Emiratska agencija WAM objavila je da su krajem aprila Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte, objavili da izlaze iz organizacija OPEK i OPEK plus od 1. maja 2026. godine. Ova velika zemlja pozdravila se sa kartelom u kojem je bila od 1967. godine.

Piše: Ivan Poletajev

Šezdesetih godina je formiranje OPEK-a doživljavano kao kolektivna protivteža diktatu tzv. kartela „Sedam sestara“. Iza ovog nevinog imena krila se korporativna unija u koju su ulazili najveći privatni igrači, uglavnom američki (osim kompanija Shell i BP), a kasnije i transnacionalne kompanije koje su u tom trenutku faktički podelile svetsko tržište nafte između sebe. Dogovorivši se da deluju zajedno, oni su eliminisali svakoga ko je pokušao da se meša u njihov visokoprofitabilan posao, omogućavajući Vašingtonu da nameće svoju volju ne samo oružjem, već i putem nafte.

OPEK je izbacio poluge kontrole tržišta iz privatnih ruku, prenosecìi regulaciju cena na nivo država proizvođača nafte. Oni su izjednačavali svetske cene crnog zlata, oduzevši tako američkim oligarsima pravo da diktiraju svoje uslove na tržištu. Kartel je uspeo da kolektivno zaštiti sopstvene interese, da ne dopusti oštre skokove i primetne padove prihoda, što je išlo u korist svetskoj ekonomiji. Unija država koje trguju naftom stalno je rasla, kao protivteža SAD.

Godine 2016. formiran je i paralelni kartel OPEK plus u koji je ušlo 11 zemalja, uključujući Rusiju. Zajedno sa ovim zemljama, OPEK je kontrolisao oko 50% proizvodnje nafte u svetu (udeo Rusije je oko 11-12% svetske proizvodnje).

Ukrupnjivanje naftnog saveza je u velikoj meri bilo iznuđeno prekomernom ponudom na tržištu, kada pojedinačni učesnici nisu mogli da se dogovore oko cena crnog zlata i stoga su odlučili da je bolje da svoje probleme reše za zajedničkim stolom. OPEK je postao uticajna međunarodna organizacija. Na kraju 2025. godine oni su već kontrolisali 79,08% dokazanih rezervi nafte (1,24 milijarde barela).

Izlazak jedne od najuticajnijih naftnih zemalja iz OPEK-a bio je grom iz vedrog neba. Vlasti UAE nisu se konsultovale sa drugim zemljama prilikom donošenja svoje sudbonosne odluke, ali pritom su uveravali da njihova zemlja ostaje posvecìena tome da ostane odgovoran i pouzdan proizvođač usmeren na buducìnost globalnih energetskih tržišta.

U samoj organizaciji su rekli da je odluka Emirata bila neočekivana za njih, iako se u profesionalnoj zajednici odavno govorkalo o tome. Vlasti UAE su više puta iskazale nezadovoljstvo zbog nivoa proizvodnje. Zato su analitičari povezali taj korak sa željom UAE koji se u OPEK-u nalaze na trećem mestu po proizvodnji nafte, da na najpovoljniji način iskoriste sadašnji trenutak i oslobode se bilo kakvih obecìanja o izvozu crnog zlata kako bi po sopstvenom nahođenju povecìali svoj tržišni udeo i izvukli najvecìu korist od rasta cena.

Konflikt na Bliskom istoku samo je razotkrio probleme ove zemlje u sferi proizvodnje i „pomešao“ karte. Zbog blokiranog Ormuskog moreuza zemlje Persijskog zaliva, a među njima i UAE, bile su prinuđene da gotovo prepolove proizvodnju ovog važnog strateškog resursa, zato što su skladišta prepuna, a izvoz proizvedenih barela je nemoguć.

U februaru 2026. godine UAE je proizvodio 3,64 miliona barela nafte dnevno (što je malo više od 12% obima ukupne proizvodnje OPEK-a), ili oko 3,5% svetskog tržišta. Na prvi pogled to nije velika brojka, ali ako joj se dodaju i milioni drugih barela nafte u tankerima zaglavljenim u Ormuskom moreuzu,

čak i manje smanjenje proizvodnje i poremecìaje u snabdevanju tržište doživljava kao uznemirujucìe i dovodi do viših cena.

Izlazak Emirata iz svetskog naftnog kartela poslovna zajednica je mirno prihvatila, nije bilo mnogo glasnih izjava ni od samih članica OPEK-a i OPEK-a plus. Uostalom, izlazak UAE iz ovog saveza nije istorijska senzacija. Iz naftnog kartela su već izlazili Katar, Indonezija, Angola, Gabon i Ekvador. Istina, neki od njih su se potom i vratili.

Bilo je i drugih zemalja nezadovoljnih politikom organizacije, među njima i Rusiji blizak Kazahstan, koji je pod velikim pritiskom stranih investitora. S vremena na vreme nesuglasice su se rešavale kompromisima. Nedavno je, na primer, ova alijansa izašla u susret Rusiji i složila se sa privremenim povećanjem njene naftne proizvodnje. A nakon što je OPEK smanjio proizvodnju na dva miliona barela, uprkos molbama SAD, blok su počeli da optužuju za „saučesništvo“ sa Rusijom, protiv koje su na snazi sankcije EU, SAD i „Velike sedmorke“.

Eksperti nagađaju šta je zapravo uzrokovalo raskid Emirata sa OPEK-om. Moguće je da su čašu trpljenja prelile teškoće sa prevozom proizvedene nafte u uslovima blokade Ormuskog moreuza. Ali ove teškoće imaju i druge države – proizvođači nafte, koje nisu požurile da raskinu odnose sa ovim savezom.

Analitičari uživaju u svežim vestima o tome da su UAE zatražili od američkog ministarstva finansija podršku u vezi sa krizom u Persijskom zalivu. I američke vlasti su kao odgovor na to mogle da istaknu svoje uslove, među kojima je i izlazak i organizacija OPEK i OPEK plus.

Ovo je sasvim mogucìe, ako se u obzir uzme da je američki predsednik Donald Tramp više puta optuživao OPEK za manipulacije tržištem. A u Kongresu SAD su više puta isticali inicijativu da se zakonski kazni OPEK, odnosno predlagali su da se zemaljama-članicama ukine državni imunitet, da bi imali mogućnost da se sude sa njima po antimonoposlkom zakonodavstvu. Od 2000. godine Kongres je periodično podnosio tzv. Zakon protiv kartela (No Oil Producing and Exporting Cartels Act – NOPEC).

Izlazak UAE iz OPEK-a ide naruku SAD, „jer neće postojati jedinstvena organizacija“ sposobna da se suprotstavi Amerikancima. Vašington se kladi na to da kolektivni ugovori bez UAE neće delovati u ranijem formatu, zato će i uticaj alijanse na cene biti teži.

Nezadovoljstvo ovom organizacijom umnogome je poraslo tokom prvog predsedničkog mandata Donalda Trampa i svoj vrhunac je doživelo prošle godine.

Za to je bilo nekoliko razloga. Kartel je odbio da učestvuju u trgovinskom ratu SAD protiv Kine, blago povećavajući količinu trgovinskih transakcija u juanima. Dok je predsednik SAD bio Džo Bajden, OPEK nije ispunio nijednu molbu za regulisanje tržišta u interesu SAD. S Trampovim povratkom, kartel je nastavio da sprovodi autonomnu politiku, igrnorišući zahteve Vašingtona da povećaju proizvodnju i snize cene, što bi omogućilo da se uradi korekcija unutarameričkih cena goriva uoči izbora koji su važni za republikance.

Tramp uverava da je blizu cilja. Za devet nedelja blokade Ormuskog moreuza, proizvođači su izvezli 250 miliona barela američke nafte. SAD su postale glavni izvoznik nafte na svetu, pretekavši Saudijsku Arabiju. Još malo i Amerika će postati svetska benzinska pumpa.

Američke naftne kompanije ne mogu da prate izvoz, žure da ostvare profit, koristecìi pogodan trenutak kada kupci hitno traže zamenu za izgubljene količine nafte iz zemalja Persijskog zaliva. Oni bi mogli na svetsko tržište da izvezu još više energenata, da nema problema sa nedostatkom tankera i kapaciteta u lukama. Pritom, u samim SAD, ukupne rezerve nafte i goriva opadaju, a cene na benzinskim pumpama ubrzano rastu.

Izlazak UAE iz naftnog kartela eksperti ne ocenjuju samo kao simbolički udarac OPEK-u, već kao ozbiljan signal da je „unutar ove organizacije prioritet nacionalne proizvodne strategije postao jači od discipline sa kvotama“. U novim uslovima ni OPEK ni OPEK plus ne mogu da ponude tržištu ništa radikalno.

Zemlje Persijskog zaliva svoje mogućnosti za izvoz nafte alternativnim maršrutama već su iscrpele, a novi bareli odatle verovatno se necìe pojaviti na berzama. Tako da, kakvu god odluku donele zemlje OPEK-a plus, one neće više imati uticaj na tržište kao pre. A ako blokada Ormuskog moreuza od strane SAD i Irana potraje, pa i još mesec dana, svetske cene nafte, po prognozama analitičara, tokom cele 2026. godine držaće se na nivou od oko 100 dolara za barel i više. Sve to i navodi na razmišljanje da je izlazak Emirata iz OPEK-a i OPEK-a plus samo početak. Njihov primer mogu da slede i druge zemlje, što preti da dovede do kolapsa ove dve organizacije.

Bez obzira na očajnički korak Emirata, ruske vlasti su izrazile nadu da će se sačuvati dijalog sa UAE u energetici i istakli su spremnost da nastave saradnju sa zemljama OPEK-a i OPEK-a plus u pređašnjem fotmatu.

U kuloarima Kazahstanskog investicionog foruma u mestu Mineralne Vode, zamenik premijera Aleksandar Novak je rekao da svetska naftna industrija preživljava duboku krizu: značajne količine nafte ne stižu do tržišta, zbog čega tražnja značajno premašuje ponudu. Na situaciju utče i disbalans izazvan ozbiljnim logističkim teškoćama i situacijom na Bliskom istoku.

Na edukativnom maratonu „Znanje. Prvo“, ministar finansija Anton Siluanov je odluku UAE o izlasku iz naftne alijanse poveazo sa željom Abu Dabija da prodajte onoliko sirovine koliko može da proizvede. Ako primer Emirata budu sledile i druge zemlje, cena nafte može da padne, zato su Moskvi potrebne novčane rezerve za najmanje tri godine, da bi nivelisala rizike mogućeg naglog pada svetskih cena nafte i gasa. Za našu zemlju je to posebno važno, jer petina ruskog budžeta zavisi od prihoda od nafte i gasa.

Siluanov je govorio o potrebi pažljivog planiranja, jer u ovom trenutku prihodi od nafte i gasa predstavljaju oko petine budžeta: „Danas su cene nafte visoke, sutra mogu biti niske. Potrebno je uvek imati finansijsku rezervu, za slučaj da dobijamo manje prihoda od nafte i gasa.“

U ovom trenutku nama je pre svega važno da podržavamo svoje unutrašnje tržište, da obezbedimo dovoljne količine goriva tokom sezone setve i perioda tradicionalnog sezonskog povecìanja potražnje. Da se benzin i nafta ne bi u velikim količinama izvozili u inostranstvo, vlada je odlučila da ograniči izvoz 12 najvećih ruskih kompanija, kao što su Gasprom, Lukojl, Rosnjeft, Surgutnjeftgas, Tatnjeft i druge, sa rafinerijskim kapacitetima od 1 milion tona naftnih derivata godišnje. Oni su obavezni da održavaju maloprodajne cene na benzinskim stanicama na nivou inflacije.

Mere koje danas preduzima naša vlada, potrebne su i blagovremene, ali sve su privremene. A da bi se oslobodili zavisnosti od nafte i gasa, Rusija će morati da donese dugoročne odluke: da ubrzano ravija druge industrijske grane, koje tokom vremena mogu da postanu punopravna alternativa budžetskim prihodima od nafte i gasa.

„Imamo velike planove za tehnološki razvoj, velike planove za stvaranje sopstvene konkurencije u različitm industrijskim granama. Počevši od mikroelektronike do savremenih mašina, opreme, aviona. Imamo veliki sektor usluga koji će se razvijati. Pretpostavljamo da su turizam i usluge ono što nam je svima potrebno“, rekao je Siluanov.

Ministar nije precizirao da bi to zahtevalo promenu strukture ekonomije, koja je dugo bila orijentisana na izvoz resursa. To je svkako jasno. Da ne zaboravimo da cìemo morati da delujemo pod povecìanim pritiskom Zapada, povecìavajucìi odbrambene porudžbine uz istovremeno obezbeđivanje uravnoteženog rasta „zamrznute“ ekonomije. U svakom slučaju, vlada će morati da donese teške odluke, da napravi kompromis sa Centralnom bankom: moraće nešto da žrtvuje, da odustane od nekih projekata, kako se ne bi ubrzala inflacija.

Ako se dodatnim prihodima od nafte i gasa bude mudro upravljalo, ako se zainteresuju investitori, poveća produktivnost, onda ćemo uspeti da ostvarimo proklamovane ciljeve.