd na vodi“ nešto najlepše i najznačajnije što sam u životu napravio – pohvalio se Vučić svojim doprinosom tom projektu, koji je postao mega-praonica novca stečenog kriminalom.

Vučić je prisvojio 480 hektara građevinskog zemljišta uz savsku obalu, kao i sve objekte koji su postojali na tom prostoru, od Železničke i Autobuske stanice, poslovne zgrade kompanija Simpo i Eurosalon, pa do stare Pošte i Sajma, a nastaviće sa otimanjem zemljišta i zgrada na Makišu. Otimačina gradske imovine počela je u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a nastavila se zločinom u Savamali.

Početkom aprila 2015. godine, 176 poslanika vladajuće većine glasalo je za tzv. Leks specijalis, kojim je „Beograd na vodi“ izdvojen iz pravnog sistema Srbije. Privatni poslovni projekat je označen kao projekat od javnog interesa kako bi mogao da se sprovede postupak eksproprijacije i omogući početak gradnje i pre dobijanja neophodnih građevinskih i ostalih dozvola. Vučićeva glasačka mašinerija je diskvalifikovala domaću zakonsku regulativu i leks specijalisom poklonila tzv. Investitoru iz Ujedinjenih Arapskih Emirata 177 hektara najskupljeg građevinskog zemljišta u Beogradu.

Sledeće godine su Vučićevi mafijaši, uključujući i Veljka Belivuka, u sadejstvu sa policijom srušili celu Hercegovačku ulicu, pritom kidnapujući slučajne prolaznike i čuvare poslovnih objekata, od kojih je jedan i preminuo posle torture. Nikad niko nije odgovarao za taj zločin, kao ni za otimanje javnih resursa.

Bez obzira na 18 solitera koji su do sada podignuti, a još toliko je planirano da se izgradi u aktuelnoj verziji „Beograda na vodi“, bezbrojni su dokazi kriminalne i koruptivne pozadine tog projekta. Nisu potrebne čak ni logične pretpostavke o pranju novca, koji je tu investiran, dovoljno je analizirati prihode i rashode kompanije koja navodno vodi taj posao. Prema dostupnim podacima, do sada je izgrađeno osam miliona kvadrata, a do 2026. biće još dva miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora u okviru „Beograda na vodi“. Ako se prodaja stanova i lokala nastavi dosadašnjim tempom, za povraćaj uloženog novca biće potrebno oko 650 godina.  

Vučić je iskoristio „Beograd na vodi“ kao multifunkcionalni kriminalni projekat. Kroz njega je oprao nekoliko milijardi evra, koje su on i njegovi ortaci stekli raznim nezakonitim poslovima. Uzeo je i ogromne provizije od građevinskih firmi, kojima je omogućio da izvode poslove u tom naselju, i to po naduvanim cenama. Na kraju, profitiraće i prodajom stanova i poslovnog prostora. Tu prevarnu kombinaciju počeo je leks specijalisom, a završiće je zakonom o ozakonjenju. Uskoro, kad taj zakon bude usvojen u Skupštini, legalizovaće se sve zgrade, bez obzira što nemaju potrebnu dokumentaciju.

Zakon o ozakonjenju objekata ozakoniće i ostale bespravno podignute zgrade u Srbiji. Pored „Beograda na vodi“, kao najvećeg divljeg gradilišta u Evropi, u Beogradu je tokom naprednjačke vladavine izgrađeno još oko 20 miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Iako cena kvadrata određenih stanova na luksuznim lokacijama ide i do 12.000 evra, kad bi se vrednost novoizgrađenih objekata računala po najnižoj ceni kvadrata, od 2.000 evra, ovim zakonom biće obuhvaćene nekretnine čija ukupna tržišna cena ide preko 60 milijardi evra.

Procenjuje se da vrednost zgrada, koje su izgrađene u ostalim gradovima Srbije, kao i na Kopaoniku i, naročito, Zlatiboru, nije mnogo manja od ove u Beogradu. To znači da će novi zakon ozakoniti imovinu vrednu 120 milijardi evra.

Nikada nigde na svetu nije legalizovan kriminal tolikog obima. Takođe, nikada nigde niko nije aboliran od odgovornosti za divlju gradnju tolikog obima. I, što je najvažnije, nijedna vlast nije nanela toliku štetu svojoj državi i narodu, kao što će ovim zakonom uraditi Vučićev kartel.

Na ovom spornom zakonu profitiraće mnogi kriminogeni investitori iz Vučićevog okruženja, predvođeni vođom kosovskog klana Zvonkom Veselinovićem. Svaki od Veselinovićevih građevinskih poslova može da posluži za rekonstrukciju naprednjačkog zločina nad gradskom i republičkom imovinom.

 Takav posao je realizovan i krajem prošle godine, kad je firma Ramid d.o.o. na licitaciji, 3. novembra 2023, za 4,1 milion evra kupila hotel Dom na Vračaru. Zgrada, podignuta 1929, bila je u vlasništvu Grada Beograda i pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Hotel Dom je bio u vlasništvu preduzeća Ramid samo dve nedelje, do 20. novembra 2023, kad ga je preuzela firma Domoinvest. Mesec dana kasnije, 25. decembra 2023, Zavod za zaštitu spomenika kulture u Beogradu skinuo je zaštićeni status sa hotela, pa su stvoreni uslovi da se na tom mestu podigne stambeni kompleks nazvan „Central Plaza“.

Iza tog posla stoji Zvonko Veselinović. Vlasnica Ramida je Veselinovićeva supruga Ljiljana Božović, a vlasnik Domoinvesta Faruk Džindžanović njegov je stari poslovni partner.

Ovaj primer razotkriva spregu izvršne vlasti, njenih gradskih i republičkih institucija, krupnog kapitala i kriminala. Ne čudi to na takav način posluje Veselinović, on se u biznis upustio trgovinom heroina, ali dubinu provalije u kojoj se našlo srpsko društvo ilustruju sportisti koji su pristali da, u saradnji sa naprednjačkim režimom, pošteno stečeni novac investiraju u ovu vrstu građevinskog kriminala.

Dejan Stanković je desetine miliona evra zaradio na fudbalskom terenu, u dresovima Crvene zvezde, Lacija i Intera, a potom i kao trener. Pre četiri godine, kad se, kao trener, vratio u Zvezdu, odlučio je da se upusti u biznis sa luksuznim nekretninama. Stanković je u junu 2020. kupio 50 odsto vlasništva u firmi Maison Royal od osnivača Dragana Ruvarca. (Ruvarac je nedavno privukao pažnju javnosti, kad je policija na srpsko-hrvatskoj granici zadržala pevačicu Severinu, koja je trebalo da nastupi na privatnoj zabavi, koju je on organizovao.) Stankovićeva i Ruvarčeva firma izvodi luksuzne projekte Royal Residence i Royal Art Residence spa kod Kalenića, u Baba Višnjinoj i Kursulinoj ulici, kao i na Kosančićevom vencu.

Magazin Tabloid je nekoliko puta pisao o načinu na koji je Stanković došao do lokacije na Vračaru za izgradnju velelepnog objekta u kome je nedavno jedan stan dobio Goran Vesić, aktuelni ministar za građevinarstvo. Stankovićeva firma gradi i kompleks King’s Circle Residence na Slaviji, gde će kvadrat stambenog prostora koštati do 12.000 evra. Vlasnici Maison Royal-a nisu mogli da se zadovolje količinom kvadrata, za koje su dobili građevinske dozvole, već su bespravno izgradili još nekoliko hiljada kvadratnih metara. Umesto da ih sudski goni, Grad Beograd je Stankoviću i Ruvarcu ozakonio i te, nelegalno izgrađene, kvadrate.

Osim Stankovića, uspešno posluje i njegov bivši kolega iz reprezentacije Aleksandar Kolarov. Firma Unnak Invest, koja se vodi na Nikolu Kolarova, osnovana je 2022. godine. Do sada je već zaradila 512 miliona dinara, a prihodi će biti još veći kad završi izgradnju kompleksa u Mišarskoj ulici, gde građani protestuju zbog rušenja zgrada pod zaštitom države.

U građevinarstvo investiraju i drugi bivši fudbaleri, poput Nenada Milijaša i Nemanje Tubića, koji su 2018. godine osnovali firmu Filpietro. Kakvi su bili fudbaleri, takvi su i biznismeni. Tri poslovne godine su završavali sa gubicima od oko milion dinara, a prošlu su završili u plusu, sa ukupnim dobitkom od 957 evra. Tubić je imao i 20 odsto vlasništva u firmi Sanidei d.o.o. Obrenovac, koje je pre pet godina prodao danas jedinom vlasniku Ranku Niketiću. Iako se još od 1994. godine bavi građevinarstvom, Senidei je pažnju javnosti privukao kad je otkriveno da u jednoj njegovoj zgradi, bespravno podignutoj na Senjaku, kao podstanar živi ministar finansija Siniša Mali. U toj zgradi su mesečne kirije išle do 5.000 evra.

Sa Sanideijem je povezan i bivši košarkaš Zvezde i Partizana Luka Bogdanović, koji ima i svoju građevinsku firmu Huventud, u kojoj mu je partner Milenko Tepić, takođe bivši košarkaš Partizana. Bogdanović je prošle godine ostvario solidnu dobit, od 29,4 miliona dinara. Danas Huventud i Sanidei zajedno prave stambeni kompleks u Katanićevoj ulici, kao i zgrade u Birčaninovoj, Resavskoj, Krunskoj ulici, pa i na Dedinju.

Nemanja Nedović, košarkaš Crvene zvezde, sa bivšim kolegama Tadijom Dragićevićem i Miroslavom Raduljicom osnovao je građevinsku firmu Canestro. S obzirom da je prošle godine prihodovao 0 (nula) dinara, a imao rashode od 3,2 miliona dinara, ovi bivši košarkaši se nisu proslavili u biznisu, izgleda da se ne snalaze u naprednjačkom reketu.

Kad je reket u pitanju, šampionska titula pripada, naravno, Aleksandru Vučiću. Njemu uz rame, kao i u politikanstvu, nalazi se ministar Siniša Mali. Mediji su objavljivali informacije o tome da iza kompanije „Aleksandar Gradnja„, čiji zvanični vlasnik je bio novosadski biznismen Aleksandar Gajić, stoji Siniša Mali. Navodno, Mali je povezan za kiparskom firmom Kaylara LTD, koja je preuzela 50 odsto vlasništva u „Aleksandar Gradnji“. Ta firma je investirala u nekoliko krupnih projekata u Novom Sadu, ali i na ekskluzivnim lokacijama u Beogradu, čak i na Kalemegdanu, gde se nalazi njen kompleks tzv. K-distrikt. Magazin Tabloid je pisao i tom ruglu, koje je uništilo izgled Beogradske tvrđave. U taj skandalozni projekat su, osim Malog, uključeni njegov advokat Igor Isailović i bivši glavni beogradski urbanista Milutin Folić.

Legalizaciju objekata koji su izgrađeni, dograđeni ili rekonstruisani bez potrebnih dozvola, vlast predstavlja kao javni interes. S namerom da u pravni sistem uključi dva miliona bespravno izgrađenih objekata, naprednjačka vlast je 2018. godine donela poslednje izmene i dopune Zakona o ozakonjenju objekata. I tada je medijska kampanja imala za cilj prevaru javnosti. Tobože, liberalnije odredbe izmenjenog zakona, koje ubrzavaju proces legalizacije, omogućiće ljudima da lakše posluju na tržištu nekretnina.

 I cenovnik, koji je predložila tadašnja ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, bio je prilagođen širokim narodnim masama. Takse za legalizaciju određene su u zavisnosti od vrste i površine objekata. Za kuće i stanove do sto kvadrata plaća se taksa od samo 5.000 dinara. Za kuće i stanove preko 300 kvadrata taksa iznosi 50.000 dinara. Legalizacija poslovnog prostora do 500 kvadrata koštala je 250.000, do 1.000 kvadrata 500.000, a preko 1.500 kvadrata čak tri miliona dinara.

Zakon Zorane Mihajlović, koji je još na snazi, obavezao je vlasnike da legalizuju objekte koji su u potpunosti završeni, kao i one na kojima su izvršeni samo osnovni građevinski radovi, postavljen temelj i podignuti stubovi sa armaturom. S namerom da se smanji broj nelegalnih objekata, Zakon o ozakonjenju je odredio i vrste zgrada koje se ne mogu legalizovati. U toj grupi se nalaze zgrade podignute na klizištima, u zoni zaštite kulturnih dobara ili u zoni sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja, nacionalnim parkovima, vojnom zemljištu…

Kao i svi ostali, tako i ovaj Zakon ne primenjuje se na povlašćenim pripadnicima naprednjačkog kartela. Pojedinci iz Vučićevog okruženja nekažnjeno su gradili na klizištima, u koritima reka, na Savskom nasipu su podigli celo naselje, a srušili su stotine zgrada koje su bile označene kao spomenici kulture, na Kopaoniku, Rtnju, Goliji i Zlatiboru primenili su dizajn karakterističan za Borču i Mali Mokri Lug. Sve što su bespravno izgradili od 2018. do danas, moći će nekažnjeno da legalizuju čim počne primena novog zakona.

Ispred Vlade Republike Srbije i resornog Ministarstva građevinarstva, predlog izmene i dopune Zakona o ozakonjenju objekata u skupštinsku proceduru će pustiti ministar Goran Vesić. Po običaju, u kreiranju zakona Vladi „pomaže“ Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koji je ekspozitura USAID-a, američke agencije pod kontrolom Soroševe fondacije. Predlozi izmena postojećeg Zakona, koje je izneo NALED odnose se na dodatne olakšice građanima, kao što je plaćanje taksi na rate.

 Osim toga, NALED predlaže da se ukine obaveza plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, na koji se uračunava kamata za period od početka radova do pokretanja postupka ozakonjenja. U praksi, to znači da će investitorima biti oprošteno i to što nisu hteli da plate i te doprinose. Investitori će zadržati sav profit od prodaje objekata, a njihove finansijske obaveze biće podmirene iz republičkog i budžeta lokalnih samouprava.

Posledice ovog Zakona o ozakonjenju bespravno podignutih objekata biće iste kao i one koje je izazvao Zakon o konverziji zemljišta, kojim je tajkunima, koji su privatizovali državna i društvena preduzeća, poklonjeno građevinsko zemljište čija vrednost se procenjuje na oko 30 milijardi evra. Ta cifra će se desetostruko uvećati kad se zemljište isparceliše i proda investitorima.

Vučić je ceo državni aparat i pravni sistem prilagodio interesima bogataša. Sa ova dva zakona oštetio je Srbiju za više od 200 milijardi evra. I svi ostali zakoni služe naprednjačkoj kasti novobogataša da šire svoje imperija, a državnim službenicima da uzimaju masne provizije. Za to se najčešće koristi Zakon o javnim nabavkama.

Državna revizorska institucija je utvrdila da javna preduzeća i ustanove svake godine na nezakonit način sprovedu javne nabavke vredne oko tri milijarde evra. Prema izveštaju DRI za prošlu godinu, čak 97 odsto nepravilnosti, u vrednosti od 1,07 milijardi evra, odnosi se na javne nabavke koje su sprovela tri javna preduzeća: Elektroprivreda Srbije, Putevi Srbije i Infrastrukture Železnice. Samo na usluge dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, ta tri preduzeća su trošila više od 200 miliona evra godišnje. Da su razmere prevara i pljački kroz tendere mnogo veće pokazuje podatak da se na 72 odsto konkursa prijavljuje samo jedan ponuđač. Tenderski uslovi se pripremaju upravo za jednog, unapred određenog ponuđača, dok se ostali potencijalni konkurenti obeshrabruju na razne načine, pa čak i direktnim pretnjama. Postoje i drugi načini za izbegavanje obaveza propisanih Zakonom, a kako se oni primenjuju u praksi često je prezentovao Aleksandar Vulin.

Odmah po dolasku naprednjačkog kartela na vlast, kad je postavljen na funkciju direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Vulin se upustio u sumnjive, ali profitabilne poslove. Da bi izbegao kontrolu tenderske nabavke bezbednosnih kamera za srpska naselja na severu Kosmeta, Vulin je akciju sproveo po hitnom postupku, a onda taj posao proglasio državnom tajnom. Bez tendera, početkom decembra 2012. godine, za nabavku kamera angažovao je firmu DBS Konsel Security Servis, čiji vlasnik je Uroš Čubrilović, Vulinov prijatelj. Avans od skoro milion evra plaćen je preko opštine Zvečan, koja je izabrana navodno „zbog geografskog položaja, koji omogućava bržu i efikasniju obradu podataka sa svih kamera“. Kamerama je pokrivena Kosovska Mitrovica, a prijavljeno je da su instalirane i u Gračanici, iako ih tamo niko nikada nije video.

Posle direktorske funkcije u Kancelariji za KiM, Vulin je prebačen u fotelju ministra za rad i socijalne službe. I tamo se istakao spornom dodelom 1,88 miliona evra namenjenih udruženjima građana, koja se bave temama iz tog resora. Vulin je, za potrebe Ministarstva rada, postrošio 1,4 milion evra za nabavku kancelarijskog nameštaja i kompjuterske opreme za ustanove socijalne zaštite. Iako ga je Zakon obavezivao da nabavke istovrsnih dobara, usluga ili radova, čija ukupna procenjena vrednost na godišnjem nivou prelazi cifru od 400.000 dinara mora da sprovede kroz tender, Vulin je izbegao da to uradi. Nabavke je podelio na po 400.000 dinara, kako ne bi morao da raspisuje tender, već da sam po svojoj volji izabere „najpovoljnijeg ponuđača“.

Tužilaštvo nije sprovelo istragu ni te, kao ni ostalih Vulinovih spornih poslovnih odluka. Naprotiv, tužilaštva i sudovi predstavljaju značajan deo u mreži kriminala. To se vidi i iz podatka da Više javno tužilaštvo u Beogradu svake godine pokrene samo 30 istraga, od kojih dve završe pravosnažnom presudom, obe sa uslovnom kaznom, od kojih jedna ima i novčanu.

U takvim postupcima treba tražiti objašnjenje otkud Vulinu 200.000 evra za kupovinu stana u beogradskoj opštini Zvezdara. Malo koji idiot iz SNS-a, a tamo ih ima u ogromnim količinama, poverovao da je Vulin dobio taj novac od tetke iz Kanade svoje supruge Nataše. Agencija za borbu protiv korupcije je 2017. godine, kad je izbila afera s Vulinovom tetkom, podnela krivičnu prijavu protiv Vulina, ali tužilaštvo je ekspresno obustavilo postupak. A upravo u tom stanu, u Gajevoj ulici, nalazi se sedište agencije Advertising Solutions, čija vlasnica je Nataša Vulin.

Advertising Solutions je osnovan sredinom decembra 2020. godine. Za tri poslovne godine, AS je ostvarila dobit od 45 miliona dinara, odnosno 384.000 evra. Agencija Nataše Vulin je radila za MTS, Philip Morris, BIO4 kampus, Auto-moto savez Srbije,Biotech i nekoliko gradova i opština, a pažnju javnosti privukla tek nedavno, marketinškim poslom vezanim za „Srpsku kuću“ u Parizu, i to ne zbog naročito uspešnog projekta, već zbog činjenice da joj je omogućeno da to radi u Francuskoj, iako se Aleksandar Vulin nalazi na crnim listama Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije zbog veza sa kriminalom. Advertising Solutions je organizovao sve događaje u i oko „Srpske kuće“ u vreme Olimpijskih igara u Parizu, ali i po povratku srpskih sportista u Srbiju.

Političke i poslovne porodične manufakture Vučića i Vulina povezane su i akcijama ove agencije. Kao što je Aleksandar Vučić presekao crvenu vrpcu na „Srpskoj kući“, tako je njegova zvanična supruga Tamara Đukanović Vučić čest učesnik na konferencijama i u edukativnim radionicama, koje organizuje Nataša Vulin.

Advertising Solution je u maju ove godine, u Palati Srbija, održao konferenciju „Zajedno za mentalno zdravlje“, čiji pokrovitelj je bila Tamara Đukanović Vučić, koja je održala predavanje na tu temu. Iako bi moglo da se zaključi da ta bivša hostesa s Pinka nije stručna, treba priznati da ona ima bogato i burno iskustvo života sa osobom čije mentalno zdravlje nije u dobrom stanju. Isto vredi i za Natašu Vulin.

Aleksandar Vučić je stvorio kastu naprednjačkih milijardera i multimilionera. Njihove imperije su nastale, najčešće, na nezakonite načine, zloupotrebom monopola, pa i brutalnom pljačkom javnih resursa i privatne imovine. Pljačkaške pohodi na Srbiju, Vučić je prikrivao i opravdavao zakonskim rešenjima, kakva nudi i novi Zakon o ozakonjenju objekata.