Milica Gardinovački

Dakle- volela bih da ih jurimo po ulicama jer to zaslužuju.  A u Zrenjaninu tišina…najtiša tišina, ali ne ona po sistemu MRAK JE NAJGUŠĆI PRED SVITANjE nego više ona mutavost, glupost, fejsbuk ratnici…. Nema straha od represije…to je više izbegavanje skretanja pažnje i aktivno učestvovanje u traču gde je neko koga poznajemo na meti režima, ali dovoljno daleko od nas samih. Čovek uzeo cisternu, nakačio je na traktor (Miša Bačulov) i krenuo u Novi Sad na proteste. Spremio za protest smrdljivu zrenjaninsku vodu da njome isprska tamošnju gradsku kuću. Sekta se zaletela da ga uhapsi zbog prosipanja fekalija kojima se nadala, a sada mora na sudu da dokazuje da je zrenjaninska voda nesanitarna.

Bačulov je zadržan u zatvoru 30 dana, a sekta je sama sebi u stomak skočila baveći se lažnom, ali i sporednom temom. Sada je preostala osveta koja se pokazala u vidu dve inspekcije koje su obišle njegovo poljoprivredno domaćinstvo. Ne, nije to represivno, taman posla, gde bi oni tako nešto, ma jok….Eeej!. A mnogo batinaša iz Banata je pozvano u Novi Sad da se dokažu stranci umlaćivanjem mirnih šetača. Polako se raskrinkavaju oni koji su u NS jurišali na narod. Zamislite, dođe vam sin od tridesetak godina i shvatite da je bezbolkom umlaćivao šetače…onako rekreativno, za pare, na poziv režima….Zamislite….Zamislite, decu takav ima i mazi im kosice pre spavanja ,a tuđe je roditelje unakazio udaranjem po bubrezima, glavama, nogama….

Zamislite, od para dobijenih za masakr pije kafu u kafiću i uživa na pomisao da je faca, Da je ..uf…da je frajer…Zamislite. Zamislila sam…dajte mi bezbolku da ga rešim…eh,….Kako nekome bez ruku i nogu, sa pola karlice i organima pretvorenim u kašu možeš da poželiš ozdravljenje? Neka prežive…to je jedino ostvarljivo ako je sreće, ali ozdraviti neće nikad…ni oni….ni porodice….a onda se nađe režimsko đubre i drži govor….

Alo, idioti…ko može život i radost i budućnosti da im vrati? Kako,marvo, živite sa tim? Ima rešenja i ima kazne, ali nema ko da je sprovede jer ljudi nema…. dok sve nas lično nešto ne potkači. Onda će da bude kasno. Već je kasno, no crvi, amebe i paramecijumi ne vide. Čemu šetnje, čemu sveće? Oko za oko, zub za zub jedino… A sad bi dobro došla priča o nekom novom atentatu na NjEGA, ili pretnja nekom njegovom detetu, možda onom konobaru koji ima onolike vinograde u vlasništvu i na kraju bratu, roditeljima pa bomba pod krevetom, konjska glava u krevetu. Onda njegova najava prijave za dodelu 3.000 dinara mlađim od 18 godina ….u decembru, recimo. Sve smo te igre već videli. I oćutali

Eto, na međunarodnom takmičenju u plivanju gde su gosti takmičari došli iz Italije, Turske, BiH i Makedonije (njih 250) prećutana je inspekcijska kontrola po prijavi NN lica gradskoj inspekciji. Navodno startni blokovi pored bazena za skakanje u vodi su bili nestabilni i bilo je pitanje kada će da padnu na takmičare. Inspektorka je zatvorila bazen dok se propust ne sanira, pretrpela je napade i ponižavanja da bi se pomenuto postolje ipak saniralo i takmičenje nastavilo. Ko bi bio kriv? Svejedno….njihova deca ne…neka deca, a to i nije neki problem za stranku na vlasti.

Veliki problem u Zrenjaninu, a i u celom Banatu je i gradski i međugradski saobraćaj. Zrenjaninci mogu da se pohvale da su dobili četiri vozača autobusa iz Šri Lanke koji su beograđanima bili višak pa su ih po inerciji utrapila zrenjanincima kao i polovne autobuse sa perifernih autobuskih linija. No, stanovnici Opova i Čente nisu bili te „sreće“ pa su blokirali put Zrenjanin – Beograd. Oni su ostali bez gradskog prevoza do Beograda kada je firma STRELA iz Obrenovca prekinula  ugovor, odnosno skratila dotadašnji putni pravac za 4,5 kilometara….Niko nije reagovao….Sada mogu u glavni grad kolima, taljigama, na konju, rolerima….mogućnosti su neisrpne u ekonomskom tigru.

Ipak se sve nekako oko vode vrti u Zrenjaninu. Vučić je rekao nedavno dok je gostovao u LINGLONGU da će do marta ili maja biti završena Fabrika vode u Zrenjaninu. Na tabli ispred ulaza u nju, do prošle subote, 9. novembra, ni jedan od ta dva meseca nije naveden kao mogući rok za završetak radova. Tu još piše „27. oktobar 2023“. Za drugu fazu izgradnje Fabrike vode dopremljeni su prvi filteri, početkom ovog meseca obznanio je gradonačelnik dr Simo Salapura. To je ključni korak u rešavanju pitanja vode za piće u Zrenjaninu predočio je on svojim pratiocima na stranama fejsbuka i instagrama. Po njemu (najnaprednijem od naprednih) u gradu bar što se zvaničnog statusa tiče sve što su na Mihajlovačkom drumu (broj 10), unazad devet godina lokalna vlast i vladajuća stranka hvalili i blagosiljali, eto, nije bilo ključno za dobijanje “proizvoda“ po odredbama Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće. i tako kupuje narod flašice,flaše i balone vode, ćuti i uživa. Može i gore, ali ne daju napredni, ali biće.

Od zrenjaninskog prečistača otpadnih voda nema ni traga ni glasa iako je uoči potpisivanja ugovora o gradnji (9. novembra 2020. godine) početak radova najavljivan za kraj 2021. Kompanija “Metito“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (za koju su Zrenjaninci prvi put čuli novembra 2020. godine) još nije počela da gradi prečistač otpadnih voda. Emiraćani koje nam je tada poslao državni vrh na čelu sa predsednikom Vučićem i uz posredovanje tada ministra privrede Gorana Kneževića, svojevremeno “žutog gradonačelnika sa vizijom“, još nisu počeli da rade na ovom projektu.(METITO preko Zrenjanina ulazi na tržište EU). Za to nema dokaza na lokaciji koja je predviđena za gradnju pomenutog prečistača, a uprkos tvrdnji gradonačelnika Sime Salapure koji je pre četiri godine rekao:

„Mi, kao odgovorna lokalna samouprava, preuzeli smo odgovornost da se bavimo zaštitom životne sredine i danas je potpisan ovaj ugovor po kome ćemo za tridesetak meseci imati zdraviju i čistiju životnu sredinu, zdraviji i čistiji Begej, a samim tim i bolje mesto za život u našem gradu, što nam je svima cilj… „

Umesto da se koncetrišu na prečišćavanje otpadnih, fekalnih i svih drugih zagađenih voda i koliko toliko spasu Begej od otrova Emiraćani su se angažovali na naknadno poverenom im poslu – preradi i prilagođavanju za ljudsku upotrebu vode iz gradskih izvorišta. Taj posao trebali su da privedu kraju, kako su prvobitno obećali krajem oktobra 2023.

Dok gradska vlast na čelu sa gradonačelnikom , doktorom nastave fizičkog vaspitanja i kinezoterapije, Simom Salapurom, još prozbori koju o nastojanju kompanije “Metito“ da Zrenjanincima “napravi“ vodu za piće, o kašnjenju u realizaciji poduhvata za spas reke Begej – ni da bekne.

Ko se više plaši istine-ovi koji nas vode u srećnu i bogatu budućnost ili oni koji će plaćati cenu njihovih uspeha po cenovniku kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Po kubiku vode koje će smeti da koriste za piće, spremanje hrane i održavanje higijene, ali i one koju im kao otpadnu šalju na preradu…Nije ni čudo onda što su u Novom Sadu pomešali pojmove fekalija i cisterna za vodu kada je poljoprivrednik rešio da zalije zločince. Znaju oni, ali…pssst.

U gradu je izgleda najveći problem biti ulični muzičar. Milivoj Putić Puta je poznat zrenjanincima odavno. Uz gitaru i lake note dugo veseli građane u centri grada ili na platou kod pijace. On je bio radnik u turizmu i kada je dobio otkaz na Carskoj bari okrenuo se muzici. Svi uživaju osim komunalne policije. Svuda u svetu su dobro primljeni dobri ulični svirači , ali ne i u Zrenjaninu. Bukvalno ga progone. Nema ih ni na jednoj lokaciji gde bi trebalo da odreaguju, ali im muzika smeta. Neverovatno koliko sitnih duša u ovoj čamotinji koja je sve manje grad, a sve više neki prostor koji zauzimaju zombi likovi, tužne osobe i bezidejni ljudi. Tada, umesto nekoliko taktova koji svima vraćaju osmeh pojavljuju se nakaze u uniformama komunalne policije i prave razlaz. Samo represivno. Treba narodu da se utera strah u kosti i misli. To što ceo grad nema ni jedan javni klozet to nije panika, ali Puta i gitara jesu. Zašto kinezi voze kao ludaci kroz pešačke zone, love u jezeru patke i labudove, zašto nestaju mačke i sve je manje bezvlasničkih pasa na ulicama – to nije problem….Zaboravili smo na lepo obraćanje, osmeh nekom u prolazu i ne podnosimo ulične svirače.

Ali volimo uvlakače, drukare, glupave na položajima i pametne na liniji kablova kod stranih investitora. Tako je i jedan primer bespameti postao jedan od izvršnih direktora JP Pijace i parkinzi svojom angažovanošću urođenog primitivizma, nedostatka osnovne količine morala i naravno gluposti…..Eh, Bane …..Gospodin Branislav Dobrijević je retko uspešan i u poslovnim i u porodičnim odnosima. Do dolaska SNS na vlast trčao je u mesnom odboru Nikola Tesla za DS deleći po sandučićima flajere i praveći sitne opstrukcije neistomišljenicima u mesnoj zajednici. Posle je pretrčao u DSS i sakrio se pod mišku Dragana Ćapina i Čede Janjića….A onda kada je gotovo ceo DSS prešao na listu SNS i kada su avanzovali i Ćapin (prvo kao koordinator za MZ, a potom kao pomoćnik gradonačelnika) i Janjić (prvo gradonačelnik, a onda predsednik skupštine grada) avanzovao je i paćeni Bane. Dobio je posao u gradskoj upravi kao šetač fascikli, a zatim u JP Vodovod i kanalizacija kao drukara tadašnjeg (valjda) šefa naplatne službe Aleksandra Martinova. Sa jedva završenim kursom za pomoćne varioce ostao je senka u firmi koja prikuplja tračeve i plasira ih onima koji od tračeva mogu da imaju korist. Kažu zaposleni da je odlično uspevao da iziritira neku situaciju, a onda da telefonom snimi učesnike i time ih kompromituje u firmi. Bane je bio osoba za izbegavanje, ali…

Kada je Martinov postavljen za direktora JKP Pijace i parkinzi poveo je i potrčka Baneta…da mu se nađe i- gle….Bane više nije bio neko ko je pomoćni variloc nego menadžer za „nešto po potrebi“. Megatrend je završio onda kada je zatrebao režimu. E, taj Bane je sada rukovodilac odelenja JKP Pijace i parkinzi i tako dobio zvanje sektorskog direktora javnog preduzeća. Kako to biva postao je i muškarčina pa je napustio jedinu devojku u životu (ženu i decu) i postao frajer sa novom ženom i detetom …istina, ova druga ga tuče i to javno ispred firme u kojoj on radi, ali…ljubav boli (bar u pesmi) i on što se bolje pozicionira to više uvlači glavu u ramena u kragnu kada pored poznatih prolazi.

Ko zna…možda je neki deo od grama savesti još korcajući kod njega…ali u odumiranju. I kao što u životu biva pa se fudbalerima naviše sviđaju pevaljke i starlete tako se i u vlasti najviše druže oni koji su do statusa vlasnika vlasti stigli prečicom. Teška gomila praznoglavaca, ali ima i bolesnih. Nije nikome jasno kako neko ko ima opasnu dijagnozu mentalnog obolenja može da radi godinama u JP, a da zapravo i ne dolazi na posao, odnosno ako i dođe potpiše se da je prisutan i ode kući. To se dešava u JP Urbanizam.

Nekadašnji zaposleni sa istom strukom tvrde da se arhitekta koji nikada nije stao ni iza jednog projekta potpisom, koji nije bio ni za kakvu saradnju samo vodi kao prisutan. Istina dotični Vladimir Priljava je zaštićen od dolaska u JP. Prošao je on i DS i G 17+ i Rasimove drugare, ali niko se ne seća ko ga je i kako gurnuo u Direkciju za urbanizam i uređenje grada. Sada mnogima smeta što je tamo sve manje stručnih lica, a previše stranačkih aktivista koji navrate na posao pa otrče u gradski odbor stranke na vlasti (Danijela Tubin Mićević i Jovana Erdeljan). Tako je po direktivi vlasnika vlasti i direktor bio Jovan Cvetić koji je na pola mandata doneo diplomu iz Zaječara po koju je otišao jedne nedelje. I pre toga je muljao sa obrazovanjem, ali to nikoga nije interesovalo. Bitna osoba koja je takođe produžena ruka vlasti je Zorica Karapandžin koja je i član nadzornog odbora. Po njenom pravničkom tumačenju normalno je da je bolje bodovano radno mesto izvesnog Đakovića koji je po struci geometar (SSS) nego inženjera u istom odelenju. Kao što biva i sada je ptičica objasnila da je to zbog nekadašnjih švalerskih zasluga, ali uzmimo to kao humoristički momenat. I…sve se zna…porodice pričaju,a grad ima premalo mesta za sve aktiviste režima koji bi voleli posao u JP i spremni su na sve ga ga i dobiju.

Netrpeljivost u takvim firmama je ogromna…a istina koju režimlije plasiraju je samo njihova. Eto, ni režimske novine koje bi trebale da budu javno glasilo grada više na objavljuju propuste u JKP Vodovod i kanalizacija otkako je brat urednika lista ZRENjANIN Dalibora Bubnjevića dobio radno mesto neradnika u tom JP.

Opozicija nema nekih novosti bitnih za grad i građane. Gradski odbor SRCE- Ponoš ima zaista sjajnu perspektivu za ubuduće. Ko zna možda prvaci u GO SRCA stignu i u ZVEZDE GRANDA obzirom da im je aktivnost usmerena na druženja po kafanama sa raznim penzionerskim udruženjima. Valjda njih tipuju kao buduće glasače…u svakom slučaju je baš veselo…odistinjski.

A zrenjaninci sve bolesniji…po zvaničnom istraživanju biološkog fakulteta u Beogradu Zrenjanin prednjači po broju bolesne novorođenčadi od spinalne mišićne atrofije, nasledne genetske bolesti. Voda u Zrenjaninu je prepuna arsena, a arsen kroz kožu prodire u organizam i tu se akumulira. Tri od sedam obolelih beba su iz Zrenjanina….Vazduh linglongaški ne pominjemo. Čemu kada odgovorne ne interesuje, a građani ćute? Ćute i na to što je u gradu svaki drugi odbornik i većnik u sukobu interesa…Agencije za istraživanje korupcije su takođe mesta nepotizma tako da do daljeg svaka borba postaje apsurd. I, na kraju koga interesuju te izvikane goruće teme? Nikog. Gradski portali žive od objava iz sporta, objava o saobraćajnim nesrećama, oglasa za posao, raznih reklama i gostovanja raznih takozvanih estradnih umetnika i stranačkog vazdizanja nebitnih dešavanja i perifernih osoba. Najvažnije je da se dok se Srbija podigla zbog zločina u Novom Sadu organizovala i ŠTUKIJADA u Banatskom Despotovcu na Tamišu – takmičenje u pecanju štuke na plovak.

Život ide dalje, kažu, ali to nije uvek istina. Ponekad život ne ide dalje nego samo dani prolaze… i nade koje se pretvaraju u tegobe i beznađe. E, takvim životom trajemo u odavno mrtvom gradu. Pa…..pozdrav iz Zrenjanina.