Srbija se nalazi na istorijskom raskršću. Ili će poći putem slobode i pravde, ili će dugoročno ostati zarobljena u lancima radikalske mafije, kriminala i civilizacijskog blata u koje je uveo diktator na vlasti. Moć Evropske unije je sve slabija, a nova vlada SSAD na čelu sa Trampom rešena je da promeni svet na bolje. U tom svetu ne bi trebalo da bude mesta za diktatore, lažove i kriminalce na vlasti. Vučićeva propaganda uverila je dobaar deo javnosti u Srbiji da će Tramp da „reši stvari“, te da će stotine hiljada ljudi na ulicama rasterati čim dobije nalog iz Ovalnog kabineta. To je verovatno poslednja mega-prevara zadnjeg tiranina u Evropi. Trampova admninistracija ima svoje planove za Balkan u kojima Vučić ne postoji. Sadašnji predsednik SAD nije zaboravio čoveka koji je nosio milione dolara kao donaciju njegovim proivnicimas iz klana Klinton.

Nikola Vlahović

Sada već davne 1999. godine, američki milijarder Donald Tramp je privukao pažnju svetske javnosti a posebno javnosti u Srbiji, samo par meseci nakon bombardovanja tadašnje SRJ. Već tada je oštro kritikovao NATO savez zbog bombardovanja SR Jugoslavije kada je gostovao u emisiji Larija Kinga na TV mreži CNN pa je tom prilikom rekao: „Bombardovanje je donelo rasulo, haos i teror na Kosovu. Ne znam da li oni to smatraju uspehom, jer ga ja ne smatram uspehom!“

Skoro četvrt veka kasnije, Donald Tramp je po drugi put izabran za predsednika SAD, a dve različite Srbije, ona manja ali agresivna, naklonjena režimu srpskog diktatora Aleksandra Vučića i ona velika, masovna, željna da se oslobodi diktature, čekaju „šta će reći Amerika“. Država-imperija od čije moći još uvek zavise životi dobrog dela sveta. Srpski diktator veruje da će mu Tramp produžiti vlast, ali sve što je do sada poznato iz relacija Donalda Trampa sa ovim balkanskim satrapom, ne govori da je tako…

U noći između 2. i 3. februara 2025. godine po američkom vremenu, u Vašingtonu, na sastanku dvojice republikanskih kongesmena sa nekoliko vrhunskih softver inženjera zaposlenih u takozvanoj Silicijumskoj dolini, svi iz Srbije poreklom, dogovoren je njihov sastanak u skorije vreme sa članovima kabineta predsednika SAD Donalda Trampa, a pre svega sa  Ilonom Maskom.

Razlog za ovaj sastanak je bio više nego jasan: pokrenute su demonstracije protiv Aleksandra Vučića i njegove diktature koje su organizovali građani Srbije širom Amerike, njeni iseljenici koji žive u SAD, sa ciljem da nova vlada ove velike zemlje suoči dikaktora u Beogradu sa posledicama daljeg nasilja nad milionima građana ove stare balkanske države.

Uključio se u ove još uvek neformalne pregovre i jedan važan deo srpske intelektualne elite koja se nalazi u vrhu američke naučne zajednice, kao podrška studentima i svojim kolega u naučnoj zakjednici Srbije, a protiv dalje tiranije Aleksandra Vučića.

Upućeno je dan kasnije i pismo kabinetu Donalda Trampa koje su poslali predstavnici srpskih studenata u SAD, sa istim ciljem, da vlada SAD razmotri posledice kršenja svih ljudskih prava i suspendovanja svih institucija u Srbiji pod diktaturom Aleksandra Vučića.

Hoće li se ova mala „grudva snega“ pretvoriti u lavinu, zavisiće isključivo od politike Donalda Trampa na Balkanu. Jer, bez obzira na plebiscitarnu podršku građana Srbije i američkih Srba Trampovom izbornom štabu, kad je najviše trebalo, jedan čovek nikako ne bi trebao da se raduje dolasku njegove administracije na Balkan.

Aleksandar Vučić je već primio prvi težak udarac iz SAD, gašenjem svih aktivnosti USAID u Srbiji (i na globalnom nivou). Naime, kako je javnosti delimično poznato, USAID je doslovno bio neodvojivi „partner“ Vučićeve dikakture tokom godina vladavine Demokratske strane u SAD. Jedna od najvećih investicija USAID bila je navodna reforma pravosuđa u Srbiji, čije posledice su bile katastrofalne, jer se ta „reforma“ pretvorila u potpuno potčinjavanje pravosudnih institucija jednom čoveku_Aleksandru Vučiću.

Uprkos tome što je primio taj prvi udarac, još pre nego što je Tramp izašao sa navodnim „predlogom za Balkan“ (koga još niko nije video niti se zna kakav će biti), odlazeći srpski diktator je izašao pred građane Srbije oavkvom informacijom: „Donald Tramp sprema 200 akata koje će već prvog ili drugog dana po dolasku na vlast usaglašene da donese. Kad on to donese, ruši se ceo sistem lažnog liberalnog sveta koji je postojao, u kom su postojale njihove sluge koje su podobne i dobre, a ovi svi drugi su zli i loši„.

Drugo i najvažnije ulaganje USAID u Srbiji je bilo u održavanje troškova Vlade Srbije na vrlo širokom frontu, što je bila otvorena „ponuda“ Aleksandru Vučiću od strane američkih tajnih službi da taj novac koristi za svoje kampanje, za svoje ulične vojske, za svoje sulude hirove, za kupovinu skoro svih medija, za progon onih koji traže slobobodu a protiv su njegove diktature…Sve je to plaćao USAID odrežavajući njegovu mafijašku zajednicu. Ovu fantomsku finansijsku korporaciju nije mogao ni smeo da kontroliše nijedan američki ambasador u Srbiji. Delovala je „autonomno“ ili otvoreno pod patronatom CIA.

Takođe, Aleksandar Vučić je izgleda ozbiljno ušao u kriminal sa nekim članovina Demokratske stranke u SAD, pokušajem posredničke korupcije, a istraga o tome je već vođena. Takođe, ne treba zabioraviti da je jedan od „komova“ koji su doveli tog monstruma na vlast u Srbiji bio Rudolf, Rudi Đulijani, bivši advokat Donalda Trampa, sa kojim je Tramp došao u sukob nakon što je apelacioni sud u Vašingtonu suspendovao je Đulijanija, iz advokatske prakse kad su objavljeni transkripti razgovora sa agentima iz Ministarstva pravde Sjedninjenih Država dokazali da je lagao u vezi sa predsedničkim izborima 2020. godine.

Tramp je tada odbio  da pruži podršku Đulijanu i njegovom pravnom fondu, jer je saznao da Đulijani radi „za obe strane“ te da bi takav potez mogao da naudi njegovoj političkoj karijeri. Tako je ovaj njegov bivši advokat morao da razmotri opciju sporazuma o priznanju krivice

Vučić se, po običaju, opet „zaleteo“ u prazan prostor „aplaudirajući“ Trampu, pre nego što je Tramp doneo odluku šta će raditi na Balkanu. Gore pomenuti spisak Trampovih akata ticao se fundamentalnih načela njegovog mandata, ali ne i pitanja Balkana, Srbije ili drugih regiona.

Prema onome što je Tramp radio u ranijem mandatu, sve su prilike da njegov novi dolazak na čelo SAD ne samo što neće pomoči Vučiću, nego je vrlo verovatno da će mu ubrzati pad sa vlasti. Nije Tramp zaboravio Vučićevo „poklonjenje“ i milione koje je dao kao donaciju klanu porodice Klinton, niti prljave poslove u zemljama Arapskog zaliva koje mu je otvorio upravo Rudi Đulijani. A, pamti se i Vučićeva izjava iz 2016. godine kad je rekao da je Đulijani, njegov veliki prijatelj i da će imati važnu funkciju u američkoj administraciji, te da je snažno podržao projekat „Beograd na vodi„.

Javnosti u Srbiji nije poznato da su Trampova porodica i on lično, znantno ranije imala ideju da na prostoru dunavskog priobalja grade nešto nalik „Beogradu na vodi“, te je tom prilikom i tim povodom jedan domaći „demokratski tajkun“ bio na vezi sa dva člana američkog senata iz redova Republikanaca.

Donaldu Trampu, predsedniku SAD u drugom mandatu, odlično je poznata Vučićeva nestabilna ličnost, sklonost izdaji, korupciji, pljački, lažima…Iz tog razloga mu je još u prvom mandatu dao onu čuvenu „magareću klupu“ u Ovalnom kabinetu gde je pred njim kao đak morao da potpiše sve što mu je traženo. Između ostalog, da će „sarađivati sa Republikom Kosovo“ i prihvatiti činjenicu da je istog dana na istom mestu Trampu udovoljen zahtev samoproglašene države Kosovo, da prizna državu Izrael, što su Albanci bez protivljenja i uradili.

Dakle, ako neko misli da će Donald Tramp povući priznanje Kosova, pogrešio je. Ali, da će stati iza svih građanskih i ljudskih prava prava kosovsko metohijskih Srba, tu nema nikakve dileme. Uostalom, Trampov plan je da otvori velike kapitalne investicije na Balkanu, ako ne (za sad) u Gazi, na Bliskom istoku, kako je javno predložio.

Propao je srpskom diktatoru još jedan plan: da od Evropske unije „uzme“ još nekoliko milijardi evra, mahom bespovratnih sredstava.

Naime, na dan 16. oktobra prošle 2024. godine, najavljena je prvi transfer novca iz Brisela za Srbiju, iz fonda takozvanog  Evropskog plana rasta. Za Srbiju je određen iznos od oko 112 miliona evra, a ukupna predviđena suma iznosi 1,58 milijarda evra. Reč je bila o novcu u grantovima i zajmovima koji bi Srbija mogla da dobije, ali je ona uslovljena sprovođenjem reformi, oslobađanjem institucija, slobodom medija, slobodnom tržišnom konkurencijom, strogima poštovanjem ljudskih prava…A, Vučićev režim od toga nije ispunio ništa, niti će.

U pomenuti Evropski plan rasta, koji do 2027. godine ukupno predviđa šest milijardi evra poklona i kredita, uključena je i Bosna i Hercegovina, ali ni ona nema kapacitet da povuče deo planiranih sredstava zbog kriminala i korpupcije.

I dok Evropska unija nudi Vučiću šargarepu, od Trampove Amerike bi mogao da dobije štap ili nešto što se u srpskom jeziku zove drukčije i nešto je kraće.

Glavni istraživač Centra za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu Timoti Les, uglavnom uvek odlično obavešten, nedavno je objasnio da će administracija novog-starog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa zauzeti pozitivniji stav prema Srbiji, ali da će tražiti od Srbije da reši pitanje  Kosova i Metohije (šta god da se tu podrazumeva), ali i da će tražiti udaljavanje Srbije od Kine i Rusije.

„Znamo da je predsednik Tramp zainteresovan za rešavanje statusa Kosova kako bi sprečio Kinu i Rusiju da steknu uticaj u Srbiji i kako bi omogućio američkim trupama na Kosovu da se vrate kucìi da bi zabeležio uspeh u spoljnoj politici. U tom pogledu, imenovanje Ričarda Grenela od strane predsednika Trampa za izaslanika za specijalne misije signal je da su SAD spremne da ponovo preuzmu odgovornost“, komentarisao je Timoti Les. Ali, nije komentarisao što je Grenel otvoreno stao na stranu srpskog diktatora, predstavljajući ga kao „legitimnog“ kome o glavi radi nekakva „obojena revolucija“, mada je u pitanju nenasilni i spontani  masovni bunt studenata i građana u Srbiji zbog pljačke, kriminala, mafije i nasilja pod komandom Vučića

Uprkos tome što bi prema istraživanjima više od 65% srpskih birača izabralo ponovo Trampa da imaju pravo glasa u SAD, i što je Srbija plebiscitarno podržala njegov izbor, detaljan plan novog-starog američkog predsednika za Srbiju još ne postoji.

Postoji realna mogućnost (to tvrde u nekoliko diplomatskih službi zapadnoevropskih zemalja), da će  Trampova administracija da odustane od Ohridskog sporazuma koji nije njena kreacija, a koji je ionako je „mrtvo slovo na papiru“ – preterano propisan, neprivlačan za obe strane i bez ikakvih sredstava za sprovođenje. Takođe postoje brojni anglo američki analitičari koji misle da će se nova politika SAD fokusirati na centralno pitanje: šta je srpskoj vladi potrebno od Kosova?

Time će se (izgleda tako) ideja o podeli ponovo staviti na sto, uz pitanje statusa Srba na jugu Kosova i Albanaca u Preševskoj dolini.

To bi opet otvorilo mogućnost novih sukoba i američke intervencije na nekoj novoj liniji razgraničenja.

Pitanja oko dokumenata, nacionalnih simbola, imovine Srpske pravoslavne crkve i tako dalje, bicìe tretirana kao sporedna u odnosu na ova fundamentalnija pitanja. Ali, ukoliko bilo koja vlada na Kosovu odbije da sarađuje, sigurno je da će Trampova administracija to kažnjavati sankcijama, trgovinskim tarifama, povlačenjem pomocìi i ulaganja i pristanak na poteze koji bi Srbiji omogućili da ostvari svoje pravo na severu (gde je prilično kasno i za to jer je poslednji egzodus Srba usled pogubne Vučićeve politike, faktički „ispraznio“ dobar deo prostora tih nekoliko opština od lokalnog stanovništva. Nasuprot tome, ako Kosovo sarađuje, SAD cìe ga ekonomski nagraditi za to. A, kako, nije teško pogoditi: investicijama američkih kompanija za američke potrebe.

Početkom marta ove 2025. godine, prema staroj ideji „Otvorenog Balkana“ koju je zagovarala i ranija Trampova administracija, svi građani Albanije (prema sporazumu koji je Vučić potpisao sa albanskim primijerom Ramom), mogu da se ravnopravno zapošljavaju na teritoriji Srbije, dobijaju dokumenta, otvaraju firme, stiču državljansta i slično. Praktično sve osim biračkog prava dobijaju već početkom ovog proleća.

Posledice će brzo osetiti čitava Srbija, ne bude li suspendovana ova suluda ideja, jer novac, onaj veliki novac koji će na ovaj način ulaziti u Srbiju, poseduju samo kriminalni gangovi u Albaniji i njihovi „poslovni ljudi“ na terenu.

Može li Donald Tramp da krupnim kapitalom „pomiri“ ovaj deo Balkana ili će ga idejama transnacionalnih investicija gurnuti u nove sukobe? Nema sumnje da je dilema otvorena. Istovremeno, Tramp sasvim sigurno povlači američke trupe iz Bosne i Hercegovine i sa Kosova, a kako izvori MT iz Njujorka govore, spreman je plan o gašenju dve velike američke vojne baze, „Bondstil“ kod Uroševca na Kosovu i baza „Mek Gavern“ u Tuzli. U pitanju je oko 400 milijardi evra potrošenih iz budžeta SAD od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma do danas.

Takođe, Tramp je odlučio da i tu potrošnju zaustavi. Vojska SAD ima svoje baze u Makedoniji (Krivolak) i gigantsku bazu na Jadranu, u Albaniji, pod imenom „Porto Romano“ koja se još gradi i koja će biti veličine jednog srednjeameričkog grada. Iz Trampovog kabineta smatraju da je sve preko toga gubljenje novca i vremena.

Ni Vučićeva saradnja sa NATO paktom više neće funkcionisati. Niti će njegov „biznis“ sa režimom u Kijevu da funkcioniše. Neće biti više pranja novca od šverca oružja u Ukrajinu i na druga ratišta širom sveta. Neće biti ni Vučića ako toga ne bude.

Uzalud je srpski diktator priredio doček bivšem guverneru države Ilinois, Rodu Blagojeviću (koji je svojim rođacima u Šumadiji godinama iz SAD slao po dva dolara kao ciničnu poruku iz njima poznatih razloga).

Tramp jeste oslobodio Blagojevića iz zatvora, pa ga je „delegirao“ kod Aleksandra Vučića. Čim je stupio na tlo Srbije, dočekao ga je najprljaviji propagandista Vučićeve džamahirije, vlasnik smeća po imenu „Informar“, Dragan J. Vučićević.

Blagojević je, bez sumnje čovek koji bi pomogao Srbiji svojim uticajem da nije trajno kompromitovan. Njegove nebulozne priče o uspesima Vučlićeve vlade niko za ozbiljno ne shvata. Ipak, jedno je sigurno: Milorad Rod Blagojević bio je kažnjen u Americi preko mere, a Tramp ga je nije amnestirao za neke ranije zasluga nego zbog principijelnog stava da je kažnjen prekomerno.

A, šta je svojevremeno pisao „Vašington post“ o ovom čoveku, Srbinu iz Čikaga, vredno je pročitati upravo zbog događaja koji u Srbiji slede u narednim mesecima…Jer, očekuje se da Tramp odluči hoće li zadržati svoju staru politiku biznisa pre politike. U to bi se Blagojević uklopio sigurno.

Naslov teksta je glasio: „Republikanci u Kongresu upućuju hitnu molbu predsedniku Donaldu Trampu: Ne dozvolite da se Rod Blagojević oslobodi“

U tekstu se dalje kaže:

„Bivši demokratski guverner, koji služi 14-godišnju kaznu koja proizilazi iz optužbi za korupciju, podnosi zahtev za pomilovanje nakon što je Tramp rekao novinarima da razmišlja o ublažavanju.

Ali javno i privatno, republikanci iz Ilinoisa kažu da bi to bila velika greška – i šalju pogrešnu poruku političarima koji zloupotrebljavaju svoje javne funkcije za ličnu korist.

-Neću govoriti o njegovom razmišljanju, ali mislim da bi pomilovanje Blagojevića bilo glupo- rekao je predstavnik Ilinoisa Adam Kinzinger.

Više republikanaca u delegaciji reklo je da su svoju zabrinutost preneli direktno Beloj kući kako bi upozorili Trampa na posledice pokazivanja popustljivosti prema Blagojeviću, upozoravajući da bi to dovelo do velike pobune s obzirom na to da je guvernerov korupcijski skandal ostavio državu godinama.

-Naglasio bih administraciji najoštrije da bi pomilovanje ili ublažavanje kazne Rodu Blagojeviću bila greška, rekao je republikanac Darin LaHood, republikanac koji predstavlja područje oko glavnog grada Ilinoisa Springfielda, gde je Blagojević bio guverner šest godina. To bi poslalo apsolutno pogrešnu poruku da je ponašanje koje je učestvovao Rod Blagojević nekako prihvatljivo ili oprostivo.

Blagojević je uhapšen 2008. godine zbog angažovanja u šemi plaćanja za igru koja je uključivala napor da se proda imenovanje za mesto u Senatu koje je ispraznio Barak Obama kada je postao predsednik. Federalni tužioci, koji su imali snimke Blagojevića kako razgovara o uslugama u zamenu za imenovanje, takođe su izneli ono što su rekli da je široka korupcijska šema u kojoj je guverner nastojao da dodeli političke milostinje u zamenu za novac za kampanju. Osuđen je po 17 optužbi i osuđen na 14 godina zatvora 2011. godine.

U januaru 2009. godine, državni Senat pod kontrolom demokrata glasao je 59-0 za uklanjanje Blagojevića samo nekoliko nedelja nakon što ga je državni dom velikom većinom opozvao, sa samo jednim poslanikom koji je glasao za podršku tadašnjem guverneru. U još jednom osuđujućem ukoru, državni senat je glasao, ponovo 59-0, da zabrani Blagojeviću da ikada ponovo obavlja funkciju u Ilinoisu.

Ako bi Tramp sada pomogao Blagojeviću, republikanci kažu da bi to ponovo otvorilo stare rane.

„Dozvolite mi da vam kažem da razgovori koji se odvijaju oko Springfielda su da verovatno nije bilo dovoljno optužbi za iznošenje“, rekao je Rep. Rodnei Davis, republikanac čiji okrug obuhvata i područje Springfielda. „Tako da mislim da se to ne uzima u obzir.“

Dejvis je dodao: „Dobio sam pozive od ljudi koji su bili pogođeni odlukama koje je donela Blagojevićeva administracija, nepravedno otpušteni, izgubili posao, morali su da podnesu tužbe. Oni su lično finansijski pogođeni, a njihovi životi su poremećeni. … Mnogo bih radije video da neki drugi ljudi mogu da budu pomilovani, a ne neko ovakav.“

Nejasno je tačno zašto Tramp razmišlja o tome da pokaže popustljivost prema Blagojeviću, koji je upoznao Trampa dok se pojavio u „The Celebriti Apprentice“ u četiri epizode 2010. godine pre njegovog suđenja. Blagojevićev tužilac bio je američki tužilac Patrik Fizgerald, sada član pravnog tima otpuštenog direktora FBI-a Džejmsa Komija, koga Tramp često napada.

Tramp nije dao mnogo razloga za takvo svoje razmišljanje.

„Ozbiljno razmišljam o tome – ne o pomilovanju – ali ozbiljno razmišljam o ograničavanju Blagojevića„, rekao je Tramp, dodajući da je „u određenoj meri“ Blagojević „grubo i nepravedno tretiran“. On je dodao da razmišlja o pomilovanju hiljada drugih.

Sekretar za štampu Bele kuće Sara Sanders rekla je da će Tramp „bazirati“ svoju odluku na „onome što misli da je ispravna odluka“.

Poslednjih nekoliko dana, članovi Blagojevićeve porodice, uključujući i njegovu suprugu Patti, izlazili su u eter kako bi apelovali na Trampa za popustljivost, tvrdeći da je presuda nepravedna.

„Znate da su bili ohrabreni“, rekla je Peti Blagojević na Foks Njuzu, pokušavajući da se direktno obrati Trampovoj zabrinutosti zbog istrage specijalnog savetnika Roberta Milera. „Srušili su guvernera, a sada imaju svoje znamenitosti mnogo više.“

Čini se da se jedan od vodećih demokrata u Senatu slaže da je 14-godišnja kazna prestroga za Blagojevića…

-Četrnaest godina je, znate, nasilna krivična dela i izdaja, rekao je za CNN većinski bič u Senatu Dik Durbin.

Pritisnut dalje koliko vremena je trebalo da bude osuđen, Durbin nije bio precizan.

-Pitate me, a ja vam kažem da sam mislio da je to preterana kazna, rekao je on.

Ali republikanci kažu da bi bilo šta da se oprosti Blagojeviću potkopalo volju pravosudnog sistema i birača u Ilinoisu.

Bio je loš guverner koji je prekršio zakon, rekao je Kinzinger…“

Nakon svega što se događa oko nje i u njoj, Srbija ima jedno jedino rešenje: da ustane, sruši diktatora i krene u izgradnju novog, slobodnog društva. Tu slobodu joj niko sa strane neće ponuditi. Niti će je braniti ako opet bude ugrožena.