Oštar zaokret u američkoj retorici prema Rusiji dao je povoda za glasine o tome da se zapadne kompanije, koje su otišle od nas nakon početka specijalne vojne operacije, spremaju da se vrate na naše tržiše.

Piše: Ivan Poletajev

Časopis Ekonomist tvrdi da „neki evropski zvaničnici pohlepno gledaju na ruski gas“. Analitičari Glodman Saksa, koji nikada nisu pokazivali simpatije prema našoj zemlji, izjavili su da će završetak ukrajinskog konflikta dovesti do rasta BDP-a EU za 0,5% zbog jeftinih energenata iz Rusije.

Njujork tajms je objavio intervju sa generalnim direktorom Ruskog fonda za direktne investicije Kirilom Dmitrijevim koji je učestvovao u pregovorima s američkom delegacijom u Rijadu, u kojem je izjavio da će „američke naftne kompanije u budućem periodu želeti da se vrate u Rusku Federaciju kako bi imale pristup njenim prirodnim resursima“. Svoju prognozu je zasnovao na tome što je ranije njihov biznis u Rusiji bio „veoma uspešan“, pa i sada razboriti Amerikanci necìe želeti da odustanu od mogucìnosti koje bi se mogle otvoriti otopljavanjem odnosa između dve zemlje.

Volstrit žurnal tvrdi da je „tržište Rusije do konflikta bilo značajan izvor prihoda za mnoge brendove i njegovo potpuno ignorisanje ima finansijske posledice“. Na naše tržište, prema nekim podacima, već je spremno da se vrati 350 brendova koji su otišli iz Rusije 2022. godine. Ali da li to znači da će, čim se kapija otvori, na prostor ruskog tržišta doći svi oni koji su donedavno polivali našu zemlju blatom?

Zapadne kompanije su, naravno, svesne toga da se za vreme njihovog odsustva situacija na ruskom tržištu značajno promenila. Upražnjenje niše zauzeli su domaći i kineski brendovi, koje neće biti jednostavno istisnuti. Uz to, masovnom povratku kompanija treba da prethodi ublažavanje zapadnih sankcija, koje komplikuju međunarodna plaćanja i trgovinu. Za to je potrebno vreme. Tako da će s povratkom morati malo da se sačeka.

Međutim, bez obzira na ograničenja, inostrani biznis je u svakom slučaju već danas odlučio da se oglasi. Kako pišu nemačke novine Berliner cajtung, otopljavanje odnosa između Rusije i SAD, kao i nada koja se pojavila u vezi sa skorašnjim skidanjem sankcija, napravili su uzbuđenje oko ruskih akcija.

Zapadni investitori pokušavaju da što je pre moguće investiraju u hartije od vrednosti ruskih kompanija, a takođe i u akcije međunarodnih brendova koji nastavljaju da rade s Rusijom u očekivanju da se naše tržište uskoro otvori i vrednost akcija brzo počne da raste.

Investitore nije uplašilo čak ni to što je predsednik SAD Donlad Tramp produžio za godinu dana antiruske sankcije, koje su uvedene 2014. godine, posle krimskog referenduma.

Investicione kompanije, piše Blumberg, otkupljuju sve što ima i najmanju vezu sa našom zemljom. Ovo govori o tome koliko snažno u svetu očekuju stabilizaciju trgovinskih odnosa između SAD i Rusije.

Mnogima koji su se ustalili na ruskom tržištu tokom nekoliko decenija slobodne trgovine, zaista je veliko iskušenje da se vrate u našu zemlju. Otkako je Moskva ušla s vojskom u Ukrajinu, Rusiju je napustilo više od hiljadu zapadnih kompanija. Neke nisu otišle svojom voljom, već zbog troškova i smetnji u vezi sa sankcijama i problemima s plaćanjem. Bilo je i onih koji su želeli da ugode vladama svojih zemalja i, osudivši borbena dejstva, zalupili su vrata, ali su potom shvatili da su napravili grešku.

Nije bilo nikakve katastrofe u ekonomiji zbog odlaska stranaca. Automobili koncerna koji su se povukli iz Rusije i dalje stižu, ali je izbor je postao mnogo raznovrsniji, a cene znatno povećane. Ali bogate, kojima je i namenjen uvoz stranih luksuznih automobila, visoka cena uopšte ne brine: za zadovoljstva i komfor oni će uvek naći novac.

Posle odlaska svetskih atuo-proizvođača iz Rusije, tržište automobila je ponovo izgrađeno. Sada su najprodavaniji automobili kod nas postali kineski Haval, Chery, Geely, Changan. Umesto Lexus-a tu je raskošni Exeed. Tako da neće biti lako ugurati svoje modele na tržište automobila, na kome je puno domacìih i stranih automobila za svaki ukus i boju.

Kako pišu analitičari koji prate auto-tržište, Toyota, VAG, Hyundai, Kia, Renault, Nissan, Mitsubishi, nakon povlačenja iz Rusije trpe ogromne gubitke i sigurno će se vratiti u našu zemlju. Prvi su to objavili japanski proizvođači.

Poslovni svet toliko se umorio od rata, da traži bilo kakav povod da obnovi trgovinske odnose s Rusijom. Pozivajući se na nekoliko izvora, u biznis sredini se priča da se upravo razmatra pitanje povratka u Rusiju kompanija kao što su VISA, MasterCard, McDonald’s, Coca-Cola, PepsiCo i Apple.

Povratak platnih sistema VISA i MasterCard označiće da iz Rusije ponovo mogu da se vrše međunarodna plaćanja i tada će u zemlju da nagrnu i sve ostale strane kompanije. Takođe, postoji velika verovatnoća da će s povratkom američkih platnih sistema biti otključan i domaći sistem „Mir“.

Mnoge zapadne kompanije su u dokumenta o svom odlasku unele tačku shodno kojoj će im u slučaju povratka u Rusiju biti odobren tretman najpovlašcìenijih. Strani biznis ne žuri da prodaje svoje nekretnine u našoj zemlji (a to su milioni kvadratnih metara poslovnog prostora).

Prema podacima istraživanja Bečkog instituta za međunarodna ekonomska istraživanja (WIIW), većina stranih brendova ipak je ostala u našoj zemlji, vešto prikrivajući svoje poslovanje. Tako da, kako tvrde bečki istraživači, od februara 2022. rusko tržište je u potpunosti napustilo samo 9,5% inostranih kompanija. Pritom, oko 32% je ograničilo svoje aktivnosti, a više od 58% nastavilo je rad po pređašnjem režimu.

Predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin smatra da je u Rusiji ostalo više (gotovo 76%) stranih kompanija, i one su donele ispravnu odluku, jer imaju „sve mogućnosti da se razvijaju“. Sasvim je moguće da one uskoro dovedu i svoju „braću po biznisu“.

Nije slučajno naše Ministarstvo finansija, upravo u trenutku kada je pripreman susret Putina i Trampa, predložilo da se pojednostavi registracija stranih kompanija „u cilju širenja mogućnosti ekonomske saradnje i privlačenja investicija„. Za to će onima koji žele da rade kod nas biti potrebno samo da otvore račun u jednoj od domaćih banaka, a dalje će se sve dešavati bez njihovog učešća. Banka će poreskom organu poslati elektronsku prijavu sa pojačanim kvalifikovanim potpisom ovlašcìenog lica. A Federalna poreska služba će u roku od pet dana registrovati stranu organizaciju tako što cìe o tome obavestiti banku i poslati elektronski sertifikat.

Nedavno je objavljeno da je Ministarstvo industrije i trgovine RF počelo sa izradom propisa koji utvrđuju uslove povrataka stranih kompanija na rusko tržište. O konceptu buducìeg dokumenta se još uvek samo razgovara, ali u svakom slučaju, uslovi za povratak svakog pojedinačnog brenda bicìe razmatrani na individualnoj osnovi.

Istovremeno, pitanje o ukidanju carina na robu iz država koje se nalaze na listi „neprijateljskih“, direktno će zavisiti od ukidanja sankcija ruskim izvoznicima. Ali već danas, kako smatraju deputati Državne dume (frakcija „Pravedna Rusija“), mere zaštite za uvoz iz inostranstva su nedovoljne i treba ih pojačati.

Sa svoje strane, spremni smo da prihvatimo ili vratimo na tržište one za koje smo prvenstveno zainteresovani.

Prema podacima Fakulteta za menadžment Univerziteta Jejl, među kompanijama koje su otišle, najviše (32%) je brendova iz SAD. Pritom, kako su ocenili u Ruskom fondu za direktne investicije, odluka američki proizvođača da prestanu sa radom na ruskom tržištu rezultirala je njihovim gubicima u ukupnom iznosu oko 300 milijardi dolara. 

Moguće je da će neke kompanije zahtevati kompenzaciju za svoje gubitke, i treba biti spreman za to.

Ali pre nego što učinimo bilo kakve ustupke, ne smemo zaboraviti da naši prihodi sada ne zavise od stranih brendova, već od razvoja domaće proizvodnje. Tako da pre svega treba da podržimo svoje proizvođače i ne treba da žurimo da povlasticama namamimo predstavnike stranih kompanija. Upravo o takvom, izbalansiranom pristupu prema stranom biznisu, govori i šef države.

Vladimir Putin je poručio da se obezbedi prednost domaćim proizvođačima na fonu povratka strane konkurencije, da se ne bi „izgubio potencijal koji su stvorili oni koji nisu dobronamerni prema nama, koji su uvodili sankcije protiv nas“.

To jest, prema rečima predsednika Putina, „potrebno je to učiniti suptilno, pažljivo, ali je to neophodno uraditi“. Na Forumu tehnologija budućnosti Putin je podsetio da su 2014. godine zapadne sankcije doprinele rastu domaće poljoprivrede, dok su „spoljašnje restrikcije poslednjih nekoliko godina odigrale važnu stimulativnu ulogu za industriju zemlje“. Kao rezultat toga, danas se lokalni proizvođači sve više okrecìu ruskim naučnicima, a ispostavlja se da su domaća rešenja često efikasnija od sličnih inostranih.

Rusija ne očekuje raširenih ruku povratak stranih kompanija koje su otišle s našeg tržišta. U svakom slučaju, ne treba „trčati pred rudu„. Kako je rekao potpredsednik vlade Denis Manturov, razmatranje pitanja o povratku zapadnih kompanija postaće moguće odmah posle ukidanja sankcija, a Rusija će razmatrati svaki slučaj pojedinačno i „naći ćemo rešenje s onima s kojima nam je od koristi da sarađujemo“.

Dok je Zapad uvodio pakete sankcija jedan za drugim, u Rusiji su značajno evoluirali programi podrške proizvođačima i sistem preferencija u državnim nabavkama. Rezultat toga je da se danas, u sektorima koji su od najvećeg značaja za tehnološki suverenitet Rusije, apsolutni prioritet daje domaćim preduzećima i kompanijama iz zemalja Evroazijskog ekonomskog saveza (koji čine Jermenija, Belorusija, Kazahstan i Krigizija).

Za zajedničke projekte sa stranicima, objasnio je Denis Manturov, stvoreni su uslovi koji se tiču lokalizacije, transfera tehnologije i kontrole projekata od strane ruskih učesnika. Od tih principa nećemo odustati, i to je ta realnost koju će strane kompanije morati da imaju u vidu.

Rusko tržište i dalje privlači strance, zato što je jedno od najvećih na svetu, s visokim potrošačkim kapacitetom. Na to je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov skrenuo pažnju novinarima na pres-konferenciji na kraju susreta ministara spoljnih poslova G20 u Južnoafričkoj Republici.

On je rekao da zapadne kompanije ne treba „odvraćati od ruskog tržišta“, već ih treba „pustiti samo u one industrijske grane koje neće predstavljati rizik za našu ekonomiju u slučaju da odjednom opet neko ustane na pogrešnu nogu“.

Za razliku od devedesetih, mi danas nismo u tom poniženom stanju, kada su mogli da nam diktiraju bilo kakve uslove. Donedavno smo ozbiljno zavisili od SAD, EU, Japana i drugih zemalja. Ali tokom godina hibridnog rata, uključujući i nezakonite sankcije, prema oceni Lavrova, učinili smo mnogo da damo snažan podsticaj razvoju sopstvene industrije. „Ovo novo stanje omogućilo je da shvatimo koliko je korisno za našu ekonomiju da ovlada sopstvenim tehnologijama, koje su u mnogim slučajevima vecì superiorne u odnosu na svoje zapadne analoge“, rekao je ministar.

Na državnom nivou, Rusija nikada nije odbijala saradnju sa stranim kompanjama. Kvalitetna strana roba, kao i usluge, uvek će biti traženi kod nas, ali uslovi na našem tržištu su se promenili, na štetu onih koji su ga napustili.

Tako da kompanije koje odluče da se vrate rizikuju da se suoče sa velikom konkurencijom, kako od strane ruskih proizvođača, tako i od strane dobavljača iz prijateljskih zemalja. Ovo iskustvo je, kako smatra potpredsednik Asocijacije izvoznika i uvoznika Artur Leer, postalo ozbiljna lekcija za njih, i ubuduće će oni biti mnogo oprezniji prilikom donošenja odluka. Povratak stranih brendova, po mišljenju ovog eksperta, neće predstavljati pretnju za uspehe koje je Rusija ostvarila u oblasti zamene uvoza. Tokom nekoliko godina, ne samo da je došlo do restrukturiranja mehanizama državne regulacije u našoj zemlji, već su se promenile i preferencije potrošača. Domaća roba osvaja tržište umerenim cenama i dobrim kvalitetom. Uz to, proces povratka stranih kompanija biće pažljivo praćen, niko im neće dozvoliti da vladaju našim tržištem.

Rad stranih firmi treba da donosi korist ruskoj privredi i da ne ugrožava interese domaćih proizvođača. U tom smislu, njihov povratak neće oslabiti tržište, naprotiv ojačaće ga, stvarajući dodatne podsticaje za razvoj.

Za one koji su vređali Rusiju i Ruse, koji su davali novac Oružanim snagama Ukrajine ili kupovali oružje protivniku, ne treba da bude mesta na našem tržištu. Za povratak drugih, koji su pobegli zbog kukavičluka i koji se nisu ponašali agresivno, treba stvoriti složenije uslove. Zašto ne bi bili nametnuti dodatni porezi na njihovo poslovanje, i zašto u sporazume o saradnji ne bi bile uključene obaveze, na primer, za obnavljanje novih teritorija i socijalnu pomocì regionima? U svakom slučaju, povratak stranih brendova mora biti praćen ozbiljnim zakonskim i finansijskim obavezama prema dražvi i potrošačima.

U stranim investicijama, kao takvim, nema ničeg lošeg za našu zemlju. Kako tvrde u Ministarstvu za ekonomski razvoj, svaka milijarda dolara direktnih investicija stvara 15-20 hiljada radnih mesta u Rusiji. Osim toga, jačanje unutrašnje konkurencije između stranih privrednika takođe će nam biti od koristi.

„Odbegle“ kompanije treba da podležu posebnim zahtevima. Nema potrebe da se za njih stvaraju režimi najpovlašćenijih. Poželjno je privucìi ih u zajednička preduzeća, uz pun transfer tehnologije i lokalizaciju proizvodnje, plus obavezna ulaganja u infrastrukturu. Kontrolni paket akcija treba da ostane u rukama ruskih suvlasnika.

Mogli bismo tim povodom da usvojimo iskustvo Ujedinjenih Arapskih Emirata, gde je teško ući na domacìe tržište, ali gde ima dosta onih koji žele da nađu svoje mesto na njemu.