Kako Vučić namerava da kriminalizuje Gašića, koga povezuje sa Koluvijinom plantažom marihuane? Kako su braća Vučić, Vulin i Veljović pripremili optužnicu protiv policijskog generala Slobodana Malešića? Zašto Siniša Mali želi da otera Aleksandra Šapića i vrati se na mesto beogradskog gradonačelnika? Kako je bankrotirala advokatska kancelarija Nevene Jeličić, Vučićeve kume i najbolje prijateljice Tamare Đukanović Vučić? Odgovore na ta i druga pitanja nudi zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev prijatelj i saradnik.

Predrag Popović

Ministar Bratislav Gašić je udario na policijskog generala Veselina Milića, ministra Aleksandra Vulina i braću Vučić. Aleksandar Šapić je dočekao propast arhineprijatelja Gorana Vesića, ali ne može da se odbrani od napada Siniše Malog i Darka Glišića. Svako ratuje protiv svakoga, a Aleksandar Vučić protiv svih njih.

Naprednjački kartel je i ranije trpeo ozbiljne gubitke u ljudstvu, ako tako mogu da se nazovu pojedinci iz vrha te zločinačke organizacije. U incidentnim okolnostima, otpali su Nebojša Stefanović, Slaviša Kokeza, Zorana Mihajlović, Zoran Babić, Branimir Nedimović... Neki su dobili „zlatni padobran“, odnosno novac i garancije da neće biti procesuirani za zajedničke pljačkaške akcije.

 Bez bilo kakvog padobrana, Vladimir Cvijan je završio u Dunavu, a Veljko Belivuk i Marko Miljković na optuženičkoj klupi, s perspektivom doživotnog boravka iza rešetaka. Ima i onih koji su najureni uz medijsku buku, pa tiho vraćeni u krdo: Dijana Hrkalović, Zoran Bašanović, Saša Mirković, Aleksandar Jerković…

Vučić je lično predvodio medijskim, političkim, policijskim i pravosudnim akcijama protiv svakoga od njih. Pravio je liste za odstrel i  određivao nivo pritiska, izricao optužnice i presude, pa i pomilovanja. Kumove, najbliže saradnike i svakog drugog, ko bi zasmetao njegovim interesima, provlačio je kroz blato, kriminalizovao i dehumanizovao. On je crtao mete i određivao ko će da ih gađa uvredama i pretnjama. Po toj matrici, obračun s novim žrtvama najavio je pre nekoliko dana, na poslednjoj sednici Glavnog odbora Srpske napredne stranke.

– Ima onih koji su postali multimilioneri, a ništa ne rade, osim što iza leđa svoju stranku napadaju jer nisu postali multimilijarderi. Za to smo im mi krivi. To su oni kojima smo sve dali, ti kojima smo sve učinili… Deset puta mu daš sve, jedanaesti put mu ne daš, jer je nemoguće da mu daš jedanaest puta i svaki put sve što poželi, postao vam je najveći neprijatelj – rekao je Vučić.

Ponovljenim optužbama, kojima je i ranije gađao Stefanovića, Kokezu i slične, sada je najavio udar na nove mete, ne pominjući njihova imena. Naravno, svi su kao „najvećeg neprijatelja“ prepoznali Bratislava Gašića.

Magazin Tabloid je prvi, još pre pet meseci, najavio taj obračun u vrhu kartela. Uzroci sukoba su brojni, a konkretan povod nastao je kad braća Vučić nisu dozvolili Gašiću da uzme kamenolom u Raški. Dobio je, kao što je vođa kartela opisao, deset multimilionerski poslova, ali stopiran je kod jedanaestog. Gašić je za sabotažu okrivio Andreja Vučića, pa se upustio u osvetu. Funkciju ministra policije, na kojoj se tada nalazio, iskoristio je za napad na Vučićeve kumiće Miloša i Uroša Panića, sinove svemoćnog Petra Panića, za kojima je raspisao potragu zbog više krivičnih dela. Gašić je poslužio istom podvalom kakvu je svojevremeno primenio Vučić, takođe protiv Panića.

U vreme prvog boravka na vlast, 2000. godine, Vučić je saznao da Petar Panić nudi 25.000 maraka za obustavljanje krivičnog progona jednog njegovog poslovnog ortaka iz Crne Gore. Vučić je, tobože uznemiren, usred noći telefonom pozvao svog tadašnjeg gospodara Vojislava Šešelja i ispričao mu šta radi radikalski šef obezbeđenja. Da ga je o tome obavestio nasamo, u konspirativnim uslovima, Šešelj bi samo optužio Panića da je cicija, da treba ponuditi više. Ovako, pošto je Vučić svog kuma cinkario telefonom, a i on i Šešelj su znali da su prisluškivani, crveni vojvoda je stavljen pred svršen čin, morao je da najuri Panića i od njega, dugogodišnjeg vernog saradnika, napravi trajnog neprijatelja.

U istom stilu, Gašić je, naravno telefonom, obavestio Vučića da namerava da uhapsi sinove Petra Panića. Vučić je znao da se i taj razgovor snima, arhivira i prosleđuje na razne adrese, pa nije mogao ništa drugo da uradi nego da kaže: „Postupi kako misliš da je najbolje„. To zna i Panić, ali zasad proziva samo Gašića, on mu se čini kao lakša meta. No, nema sumnje da će se osvetiti i Vučiću, čim padne s vlasti.

Osim te ujdurme, Gašić je poveo medijsku akciju, uglavnom preko društvenih mreža, protiv policijskog generala Veselina Milića, opet s namerom da ga posvađa s Vučićem, koji mu je obećao mesto direktora policije. Milić je znao da je Vučić upravljanje policijom prepustio neuništivom Miloradu Veljoviću, koji je isti posao obavljao i pod režimom Borisa Tadića i Ivice Dačića.

Koliko blisko sarađuju Vučić i Veljović vidi se iz „strogo poverljivog“ transkripta presretnutog razgovora, koji je snimljen tokom operativne akcije „Rim“, a koji su vodili Veljović i policijski general Slobodan Malešić.

– Nemoj da se uobraziš. Malopre sam te ogovarao tamo kod glavnog šefa, bio sam ti kod ministra (Vulina) – počeo je Veljović razgovor, koji je vođen 2. februara 2021. godine.

Veljović je Malešića obavestio o namerama da se na Goliji izgradi kamp za Žandarmeriju. Veljović je istakao da je to neophodno da bi se „pokrila ta zelena transverzala od Kopaonika do Priboja“ i da za to ima odobrenje „glavnog šefa“: „Ideja je da jedno sto žandarma prebacimo tamo, koji će pokrivati od Kopaonika do Priboja. Oni se neće baviti javnim redom i mirom, imaju da skijaju gore. Šef je odobrio. Sad da raspišemo za prijem sto žandarma. Ti raspiši za Kraljevo, Odred Kraljevo, i to bi bila četa iz Kraljeva gore, da bi primili te Srbe… Guraj i Ivanjice, Nove Varoši, Prijepolja, Pazara, Sjenice, Raške… Ne treba njima da plaćaš ništa, nego da žive, da se žene gore… Tu je predviđen da se uradi dom zdravlja u okviru tog objekta i da BIA i Vojska imaju svoje prostorije, i da to pokrijemo strateški, ako sutra, ne daj Bože, treba intervencija u Pazaru, u Sjenici, to ti je 10-15 minuta… Pošto znam da ti guraš tamo ovog malog Dudića, to je dobar dečko, ja sam ga primio u službu, on je iz Tutina… Guraj ga za načelnika, a zamenik neka bude Musliman.“ Veljović je potvrdio da „glavni šef“ zna sve o toj akciji: „Vučić je trebao da dođe helikopterom gore, pa pošto mu se otac razboleo, to nismo organizovali“.

Malešiću je trebalo devet meseci da shvati da je upao u zamku, koju su mu pripremili ortaci iz kartela. Dok mu je Veljović tobože davao podršku za uspon na mesto direktora policije, Aleksandar Vulin, tadašnji ministar policije, dao je nalog svom prvom operativcu Bogdanu Pušiću, načelniku Uprave kriminalističke policije, da stavi na mere Malešića. Sektor unutrašnje kontrole pokrenuo je akciju „Rim“, nazvanu po teretani u koju je svakog jutra išao Malešić. U akciju je bila uključena i Bezbednosno informativna agencija, na čijem čelu se nalazio Bratislav Gašić. Operativci BIA instalirali su malvere „Predator“ i „Pegazus“ u Malešićev telefon, kako bi mogli da snimaju njegove razgovore i tekstualne, audio i video poruke, koje je slao i primao. Operativna obrada je dala rezultate, koji su navedeni u optužnici protiv Malešića zbog trgovine uticajem.

Kad je već bilo kasno, Malešić je zvao u pomoć Andreja Vučića, Vladimira Đukanovića, Miloša Vučevića i druge visokopozicionirane pripadnike kartela. Uslovljen policijskim nivoom inteligencije, nije mogao da poveruje da su ga i braća Vučić pustila niz vodu. Neposredno pred hapšenje, u aprilu 2022, Zvonko Veselinović je Malešiću rekao da mu je sve „smestio Vesko“. Naravno, Vesko Milić to nije mogao da uradi sam, na svoju ruku, bez podrške Vučića, Vulina i Gašića.

Suđenje Slobodanu Malešiću još traje. Novopazarski biznismen Dženan Kujović, koji je obuhvaćen istom optužnicom, nagodio se sa tužilaštvom i priznao da je Malešiću i njegovom sinu davao poklone u novcu i naturi. Nagodba nikoga nije iznenadila pošto je Kujovićev branilac najmoćniji naprednjački advokat Vladimir Đukanović.

Isti Đukanović sada predvodi medijsku i pravosudnu hajku na Gašića. Po nalogu „glavnog šefa“ sveti se kruševačkom multimioneru za igrokaz sa Panićima, podrivanje Veska Milića, hapšenje Slobodana Milutinovića Snajpera u Španiji, i, naročito, za objavljivanje fotografije Marka Đurića i Milana Radoičića. Ne navodeći Gašićevo ime, Đukanović ga je opisao kao Bruta koji zabija nož u leđa Cezaru Vučiću, a sve pod zaštitom mentora iz zapadnih ambasada.

Po sto puta viđenom sistemu, Vučić je pokrenuo i proces kriminalizacije Gašića, a kao izvođač radova je opet određen Đukanović. Kao branilac Predraga Koluvije, kome se sudi zbog organizovanja kriminalne grupe koja je proizvodila marihuanu na plantaži „Jovanjica“, Đukanović je na poslednjem ročištu, održanom 30. oktobra, predložio da kao svedok bude saslušan Gašić. Do tada, Đukanović je štitio Gašića od optužbi da je umešan u projekat proizvodnje droge.

Slobodan Milenković i ostali policajci, koji su, u novembru 2019, uhapsili Koluviju i zatvorili „Jovanjicu“, ukazivali su na spregu narko kartela i pojedinaca iz Bezbednosno informativne agencije. Pred sudom je o tome detaljno govorio inspektor Dušan Mitić.

– Prilikom akcije, na imanju se pojavio pripadnik BIA Aleksandar Tošić, koji je tražio da čitav slučaj ne izađe u javnost. Tošićev nadređeni, Mirko Škero, potom je preko telefona isto tražio od inspektora Milenkovića, navodeći da je tako rekao Bratislav Gašić, tadašnji direktor BIA, koji je posle postao ministar policije. Naša namera je bila hapšenje Mirka Škera i Bratislava Gašića. Milenković je od Tužilaštva za organizovani kriminal tražio da se procesuiraju i Škero i Gašić, posle čega su se multiplikovali pritisci prema nama – rekao je Mitić u sudnici u aprilu 2023. godine.

Koluvijin advokat Đukanović, u obraćanju medijima po završetku ročišta, sve to je nazvao „pokušajem državnog udara“, jer je policija „po nečijem nalogu trebalo da napadne BIA“. Tada je i Vučić stao u odbranu Gašića: „Imam maksimalno poverenje u Gašića“.

Poverenje se, u međuvremenu, istopilo. Gašića čeka teža kriminalizacija od one koju su prošli Stefanović i Kokeza. No, tek će se videti da li će Aleksandar Vučić uspeti da Gašića veže za Koluviju, a da brata Andreja sačuva od povezivanja sa tom narko-aferom.

Gašić zasad ćutke trpi kompromitaciju u stranci i javnosti. Ćuti, ali radi. Pametniji nego što izgleda, Gašić je odavno počeo da priprema odstupnicu iz naprednjačkog kartela. Opštinski odbori SNS-a u Kruševcu, Aleksandrovcu, Brusu, Varvarinu i ostatku Rasinskog okruga nalaze se pod Gašićevom kontrolom, baš kao i mnogi drugi širom Srbije. Sa takvim potencijalom, kruševački Brut u svakom trenutku može da pocepa SNS i u odlučujućoj meri oslabi Vučićev uticaj. Zasad, Gašić se zadovoljava time što preko posrednika šalje upozorenja Vučiću.

– Kad bi se moje ime skinulo sa liste, ko bi glasao za vas? – urlao je Vučić u hali Šumice, na poslednjem naprednjačkom mitingu pred prošlogodišnje decembarske izbore.

U nezvaničnoj replici, Gašić mu je poručio da je stranka jača od Vučića. Ma koliko se predstavljao kao najjači i najpametniji vođa, kome niko ništa ne može, Vučićev opstanak zavisi od stranke, od lokalnih šerifa i njihovih uterivača kapilarnog terora, koji pretnjama i podmićivanjem obezbeđuju glasove. Bez njih, Vučić bi bio sveden na realan izborni nivo, blizu nule.

Kad dođe vreme konačnog obračuna, Gašić će biti spreman. Osim što privodi kraju pripreme za osnivanje svoje stranke, već je napravio rezervnu varijantu, Pokret za decentralizaciju Srbije, koji predvodi niški lekar Dragan Milić. Kao što je Magazin Tabloid već objavio, najbliži Milićevi saradnici su Gašićev kum Dragan Milošević i Gašićev advokat Milan Petrović. S obzirom na odličan izborni uspeh Milićevog pokreta na junskim lokalnim izborima, ne treba sumnjati da bi, u nekoj vrsti koalicije sa budućom Gašićevom strankom, naprednjački kartel ostao bez značajnog korpusa glasača.

Dragan Milić je svakim postupkom, otkad je ušao na političku scenu, dokazivao da računa na biračko telo SNS-a. Iskoristio je podele u vrhu niškog odbora naprednjačkog kartela i nametnuo se kao opozicionar, koji je prihvatljiv i Vučićevim glasačima. To je potvrdio i posle izbora, kad je bez otpora dopustio SNS-u da ukrade pobedu opozicije i opet formira gradsku vlast. Milić tada nije dozvolio da opozicione stranke i njihovi glasači protestuju, zahtevao je da izbornu krađu reše državne institucije. I, rešile su u interesu SNS-a. Od tada je promenio retoriku, ali ne i ciljeve. Sada kritikuje, primitivnije čak i od Ane Brnabić, opozicione i građanske proteste zbog ubistva 14 ljudi na novosadskoj Železničkoj stanici.

Uz konstataciju da „mrtvi ljudi, pogubljeni u Novom Sadu“ nisu zaslužili ovakve proteste, Milić zaključuje da su ih organizovali „glupi“ opozicionari ili „oni koji su deo nekog drugog projekta“. Milić ne poziva na političku i krivičnu odgovornost Vučića i njegove saučesnike u ovom i ostalim zločinima, već optužuje opoziciju da pravdu traži na ulici, umesto u institucijama. Sa takvim stavovima može da računa na solidan uspeh i na sledećim parlamentarnim izborima. To je dobro za njega, loše za Srbiju.

Dodatni haos u naprednjačkom kartelu pokrenut je masovnim ubistvom u Novom Sadu. Pad nadstrešnice označio je i pad Gorana Vesića. Posle trodnevnog nećkanja, ministar građevinarstva i saobraćaja podneo je ostavku i najavio obračun sa stranačkim kolegama, koji su se obradovali njegovim krahom.

– Ostavku podnosim kao odgovoran čovek, koji želi ličnim primerom da pokaže da u današnoj Srbiji postoji moralna odgovornost za takvu tragediju. Ministarstvo apsolutno nijednim aktom nije moglo da utiče na kvalitet, projekat i sve ostale radove na rekonstrukciji. Odgovorne treba tražiti među izvođačima i projektantima – rekao je Vesić.

Svi naprednjaci su jedva dočekali Vesićevu ostavku, samo je Vučić nezadovoljan. „Glavni šef“ je zahtevao od Vesića da ostavku ne podnese odmah, nego tek za desetak dana, a da do tada privlači odijum javnosti i optužbe opozicije. Pokušavajući da smanji štetu, Vučić je najavio ostavke još nekih stranačkih kolega na državnim funkcijama. Ovim povodom, među najistaknutijim kandidatima su zove nove parlamentarne izbore, Vučić će odgovornost  prebaciti Tomislav Momirović, Maja Gojković i Milan Đurić. Ako baš prigusti, pa bude prisiljen da raspusti Vladu, odgovornost će prebaciti i na Miloša Vučevića. Iako bi mu novi izbori napravili problem, naročito zbog unutarstranačkih sukoba, nije isključeno da se odluči i na taj potez, samo da bi zbacio odgovornost sa sebe, glavnog kreatora korupcionaškog sistema, koji je u smrt oterao mnoge ljude, pa i ovih 14, koji su ubijeni na Železničkoj stanici.

Požar na naprednjačkoj deponiji zahvatio je i beogradskog gradonačelnika Aleksandra Šapića, ali on je trenutno zaokupljen proslavom Vesićevog poraza. Na prvoj konferenciji za medije, kad je objavio početak svog drugog mandata na mestu gradonačelnika, Šapić se ostrvio na „stranačke pacove“, koji rovare protiv njega. Sad je jedan pacov manje, ali tu je drugi, još opasniji.

Siniša Mali ne odustaje od namere da se vrati na mesto gradonačelnika Beograda. Mali je Vučiću potreban za upravljanje Ministarstvom finansija, za uzimanje kredita i manipulisanje tim novcem, ali neće biti iznenađenje ako podnese ostavku nakon što Narodna skupština usvoji njegov predlog budžeta za sledeću godinu. Mali ni najbližim saradnicima nije otkrio zašto želi da se vrati na niži nivo vlasti, pa može da se samo pretpostavlja da je procenio da će s te pozicije lakše i brže da privatizuje još nekoliko zgrada i preduzeća, koje su u nadležnosti grada.

Šapić je, otkad je preuzeo vlast u Beogradu, na sto načina naneo štetu SNS-u i Vučiću, a posebno normalnim građanima. Zahvaljujući njemu, naprednjački kartel je izgubio većinu glasača, a Vučić i njegovi poslovni ortaci su ostali bez unosnih korupcionaških kombinacija. Međutim, najveće žrtve njegovih političkih i poslovnih avantura su obični građani. Uništavanjem javnog prevoza i besmislenim eksperimentima sa kružnim tokovima, Šapić je ostvario nezamislivo – uspeo je da stvori jedinstvo vlasti, opozicije i građana u želji za njegovom hitnom smenom.

Ako se Vučić odluči za Šapićevu smenu, realizovaće je po istom receptu kao i sve prethodne. Materijala za kriminalizaciju ima u ogromnim količinama, od nezakonitog proširenja Šapićevog zdanja na Novom Beogradu, do ponude menadžerima Kentkarta da im se namesti neki korupcionaški projekat u zamenu za Bus Plus. Osim toga, ne treba zanemariti činjenicu da je Vučić stavljao Šapića u isti koš sa Oliverom Ivanovićem, kad je protiv njega vodio hajku. U monstruoznom spotu, svojevrsnoj smrtnoj presudi koju je objavio Pink, ubačena je fotografija na kojoj Ivanović i Šapić sede jedan pored drugog. Uz malo mašte i malo više patologije, Vučić opet može da posegne za tom temom, pa da, kao tada Ivanovića, sada Šapića optuži za izdaju i sva druga zlodela, uključujući pikanterije iz sporne intime bivšeg vaterpoliste. Uostalom, ništa lakše od obaranja Šapića. Dovoljno je da Vučić naredi Dačiću da odbornici SPS-a ne glasaju za gradski budžet, pa da se Beograd reši Šapića.

Za razliku od unutarstranačkih sukoba, čiji plamen je već dospeo u javnost, Vučić se priprema za još jedan, možda najznačajni, odstrel. Za početak, metu je nacrtao na niskom čelu bivšeg rukometaša Vlade Mandića. Usled viška fizičke inteligencije i manjka kognitivnih sposobnosti, s uverenjem da mu Vučić duguje za doprinos izbornim krađama i prevarama, Mandić ne sluti šta mu se sprema.

U svojoj zgradi, u Ulici Kraljevića Marka 9, Mandić je pred poslednje izbore prijavio 121. fantomskog glasača. Prošlog decembra, kao i na nekoliko prethodnih izbora, organizovao je dolazak stotina autobusa sa glasačima iz Republike Srpske. Vučić mu se zahvalio brojnim poslovnim kombinacijama. Ipak, to će trajati samo dok se vođa kartela ne oseti ugroženim. A, osetio se.

Ugrožena je i Nevena Jeličić, bivša supruga Vučićevog kuma Gorana Veselinovića. Poreska uprava je blokirala račun njene advokatske kancelarije zbog duga od 31.882.548 dinara. Po dolasku SNS-a na vlast, Goran Veselinović, bivši Vučićev šofer, preuzeo je kontrolu nad marketinškim tržištem Srbije. Čak su i američki kongresmeni zahtevali da se, između ostalog, zabrani monopolski položaj Veselinovića u tom poslovnom sektoru. Međutim, više štete, emotivne i finansijske, Veselinoviću je nanela tadašnja supruga Nevena. On se čak i javno, na naslovnoj strani magazina Express žalio kako ga je supruga prevarila. Prvo je skinula gaće jednom moćnom klijentu, a potom i četiri miliona evra sa zajedničkog računa u jednoj italijanskoj banci. Ipak, i nakon burnog razvoda, Nevena Jeličić je nastavila da odlično zarađuje. Njena kancelarija je zastupala sva jača državna i privatna preduzeća. Takođe, Nevena je zadržala i status najbolje prijateljice srpske „first lady“ Tamare Đukanović. No, poslovna i prijateljska idila je pukla prošle godine, da bi ove kulminirala, kad je račun kancelarije Jeličić blokiran za 265.000 evra.

Nevena Jeličić zasad ćutke podnosi teret finansijskog kraha. S obzirom na sve što zna o naprednjačkom kartelu, čemu je svedočila i šta je sama radila u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, može se očekivati da i ona u nekom trenutku plasira u javnost detalje, koji će dokazati kriminalnu i koruptivnu suštinu vladavine Aleksandra Vučića.

Iako je uveren da je najpametniji, Vučić ne zna kako da ugasi požare na svojoj kadrovskoj deponiji. No, nema sumnje da će mu, kad i njega uhvati plamen, većina ortaka iz kartela pomoći samo pljuvanjem. Tako i treba. Ko god se nalazi na toj deponiji, dobiće što zaslužuje. Ko bude imao sreće, dobiće biti fer i pošteno suđenje za sve zločine koje su zajedno vršili nad državom i narodom.