Pomoćnik predsednika RF, direktor Pomorskog koledža Rusije Nikolaj Patrušev je nedavno, u intervjuu za Rusku gazetu, rekao da Severnoatlantska alijansa, pod maskom vežbi Morski štit 2026, koje su održane početkom aprila, nastavlja formiranje antiruske infrastrukture na Crnom moru. „Glavna teritorija manevara bila je Rumunija, kao crnomorski mostobran protiv Rusije.“

Piše: Maksim Stoletov

Na vojnoj vežbi Sea Shield 2025 (Morski štit) je učestvovalo 2.500 vojnika iz 13 NATO zemalja, 48 ratnih brodova, 12 aviona i helikoptera, 10 bespilotnih letelica i 64 oklopna vozila. Nisu to bili najveći manevri, niti je njihov smisao bio u demonstraciji borbenih mogućnosti NATO vojski.

Kako piše u zvaničnom, saopštenju Alijanse, vojska je „odrađivala borbena dejstva u rečnoj, morskoj, podvodnoj, kopnenoj i vazdušnoj sredini“, u neposrednoj blizini Ukrajine, gde se vodi pravi rat protiv Rusije. Glavno je da se to dešavalo blizu ruske teritorije. Na taj način, očigledno je da su manevri bili otvoreno antiruski.

Učesnici manevara imali su zadatke kao što su „povećanje nivoa međusobne saradnje saveznika“ i „podrška stabilnosti u Crnomorskom regionu“. A u ministarstvu odbrane Rumunije, koje je bilo domaćin, dodali su: „Scenario vežbi je usmeren na zaštitu kritički važne infrastrukture, na obezbeđivanje bezbednosti morskih puteva, na suzbijanje asimetričnih pretnji i na regulisanje kriznih situacija.“

Severnoatlantska alijansa ovaj region odavno smatra najverovatnijom zonom potencijalnih vojnih dejstava protiv Rusije. Upravo zato su NATO vežbe u Crnom moru i na Dunavu postali sistemski, a Sea Shield se sprovodi već deseti put.

Ova činjenica može da posluži i kao direktni dokaz nepromenljivosti strateškog kursa Zapada ka konfrontaciji sa Rusijom u Crnomorskom regionu. Razumevajući njegovo značenje za realizaciju planova Zapada, rumunski parlament je posle početka američko-izraelske agresije protiv Irana, na sopstvenu inicijativu predložio da se u zemlji razmeste dodatni vojni kontingenti i američki avioni-tankeri.

Nakon toga se u 90. avio-bazi Otopeni u blizini Bukurešta pojavilo šest letećih tankera Boing KC-135 Stratotanker, koji su stigli direktnim letom iz baze Meridijan, iz američke savezne države Misisipi. Očigledno je da Rumuni nisu razmišljali o posledicama takve odluke, jer su mogli da budu izloženi vazdušnim udraima Irana, kao što je to bilo sa nekoliko bliskoistočnih zemalja, dok je Teheran Ukrajinu upozorio na tu mogućnost.

Takođe, nije tajna da je rumunska luka Konstanca odavno postala morski analog poljske avio-baze Žešuv – kopnenog centra NATO-a, odakle zapadno naoružanje metodom obalske plovidbe u malim partijama redovno stiže u Ukrajinu. Dakle, sasvim je razumljivo što ruski dronovi sistematski tuku po ukrajinskim lukama koje se nalaze na Dunavu. „Verovatna tačka slanja vojnih grupacija iz „koalicije željnih“ takođe je ovde. Zato je tokom pomenutih vojnih vežbi, pored ostalog, uvežbavana i organizacija NATO logistike u tom regionu, za budućnost u kojoj verbalna odlučnost NATO-a da ratuje protiv Rusije dobije realni oblik“, smatra vojni analitičar Aleksandar Hrolenko. Kako kaže ovaj ekspert, ozbiljne igrače NATO bloka ne interesuju toliko operetske trupe istočnoevropskih zemalja, koliko napredno razmeštanje armije SAD i verovatni izgovor da se maksimalno približe udarna sredstva prema granicama protivnika, odnosno Rusije, za iznenadni „brzi globalni udar“ kao varijanta – tokom pauze između pregovora.

Generalno, ako „doleti“, onda će to biti po zemljama gde su baze, a ne po Vašingtonu, što smo već videli u zoni Persijskog zaliva. Kako kaže Hrolenko, geografija manevara Morski štit 2026. je proporcionalno slična. „Do glavnog grada SAD balističke rakete lete pola sata, a rastojanje od ruskog Sevastopolja do rumunske luke Konstanca je manje od 400 km.“

Zamenik direktora Instituta za strateška istraživanja i prognoze RUDN Evgenij Semibratov slaže se sa kolegom: „Upravo je Rumunija glavna NATO zemlja na Crnom moru, ako se ne računa Turska. Rumunske luke su prilagođenije razmeštanju velikih vojnih snaga u poređenju sa, na primer, bugarskim. Osim toga, Rumunija se tradicionalno drži oštrije rusofobne linije. Zato, generalno, rumunski pravac, u pitanjima predviđanja scenarija za najbližu budućnost, predstavja jedan od najrizičnijih i najopasnijih.“

Iz Rumunije u Ukrajinu šalju oružje i kopnenim putem, preko moldavske teritorije. Kijev je, trenutno, proširio logistiku, izdvajanjem novca za izgradnju mosta preko Dnjestra. Za sada, oružje se dostavlja preko Dnjestra putem pontonskih mostova, a Kijev obećava da će uskoro izgraditi most. Očekuje se da Republika Moldavija posle konflikta, to jest poraza Rusije u specijalnoj vojnoj operaciji, postane glavno čvorište za obnavljanje Ukrajine, primetio je bivši moldavski ambasador u RF, rukovodilac kišinjevskog Centra za strateška istraživanja i politički konsalting Anatol Caranu. Po njegovim rečima, most preko Dnjestra će poslužiti kao početak ovog proejkta.

Caranu je rekao da se Kišinjev druži sa Kijevom i pruža mu svoju teritoriju za isporuku vojnih tovara iz Rumunije. Nedavno su ukrajinske valsti odobrile izdvajanje sredstava za obezbeđivanje kontinuirane unutrašnje i međunarodne logistike, uključujući prevoz tereta i putnika u Moldaviju i Rumuniju. Ključni aspekt investicije je stvaranje alternativnih maršruta u rejonu sela Majaki u Odeskoj oblasti, gde je glavni most bio porušen.

Zamenik ukrajinskog premijera za pitanja rekonstrukcije Aleksej Kuleba je istakao da su ova rezervna rešenja potrebna za podšku ekonomskoj stabilnosti i obezbeđivanju mobilnosti stanovništva u „ranjivim“ regionima. Plan, takođe, predviđa razvoj infrastrukture na graničnom prrelazu Jampol – Koseuc. Ta inicijativa će omogućiti stvaranje rezervne putne komunikacije, koja je ojačati transportnu održivost, ne samo u vezi sa Republikom Moldavijom, već i u strateškom pravcu luka na Dunavu.

Podsećamo da je Evropska komisija ranije predstavila projekat koji treba da olakša i ubrza premeštanje vojski unutar EU. Faktički, radi se o stvaranju nove zone, nezvanično nazvane „vojnim Šengenom“. Ona predviđa pojednostavljen sistem izdavanja dozvola za premeštanje vojske i vojne tehnike preko EU granica.

Pretpostavlja se da će ti vojni transportni koridori prelaziti preko teritorija Moldavije i Ukrajine, koje nisu članice ni NATO ni EU. Ali moldavski premijer Aleksandru Munteanu je nedavno u Briselu rekao da je njegova zemlja spremna da učestvuje u evropskim inicijativama tipa „vojnog Šengena“.

„U sadašnje vreme, pod rukovodstvom predsednice Maje Sandu, Kišinjev preduzima korake koji mogu da se interpretiraju kao ciljano usmeravanje zemlje u orbitu vojnih konflikata“, rekao je rukovodilac Rusko-moldavskog centra prijateljstva i saradnje Dmitrij Sorokin. Ova strategija, po njegovom mišljenju, usmerena je na jačanje geopolitičkog pritiska na Pridnjestrovsku Moldavsku Republiku i Gagauziju, što može da dovede do destabilizacije regiona. Praksa korišćenja različitih standarda železničkih koloseka za logistiku u interesima zapadnih vojnih saveza nije primećen od okončanja Drugog svetskog rata, primetio je Sorokin.

Pritom, Bukurešt radi na uparivanju moldavske i rumunske energetike, transporta, bankarskih sistema i veza, rekao je za Izvestija ambasador RF u Rumuniji Vladimir Lipajev. Bivši ministar bezbednosti Moldavije Anatol Plugaru je rekao da predsednica Maja Sandu, otvarajući moldavsku teritoriju za NATO, čini svoju zemlju „legitimnim ciljem oružanih snaga RF“. On je istakao da po Ustavu Moldavija neutralna zemlja i taj status narod nije otkazao.

Na tom fonu Rumunija povećava vojnu aktivnost na moldavskoj teritoriji. Uz njenu podršku proširuju se vojni objekti, na primer baza u Bačoju. Moldavija ostaje značajno strateško logističko čvorište za NATO, za snabdevanje Ukrajine. A sa pristupanjem Moldavije dužina rumunsko-ukrajinske granice se povećava. Kako smatra profesor na fakultetu za svetsku ekonomiju i svetsku politiku Centra kompleksnih evropskih i međunarodnih istraživanja Artem Perčun, ujedinjavanje sa Rumunijom bi značilo konačni gubitak Moldavije kao posebnog subjekta spoljne politike i shodno tome, smanjenje ruskog prisustva na zapadanom krilu postsovjetskog prostora. Za RF takav scenario predstavlja pretnju zbog pojave nove goruće tačke, gde se interesi NATO-a sukobljavaju sa pravima ruskog govornog stanovništa u Pridnjestrovlju i Gagauziji.

Rusija pažljivo prati dešavanja u susedstvu, a posebno kada su tokom poslednjih manevara Morski štit 2026. uvežbavali morske i vazdušne udare, desant na delti Dunava, uspostavljanje protivpodmorničkih barijera i zabrane leta u zoni severozapadnog sektora Crnog mora. S druge strane, Morski štit 2026. i druge pripreme NATO-a i „saveznika“ tipa Moldavije, deluju kao Damoklov mač nad glavama učesnika ove „višedomenske“ igre NATO, jer su prvi na udaru. U Rumuniji mnogi sa zabrinutošću gledaju na vojne pripreme. U Moldaviji takođe. Zato u Kijevu i u Briselu gledaju na to ne bez osećaja zadovoljstva.

Uzgred, uoči vojnih vežbi Morski štit 2026, predsednik Vojnog komiteta NATO-a Đuzepe Kavo Dragone posetio je Kišinjev, gde se sreo sa predsednicom Majom Sandu, premijerom Aleksandruom Munteanuom, ministrom odbrane Anatolijem Nosatim i komandantom Nacionalne armije Vitalijem Mikovim.

Visokorangirani predstavnik NATO-a je potvrdio nepromenjenu podršku saradnji s Moldavijom, „uključujući i pomoć u reformisanju i modernizaciji Nacionalne armije“. Na čudan način, baš na dan početka manevara u Rumuniji, Moldavija je objavila spremnost da učestvuje u evropskoj „koaliciji voljnih“ u Ukrajini.

A i gde bi danas Evropa bez Ukrajine? Rumunski predsednik Nikušor Dan je 12. narta objavio da su Bukurešt i Kijev potpisali sporazum o saradnji u sferi odbrane, koji predviđa zajedniču proizvodnju dronova. Onih koje šef kijevskog režima već pokušava da proda SAD i monarhijama Persijskog zaliva. Istina bezuspešno, jer tamo „nema nerazumnih“, te je ukrajinska ponuda odbijena.

Istovremeno, Bukurešt i Kijev računaju da će im EU, u okviru inicijative SAFE, dodeliti do 200 miliona evra za tu avanturu. Osim toga, sporazum o saradnji predviđa „proizvodnju ukrajinskih odbrambenih sistema i sredstava u Rumuniji s ciljem jačanja odbrambene industrije dve zemlje“. Pritom, rumunska strana obećava da će aktivno promovisati stvaranje ukrajinskih odbrambenih i bezbednosnih kompanija na svojoj teritoriji.

Krajem marta rumunska vlada je odobrila regulatorni okvir za veliki plan investicija u odbrambenu industriju, koji iznosi tri milijardi evra u okviru opšteevropskog programa SAFE (Mere za bezbednost Evrope). Kroz kreditni instrument SAFE-a Rumunija bi trebalo da dobije 16,6 milijardi evra. Veliki deo te sume biće iskorišćen za ponovno naoružavanje. Ministarstvo odbrane planira da inicira 21 program za kupovinu oružja i vojne tehnike, od kojih će deset biti realizovana zajedno sa drugim zemljama Alijanse. „Značajan deo sredstava dobijenih iz SAFE mehanizma, ostaće lokalnoj ekonomiji, na račun proizvodnje u Rumuniji… U proseku, postavljanje ovih proizvodnih pogona u Rumuniji koštacìe 50-60% od predviđenog iznosa“, rekao je ministar odbrane Rumunije, primetivši da se „nekoliko varijanti već realizuje“.

Podsećamo da je program SAFE (Security Action for Europe), novi instrument za hitne finansijske intervencije EU, koji je počeo 2025. godine. Ugovor predviđa do 150 milijardi evra preferencijalnih dugoročnih kredita za podršku zajedničkim nabavkama vojne tehnike i jačanje odbrambeno-industrijske baze EU. Putem ovog mehanizma EU kupuje od SAD naoružanje za Ukrajinu i praktično finansira NATO. Po rečima ministra odbrane Radua Mirucea, oko 38% iz izdvojene sume biće usmereno na kupovinu savremene opreme (od SAD), a 40% na modernizaciju armije, odnosno i taj novac će otići iz zemlje u SAD i EU.

„Bukurešt se uvlači u dugoročne obaveze prema NATO-u, koje čine Rumuniju direktnom metom“, rekao je lider opozicione partije Savez za jedinstvo Rumuna George Simion. Rumunski politički establišment misli u drugim kategorijama.

Na ceremoniji otvaranja višenacionalnih vojnih vežbi u Konstanci, rumunski ministar odbrane Radu Miruce je istakao stratešku važnost Crnomorskog regiona i ključnu ulogu savezničke saradnje. Po njegovim rečima, Morski štit 2026. je „demonstracija solidarnosti, poverenja i zajedničke odgovornosti država, privrženih zaštiti slobode plovidbe i podršci stabilnosti u strateški važnom regionu“.

Tako su, izgleda, mislili i rukovodioci zemalja Persijskog zaliva, u kojima su bile razmeštene brojne američke vojne baze, smatrajući da su tako pod pouzdanom zaštitom američkog hegemona i njegovih saveznika. Na kraju je značajan broj američkih vojnih baza na Bliskom istoku razrušen, a ozbiljno je stradala od iranskih raketa i dronova i lokalna naftna i gasna infrastruktura. Naivno je smatrati da će u slučaju oružanog konflikta u Evropi biti drugačije.

Bez obzira na to, zapadni eksperti ne isključuju mogućnost da posle poraza (kapitulacije) Ukrajine, upravo ovde, praktično u centru kontinenta, NATO isprovocira sledeću zonu sudara sa Rusijom. Manevri Morski štit 2026. samo potvrđuju ove prognoze.