Predsednik SAD Donald Tramp se nalazi u psihološkom očaju zbog situacije u Iranu, koja se ne razvija onako kako je očekivao. Takvo mišljenje je izneo poznati ekonomista, profesor na Kolumbija univerzitetu u Njujorku Džefri Saks, komentarišući poslednja dešavanja u Persijskom zalivu u intervjuu za portal Judging Freedom.

Piše: Andrej Sokolov

On je objasnio da je njegovo političko očajanje povezano s tim što se rat sa Iranom pokazao kao „nepromišljena avantura“, u koju je Tramp krenuo uprkos svim preporukama eksperata i specijalista. I ta avantura je bila neuspešna, umalo da nije gurnula svet u katastrofu. Psihološko očajanje povezano je sa tim što je propast avanture sa Iranom postala ozbiljan udarac na Trmpovu sujetu. Profesor je istakao da takve ljude kao što je Tramp, psiholozi nazivaju „malignim narcisima„.

„U prevodu sa profesionalnog jezika na obični, to znači da Tramp pati od manije veličine i njemu je svejedno ko su njegove žrtve, glavno je da ima kontrolu. A u situaciji sa Iranom nema kontrole. Zato Tramp daje sve očajnije i bizarnije izjave, čak i po njegovim standardima. To je politički neuspeh, nakon kojeg je mogucì mentalni slom“, konstatovao je profesor.

Slično mišljenje o Trampovom stanju izrekao je i drugi istaknuti američki naučnik, profesor Univerziteta u Čikagu Džon Mišmajer u intervju za Youtube kanal. „On maše rukama. On je u očajnoj situaciji i u suštini ništa ne može da uradi – sve više i više tone u blato. (…) Nervira se jer je sam kriv što se našao u toj situaciji“, rekao je on. Ovaj ekspert smatra da nedoslednost u izjavama američkog predsednika pokazuje svetskim liderima da se Vašington izgubio i da ne zna šta dalje da radi. Ipak, sudeći po retorici administracije, SAD ima nameru da dalje eskalira konflikt“, dodao je Mišmajeer.

Stanje predsednika SAD ozbiljno je zabrinulo i američke medije. „On gubi kontrolu„, tako je na portalu Daily Beast Trampa procenio američki psiholog Džon Gartner. On tvrdi da Tramp pokazuje znake frontotemporalne demencije ili, jednostavnije rečeno, staračke demencije.

„Trenutno bih opisao Donalda Trampa na sledeći način: on je besna ličnost, bez frontalnih režnjeva i bilo kakvih ograničavajućih faktora. Drugim rečima, on je pun mržnje. Ono što ljudi treba da znaju o malignim narcisima to je da oni uživaju u osecìaju svoje mocìi tako što nanose štetu, uništavaju i ponižavaju druge ljude i institucije, a u datom slučaju i države. On oseća sadističko zadovoljstvo od toga što plaši svet. (…) On je oduvek imao strašne praznične tvitove. Razlika je u tome što je, kao što se sada vidi, postao grublji i razdražljiviji i još vulgarniji u svojoj agresiji. Sada, umesto da jednostavno kaže „lažovi i gubitnici“, on koristi reč „j…..“. Takvo psovanje je sve samo ne predsedničko. On jednostavno pokazuje da je izgubio svu unutrašnju kontrolu i više liči na mentalno nekontrolisanog pacijenta. Samo što je reč o čoveku koji može da pritisne nuklearno dugme“, upozorio je Gartner. I dodao da „kada bi to bio običan Amerikanac, njegova porodica davno bi smestila Donalda u odgovarajuću ustanovu, pod poseban nadzor„.

Vodeći američki mediji odavno se brinu za psihičko stanje predsednika. „Neadekvatno ponašanje i Trampove radikalne izjave podstiču diskusiju o njegovom psihičkom zdravlju. Za sada predsednik preti da će uništiti Iran i napada papu, čak se i neki njegovi bivši saveznici i savetnici pitaju da nije postao neuravnotežen, nazivajući ga „ludim“ i „očigledno ludim““, napisao je 14. aprila na stranicama Njujork tajmsa vodeći kolumnista koji prati rad Bele kuće Piter Bejker.

„Bela kuća je“, napisao je Bejker, „odbacila slične ocene, sa obrazloženjem da Tramp još uvek „u stroju“ i da drži svoje protivnike „pod naponom“. Ipak, predsednikovi izlivi besa naterali su me da posumnjam u liderske sposobnosti Amerike u vreme rata. U istoriji zemlje bilo je predsednika čije sposobnosti su bile dovedene u pitanje, između ostalog i 80-godišnji Džozef R. Bajden, koji je primetno ostario pred očima javnosti. Ali nikada još u novijoj istoriji stabilnost predsednika nije podvrgavana tako javnoj i temeljnoj analizi – i nije imala toliko ozbiljnih posledica.

Demokrate, koje odavno dovode u pitanje Trampovo psihičko zdravlje, ponovo pozivaju da se primeni 25. amandman Ustava, da bi se sa vlasti uklonio predsednik koji zbog mentalnog poremećaja nije u stanju da razume svoje postupke ili njima upravlja.

Takvo mišljenje ne dele samo levičari, komičari koji nastupaju u večernjim tok-šou programima, ili stručnjaci iz oblasti psihičkog zdravlja, koji postavljaju dijagnoze na daljinu. Ono se može čuti i od generala u penziji, diplomata i stranih zvaničnika. I ono što je najporaznije, to može da se čuje i među desnicom, od bivših predsednikovih saveznika.“

Tako se bivša članica Predstavničkog doma Kongresa Mardžori Tejlor Grin, republikanka iz Džordžije, koja se nedavno posvađala sa Trampom, založila za primenu 25. amandmana Ustava SAD, koji predviđa mogućnost da predsednik odstupi sa dužnosti.

U intervjuu za CNN ona je rekla da pretnje da će uništiti iransku civilizacju „nije oštra retorika, već bezumlje“. Kendi Ovens, krajnje desna podkasterka, nazvala ga je „ludakom koji je žedan genocida“. Aleks Džons, teoretičar zavere i osnivač Infowars, rekao je da Tramp „nešto nepovezano mrmlja, i da izgleda da kod njega nije sve u redu sa mozgom“.

Pitanja o psihičkom zdravlju gospodina Trampa postavljaju ljudi koji su nekad radili s njim, a sada su postali njegovi kritičati. I pre posta o „civilizaciji“, Taj Kob, pravnik Bele kuće u vreme prvog Trampovog predsedničkog mandata, rekao je novinaru Džimu Akosti da je predsednik „očigledno lud čovek“, te da njegove nedavne ratne izjave na društvenim mrežama, objavljene usred noći, „pokazuju nivo njegovog bezumlja“. Stefani Grišam, bivši pres-sekretar Bele kuće (za vreme Trampovog mandata) napisala je nedavno na društvenim mrežama da „sa njim očigledno nešto nije u redu“. Tramp je odgovorio objavivši dugačak besni post, klevetajući svoje kritičare. „Oni imaju nešto zajedničko – nizak IQ. Oni su glupi ljudi i oni to znaju, i njihove porodice to znaju, i svi ostali takođe to znaju! Oni su ćaknuti, provokatori, spremni da kažu bilo ša zarad „besplatne“, „jeftine“ reklame“, rekao je, odbacujucìi kritike na svoj račun.

Ipak, nemir zbog psihičkog Trampovog stanja brine ne samo političare, već i obične Amerikance. Tako je anketa koju su u februaru sproveli Rojters/Ipsos pokazala da 61% Amerikanaca smatra da je sa starenjem Tramp postao ekscentričniji nego što je bio, a samo 45% smatra da je on „pri zdravoj pameti i sposoban da se izbori sa teškoćama“. Poređenja radi, 2023. tako je smatralo njih 54%. Gotovo polovina Amerikanaca (49%) smatra da je Tramp previše star da bude predsednik. U februaru 2024. to je smatralo 34% anketiranih.

Posebno aktivno poslednjih dana temu „neadekvatnosti predsednika“ jasno, proovišu protivnici njegove partije – demokrate. Tramp je „krajnje bolestan čovek“, izjavio je senator iz države Njujork Čak Šumer. On je „neuravnotežen“ i „nije pod kontrolom“ smatra kongresmen iz države Njujor Hakim Džefris.

Neki kažu i direktno da je „lud“, kao na primer kongresmen iz države Kalifornija Ted Liju. A član Predstavničkog doma iz države Merilend Džejmi Raskin se obratio lekaru Bele kuće s molbom da sprovede pretrage, primetivši „znake koji ukazuju na demenciju i smanjenje kognitivnih funkcija“, kao i „sve nekoherentnije, nestabilnije, grube, neadekvatne i preteće“ izlive besa šefa države.

Međutim, zaštitnici predsednika, to što kritičari nazivaju psihozom, zovu njegovom „strategijom“. „Tramp tačno zna šta radi“, napisala je na primer Liz Pik, kolumnistkinja izdanja Hill i autorka Fox News-a. „Tramp će nastaviti sa maksimalnim (a ponekad i skandaloznim) vojnim i diplomatskih pritiskom u svojoj kampanji za oslobađanje Bliskog istoka od gotovo 50-godišnje terorističke kampanje Irana“.

Kao odgovor na zahtev za pojašnjenjem, Dejvis Ingl, pres-sekretar Bele kuće je u imejlu napisao: „Odlučnost predsednika Trampa, njegova neverovatna energija i pristupačnost po kojima je poznat, u oštrom su kontrastu sa onim što smo videli u poslednje četiri godine.“

„Pitanje o psihičkom zdravlju gospodina Trampa“, piše Njujork tajms, „više puta je postavljano od trenutka kada je prvi put istakao svoju kandidaturu na predsedničkim izborima 2016. godine. Mnogi psihijatri i drugi stručnjaci iz oblasti psihičkog zdravlja rekli su svoje mišljenje, iako nisu bili u mogućnosti da ga procene. Džon Keli, koji je najduže od svih bio na mestu šefa administracije Bele kuće u vreme Trampovog prvog mandata, čak je kupio knjigu „Opasan slučaj Donalda Trampa“ koju je napisalo 27 stručnjaka, da bi razumeo svog šefa, i zaključio je da je on psihički bolestan.“

Mediji pišu da slučaj sa Trampom nije prvi u kome se sumnja u psihičko zdravlje predsednika. Politički protivnici Džona Adamsa, Endrjua Džeksona, oba Ruzvelta, s vremena na vreme su ih optuživali za neuračunljivost. Abraham Linkoln se borio sa depresijom, Vudro Vilson se nije oporavio posle moždanog udara. Lindon B. Džonson čas je bio pun energije, čas je padao u očajanje. Na kraju predsedničkog mandata Ronalda Regana mnogi su se pitali nije li se Alchajmerova bolest, o kojoj je počelo da se govori godinama kasnije, pojavila ranije.

Neki Trampovi saradnici upoređuju ga sa Ričardom Niksonom, koji se, prema nekim podacima, pridržavao tzv. „teorije ludaka“. On je poručio Henriju Kisindžeru, svom savetniku za nacionalnu bezbednost, koji je vodio mirovne pregovore sa Vijetnamom, da govori učesnicima pregovora da je predsednik nestabilan i nepredvidiv, kako bi to iskoristio kao polugu za pritisak i postigao povoljnije uslove. Ipak, neki Niksonovi savetnici su u privatnim razgovorima smatrali da to nije bilo pretvaranje. Tramp je zaista povremeno pokušavao da iskoristi svoju „reputaciju ludaka“ za svoje interese. „Neka misle da sam lud“, rekao je on Niki Hejli, ambasadorki u UN u vreme njegovog prvog mandata, imajući u vidu svoje protivnike. „Znate u čemu je tajna zaista dobrog tvita?“, pitao je jednom Vilijama Bara, tadašnjeg državnog tužioca. „U potrebnoj dozi ludila!“

Razgovor o psihičkoj adekvatnosti predsednika SAD dobili su posebno buran karakter nakon što se nedavno okomio na papru Lava XIV, koji je osudio avanturu Vašingtona u Iranu. Kao odgovor, papinog predstavnika su pozvali u Pentagon, gde su upozorili da papu može da stigne sudbina predsednika Venecuele Nikolasa Madura, koga su kidnapovali američki vojnici, aludirajucìi na priču o „Avinjonskom ropstvu“ pape koje je sproveo franuski kralj. Taj, za vernike uvredljivi demarš izazvao je negodovanje u celom svetu, između ostalog negodovalo je i nekoliko šefova država.

Ne manje negodovanje izazvao je i drugi čudan Trampov postupak, kada je on u vreme Uskrsa na društvenim mrežama postavio AI sliku na kojoj je predsednik SAD prikazan kao Isus, koji isceljuje bolesnog vojnika.

„U Jevanđelju po Marku je zapisano“, s tim u vezi je, sa negodovanjem, napisao britanski Gardijan, „kako je Isus lečio bolesne, hranio gladne, isterivao demone. Trampov zakon, koji je on predstavio kao „jedan veliki lepi zakon“, koji je stupio na snagu 2025. godine, smanjio je federalne troškove za program Medikejd za 900 milijardi dolara u narednih deset godina. Dečje bolnice upozoravaju da će ova smanjenja direktno štetiti najranjivijim pacijentima. Jedan od korisnika mreže X, Mendi Artur, izrazio je generalno raspoloženje: „Bože, verovatno smo pogrešili i slučajno izabrali antihrista. Pomozi nam.“