Ko je u evroatlantskoj zajednici odgovoran za skoro i brzo uklanjenje srpskog diktatora Aleksandra Vučića, gašenje njegove stranke, progon mafije i „poslovnog“ podzemlja, demontažu najvećeg dela sektora bezbednosti i njegovo „prestrojavanje“? Hoće li Evropa i svet otvoriti oči i pomoći opravdano pobunjenom narodu i studentskom pokretu u Srbiji, da li će Ruska Federacija prećutno pristati na to, a u pregovorima sa nekom novom vlašću osigurati stabilnost svojih interesa u Srbiji? Postoji li „kolektivni Zapad“ i kako će se članice EU ponašati u novim okolnostima?

Nikola Vlahović

Prošlo je devet meseci od kako je Srbija masovno ustala protiv krvavog režima Aleksandra Vučića, tog najgoreg proizvoda radikalskog „sjemeništa“ koji je ekonomski, kulturno i na svaki nalin unazadio ovu državu najmanje za pola veka. I, nakon devet meseci, jasne su dva stvari: niti će narod odustati od konačnog obračuna, niti diktator ima drugog puta osim onoga bez povratka. Nije ni prvi ni poslednji diktator koji je svoju propast lično osmislio, uveren u svoju „nepobedivost“ i svoj večni život na vlasti.

I van Srbije, bolesne laži ovog bolesnog diktatora, prevršile su svaku meru, što govori da je njegova panika zbog skorog odlaska na vrhuncu. Videlo se to najbolje na dan 1. jula 2025., kad je Evropska komisija morala javno da demantuje njegovu izjavu da je u Sevilji dan ranije imao „polučasovni razgovor“ sa predsednicom Evropske komisije, Ursulom Fon der Lajen.

Zbog ovog skandala, portarol Evropske komisije Stefan de Kersmaker (Keersmaecker), obratio se javnosti izjavom da je Fon der Lajen bila „vrlo iznenađena“ Vučićevom izjavom. Kersmaker je objasnio da je predsednica EK dan ranije u Sevilji, na putu do salona za službene večere videla Aleksandra Vučića, ali da sa njim nije vodila nikakav razgovor, a da je on pokušao da je prati i da razgovara sa njom, na šta je ona „usput reagovala kratkim pozdravom“. Kersmaker je još dodao da nije bilo nikakvog a još manje „bilaterarnog“ sastanka „i nemamo ništa drugo da kažemo o tome“.

Ali, kako se kasnije videlo i čulo, srpski diktator je 30. juna 2025., na marginama međunarodne konferencije za finansiranje razvoja u Sevilji, izjavio „svojim“ medijima da je sa Fon der Lajen imao „izuzetno dug razgovor koji je trajao oko 30 minuta“, i nastavio da bezočno laže: „Razgovarali smo o evropskom putu Srbije, o ekonomiji, o odlukama koje su i pred Evropskom unijom i pred Srbijom u narednom periodu. Mislim da je bilo izuzetno korisno...“ Prema izvoru MT iz diplomatskih izvora iz Beča, ovo bi mogla biti „najskuplja Vučićeva laž“, jer je Fon der Lajenova doslovno pobesnela zbog njegove „interpretacije“ nečega što se nije desilo.

Ova ozbiljno kompromitovana gospođa (koju i dalje javno optužuju za korupciju i milijarde potrošene na sumnjivu trgivinu vakcinama), takođe je direktno odgovorna za opstajavanje divljačke diktature u Srbiji, jer nijednom rečju tokom svojih mandata nije pomenula šta se u ovoj državi kandidatu za EU, dešava. Istina, sve je počelo sa „brižnom“ nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, koja je srpskog diktatora predstavljala kao uspešnog balkanskog „stabilokratu“.

A, istina je bila sasvim drukčlije: Srbija je pod Aleksandrom Vučićem temeljno raskomadana na interesne zone, sa idejom par vodećih evroatlanskih sila da „Srbija plati ratnu štetu iz devedesetih na posredan način“, a takođe i idejom Putinove Rusije da ekonomskom dominacijom „zaštiti Srbiju“ te idejom Kine, da Srbiju iskoristi kao „bazu“ za dalje širenje svog programa „Pojas i put“ po Evropi.

Patolška stanja u kome se nalazi ovaj opasni tiranin, odavno su poznata svakome ko je ikada imao bilo kakav kontakt sa njim na međunarodnoj sceni. Zahvaljujući njegovoj teškoj mentalnoj bolesti, mnogi nečasni državnici, mnoge podle zelenaške kompanije i svi „lovci u mutnom“, ozbiljno su za poslednjih 13 godina devastirale Srbiju, njenu ekonomiju, njene najbolje resurse i njenu međunarodnu reputaciju.

Ali, stvar je otišla previše daleko, pobunjena Srbija im nikako ne odgovara, jer svi znaju da će padom Aleksandra Vučića svi ti mafijaški poslovi biti preispitani i procesuirani…Mnogi su zbog toga već pozatvarali svoja preduzeća, kompanije, fabrike i predstavništva u Srbiji.

Sa druge strane, administracija u Briselu se suočava sa dilemom. Jer, danas je mnogo lakše srušiti jedan zločinački režim i diktatora, nego dugoročno lečiti državu-bolesnika, u sred Evrope. To su sada posledice dugoročne ignorancije licemerna evrobirokratija koja je bila dužna mnogo ranije da prekine ovu agoniju, ali im je diktator u Srbiji trebao „dok je koristan“.

Mada još uvek ne reaguje na opšti ustanak naroda u Srbiji, prema izvorima MT u sedištu EU, to bi uskoro moglo da se desi. Evropski parlament je 7. jula 2025. zahtevao od režima u Srbiji da javno prizna da se u Srebrenici desio genocid, što je samo ciljana provokacija upućena direktno Aleksandru Vučiću, tek da ga dodatno „uznemire“ u okolnostima kad gubi i moć i orjentaciju.  Ali, stanje u kome se on i njegov režim danas nalaze, inače je takvo da on nema izlaza i ostalo mu je da čini jedino što još može: da teroriše Srbiju dok god ima sredstava za to. I on zna da to ne može dugo da traje. Narod takođe zna da „nema dalje“ i da je u pitanju bitka na život i smrt.

Dok je Aleksandar Vučić evropskim komesarima uvek iznova potpaljivao već poslovičnu rusofobiju i priču o tome da će Srbija biti „ruska“ ukoliko njega neko skloni sa vlasti, sva vrata su mu bila otvorena. Danas više nije tako.  Njegovoj drskoj zabavi došao je kraj. Niti je ikome više stalo do „ključnih srpskih resursa“ osim onih koji njima već dugo vladaju: kineskim, nemačkim, američkim, britanskim, ruskim i francuskim kompanijama.

Ipak, ono što srpskog diktatora najviše plaši, to je duga ruka njegovih stvarnih gospodara u Londonu. Da bi bilo jasnije kako je uspevao da sprovede u delo 13 godina surove diktature u Srbiji, treba podsetiti odakle je sve počelo, i šta se tamo danas dešava…

Dana 15. juna ove 2025. godine, premijer Velike Britanije Kir (Keir) Starmer, imenovao je Blejz (Blaise) Metreveli (47) za šefa obaveštajne službe MI6. U britanskoj „posebnoj javnosti“ vode se trenutno razne polemike oko toga, kako će Metreveli obavljati svoj posao, budući da je u pitanju prva žena na tom položaju nakon prethodnih sedamnaest šefova, od osnivanja te obaveštajne službe. Kao osamnaesti šef MI6, u vreme dok se Velika Britanija suočava sa povećanim pretnjama od strane islamskog terorizma, pred njom svakako stoji velika odgovornost. Ali, to nije jedino ni najvažnije što će joj biti posao…

Naime, šefa MI6 u vladi Velike Britanije, tradicionalno ne oslovljavaju imenom nego slovom („C“, skraćeno od cheaf), a on ima operativnu odgovornost za čitavu tu službu i jedini je njen javno imenovani član. On (u ovom slulaju „ona“) odgovora nadređenom ministru spoljnih poslova. Blejz Metreveli je trenutno, do preuzimanja nove dužnosti, generalni direktor (pod slovom „K“) odgovorna za tehnologiju i inovacije u MI6. Znatno ranije, ova žena je bila i direktor u onoj drugoj britanskoj službi, MI5. A, sada, prema rasporedu događaja, naslediće Ričarda Mura (Sir Richarda Moore), dosadašnjeg šefa MI6, koji napušta službu na jesen, podnošenjem neopozive ostavke.

Za Balkan i Srbiju, važno je u vezi sa tim nekoliko podataka…Naime, Blejz Metreveli je unuka nekadašnjeg nacističkog špijuna, poznatog u obaveštajnom svetu po kodnom imenu „Mesar“. Britanski Dejli mejl (Daily Mail), prvi krenuo u potragu za stotinama stranica dokumenata u arhivi u Frajburgu (Nemačka), koji pokazuju da je njen deda bio poznat kao „Mesar“ ili „Agent broj 30“. Ima dokaza da je potpisivao pisma svojim nacističkim nadređenima sa „Heil Hitler“ i rekao da je „lično“ učestvovao u „istrebljenju Jevreja“.

Međutim, malo je poznata jedna druga činjenica: prema sačuvanim ruskim (ali i britanskim) dokumentima, jasno se vidi da je deda Blejz Metreveli bio Konstantin Dobrovoljski, koji je prebegao iz sovjetske Crvene armije i postao glavni nacistički doušnik u Černihovu u Ukrajini, te da je bio glavni „operativac“ sledbenika nacističkih grupa zloglasnog Stepana Bandere, čija zlodela danas „baštini“ režim opasnog anglo-američkog klovna u Kijevu, V. Zelenskog. Nije teško zaključiti šta je britanski premijer Kir Starmer napravio ovim izborom Blejz Metreveli i sa kakvim ciljevima. Uprkos činjenici da je realno glavni britanski neprijatelj islamski terorizam.

Metreveli je ušla u MI6, još 1999. godine, neposredno uoči bombardovanja ciljeva NATO pakta u tadašnjoj Miloševićevoj SRJ, i prema izvorima MT, odmah se našla „na terenu“, u Bosni i Hercegovini, a pojavljivala se u to vreme i u Srbiji i Hrvatskoj, a iskustva obaveštajca sticala je i na operativni pozicijama na Bliskom istoku i Evropi.

U obrazloženju ovog imenovanja, Keir Starmer je napisao da Metreveli dolazi u vreme kada se Britanija „suočava sa pretnjama neviđenih razmera“, te da zna da će ona „nastaviti da odlučno rukovodi potrebama za odbranu naše zemlje“. Ipak, ono što javnost u Srbiji treba da zna, gospođa Blejz Metreveli je 1999. godine imala kontakte sa tadašnjim ministrom informacija Savezne Republike Jugoslavije, Aleksandrom Vučićem, i to u vreme potpisivanja takozvanog Kumanovskog sporazuma, faktičke kapitulacije tadašnje Vojske Jugoslavije. „Megi“, kako su je tada zvali pojedini hrvatski obaveštajci, bila je u timu MI6 koji je pratio dolazak britanskih trupa na Kosovo i Metohiju, a bila je i ranije predviđena da pod drugim imenom, i u okviru svoje diplomatske službe, obavlja operativne poslove na ovim terenima. Zbog odustajanje tadašnjeg premijera Tonija Blera od sulude ideje kopnene intervencije u Srbiji (na izričit zahtev tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona), gospođa Metreveli-„Megi“, nije se našla u znatno opasnijem poslu od onoga koji je do tada radila.

Važno je znati sve ovo da bi se lakše „čitala“ dalja sudbina Aleksandra Vučića. Naime, samo dva scenarija su moguća: nova šefica MI6 uskoro će držati u svojoj ruci „i nož i pogaču“ i po svemu sudeći, a na osnovu starih veza AV sa britanskim službama, mogli bi ga „evakuisati“ ili prepustiti narodnom besu. Od čega će to zavisiti, još nije jasno. AV je sve učinio da udovolji Velikoj Britaniji izvozom oružja, municije i opreme u Ukrajinu. Kako je već rečeno, deda Blejz Metreveli je bivši nacistički zločinac i odbegli „crvenoarmejac“. Rat u Ukrajini trajaće barem još dve godine. Zašto bi onda pad jednog balkanskog hohštaplera i izvoznika oružja u Ukrajinu odgovarao Britancima? Prema izvorima MT, među odličnim poznavaocima događaja u međunarodnij diplomatiji, Aleksandar Vučić je izgubio i spoljnu i unutrašnju stabilnost svoje vlasti. A, takav ne treba nikome. Ona „paralelna“ evroatlanska i anglo američka diplomatija, van očiju javnosti, već uveliko traži „svežu krv u Srbiji“, ljude koji bi preuzeli vlast nakon pada sadašnjeg diktatora, ali i one koji bi prihvatili bez ikakvih kalkulacija punu saradnju sa Zapadom. Vučićeva politika sedenja na „dve stolice“ ili više njih, ne može dalje da funkcioniše. Traži se jasan stav u globalnoj podeli: ili Zapad ili Istok. Jer, novi „hladini rat“ čak i ako ne bude stvarni, globalni, ide na novu duboku podelu sadašnje civilizacije.

Zarobljen u kazamatu koji je pravio za 6,5 miliona građana Srbije, tretirajući ih kao poludivlja stada kojima jedino on može da vlada, Aleksandar Vučić je doveo sebe i svoju tiraniju do „mrtvog ugla“ iz koga neće izaći bez konačnog rešenja koji su namerni da sprovedu građani Srbije. Ne samo studenti, već, kako se vidi, i radnici, poljoprovrednici, advokati, lekari, prosvetni radnici, naučna zajednica, dakle, svi koji nose ovu državu još uvek na svojim plećima, uprkos surovom teroru koji nad njima sprovodi već ozbilj no okrvavljeni režim.

Stanje u Vučićevoj Srbiji u sred varljivog leta 2025., može i nekim brojkama da se prikaže: ova zemlja ima 615 policajaca na 100.000 stanovnika, što je skoro pa duplo više od evropskog proseka (318). Istovremeno, Srbija ima 283 lekara na 100.000 stanovnika. Evropski prosek je 400-418. AV režim je regrutovao blizu 3000 novih plaćenih batinaša (a u Srbiji na strani Aleksandra Vučića ih ima tri puta toliko) a u zadnje  vreme je na stotine njih „regrutovano“ u lažne policajce. Potpisali su samo neke ugovore zadužili nekakve gasne puške i pištolje. Nose duge palice iz rezervnog sastava MUP-a , podeljene su im „vezice“ i „lisice“. Prepoznaju se po tome što su najglasniji su prilikom intervencije , nose maske i nemaju prikladnu obuću. Uglavnom su u pitanju crne patike nepoznate kineske marke, koje se razlikuju od „službenih“ patika MUP-a koje su kupljene još 2021 godine. Nijedan od ovih batinaških „gardi“ nema službenu legitimaciju, nijedan nije upućen u detalje pravila službe. Građani Srbije u pojedinim gradovima već smatraju da je došlo vreme da formiraju svoju „narodnu“ policiju, da se odbrani od nasilja poludelog samozvanog „Vođe“.

Proteklih nedelja, takođe, primljen je veliki broj takozvanih „pomoćnika policije“ bez ikakvih ugovora, nose sličnu odeću, obuću i naoružanje, niko od njih nema ličnu kartu ili bilo kakav lični dokument, takođe niko od njih nije upoznat sa detaljima pravila službe. Radi se o vrlo lošim ljudima na izdržavanju zatvorskih kazni za razbojnička dela, ubistva, silovanja, spremnih na sve.

Koliko je očajan, neka kaže i ova činjenica: u neke para-policijske unoforme, diktator je obukao i vozače GSP iz Šri Lanke i Pakistana. Njima su u MUP-u dali „fantomke“ i pištolje bez municije i poslali ih na građane Beograda.

Strah potpuno poludelog diktatora je toliki da ne sme ni vanredne izbore da raspiše, jer bi praktično legalno „pao“, kao što se to desilo i Slobodanu Miloševiću 2000. godine u oktobru mesecu.

Kakvo je zlo snašlo Srbiju, govori jedno poređenje: čuveni latinoamerički i svetski kralj narko-kartela, pokojni Pablo Eskobar, odlučio je jednom pčrilikom da u rodnom Medeljinu i čitavoj Kolumbiji, kupovinom glasova uđe u politiku, ali, uprkos moći koju je uživao (i strahu od njega) došao je najdalje do pozicije zamenika poslanika u kolumbijskom parlamentu. Dakle, onoga ko „uskače“ kad se aktivni poslenik razboli ili umre. 

Srpski diktator, a ispostaviće se, takođe uključen u narko klanove, kupovinom glasova stigao je do funkcije predsednika republike. U Kolumbiji se policija u doba Eskobara borila protiv narko-mafije, a Vučićeva policija je obezbeđivala najveću plantažu marihuane na Balkanu.

U Kolumbiji je bio izgrađen luksuzni zatvor za Eskobara (njegovim novcem), ali on iz njega nije smeo da izlazi. U Vučićevoj razbojničkoj jazbini, glavni mafijaši žive kao grofovi u svojim dvorcima, imaju svoje naoružane paravojske koje čekaju njegov poziv na „konačni obračun“. I on se očigledno neće izbeći.

Narod ima zadnju reč. Srbija više nema šta da izgubi osim sopstvenih lanaca, medijskog mraka i sirotinjske ekonomije. U Srbiji sveštenici-saradnici AV režima ne mogu biti kažnjeni za pedofiliju. U Srbiji, dok država gori a narod je na nogama, diktator odlazi da otvori spomenik i „memorijalni centar“ pokojnom Draganu Markoviću-Palmi, čuvenom kupler-majstoru i osobi odgovornoj za velike pljačke i prikrivanje ubistva jednog novinara. Vučić, dakle, ide da se „pokloni senima“ čoveka koji je maloletnice pretvarao u prostitutke, njihove majke u ljubavnice državnih funkcionera, a njihove očeve ponižavao i ucenjivao. Njegov zaštitnik Aleksandar Vučić, „blagorodno“ je preuzeo sve video snimke iz Markovićevih kupleraja i sa njima drži ucenjen skoro kompletan državni vrh, a i pojedine diplomatske predstavnike stranih država (koji su na dan „poklonjenja“ pred „memorijalnim centrom“ u Jagodini, pristigli službenim kolima da „isprate događaj“).

Zbog ovakvih i sličnih ucena malo jačih „igrača“ nego što se njegovi lokalni razbojnici, AV bi takođe mogao da bude odstranjen, trajno. Ne pomaže mu čak ni novi „nacrt plana“ sačinjen u BIA sa idejom da se još jače umešaju u studentske proteste, a koji ima pet tačaka…Ciljevi su im sledeći:

„1. Uspostaviti novu ultranacionalističku granicu prema manjinama – prvenstveno prema Bošnjacima 2. Povratiti i zaoštriti podelu studenata i opozicije i svih koji su na istoj strani protiv režima 3. Provocirati nasilje kako bi studenti bili označeni kao „blokaderi“ koji onemogućavaju svakodnevni život i i protive se razvoju Srbije 4. Insistirati na izborima bez izbornih uslova – zanemariti RTS, REM…5. Pomagati svaku opoziciju. 6. Pronalaziti i kreirati afere za ljude koji su uz studente 7. Praviti paralelne grupe za pritisak protiv pobuna.“

I dok AV režim sprema „kontrarevoluciju“ Srbija doslovno gori: u Topličkom okrugu u jednom danu, u požaru izgorelo oko 300 kuća…Nijedno od tih sela nema ni vode koliko treba (osim iz bunara) niti protivporažnih službi u blizini. Gotovo celo selo Dubovo je nestalo, izgorela je i seoska crkva. To je tek jedna od hiljada teških nesreća koju je Srbiji donelo „najbolje od svih doba“.

Ali, šire se i neki drugi julski požari, na drugim mestima. Požar narodnog ustanka. Samo „Vođa“ još ne veruje u to.

A 1.

Buncanje diktatora u groznici

„Očekujemo velike i važno posete, da predstavnike najvećih evropskih država ugostimo u Beogradu. Da najznačajnije predstanike afričkih zemalja ili ugostimo ili posetimo. Pred nama je naporno leto“

„Danas smo dobili najavu najveće luksemburške investicije, grafonske nano cevi, što će našu industriju usferi električnih automobila dodatno osnažiti kao i celu Srbiju“

„Za koji dan će biti objavljen datum kada počinje proizvodnja električnih automobila. To su velike promene koje ovu zemlju guraju napred. Za nas je najvažnije da u svim važnim kontaktima ukažemo na poziciju Srbije po pitanju očuvanju mira“

„Moraćemo češće da reagujemo, da objašnjavamo šta je laž a šta nije!“

„Što se tiče odnosa sa Rusima, oni su dobro. Razgovarali smo o 23 teme. Ja sam pokrenuo pitanje municije. Jer mi osim na Kipar i Azerbejdžan, jer nigde drugde na tlu Evrope ne izvozimo.“

„Govorili smo o municiji i razjasnili sve.“

„U Srbiji imate 60 posto ljudi koji su na strani Rusije i koji misle da bi to bilo najbolje za Srbiju. Imate 20 posto onih koji su za Zapad, i 20 posto nas, koji smo za Srbiju.“