Nakon što je srpski diktator ponovo pokazao Srbiji i svetu svoje zločinačko lice u večernjim satima 15. marta 2025. godine, ostalo je još samo da se stvarni obračun sa ovim radikalskim vampirom desi. Kome bi smetao njegov pad, zašto je zvanična Nemačka (osim njenih medija) njegov poslednji saveznik i do kada će to biti, hoće li američka DEA doći ispred njegovih vrata, kakve su „uredbe“ menjane dva dana pred počletak masovnih protesta u Beogradu, ko je mafijaški „kum“ koji bi mogao uskoro da progovori o saradnji balkanske (i srpske) narko mafije sa lokalnim vladama, kome srpski diktator čuva „nebrojeno blago“ dok su vlasnici te imovone u zatvoru…

Nikola Vlahović

Na dan 12 marta 2025. godine, samo 48 sati uoči najvećih građanskih demonstracija u istoriji Srbije, Vlada Srbije hitno je usvojila Izmene i dopune Uredbe o specijalnoj i posebnim jedinicama policije. Izmene su se odnosile na Policijsku brigadu i Interventnu jedinicu 92 (obe pri Policijskoj upravi za grad Beograd), a u njima se precizira da službenici Interventne jedinice mogu, između ostalog, da koriste i civilna putnička, kao i terenska vozila bez policijskih oznaka. Uredba je stupila na snagu od petka, 14. marta 2025., dan uoči najmasovnijeg građanskog bunta u istoriji Srbije.

Novom uredbom promenjen je i ceo član 63. koji se odnosi na Interventnu jedinicu 92 (IJ 92) – posebnu jedinicu policije u okviru Dežurne službe PU za grad Beograd. Ova jedinica deluje na teritoriji grada Beograda, kako tamo piše – „u cilju zaštite života, javnog reda i mira, lične i imovinske sigurnosti građana, obavlja policijske poslove kroz dvadesetčetvoročasovnu interventnu delatnost gde hitnim postupanjem planira, organizuje i izvršava najsloženije zadatke visokog rizika u cilju sprečavanja i otklanjanja uslova neposredne opasnosti od nastanka ili kada je nastala krizna situacija, vanredni događaj, stanje povećanog rizika izazvano: pretnjom, oružanom pobunom, pretnjom od izvršenja ili izvršenim terorističkim aktom, masovnim ubistvima (AMOK)“.

„U cilju zaštite građana“, kako je već poznato, ove jedinice nisu delovale na masovnom protestu niti uoči njega preventivno, da spreče teroristički napad poludelog diktatora na masovne ali mirne proteste građana Srbije protiv njegovog samovlašća. A, kako se ubrzo videlo, taj napad se desio najsavremenijom ubilačkom tehnologijom, onako kako je diktator najavio, da će on lično da „odsvira kraj“.

A, ko će njemu da odsvira kraj, videće se u narednim danima, nedeljama, možda i mesecima, svakako ubrzo, jer, prava nevolja za njega i njegovu mafiju tek stiže…

U Februaru ove 2025. godine, održan je sastanak vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac sa šefom Delegacije EU u Srbiji Emanuelom Žiofreom o saradnji Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT) sa kancelarijom evropske javne tužiteljke Laure Koveši, sa kojom bi bio potpisan bilateralni sporazum o saradnji sa Evropskim tužilaštvima koji su do sada potpisale sve zemlje Zapadnog Balkana.

Kako je poznato, Evropski javni tužilac Laura Koveši može da sprovodi istragu u Srbiji (mada Srbija nije članica EU) u slučaju da je sporazum potpisan, posredno preko nadležnog državnog tužilaštva. Zvanično, svrha ovakvog sporazuma definisana je kao „olakšavanje saradnja i razmena informacija u oblasti krivičnog pravosuđa“.

U ovom slučaju, za izručenje lica i prikupljanje dokaza bi se i dalje primenjivali multilateralni instrumenti pravosudne saradnje, kako stoji na primer, i u sporazumu sa Crnom Gorom. Sličan sporazum je već pripremljen i za Srbiju, koja je poslednja zemlja na Balkanu koja ga nije potpisala. A, posao za takvu tužilačku „koaliciju“ neće biti mali (sa ili bez zatočene Zagorke Dolovac). Naime, osim državne mafije koju predvodi srpski diktator lično, američka Centralna obaveštajna služba (CIA), stavila je u skorije doba srpsku mafiju na osmo mesto po moći i bogatstvu u Evropi.

Poređenja radi, prosečan godišnji budžet Vojske Srbije, nešto je manji od milijardu i po evra. Srbija se po snazi vojske i vojnih kapaciteta nalazi na 65. mestu u svetu, prema rang listi koju svake godine objavljuje vojni elektronski portal „Global fajer pauer„.

Dana 17. marta 2025. godine, uhapšen je od strane DEA Edin Gačanin zvani Tito, narko Kralj srpskih korena. Prema nekim još nezvaničnim informacijama sam je „zakazao“ to hapšenje, jer je navodno „voljan“ da progovori o tome ko su mu saradnici na Balkanu i van njega i ko su „državni vrhovi“ na Balkanu koji su sarađivali sa njim.

Podsetimo, u oktobru 2009. godine u zajedničkoj akciji DEA, BIA i urugvajske policije zaplenjeno 2,8 tona kokaina na jahti „Maui“, u luci Santjago Vaskes, 25 kilometara zapadno od Montevidea. Gačanin, navodno je bio jedna od ključnih figura međunarodnog „superkartela“ u Dubaiju. Taj Superkartel je, prema tvrdnjama istražitelja, kontrolisao trećinu trgovine kokainom iz Južne Amerike prema Evropi. Jedan od razloga čestih odlazaka u Dubai srpskih „velmoža“ bio je upravo njihov narko drug „Tito“ i njegovi razgranati poslovi.

Prema procenama DEA i drugih organizacija koje se bave borbom protiv kriminala, samo u poslednjih pet do sedam godina, srpska mafija je ostvarila sebi imovinsku korist veću od blizu 100 milijardi evra, najviše na švercu kokaina i postavljena je tako na 8. mesto u Evropi po bogatstvu i moći. Poređenja radi, o kolikoj sumi se radi, govori podatak da je to nezamislivo više novca nego što su i svi vojni budžeti najbogatijih republika nekadašnje Jugoslavije zajedno.

Što se Srbije tiče, podaci DEA i CIA jasno govore da je veza kriminalnih organizacija sa Vučićevim režimom i njegovim najbližim ljudima više nego jasna, da je novac narko kartela već odavno glavni „budžet“ kojim se on koristi.

Istraživanja agentata američke CIA i FBI govori da godišnje najmanje 100 miliona evra završi u džepovima tih ljudi, kao „mali znak pažnje“ za saradnju sa narko mafijom. Naravno, SAD ni u ovom slučaju ne sprovodi represivne mere protiv vladajuće diktature u Srbiji, već ove podatke koristi kao „ucenjivački kapital“ za ostvarenje svojih interesa, bilo da su ti interesi došli iz republinaksog ili demokratskog krila vlasti u Vašingtonu.

To je srpski diktator očito pravilno shvatio, jer „ono što može da se plati novcem, to je najjeftinije“, samo da nije zatvor ili ne daj bože pogubljenje.

Možda se nigde tako dobro ne vidi na koji način srpski diktator radi mafijaške poslove, kao kroz „poslovanje“ Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom od osuđenih lica, unutar koje je režim AV formirao poseban Sektor za preuzimanje i upravljanje oduzetom imovinom.

Naime, na taj način je on lično zajedno sa svojim klanom postao korisnik imovine stečene organizovanim kriminalom, a posredno, u nekim slučajevima i „čuvar“ te imovine. O kakvoj se imovini rsadi govori i podatak da se u Direkciji nalazi i galeriju slika od 27 umetničkih dela neprocenjive vrednosti, ravnih onim u pariskom Luvru, koja su oduzeta od počinilaca krivičnih dela, kao i čitavi sanduci zlatnih poluga.

U jednom od magacina Direkcije nalazi se oko 200 automobila, čija se vrednost meri milionima (najskuplji se čuvaju u posebnoj prostoriji, a svaki pojedinačno vredi preko 350.000 evra). Vrlo retko se prodaju automobili, pogotovo oni koji su privremeno oduzeti. Režim AV ih čuva za glave mafije kad izađu „vani“ ako slučajno „padnu“. Neka od „jeftinijih“ vozila daju se određenim institucijama i državnim organima, pa je bilo slučajeva da takve institucije poseduju vozila za kojima je raspisana evropska potraga.

 Poslednja „krupna zver“ koja se upisala na spisak za oduzimanje ogromne imovine bio je klan Veljka Belivuka. Samo u nekretninama, njegova imovina je nezvanično procenjana na blizi  100 miliona evra.

Međutim, njemu je prethodilo oduzimanje imovine narko bosu Darku Šariću, koga je američka DEA smestila među trideset najbogatijih svetskih narko „kumova“. Samo u Srbiji oduzeta imovina meri se stotinama miliona evra i nju danas kontroliše režim AV. Ali, to je tek mali deo bogatstva od 30 milijardi dolara koje su američke vlasti „zarobile„.

Zločini pod okriljem Vučićevog režima tek će se sabrati. Za sada, prema podacima Europola, od 28. juna 2017. do 28. oktobra 2020. godine, na teritoriji Srbije dogodilo se čak 49 ubistava koja imaju karakteristike mafijaških likvidacija.

Nijedan od tih slučajeva nije  rešen. U poslednjih četiri godine taj trend je nastavljen. Mnoga od tih ubistava su sakrivena od javnosti i nikada ne dođu do medija, posebno onih koji su pod kontrolom diktatora, koji takođe učestvuju u njihovom prikrivanju.

Većina građana Srbije do nedavno nije bila svesna sa kakvim zločincem ima posla i o kakvom kriminalnom profilu ličnosti je reč kad se govori o AV, beskrupuloznom diktatoru koji već godinama doslovno gazi preko mrtvih kako bi ostvario svoje bolesne ciljeve.

Ni 24 sata nakon napada na građane putem sredstva za masovno onesposobljavanje, koje je zabranjeno u većini svetskih zemalja), diktator najavljuje (kao da se ništa nije desilo): „Izbore ćemo imati 8. juna ako se nova vlada ne formira do 18. Aprila. Ako to želite, a ako ne, onda idete na izbore, gde je rok 45 do 60 dana. To znači da ako se vlada ne formira, izbori će se održati početkom juna – 1. ili 8. juna. Logičnije je 8. juna, jer bi nam bilo rečeno da je 1. jun nategnut“.

Drski, arogantni, podmukli i očito na svaki zločin spreman srpski diktator, ne bi ovako mogao da urinira na čitavi Srbiju vgeć godinama da mu u tome nesebično ne pomaže vrh Evropske unije, a zbog svojih interesa, činile su to i najveće svetske sile (Rusija ga je odlikovala najvišim ordenom Aleksandra Nevskog, Kina ga je nazvala „čeličnim prijateljem“, a SAD sklopila dogovor sa njegovim režimom oko konačne predaje Kosova i otvaranjem granica sa Alabnijom).

Od svake podrške koju je „uživao“ do sad, ostala mu je upravo predsednica EK. Na primeru toga kako će se ona dalje odnositi prema njegovom režimu, videće se uskoro i realna slika budućnosti EU.

Na jednoj od novijih konferencija za štampu Evropske komisije izvršna vlast EU saopštila je da je planiran sastanak između predsednice EK Ursule fon Der Lajen i Vučića – tokom kojeg će se tema masovnih protesta u Srbiji „verovatno pojaviti„. Cinizam ide dalje pa se kaže da „Evropska komisija očekuje od vlasti u Srbiji da sprovedu transparentnu i verodostojnu istragu o navodima da je takozvani zvučni top, zabranjeno oružje, korišćen protiv demonstranata u Beogradu u subotu 15. Marta 2025).

„Videli smo izveštaje o navodima da je ovo korišćeno protiv demonstranata. Očekujemo brzu, transparentnu i verodostojnu istragu ovih navoda „, rekao je portparol Evropske komisije Guillaume Mercier. Dodao je da vlasti moraju zaštititi demonstrante od nasilja, ali na pitanje novinara da li to znači da se traži istraga od vlade koju veliki broj građana ne smatra verodostojnom, da ti građani zahtevaju ostavke i formiranje prelazne vlade, te da neće verovati rezultatima zvanične istrage, portparol Mercier je rekao da ne želi da uđe u tu raspravu. „Ono što očekujemo jest da vlasti provedu istragu„, rekao je bežeći od daljih komentara…

Izvori MT saznali su da predsednica Evropske komisije Ursula fon Der Lajen i predsednik Evropskog veća Antonio Kosta planiraju u utorak 25. marta razgovor sa srpskim diktatorom, u ugodnoj atmosferi, tokom radne večere. Koliko je bilo ugodno ili ne, biće poznato tek nakon toga, jer postoje i veće sile na svetu od evrobirokratije.

Što se tiče fon Der Lajen, nije nikakvo čudo da žena sa porodičnim korenima koje ih vežu za nacističku prošlost, ima ovakav odnos prema centralnoj državi Balkana. Korist pre svega. Kao što su to radili četvorica „upravnika“ grada Beograda pod okupacijom 1941-45.

Da stvari budu jasnije: takođe 17. marta 2025., nemački dnevnik Cajt (Zeit) objavio je tekst pod naslovom „EU je prokockala kredibilitet među građanima Srbije koji brane njene vrednost„.i

„Građani u Srbiji mesecima demonstriraju podržavajući glavne vrednosti Evropske unije, ali ni u Beogradu, ni na protestima u bilo kojem drugom srpskom gradu nije bilo zastava EU, jer je Unija za stanovništvo u Srbiji prokockala svoj kredibilitet„, piše nemački dnevnik Cajt (Zeit).

„Onaj ko je pogledao u lica tih delom jako mladih ljudi, ko je video kako se hrabro i ustrajno bore za budućnost, a ko zatim mora da shvati da za njih EU ne igra nikakvu ulogu i da njeno pominjanje u najboljem slučaju izaziva sleganje ramenima, taj može da proceni koliko nisko je EU ovde potonula“ – piše Cajt onlajn.

I to, piše dnevnik, i ne čudi, jer EU godinama podilazi predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, i pasivno je posmatrala kako je on „u Srbiji korak po korak izgradio autoritarno društvo„.

Cajt citira i jednog aktiviste iz Beograda, koji kaže u izjavi za ovaj list: „Predsednik Vučić striktno odbacuje formiranje prelazne vlade. Neko će morati da ga ubije zbog toga, rekao je u svom uobičajenom melodramatičnom tonu. Nakon izbora 2023. i 2024. godine, koji su bili u senci optužbi za prevaru i na kojima je njegova Stranka napretka izašla kao pobednik, novi izbori nisu opcija u trenutnim uslovima. U našem autokratskom režimu, izbori su instrument za sprečavanje promena“

Markus Kaiser, komentator organizacije Fridrih Naumann, doslovno kaže i ovako nešto:  „Ništa se ne čuje od EU o bilo čemu od ovoga. Od neuspešnih protesta 2020. i 2023. godine, mnogi u Srbiji više ne veruju da će Evropska unija stajati uz njih. To može biti zbog neslaganja među državama članicama. Vučić je primio poruke podrške iz Mađarske, Slovačke i Moskve – ili vakuuma liderstva na nivou EU i nacionalnom nivou, ali Vučić se čini previše važnim za stabilnost regiona. Ovo je utoliko ciničnije jer je jedna od njegovih isprobanih i testiranih metoda stvaranje tenzija u Bosni i Hercegovini ili na Kosovu kako bi skrenuo pažnju sa problema kod kuće.

I građani Srbije i EU moraju da odluče šta žele: da li žele da nastave da izražavaju difuzno nezadovoljstvo sistemom, ili da preuzmu političku odgovornost za održive demokratske promene. Potonji da li žele da nastave da odbacuju Srbiju kao autokratiju pod Aleksandrom Vučićem, koja se čini da se može kontrolisati kroz ugovore kao što je sporazum o rudarstvu litijuma, ili žele da podrže srpsko stanovništvo da postane pluralističko i demokratsko društvo na putu ka članstvu u EU. Jasan signal iz Brisela mogao bi održati proteste u životu“.

Markus Keiser kaže i ovo o građanima u masovnom protest protiv diktatora u Srbijiu: „Ako oni u ovolikom broju ne veruju Vučiću zašto bi verovali Evropskoj uniji koja ga podržava? Kako onda mogu verovati Makronu, Ursuli fon Der Lajen, kako su mogli verovati Šolcu?“….

Ne treba ni ovo zabiraviti:Srbija spada u 50 najvažnijih trgovinskih partnera Nemačke, a bilateralna trgovinska razmena je u 2023. godini dostigla novi rekord od skoro devet milijardi evra, pokazuju rezultati ekonomskog istraživanja Nemačko – srpske privredne komore o investicionoj klimi i uslovima poslovanja u Srbiji za 2024. godinu.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad navela je da su ekonomska istraživanja o uslovima poslovanja u Srbiji „već dugi niz godina važan pokazatelj za nemačku privredu i da to pokazuje koliko su Nemačka i Srbija ekonomski isprepletene“.

Obim trgovine više od devet milijardi evra i više od 900 kompanija u Vučićevoj Srbiji sa nemačkim kapitalom govore sami za sebe. Istraživanje takođe pokazuje potrebu za delovanjem u oblasti kvalifikovanih radnika i okvirnih ekonomskih uslova poslovanja. Nemačka podržava Vučićevu Srbiju u svim oblastima delovanja, pa je tim povodom tu i novoosnovani Savet evropskih poslovnih udruženja i komora. Da se pomogne njegovom režimu, dobrom čuvaru nemačkih investicija.

Jer, po vrednosti robe, Nemačka je u 2022. godini ostvarila dvostruko veći obim trgovine sa Srbijom nego bilo koji drugi spoljnotrgovinski partner ove zemlje. Tako je i u 2024. Bilo.

Tu su „Henkel Merima“ iz oblasti hemijske industrije, investicija vredna oko 313 miliona evra, zatim „Lidl“, trgovinski maloprodajni lanac, u koji je uloženo 275 miliona evra i u kome je ukupno zaposleno 2.905 radnika, kao i jedna od najnovijih investicija – fabrika auto-delova ZF, vredna 195 miliona evra, u kojoj će biti zaposlen ukupno 1.281 radnik.

Među najvećim investicijama, u prvih 10 po obimu, mahom nemačke kompanije iz oblasti auto-industrije, kao što su „Continental“ u koji je uloženo 190 miliona evra, „Brose“, vredan 180,3 miliona evra i „Leoni AG“ u koji je investirano 150 miliona, a koji zapošljava ubedljivo najveći broj radnika – 12.940.

U vrh 10 kompanija koje posluju u Srbiji su i trgovinski lanac Metro Cash&Carry u koji je uloženo 142 miliona evra, „Meser“ vredan 119 miliona i MTU iz oblasti avio-industrije, „težak“ 100,9 miliona evra. Od 2010. godine i zaključno sa martom 2021. prilivi po osnovu ulaganja nemačkih rezidenata u Republiku Srbiju iznosili su oko 1,9 milijardi evra čime je Nemačka zauzela peto mesto na listi zemalja sa najvećim ulaganjima u Srbiju u navedenom periodu.

Kad se sve ovo pogleda, jasni su razlozi Ursule fon Der Lajen i nemačke političke elite zašto podržavaju prećutno srpskog diktatora. No, istina je i to da se mnoge od tih kompanija spremaju na odlazak iz Srbije, ne bude li u kraćem roku završena drama sa poludelim diktatorom.

Vučićevu diktaturu čeka još jedno veliko iskušenje: Milorad Dodik postavlja spoljne granice Republike Srpske, njegov „epigin“, Nenad Stevandić pobegao je u Srbiju pre raspisivanje poternice te ga ta centralna (unutrašnja, za BiH) poternica neće dotaći mnogo.

Dejtonskim sporazumom stvorena je slaba centralna država sa dva entiteta: bosansko-hrvatskom federacijom na 51% teritorije i srpskom Republikom Srpskom na preostalih 49%, a Brčko je proglašeno posebnim distriktom. Iako je Dejtonski sporazum postigao odličan uspeh u jednoj tački, a to je mir, to nije mali uspeh s obzirom na 100.000 mrtvih i milione raseljenih.

U svim ostalim tačkama, Dejtonski sporazum je veliko razočaranje, jer je zamrznuo BiH u stanju u kojem je bila 1995. godine. A 30 godina kasnije, uz pomoć od milijardu evra, postalo je jasno da dejtonska struktura u suštini raspiruje šovinističke stavove u politici, kulturi, ekonomiji, društvu i na taj način upućuje birače da traže zaštitu od političkih stranaka koje uopšte nisu zainteresovane za reforme.

U BiH ne postoji dobra osnova u narodu za građansko društvo, već postoje kolektivni entiteti koji su stoljećima upravljali narodom u različitim političkim sistemima. To je negativan mir, koji nije mir. Mada građani BiH nisu u ratu jedni sa drugima, nema volje za zajedničkim životom. U medijima i među političarima sve izgleda  kao da je rat završio tek juče, ili kao da novi rat vreba iza ugla. To je upravo ono što se vidi iz EU. Jedna slaba centralna država, dva entiteta, jedan distrikt i 10 kantona čine BiH mrtvom sa birokratskim posmrtnim vencem ukrašenim bezbrojnim ministrima i zvaničnicima.

Šta god da se u BiH i srpskom entitetu desi dalje, biće na štetu režima A. Vučića i njegove prekodrinske mafije.

Srbija nema više nijednu instituciju, pa ni diplomatiju. Diktator je sve prisvojio, posledice su katastrofalne. Jedan bivši karijerni jugoslovenski diplomata u penziji kaže u vezi sa tim: „Nivo privatizacije u srpskoj diplomatiji odavno je udario u plafon. Ovo već ne liči na diplomatiju, nego na privatne aranžmane poznanika, prijatelja, rođaka, porodica. Nikada srpska diplomatija nije bila plen jedne partije, pa čak i kada je u zemlji postojala samo jedna partija, kao što je sada slučaj sa srpskom diplomatijom“.

Vučićev svileni „doglavnik“ Nikola Selaković, ovako kaže: „Srpskoj diplomatiji je potrebna sveža krv“. Njegovom „vođi“ treba „sveža krv“ svakog dana. Jer pravi vampir, pravi Frankeštajn, bez krvi ne može da živi.