O pobedi ruske valute među prvima je pisla agencija Blumberg, pozivajući se na podatke uglednih ekonomista. Prema njihovim proračunima, od početka godine ruska rublja je u vanberzanskom trgovanju ojačala za 38% prema dolaru, postavši najprofitabilnija valuta na svetu, zahvaljujući slabljenju američkog dolara na fonu carinskog rata Donalda Trampa, koji podriva finansijska tržišta.

Piše: Ivan Poletajev

Oštar rast ruske rublje analitičari objašnjavaju time što se, za razliku od mnogih drugih valuta zemalja u razvoju, „ona ne suočava s pritskom zbog odliva kapitala, izazvanog povlačenjem globalnih investitora iz rizičnijih aktiva“. Zapadni analitičari takođe obraćaju pažnju na to što vlada RF štiti svoju privredu od uticaja snižavanja cena nafte na račun prodaje valute iz Fonda nacionalnog blagostanja (FNB). I, generalno, uprkos mračnim prognozama nekih ekonomista, „u ovom trenutku nema jasnih razloga za slabljenje rublje“. Štaviše, kako tvrde eksperti agencije Blumberg, „faktori koji podržavaju rublju verovatno će ostati aktuelni i u budućnosti“.

O tome da rublja jača, bez obzira na jačanje sankcionog pritiska na rusku privredu, govore i podaci Banke Rusije. Realni efektivni kurs rublje (koji uzima u obzir inflaciju i valute osnovnih trgovinskih partnera RF) u martu se povećao za 7,1% u poređenju sa prethodnim mesecom, a od januara do marta porastao je za 19,2% na godišnjem nivou.

Jačanje rublje iznenadilo je rusku vladu koja je u budžetu za 2025. godinu predvidela kurs od 96,5 rublji za dolar, dok je istovremeno kurs dolara (16. aprila) bio 82,3 rublje.

Ruska rublja pokazuje impresivan rast, prevazilazeći najpouzdanije aktive, potvrđuje The Telegraph. Glavni razlozi za to su „stroga monetarna politika Moskve i slabljenje dolara“, koji su „stvorili jedinstvenu finansijsku situaciju koja je primorala svetske investitore da preispitaju svoje stavove“.

Ispostavilo se da rekordno visoka ključna kamatna stopa Centralne banke od 21% podržava rusku rublju, dok se istovremeno Moskva bori s inflacijom. Prema podacima Blumberga, od početka ove godine rublja je ojačala za 38% u odnosu na dolar, posle oštrog pada poverenja u američku valutu. Profitabilnost rublje je znatno nadmašila švedsku krunu i švajcarski franak, koji su porasli za 13 i 11 procentnih poena.

Na veliko iznenađenje naših protivnika, ruska valuta prestigla je čak i zlato (njegova cena je porasla samo za 23% od početka ove godine), koje se smatra najpouzdanijom zaštitom za sve svetske investitore u turbulentnim vremenima.

Jačanje rublje, kako pišu zapadni mediji, povezano je s tim što se dolar našao pod pritiskom zbog trgovinske politike predsednika SAD Donalda Trampa, koja je potkopala poverenje investitora, dok istovremeno „Banka Rusije preduzima mere za suzbijanje inflacije i podržavanje ratne ekonomije Vladimira Putina“.

Rublju je još više ojačalo to što je „Kremlj pooštrio valutnu kontrolu, zabranivši stranim kompanijama da iznose svoju imovinu iz Rusije i obavezujucìi ih da sredstva drže na posebnim računima“.

Sada investitori moraju da priznaju da je „za razliku od većine valuta privreda u razvoju, rublja otporna na odliv kapitala, bez obzira na odlazak stranih investitora“. Ispostavilo se da je kontrola kretanja kapitala u velikoj meri zaštitila Rusiju. A što se tiče SAD, po prognozi generalnog direktora američkog transnacionalnog finansijskog konglomerata JPMorgan Džejmija Dajmona, recesija ostaje „najverovatniji ishod“ za američku ekonomiju. I Lari Fink, vlasnik najveće američke međunarodne investicione kompanije BlackRock, takođe priznaje da je američka ekonomija oslabila toliko da može početi da opada. Ne predviđaju slučajno trejderi (trgovinski partneri) slabljenje dolara do kraja ove godine. Pritom, jaz između broja opcija za prodaju i kupovinu aktiva u odnosu na dolar, prema prognozama Blumberga, „biće svedena na najniži nivo od marta 2020. godine“.

Bez obzira na Trampova nastojanja da kazni evropsku ekonomiju, jedna od najvećih banaka na Volstritu, Morgan Stenli, predskazala je da će evro još više ojačati u odnosu na dolar (od januara je porastao za 9%).

Mnogi američki biznismeni bili su zapanjeni porastom prinosa na trezorske obveznice SAD uz, istovremeno, oštar pad kursa dolara. Emanuel Makonga, analitičar Barklija, nazvao je to lošim koktelom, koji podseća na budžetsku kriizu u Velikoj Britaniji 2022. godine. Međutim, prinosi na obveznice su brzo pali nakon što je Donald Tramp suspendovao tzv. uzvratne tarife.

Ulje na vatru je dolio intervju Dženet Jelen na TV CNBC, koja je, nakon dolaska Trampove administracije, otišla s mesta ministra finansija SAD. Ona je rekla da, s gledišta investitora, porast prinosa tradicionalno „sigurnih“ trezorskih obveznica uopšte nije dobra stvar za Ameriku. To znači da „investitori počinju da izbegavaju dolarska sredstva, što dovodi u pitanje pouzdanost temelja svetskog finansijskog sistema, odnosno trezorskih obveznica SAD“.

Pritom je Jelenova rekla da ne smatra ono što se dešava uništenjem finansijskog sistema i iscrpljivanjem likvidnosti na tržištima. I nazvala je pad dolara samo gubitkom poverenja u ekonomsku politiku SAD.

Trampovi saradnici s Volstrita požurili su da smire narod posle intervjua tvrdoglave ekspertkinje za finansije iz vremena Bajdena, pokušavajući da umanje trenutne poteškoće dolara. „Kada se situacija stabilizuje, a trgovinski disbalansi i strukturne promene postanu prošlost, SAD će sačuvati liderstvo u svetskoj ekonomiji, a dolar – status rezervne valute“, izjavila je Džejn Frejzer, izvršna direktorka Citigroup. Ali to nije pružilo nikakvu pozitivnu podršku kursu nacionalne valute.

Jačanje ruske rublje poklopilo se s objavljivanjem dokumenta američke neprofitne organizacije RAND Corporation, koja sarađuje sa državnim organima SAD po pitanjima nacionalne bezbednosti.

Odeljak tajnog teksta koji opisuje ekonomski i ideološki uticaj na Rusiju, govori o tome da izjava Baraka Obame o raskomadanoj ruskoj ekonomiji, nikako nije samo govorna figura. On je bio ubeđen u svoje reči, zato što je imao poseban plan delovanja koji su demokrate pratile nekoliko godina. Za SAD je bilo izuzetno važno da štetno deluju na rusku ekonomiju, o čemu svedoči veliki broj najrazličitijih varijanti koje bi mogle da protresu naš ekonomski sektor. Deo od njih, koje je preporučio američki istraživački centar, već je realizovan.

Pod brojem jedan nalazi se tačka plana za širenje proizvodnje energenata u SAD. Saradnici centra pišu da je Rusija jedan od glavnih svetskih izvoznika energenata, zato SAD imaju obavezu da istisnu konkurenta sa liderske pozicije, povećavanjem svoje proizvodnje. Slična strategija se razrađivala i za ruski nuklearni izvoz. Ipak, za šest godina nisu uspeli u potpunosti da zamene naše resurse. Tako da rušiteljski udarac na ruski energetski sektor za sada ostaje samo san Zapada.

Zato su drugi metod uticaja na Rusiju, Amerikanci uz pomoć svojih satelita izvršili prema planu i to 100%. „Uvođenje strožih trgovinskih i finansijskih sankcija, takođe će, verovatno, dovesti do pogoršanja stanja ruske ekonomije, posebno ako te sankcije budu sveobuhvatne i višestrane“, tvrdi se u dokumentu sa kojeg skinuta oznaka tajnosti.

Pod tačkom tri je „izazivanje odliva mozgova“. Analitičari RAND korporacije pišu o potrebi da se privuče obrazovana omladina. Odliv mozgova, kako oni smatraju, „veoma će naškoditi Rusiji, a sve negativne posledice neće moći da se eliminišu dugo vremena“. Za odliv obrazovanih građana odgovorna je CIA, koja stalno proizvodi propagandne video-snimke s pozivom da napuste svoju zemlju i presele se u SAD na rad, gde će imati dobru platu i udobno mesto za stanovanje.

Pristup RAND-a se ni danas, pod Trampom, nije promenio. Ova organizacija ponovo predstavlja američkoj vlasti tabelu efikasnosti akcija usmerenih prema Rusiji. Ponovo je među najbolje metode svrstano povećanje proizvodnje energenata SAD i jačanje svih sankcija. Upravo takav pristup, po tvrdnji stratega iz RAND-a, treba da nanese razornu štetu ruskoj ekonomiji.

Osim ekonomske konfrontacije, savetnici ne isključuju ni rad s unutrašnjom publikom, da bi razrušili Rusiju iznutra, ideološki delujući na stanovništvo. Prema mišljenju američkih eksperata, za to je potrebno ubediti rusko stanovništvo da država ne radi u njihovom interesu.

„Treba pokazati kako je vlast korumpirana. Sve to će na kraju dovesti do političke nestabilnost, tada Rusija neće više predstavljati ozbiljnu pretnju na međunarodnoj areni, već će morati da rešava svoje unutrašnje probleme“, piše u preporukama.

Israživači ove neprofitne organizacije savetuju da se „podstiču i raspaljuju bilo kakva narodna nezadovoljstva koja potencijalno mogu da prerastu u protestne pokrete“. Gušenje ovih protesta od strane države, prema njihovim rečima, dovešće do osude od strane slobodnog zapadnog sveta koji, prirodno, „ništa slično nikada nije radio i nije rasterivao protestante“. Drugim rečima, sami će da započnu proteste i sami će da ih osude. Takav metod Amerikanci smatraju najefikasnijim, zato što on prekrasno deluje da naruši imidž bilo koje zemlje. Masovno širenje laži treba da prati pritisak na našu zemlju od strane međunarodnih organizacija, npr. UN, predlaganjem rezolucija koje osuđuju delovanje Rusije ili bojkotovanjem događaja u kojima učestvuju predstavnici Ruske Federacije. Sve su to već testirani elementi hibridnog rata, gde informacija, finansije i remetilačke društvene tehnologije postaju oružje. Pritom, autori sličnih planova deluju sistematski, dugoročno i dosledno, pokušavajući da destabilizuju zemlju krijući se iza lepih reči o „slobodi“, „demokratiji“ i „nenasilnim promenama“. U stvari, pred nama je klasična šema spoljašnjeg mešanja, samo umotana u moderniji, navodno humani omotač. Kako je pokazala praksa, mnoge od tih metoda već su isprobane.

Po svemu sudeći, SAD ne teži naročito promeni sankcione politike prema Rusiji. Pitanje jačanja restrikcija već razmatraju Ministarstvo finansija SAD i Stejt department, rekao je Volstrit žurnalu bivši službenik Stejt departmenta Danijel Frid.

A ranije se na sajtu Federalnog registra zemlje pojavio dokument o produžetku paketa antiruskih sankcija na godinu dana, koji je uveo Džo Bajden. „Produženje vanrednog stanja“ navodno je vezano „sa štetnim spoljnopolitičkim delovanjem vlade Ruske Federacije“. Radi se o ukazu br. 14024 od 15. aprila 2021. godine, kojim se objavljuje uvođenje „režima sankcija protiv ruskih privatnih i pravnih lica“, koji navodno mogu da budu uključeni u „podrivanje sprovođenja slobodnih izbora u SAD i kod njihovih saveznika“, sajber-kriminal, kao i u „podsticanje i korišćenje transnacionalne korupcije za vršenje uticaja na strane vlade“.

Na pitanje o produženju antiruskih sankcija, pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov je mirno odgovorio da Rusija nema velika očekivanja od američke politike, da se „mi nalazimo na početku našeg puta koji vodi normalizaciji odnosa, praktično njihovoj ponovnoj izgranji“. I dodao je da je teško bilo razloga da se nešto drugo očekuje u američkoj poltici sankcija. Očekivanje trenutnih rezultata, u kontekstu obnavljanja odnosa Moskve i Vašingtona, po njegovim rečima, teško da bi bilo opravdano.

Još određeniji  bio je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u intervjuu objavljenom na sajtu ministarstva: „… Mi ne trčimo ni za kim, ne molimo da se ukinu sankcije.“ Nezakonite sankcije protiv Rusije, kako je rekao Lavrov, uništile su proces globalizacije svetske ekonomije. Odgovornost za to, prema njegovim rečima, ne snosi sadašnji predsednik SAD Donald Tramp, već njegov prethodnik Džo Bajden, za koga su sankcije bile glavni spoljnopolitički instrument.

Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta izjavljivao da sankcije nisu u stanju da potkopaju rusku ekonomiju. To potvrđuje i poverenje koje je konačno ukazano ruskoj valuti.

Kako piše britanski Gardijan, dve godine nakon početka specijalne vojne operacije, BDP Rusije pokazuje neverovatnu otpornost i, prema prognozama, rašće brže nego u većini zemalja sveta sa razvijenom ekonomijom.

Zapad se boji nove jake Rusije s tehnološkim suverenitetom, samostalnom ideologijom i ometaće naše planove.

Profesor američkog Hamilton koledža Alan Kafruni tvrdi da je Rusija dokazala da „sankcije nisu korisne kao vid obuzdavanja“. Sasim je očigledno da ove mere „nisu zaustavile Kremlj i nisu učinile da odustane od postavljenih ciljeva“. Tekući pristup sankcijama, kako tvrdi profesor, uopšte ne daje onaj rezultat na koji su računali. Po mišljenju mnogih, one su postale potpuno neefikasne.

Stručnjak za ekomske ratove iz Kraljevskog koledža u Londonu Ksenija Kirkhem, u ekskluzivnom intervjuu za MailOnline rekla je da je Evropa pucala sebi u nogu i podstakla Rusiju da „izmakne kontroli zapadnih mehanizama“, te da je zahvaljući tome „ova zemlja postala samodovoljnija“.

Zbog taktike obuzdavanja i zastrašivanja, Rusija je samo ojačala svoje pokušaje da oslabi premoć Zapada u međunarodnoj političkoj i ekonomskoj areni.

Faktor koji Zapad najviše uznemirava, smatra ova naučnica, jeste to što je on stavio neopravdano visok ulog na poštovanje sankcija. U dugoročnoj perspektivi, to će „potkopati upravo one mehanizme zahvaljujući kojima sankcije efikasno deluju“.