Islamske političke i verske grupe zahtevaju da se u Nemačkoj i Španiji uvede kalifat i šerijatski zakon. U Bosni i Hercegovini traže da pravoslavci i katolici plaćaju harač od 10 odsto. Česta krivična dela – pljačke, silovanja, terorističke akcije… – koja vrše muslimanski imigranti, kao i javni nastupi islamskih fanatika koji otvoreno prete ubistvima nevernika, izazvali su talas protesta širom Evrope. U Varšavi je 300.000 Poljaka tražilo da se proteraju svi migranti. U Barseloni spaljuju džamije, a u Zagrebu organizuju demonstracije pod sloganom „Šalji ih doma“. U Budimpešti je, na Konferenciji CPAC, najveće američke konzervativne organizacije, promovisana „globalna koalicija antiglobalističkih snaga“, koja će pokušati da zaustavi američki i evropski put ka potpunom uništenju.

Predrag Popović

Evropa se nalazi u potpunom rasulu. Uz ukrajinsko-ruski oružani sukob i privredni kolaps, u mnogim državama traju politički, medijski, pa i ulični obračuni između domicilnog stanovništva i imigranata iz Azije i Afrike.

S jedne strane, starosedeoci organizuju proteste koji su motivisani verskim razlikama, ali i sa pitanjima nacionalne pripadnosti, identiteta, geoplitike i nelegalnih migracija. Od kraja avgusta, desničarski politički pokreti sprovode akciju „Stop invaziji“ („Stop the invasion“), kojom pokušavaju da spreče priliv migranata sa Bliskog istoka. Na protestima u Velikoj Britaniji, Poljskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Holandiji učestvovalo je i po više od sto hiljada ljudi. Pre nekoliko dana takav protest je održan i u Zagrebu, pod sloganom „Šalji ih doma“ („Send them home“).

To je deo odgovora na sve agresivnije stavove i zahteve islamskih političkih i verskih organizacija. Ekstremistički pokret Muslim Interaktiv je, na velikom skupu u Hamburgu prošle godine, od nemačkih vlasti zahtevao uspostavljanje islamskog kalifata i uvođenje šerijatskog zakona („Sheria Law“). Iako je tadašnji kancelar Šolc najavio kažnjavanje svih pojedinaca i grupa koje takvim zahtevima pozivaju na kršenje sekularnog ustava Nemačke, sve je ostalo na nivou medijskih debata o demokratiji, vladavini prava i zaštiti ljudskih sloboda. Isti zahtev za uvođenjem šerijata, u Španiji je izazvao ulične i institucionalne odgovore. Konzervativna Narodna partija, uz podršku VOX-a, s kojom učestvuje u vladajućim koalicijama u nekoliko španskih regiona i gradova (Kastila i Leon, Ekstremadura, Aragon, Valensija…) u gradu Jumila, u Mursiji, nedavno je usvojila odluku kojom su zabranje verske, kulturne ili društvene aktivnosti „stranom identitetu“ u opštinskim sportskim halama i na javnom prostoru. Iako se u odluci to ne pominje, predstavnici muslimanske zajednice da je odluka motivisana namerom da se spreče proslave njihovih praznika kao što su Eid al-Fitr i Eid al-Adha. U Pieri, predgrađu Barselone, spaljena je mala džamija u čijoj izgradnji su učestvovali islamski politički aktivisti poznati po tome što Španiju nazivaju Al Andalusia, koji je važio u Srednjem veku, čak 781. godinu, u vreme muslimanske okupacije Pirinejskog poluostrva. Zbog takvih provokacija, ali i brojnih krivičnih dela, održana je i serija protesta u Madridu, na kojima su dominirale parole poput „Španija je hrišćanska, ne muslimanska“ (Spain is christian, not muslim“). Istovremeno, Španija je politički, diplomatski i humanitarno najangažovanija u Evropi na pružanju pomoći muslimanskom stanovništvu u Gazi. Španija je, u maju prošle godine, priznala državu Palestinu i to u granicama koje su definisane 1967, sa Istočnim Jerusalimom u njenom okviru. Španski predstavnici u Evropskom parlamentu najoštrije kritikuju Evropsku komisiju jer ne preduzima dovoljno na zaštiti Palestinaca. Osim političara, protiv izraelskih zločina u Gazi demonstriraju i najistaknutije španske javne ličnosti. Pepe Gvardiola, slavni fudbalski trener, odbio je da se rukuje sa izraelskim predstavnikom u FIFA tokom Klupskog svetskog prvenstva u Sjedinjenim Američkim Državama. Prolazeći kroz špalir, Gvardiola se rukovao sa svim funkcionerima FIFA. Kad je došao do Izraelca, okrenuo mu je leđa i zastao ispred njega, kako ni fudbaleri Mančester Sitija ne bi mogli da mu pruže ruku. Takođe, najveća španska filmska zvezda, Havijer Barden, nedavno je izjavio da, dok traje genocid u Gazi, neće igrati ni u jednom filmu u čijoj produkciji učestvuju holivudski Izraelci.

Kao u Španiji, i u Holandiji se istovremeno organizuju skupovi podrške Palestincima i protesti protiv militantnih islamskih grupa. Tako je i u Velikoj Britaniji, gde patriotske grupe podržavaju Palestince, ali se i suprotstavljaju imigrantima iz Azije. Osim identitetskih, verskih i kulturnih razlika, Britanci se bune i zbog islamskih običaja, koji nanose veliku finansijsku štetu. Politički analitičar Džonatan Pirs ukazuje na posledice pakistanskih incestuidnih tradicija.

– U Bredfordu je 76% Pakistanaca venčano sa svojim najbližim rođakama. Oni su odgovorni za 33% dece rođene sa psiho-fizičkim manama. To nas mnogo košta, to su milijarde i milijarde funti, koje se troše na lečenje takve dece. A sve zato što se prorok Muhamed oženio svojom rođakom. Pa, mene ne zanima šta je Muhamed radio u sedmom veku. Smatram da to ni tada nije bilo ispravno, a kod nas nikad nije bilo ispravno. To mora prestati u Velikoj Britaniji – rekao je Pirs, na šta su mu pakistanske organizacije odgovorile optužbama za versku netoleranciju i rasizam.

U Nemačkoj postoji politička i medijska debata i protestni diskurs oko „islamizacije Evrope“, u kome učestuju i brojne javne ličnosti. Antiislamske akcije predvodi pokret PEGIDA – Evropski patrioti protiv islamizacije Zapada (Patriotic Europeans Against the Islamisation od the West), koji je osnovan u Lajpcigu 2015. godine. PEGIDA organizuje masovne protese i marševe, na kojima je učestvovalo i po stotinak hiljada ljudi.

Aktuelni talas protesta, koji trenutno potresaju Francusku, motivisan je negativnim ekonomskim merama Makronove vlasti, ali i sve izraženijim nasiljem islamskih fanatika. U Marseju je nedavno održan protest pod parolom „Francuska je najnebezbednija zemlja“ („The most unsafe Country – France“) izazvan intervjuom sa predstavnikom pokreta Al Ahouba Tule, koji je objasnio strategiju širenja islama i osvajanja Evrope.

– Kako mi, muslimani, idemo u osvajanje drugih država? Šta radimo? Ubijamo li njihove ljude? Ne! Prvo ih pozovemo na obraćanje islamu. Ako prihvate, ostavimo ih na miru. U redu, postali su muslimani. A ako odbiju, onda im kažemo da moraju platiti porez, „yizva“. Ako i to odbiju, koljemo! Moramo se boriti! A ako se borimo protiv vas, onda vas zarobimo, vi postajete naši robovi, zauzimamo vaše gradove i uzimamo sve. Sami ste krivi što ste odbili obe opcije koje smo vam ponudili – rekao je jedan od vođa Al Ahouba Tule.

I islamski fanatici u Švedskoj koriste nasilne metode u obračunu sa starosedeocima, ali i druge načine. Posle uličnog sukoba u Malmeu, 4. septembra, u debati koja je održana na You Tube kanalu, predstavnik islamske zajednice Nikud Aslafani je lokalnom aktivisti R.R. Bergu rekao: „Švedska je naša država, a ne vaša! Ja imam četiri sina i dve ćerke. A ti? Ti nemaš nijedno dete! Ovo je naša država, vi niste dobrodošli ovde!“

Brojni dokazi nasilja, silovanja, napadima na lokalne policajce i građane, pa i terorističkih napada, čiji počinioci su muslimanski migranti, prikazani su poslednjih dana maja u Budimpešti, na samitu CPAC-a. Konferencija konzervativne političke akcije (Conservative Political Action Conference) je najveća i najpoznatija konzervativna organizacija u Sjedinjenim Američkim Državama, koja okuplja tradicionalne republikance, libertarijance, evangeliste i razne kritičare globalizma, multikulturalizma i imigracija.

 Kad je osnovana, 1974, prvi govornik na prvoj Konferenciji je bio Ronald Regan. Donald Tramp je govorio na CPAC-u 2011. godine, što se smatra jednim od događaja koji su ga približili Republikanskoj partiji. Na ovogodišnjoj Konferenciji u Merilendu, potpredsednik SAD-a, Džej D. Vens, rekao je da „neograničena imigracija predstavlja najveću pretnju za SAD i Evropu“. Uz njega, na Konferenciji su nastupili Ilon Mask i, naravno, Tramp, koji je istakao potrebu za čišćenjem Amerike od „lažljivih birokrata iz Demokratske partije“.

Tramp se video porukom obratio i učesnicima CPAC-a u Mađarskoj. Među učesnicima na dva panela, tokom dvodnevne Konferecije u Budimpešti, bio je i Čarli Kirk, koji je nedavno ubijen tokom jednog od svojih govora. Kao osnivač i direktor organizacije Američka prekretnica (Turning Point USA), Kirk je često govorio na CPAC-u, kritikujući „woke“ politiku, imigraciju i privatne kompanije iz „big tehc“ sektora, poput Gugla i Fejsbuka, koje preveliku moć nad javnim diskursom koriste da bi cenzurisali i ograničavali slobodu izražavanja.

Viktor Orban, domaćin Konferencije u Budimpešti, istakao je „Patriotski plan“, koji se zasniva na četiri glavna stuba: 1. Mir – ne pristajemo na novi Istočni front na našoj granici i protivimo se brzom ulasku Ukrajine u Evropsku uniju. 2. Suverenitet – Ne pristajemo na zajednički dug EU i odbacujemo finansiranje tuđeg rata našim novcem. 3. Sloboda – Protivimo se cenzuri, tiranija liberalnog mišljenja mora prestati. 4. Bezbednost – Evropa mora biti zaštićena od ilegalne migracije.

Na toj Konfereciji, koju su organizatori promovisali kao „novi početak – jačenje globalne koalicije antiglobalističkih snaga“, bili su predstavnici sa šest kontinenata, iz 30 zemalja, sa 4.000 učesnika i 100 govornika. Među njima su bili slovački premijer Robert Fico, predsednik CPAC Fondacije Met Šlap, gruzijski premijer Irakli Kobahidze, bivši australijski premijer Entoni Abot, kao i nekoliko američkih kongresmena i guvernera. Posebnu pažnju je privukla Eva Vlardnerbrok, holandska konzervativna političarka, koja je upozorila da se Evropa nalazi na putu prema potpunom uništenju.

– Političari i mediji već godinama upozoravaju da je građanski rat u Evropi na pomolu. Međutim, ja verujem da je naša stvarnost još gora. U građanskom ratu se obično bore dve strane. Ovde, u Evropi, bori se samo jedna strana. I mogu vam reći da to nismo mi! Evropa se ne bori! Beli domorodački Evropljani su prihvatili ovo stanje. Pokušavamo da nešto učinimo putem institutucija, ali za sada to nije uspešno. Uopšte ne preterujem kad kažem da je teško izbrojati koliko je evropskih dečaka i devojčica ubijeno od strane imigranata na našem tlu. Ali, čini se da svet konačno otvara oči prema činjenici da su Evropljani zamenjeni, prodani i izdani od strane svojih vlada. Kao rezultat njihove politike otvorenih granica i masovnih migracija, više nismo sigurni i nismo domaćini u svojim vlastitim domovima – rekla je Vlardnebrok.

Sličan opis mogao bi da se primeni i na Srbiju. Na društvenim mrežama svakodnevno se objavljuju snimci migranata, koji ilegalno ulaze u Srbiju, skriveni u kamionskim prikolicama. Zvanični podaci, koje plasiraju državne ustanove, nemaju veze sa stvarnim stanjem. Izvršna vlast, policija, tužilaštva i sudovi reaguju samo u incidentnim okolnostima, kad se migrantske bande oružjem obračunavaju međusobno, sa lokalnim meštanima ili policijskim patrolama.

Izostanak pravog odgovora i načina za rešavanje problema sa ilegalnim migrantima podstiče jačanje ekstremnih islamskih frakcija u Srbiji i regionu. Novopazarski muftija Muamer Zukorlić je nekoliko puta, nastupajući i kao narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine, podsećao da je u vreme Kraljevine Jugoslavije primenjivan šerijatski zakon. Zukorlić nije zahtevao ponovno uvođenje islamskog sistema, ali ta ideja danas ima svoje zagovornike u Bosni i Hercegovini.

Husein Bosnić, vođa vehabijskog pokreta iz Bužima, pre desetak godina je javno tražio da se uzima harač od Srba i Hrvata u BiH, od 10 odsto, po uzoru na praksu iz Osmanskog cartva. Nedavno je tu ideju oživela grupa islamskih fanatika iz Bihaća. Hodža Irfan Mandal, u intervjuu za sarajevsku televiziju Face, rekao je da „harač predstavlja obavezu koju moraju da ispunjavaju pravoslavci i katolici u Bosni“. Islamska zajednica nije zvanično podržala tu inicijativu, ali već i njena medijska i politička promocija izazivaju strepnju od novih sukoba na ovim prostorima.

Srbija će, očigledno, podeliti sudbinu Evrope. Nesposobne vladajuće garniture u većini evropskih država ne nude potrebne načine za rešavanje političkih, verskih i identitetskih pitanja. U takvim okolnostima, građani su prinuđeni da rešenja traže na ulicama, u protestima koji lako mogu da prerastu u ozbiljnije sukobe.

U eventualnom građanskom ratu, na koji upozoravaju konzervativne i patriotske organizacije, biće poraženi svi, evropski starosedeoci kao i islamski imigranti.