Američka agencija Associated Press (AP) prenosi da zvaničnici pokušavaju da reše razlike i postignu trgovinski sporazum kojim se izbegavaju razorne tarife, ali da su oko jednog pitanja strane i dalje daleko od dogovora: zahtev SAD da Kina prestane da kupuje naftu od Irana i Rusije.

Piše: Andrej Sokolov

„Kina će uvek obezbeđivati svoju energetsku bezbednost tako da to odgovara našim nacionalnim interesima“, saopštilo je kinesko Ministranstvo spoljnih poslova posle dvodnevnih trgovinskih pregovora u Stokholmu, komentarišući pretnju SAD da će uvesti carine od 100%.

Prisila i pritisak necìe ni do čega dovesti. Kina će čvrsto štititi svoj suverenitet, bezbednost i interese razvoja, objasnili su u pomenutom ministarstvu. Kako piše AP, takva reakcija Pekinga ističe njegovo poverenje u čvrst pristup prema Trampovoj administraciji, posebno kada se radi o trgovini povezanoj sa ekonomijom i spoljnom politikom.

Nastavak kupovine nafte od Rusije omogućava Si Đinpingu da sačuva „stratešku solidarnost“ s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i značajno smanjuje troškove kineske ekonomije, primetio je u komentaru za AP Deni Rasel iz Instituta za politička istraživanja Azije.

„Peking, jednostavno, ne može da dozvoli sebi da odustane od iranske i ruske nafte“, smatra ovaj ekspert. „To je suviše važan strateški izvor energije.“

Prema izveštaju Administracije za energetske informacije SAD za 2024. godinu, oko 80-90% iranske nafte koja se izvozi ide u Kinu. Kineska ekonomija ima koristi od više od milion barela dnevno od uvoza iranske nafte.

Kina je takođe važan klijent Rusije, odmah iza Indije, po obimu kupovine ruske nafte koja se isporučuje morskim putem. Tako je u aprilu uvoz ruske nafte u Kinu porastao za 20% u poređenju s prethodnim mesecom, premašivši 1,3 miliona barela dnevno.

Istovremeno, najveći kupac ruske nafte, Indija, takođe nastavlja da je kupuje od Rusije, bez obzira na pretnje predsednika SAD Donalda Trampa. To smatraju eksperti koje je anketirao Global Times, kineske državne novine.

„Indijska kupovina ruske nafte uslovljena je određenim ekonomskim razlozima i neće biti obustavljena pod pritiskom SAD“, rekao je ovim novinama direktor istraživačkog odeljenja nacionalnog strateškog instituta pri Univerzitetu Ćinghua, Ćen Fen. Po njegovim rečima, Indija je zemlja koja ima deficit nafte, a prednost ruske nafte je njen visok kvalitet, kao i povoljna cena, što omogućava Indiji da osigura svoje naftne rezerve i svoj ekonomski razvoj.

Ovaj ekspert smatra da ako SAD nastave da vrše jednostrani pritisak na Indiju, to može da izazove Nju Delhi da preispita svoju spoljnu politiku, gurajući zemlju ka daljem povratku politici balansiranja među velikim državama.

Kao što je poznato, Tramp je ranije izjavio da će uvesti carine od 100% na robru iz RF, kao i da će uvesti sekundarne sankcije protiv zemalja koje kupuju rusku naftu, ako u roku od 50 dana ne bude postignut sporazum o prekidu vatre između Rusije i Ukrajine. Kasnije je američki predsednik pooštrio svoju poziciju i dodao da daje deset dana da se postigne dogovor o prekidu vatre u Ukrajini, a „sat“ je već počeo da otkucava. Po njegovim rečima, u slučaju propasti pregovora, on ima nameru da uvede uvozne carine, mada nije siguran da li će to imati ikakvog efekta na Rusiju.

Indija kupuje više od 80% potrebne nafte na međunarodnim tržištima. Ranije je Times of India, pozivajući se na podatke kompanije za istraživanje tržišta robe Kepler, objavio da u 2025. godini Rusija ostaje najveći isporučilac nafte u Indiju; u proseku, veličina isporuka u periodu januar-jun bila je 1,67 miliona barela dnevno, što je malo više nego u istom periodu prošle godine (1,66 miliona barela dnevno).

Nedavno su indijske novine Mint, pozivajući se na svoje izvore, objavile da indijske državne kompanije za preradu nafte nastavljaju da kupuju naftu od Rusije i pregovaraju o novim isporukama, bez obzira na sankcije EU i pritisak Donalda Trampa.

Indijske kompanije kao što su Indian Oil Corp (IOC), Bharat Petroleum Corp Ltd (BPCL) i Hindustan Petroleum Corp Ltd (HPCL), pišu ove novine, pregovaraju o zaključenju spot poslova s ruskim distributerima. Po rečima izvora ovih novina, u poslednje vreme već su kupljene dve partije ruske nafte  s većim popustima nego obično.

„Nema odluke o usporavanju (isporuka nafte iz RF) ili prekidu isporuka, nema odluke o prekidu uvoza iz Rusije“, izjavili su sagovornici ovih novina. Trenutno se pregovara o isporukama za septembar, a do tada rafinerije vecì rade punim kapacitetom.

Izvori indijske novinske agencije ANI takođe su potvrdili ove podatke. Članci su se pojavili samo nekoliko sati nakon izjave američkog predsednika Trampa o prekidu kupovine. „Objašnjavajući Trampove izjave, izvori su rekli da na odluku indijskih rafinerija o isporukama utiču cena, vrsta nafte, rezerve, logistika i drugi ekonomski faktori“, piše agencija.

I u SAD moraju da priznaju Trampov fijasko. „Indija će kupovati rusku naftu bez obzira na Trampove pretnje, izjavili su zvaničnici“, piše Njujokr tajms. „Nedavno je predsednik Tramp izjavio da će kazniti Indiju, ako ne prestane da uvozi rusku naftu, ali nije precizirao kakva ta kazna može da bude.“

Indijski zvaničnici su odgovorili da nastavljaju da kupuju jeftinu naftu od Rusije, bez obzira na pretnju sankcijama od strane predsednika Trampa. To je još jedan preokret u razvoju događaja koji su, po mišljenju Nju Delhija, bili rešeni.

Ipak, samouvereni Tramp nastavlja da se ljuti i pravi se da je uvređen. „Koliko je meni poznato, Indija više neće kupovati naftu od Rusije“, rekao je novinarima. „Tako sam čuo. Ne znam da li je to istina ili ne. To je dobar korak. Vreme će pokazati.“

Ali nije video ništa dobro za sebe. Na pres-konferenciji u Nju Delhiju, kako je preneo Njujork tajms, Randir Džajsval, predstavnik ministarstva spoljnih poslova Indije, odbio je da direktno komentariše Trampovu pretnju. Ipak je izjavio da se politika prema Rusiji neće promeniti.

„Naši bilateralni odnosi s raznim zemljama vredni su sami po sebi i ne treba ih gledati kroz prizmu treće strane“, rekao je g. Džajsval. „Indija i Rusija imaju stabilno i tokom vremena provereno partnerstvo.“

Kako piše Volstrit žurnal, rezultat je to što je za samo nekoliko meseci predsednik Tramp od pohvala na račun Indije kao ključnog strateškog partnera došao do toga da ga neće biti briga ako ekonomija Indije propadne. Po rečima zvaničnika, Trampova administracija još uvek ceni američko-indijsku saradnju. Ali, odnosi između Vašingtona i Nju Delhija se stalno pogoršavaju… Trampovi komentari predstavljaju dramatičan pomak u odnosu na prve dane rada njegove administracije, kada su se zvaničnici, kako u Vašingtonu tako i u Nju Delhiju, nadali da će razviti onakve odnose između Trampa i Modija, kakvi su bili za vreme Trampovog prvog predsedničkog mandata. A Majk Volc je nazvao veze između dve zemlje „najvažnijim odnosima u 21. veku“.

Suočivši se sa Trampovim carinama od 25% i upozorenjima o dodatnim kaznama za trgovinu s Rusijom, Indija je takođe zaoštrila svoju poziciju. Premijer Narendra Modi bio je odlučno protiv Trampovih carinskih upozorenja, istovremeno podstičući ljude da kupuju lokalno proizvedenu robu. A Modijeva vlada je odbila da prestane sa kupovinom ruske nafte, konstatuje Volstriti žurnal.

Ni najveća zemlja Južna Amerike, Brazil, ne razmišlja o prekidu trgovine sa Rusijom. Kako prenosi kineska državna agencija Sinhua, Brazil se odlučno protivi ekonomskim sankcijama uvedenim zbog njenih trgovinskih odnosa s drugim zemljama, izjavio je savetnik predsednika.

„Mi smo protiv ekonomskih sankcija u bilo kom slučaju, osim onih koje je odobrio Savet bezbednosti UN“, rekao je specijalni savetnik brazilskog predsednika Selso Amorim, kao odgovor na zahtev SAD da prestanu sa uvozom nafte iz Rusije.

Američki zakonodavci, koji su se nedavno sreli sa brazilskim kongresmenima, pozvali su Brazil da smanji uvoz ruske nafte ili čak da prestane sa uvozom, u okviru pregovora o smanjenju carina na brazilski izvoz za 50%.

S. Amorim je, kako piše Sinhua, rekao da Brazil necìe prihvatiti uslove SAD u vezi sa svojom energetskom politikom za postizanje sporazuma o carinama i da je protiv korišćenja ekonomskog uticaja u geopolitičke svrhe.