Sateran u mišju rupu, Vučić tvrdi da će sve probleme rešiti do 17. aprila. Nadu zasniva na prognozi svog astrologa. Međutim, propao mu je pokušaj da spreči održavanje studentskog protesta 15. marta u Beogradu. Evropske bezbednosne službe su otkrile Vučićev plan da u Republici Srpskoj izazove oružani sukob poput onog u Banjskoj, koji je hteo da iskoristi za uvođenje vanrednog stanja. EUFOR je u BiH poslao još 3.000 vojnika i 900 vozila, a nemačko ministarstvo spoljnih poslova je upozorilo srpske vlasti da omoguće mirne demonstracije studenata. Vučićev kartel je u rasulu, ali uspeo je da na poslednjoj nelegalnoj sednici Skupštine potvrdi zajmove od još dve milijarde evra, odnosno 4,4 miliona evra u minutu, što je ovogodišnji rekord u uništavanju Srbije.

Predrag Popović

Obojena revolucija je propala, studenti će prestati da protestuju, a Srpska napredna stranka će formirati novu vladu do 17. aprila; to Aleksandar Vučić priča najbližim saradnicima kako bi ih ohrabrio pred kulminaciju pobune naroda.

Vučić taj optimizam gradi na stručnoj analizi svog astrologa R.K, koji ga uverava da nema razloga za brigu, sigurno će pobediti sve protivnike. Iako tu viziju plasira u svojim medijima, tiranin je svestan da mu nema spasa, neće izbeći odgovornost za masovno ubistvo pod novosadskom nadstrešnicom i za ostale zločine.

Svima je jasno, Vučić ne sme da ispuni studentske zahteve. Kad bi objavio svu dokumentaciju o rekonstrukciji Železničke stanice, nijedan tužilac i sudija ne bi mogli da mu operu ruke, krvave od korupcije. Zato mora da se brani lažima i nasiljem.

Studentima je prvo pretio da će ih razbacati sa svojim „kobrama“, a onda ih je podmićivao olakšicama za stambene kredite. Na učesnike u uličnim blokadama slao je naprednjačke batinaške eskadrone i „lojaliste“, zaklete na krvi da će tuđim životima braniti braću Vučić. Studente je optuživao da su strani plaćenici, da su dobili tri milijarde evra kako bi sprovodili obojenu revoluciju i destabilizovali Srbiju, a istovremeno im je poručivao: „Studenti, ne brinite, pobedićemo zajedno“.

Od njegovih ludačkih izjava mnogo su važnije konkretne posledice, a one prete gubitkom godine za više od 200.000 studenata. Srednjoškolci će, po svemu sudeći, ostati bez mature. Da bi tiranija bila potpuna, Vučić još drastičnije je udario na roditelje osnovaca, kojima preti da će im centri za socijalni rad oduzeti decu. Nastavnicima, koji su se solidarisali sa đacima, smanjio je ili potpuno ukinuo plate. Teroru su izloženi i radnici u javnim preduzećima, koji dobijaju otkaze. Agenti Bezbednosno informativne agencije, pa čak i Vojne bezbednosne agencije vrše pritisak na profesore, nastavnike, poljoprivrednice, lekare, advokate i sve ostale građane koji protestuju ili podržavaju studente.

U poslednjih mesec dana, Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal pozvalo je na saslušanje više od hiljadu građana koji su na društvenim mrežama objavljivali nadu da će se Srbija uskoro osloboditi tiranije naprednjačkog kartela. Progonu su posebno izloženi oni koji studentski protest, zakazan za 15. mart, porede sa 5. oktobrom 2000. godine.

Vučićev strah od 15. marta je opravdan. On to i ne krije. „Neće biti nikakvog protesta 15. marta u Beogradu. Narodna skupština će 14, 15. i 16. marta imati posebnu sednicu, na kojoj ćemo morati da donesemo značajne odluke po pitanju ugrožavanja opstanka Republike Srpske“, rekao je Vučić.

Pre mesec dana, sa istom gorljivošću optuživao je studente da hoće da odvoje Vojvodinu od Srbije. Sad koristi presudu, kojom je Milorad Dodik prvostepeno osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane vršenja javnih funkcija, da to predstavi kao pokušaj gašenja Republike Srpske, koji Srbija ne sme da dozvoli.

Što je najgore, Vučić je prešao sa reči na dela. Bezbednosne službe Bosne i Hercegovine i Evropske unije došle su do saznanja da Vučić planira da reprizira oružanu akciju kakva je bila ona u Banjskoj, koju je sproveo njegov politički i poslovni ortak Milan Radoičić u septembru 2023. godine.

U tom sukobu ubijeni su jedan Albanac i tri Srbina, što su albanske vlasti iskoristile da Srbiju optuže za terorizam i da uhapse nekoliko desetina lokalnih Srba, a ostale da zaplaše. Po sličnom scenariju, Vučić namerava da izazove oružani incident negde u Bosni (u Istočnom Sarajevu ili Banjaluci), pa da to predstavi kao povod za uvođenje vanrednog stanja u Srbiji kako bi zabranio održavanje protesta u Beogradu 15. marta.

Zlatko Miletić, poslanik u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, objavio je informacije o Dodikovom sastanku sa hrvatskim političarem Draganom Čovićem i Vučićevim izaslanicima u Mostaru, 3. marta.

– Tada je dogovoreno da u Republiku Srpsku uđe jedna grupa državljana Srbije i da, pre 15. marta, naprave neki incident i tako skrenu pažnju sa događaja koji predstoji u Beogradu. Znam sve detalje sa tog sastanka – rekao je Miletić.

Sve detalje znaju i obaveštajci iz evropskih službi, zato je EUFOR hitno poslao 900 vozila i 3.000 vojnika u NATO bazu u Tuzli. Reagovao je i Kristijan Šmit, visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini. U jednom telefonskom razgovoru opisao je Vučića kao „majstora pirueta“, koga je upozorio da se ne preigra: “ Nedavno sam mu rekao: Aleksandre, ti si majstor pirueta. Imamo izreku u Nemačkoj: Rep ne treba da maše psom, ali pas treba da maše repom.“

Vučić maše repom na sve strane, ali sad su svi digli rep na njega. Bez obzira što je obećao Nemcima, dosadašnjem kancelaru Olafu Šolcu i šefovici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, da će omogućiti eksploataciju litijuma iz Jadra, ni oni mu neće dozvoliti da izaziva oružane sukobe u Srbiji ili Bosni. Nemačko ministarstvo spoljnih poslova je na svom zvaničnom nalogu na mreži X objavilo upozorenje srpskim vlastima da ne preduzimaju nikakve nasilne akcije prema studentima koji protestuju.

Uzdrman iznutra i ucenjen spolja, Vučić nema rešenje za izlaz iz krize. Da je gotov, to vide i njegovi najbliži saradnici. Siniša Mali je izneo iz Srbije velike količine keša, a i dvoje maloletne dece na školovanje u inostranstvo. Mali pokušava da nađe kupca i za svoj vlasnički udeo u kompaniji Marera Real Estate Partners, preko koje je pre četiri godine privatizovao BIGZ. Njegov primer slede i drugi naprednjaci, koji iznose toliko novca da je u beogradskim menjačnicama došlo do nestašice evra.

Dodatna uzbuna u kartelu nastala je Vučićevom odlukom da pokrene propagandnu akciju borbe protiv korupcije. Za mesec dana uhapšeno je stotinak članova stranke, ali niko značajan. Milorad Grčić, Aleksandar Papić i Dragana Sotiroski su najkrupnije ribe u toj močvari, ali oni su ionako odavno stavljeni na Vučićevu listu za odstrel.

 Kao posebno značajan trofej može da se prepozna Milinko Cicmil, ali on je uhapšen zbog saradnje sa Dušanom Bajatovićem. Hapšenje i pritvaranje Cicmila samo je deo obračuna sa Socijalističkom partijom Srbije. Vučić je pokušao da napadne i braću Tončev, ali ekspresno je podvio rep.

Braća Tončev nisu skorojevići poput Papića ili Sotiroski, njih se ne može lako uplašiti. Naprotiv, oni su ti koji plaše i prete. Da nisu naivni dokazali su time što su u svom hotelu „Nais“ organizovali sastanak s grupom opozicionara da bi pokrenuli inicijativu za upozorenje agencije koja je vlasnik prava za organizaciju međunarodnih izložbi pod brendom EXPO.

Od vlasnika EXPO je zatraženo da poništi odluku, kojom je Beograd dobio organizaciju tog sportskog i muzičkog vašara. U pismu se navodi da će izvršna vlast u Srbiji zloupotrebiti EXPO za kriminalne i koruptivne kombinacije, koje će naneti štetu kredibilitetu Međunarodnog biroa za izložbe.

Za Vučića, EXPO je bio zlatna koka nosilja, preko koje je naumio da budžet Srbije očerupa za više od deset milijardi evra. Od toga nema ništa, kao što neće biti ni Nacionalnog stadiona, novog Sajma u Surčinu, beogradskog metroa, reverzibilnih hidroelektrana Đerdap 3 i Bistrica, kao i još 350 infrastrukturnih projekata, koji su pomenuti u Vučićevom programu „Skok u budućnost“.

Na neligitimnoj sednici Narodne skupštine, održanoj pre nekoliko dana, usvojeni su zakoni o zajmovima, kojima je Srbija zadužena za još dve milijarde evra. No, nijedan evro nije namenjen za projekte koji su uključeni u EXPO i druge pomenute projekte, već isključivo za Elektroprivredu Srbije i Srbijagas, kao i za izgradnju saobraćajnica koje su potrebne Rio Tintu.

Činjenica da strane komercijalne banke i investicioni fondovi odbijaju da zahteve Vlade Srbije za kreditiranje projekata namenjenih za EXPO zaista predstavlja olakšanje za građane. Ipak, činjenica je i to da je Vučićeva glasačka mašina u Skupštini uspela da za ova tri meseca zaduži Srbiju sa po 4,4 miliona evra u minutu.

Davljenik se hvata za slamku, a Vučić za opoziciju. Ostaje mu samo da pokuša sa raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora, na koje će da namami – neke pretnjama, neke mitom – dovoljno opozicionara da bi i sledeću izbornu krađu mogao da predstavi kao legitimnu i legalnu demokratsku pobedu.

Međutim, i tu slamku će mu slomiti studenti. Kao što za ispunjenje njihovih zahteva nije nadležan Vučić, nisu ni Đilas, Jovanović, Ponoš i ostali.

Insistiranjem na radu državnih institucija, studenti su probudili i pobunili narod i istovremeno ga distancirali od vlasti i opozicije.

U takvim okolnostima, Vučić može da se, skriven u mišjoj rupi, hvali kako je pobedio obojenu revoluciju. Tom junaku i pobedniku nema spasa.