Svi naprednjački ministri unutrašnjih poslova i mnogi policijski službenici sarađivali su sa najopasnijim kriminalnim gangovima. Nebojša Stefanović je optužen za saradnju sa Darkom Šarićem, Aleksandar Vulin i Bratislav Gašić sa Predragom Koluvijom. Aleksandar Vučić je, preko Dijane Hrkalović, štitio Veljka Belivuka. U tu vrstu nezakonitih radnji uključeni su policajci Dejan Milenković, Milorad Šušnjić, Božidar Stolić, Danilo Stojanović, Milutin Radovanović i mnogi drugi. Nedavno uhapšeni policijski general Veselin Milić predstavlja simptom bolesti, kojom je Vučić zarazio MUP. Ipak, većina policajaca pošteno obavlja svoj posao. Oni će uskoro, čim dođe do promene vlasti, dobiti priliku da očiste MUP od naprednjačkih kadrova.

Predrag Popović

Pod svakim režimom postojali su uticajni policajci koji su sarađivali sa kriminalnim klanovima, ali samo je Aleksandar Vučić uspeo da celo Ministarstvo unutrašnjih poslova pretvori u servis naprednjačkog kartela. Obrisana je razlika između policajaca i kriminalaca. Štiteći političke i lukrativne interese zajedničkog šefa, združenim snagama učestvuju u torturi nad građanima, pljački javnih resursa, pa i u ubistvima i zatiranju tragova svojih nedela.

Monstruozan zločin u restoranu „27“, kao i sve što se potom dešavalo, vrlo detaljno opisuje spregu izvršne vlasti, policije, pravosuđa i kriminala. Glavni akter tog slučaja je policijski general Veselin Milić, načelnik beogradske policije, bivši Vučićev specijalni savetnik za bezbednost i borbu protiv organizovanog kriminala. Žrtva, Aleksandar Nešović Baja, pripadnik tzv. Kekinog klana, organizovao je batinaške eskadrone koji su, zajedno sa policijom, prebijali studente i pobunjene građane.

 Postoje snimci na kojima se vidi kako Nešović iz auta psuje i preti studentima koji su odavali počast žrtvama pod novosadskom nadstrešnicom. Za ubistvo Nešovića osumnjičen je Saša Vuković Boske, bivši policajac. Te noći, 12. maja, kad se dogodio stravičan zločin, u restoranu „27“ nalazili su se komandant Žandarmerije Radoslav Repac i Stanko Veljović, sin Milorada Veljovića, aktuelnog Vučićevog savetnika. Sutradan, na istim stolom, za kojim je ubijen Nešović, ručali su premijer Đuro Macut i predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević, verovatno s namerom da kontaminiraju mesto zločina pre nego što se izvrši uviđaj. Iako je ubistvo izvršeno pred više od 50 svedoka, policija i tužilaštvo su reagovali tek posle dva dana, kada je odbegli  Miloš Medenica objavio na društvenim mrežama informacije o tom slučaju. Prvo su uhapšena tri policajca, koji su obezbeđivali Milića, a 15 sati kasnije i on.

U normalnim državama, ovako stravičan zločin bi izazvao promene u svim delovima sistema, od izvršne vlasti i policije, do tužilaštva i sudstva. Međutim, u Srbiji pod naprednjačkom tiranijom promene nisu moguće.

Po Vučićevom nalogu, na mestu šefa beogradske policije Milića je nasledio Dejan Bojović, koji je poverenje vođe kartela stekao još pre osam godina, kad je predvodio montiranu hajku na inspektora Dejana Jovića. Direktor policije Dragan Vasiljević ni reč nije rekao o hapšenju Veselina Milića, ali nije štedeo optužbe na račun „blokadera koji su izazivali nerede na skupu na trgu Slavija 23. maja“.

U nasilju nad građanima tada su, kao i uvek, učestvovali pripadnici jedinica kojima su komandovali Repac, šef UKP-a Marko Kričak, načelnik Službe za borbu protiv terorizma Nenad Bogosavljevići njegov saradnik Predrag Jovanović, kao i ostali lojalisti u MUP-u.

I kad bi hteo, a ne pada mu na pamet, Vučić ne bi mogao da dekriminalizuje i pacifikuje policiju. Naprotiv, on ju je stvorio ovakvu, kakva mu je potrebna za sprovođenje nasilja nad građanima. Svi kadrovi koje je Vučić postavljao na najviša mesta u MUP-u ogrezli su u kriminal, uključujući i njegove ministre.

Nebojša Stefanović je optužen za saradnju sa klanom Darka Šarića. Policijska krivična prijava, podneta u maju 2022. godine, završila je u nekoj fioci u Tužilaštvu za organizovani kriminal.

 Aleksandar Vulin je stavljen na američku crnu listu pod optužbom da je povezan sa „terorističkim grupama i organizovanim kriminalom“. Još nema optužnice protiv Bratislava Gašića, ali i on će kad-tad morati da odgovara za zločine koji su se dogodili u vreme njegovog mandata, od ubistva Dalibora Dragijevića u policijskoj stanici u Boru, do masakra u Duboni i Malom Orašju. Gašić je, takođe, povezan sa narko-klanom Predraga Koluvije. Aktuelni ministar Ivica Dačić ima bogatu istoriju saradnje sa kriminalcima. Darku Šariću je nezakonito ustupio poslovni prostor u zgradi SPS-a, dokumentovane su njegove veze sa Šarićevim ortakom iz narko biznisa Rodoljubom Radulovićem, zvanim Miša Banana, a poznata je i njegova uloga u aferi „Kofer“.

Pod pritiskom stranih službi naprednjački kartel je trpeo ozbiljne gubitke. Razbijeno je nekoliko organizovanih kriminalnih grupa, a svaka je bila povezana direktno sa Vučićem i njegovim najbližim saradnicima. Nijedan sudski postupak još nije dobio epilog, ali otkriveni su dokazi Vučićeve direktne ili posredne sprege sa Šarićem, Belivukom i Miljkovićem, Koluvijom, Elezom…

U istoj krivičnoj prijavi, koja je podneta protiv Nebojše Stefanovića, za saradnju sa Šarićem osumnjičeni su Marko Parezanović, tadašni šef državne bezbednosti u BIA. Sa Šarićem su povezivani pripadnici UKP-a Danilo Stojanović i Milutin Radovanović, kao i inspektor SBPOK-a Duško Mirković.

Veljko Belivuk i Marko Miljković su – tokom suđenja za devet ubistava, otmice i prodaju narkotika – opisali sastanke sa Aleksandrom Vučićem i veze sa Aleksandrom Vulinom. Iz njihovih izjava, ali i prepiske preko Sky aplikacije, vidi se da su sarađivali i sa Nebojšom Stefanovićem i Dijanom Hrkalović. Belivuk i Miljković su bili optuženi i za ubistvo Vlastimira Miloševića. Oslobođeni su usled nedostatka dokaza. Tokom istrage, nestali su snimci sa sigurnosnih kamera i kontaminirani uzorci DNK. Zbog opstrukcije istrage i drugih krivičnih dela, optužena je tadašnja sekretarka UKP-a Dijana Hrkalović, a s njom i Dejan Milenković, tadašnji načelnik Službe za specijalne istražne metode. Milenković je priznao da mu je Hrkalović naredila da dokaze koje je policija prikupila ne prosleđuje u Više javno tužilaštvo, nego da ih preda njoj. Po liniji subordinacije, Milenković je naredio podređenom službeniku Nikoli Raičkoviću da izbriše sve tragove sa računara koji su ukazivali da je radio na tom predmetu. U tome je učestvovao i Andrej Miletić, ali i još 14 policajaca. Svi su pristali da izvršavaju naređenja, iako su znali da nisu zakonita. Niko nije optužen i sankcionisan, iako su doprineli da Belivuk i Miljković ostanu na slobodi i izvrše ostala ubistva za koja im se sada sudi.

Božidar Stolić, bivši inspektor Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, u septembru prošle godine osuđen je na četiri godine zatvora zgog toga što je Belivukovoj grupi odavao poverljive informacije iz istraga MUP-a i SBPOK-a. Na dve i po godine zatvora osuđen je Stolićev kolega Filip Golubović, koji je prenosio poruke Belivuku. U drugom sudskom postupku, takođe zbog saradnje sa Belivukovim klanom, policajac Nikola Vračević je priznao krivicu i nagodio se da bude osuđen na godinu dana kućnog zatvora i petogodišnju zabranu rada u MUP-u. Belivuku je poverljive podatke iz evidencija MUP-a prodavao i inspektor Aleksandar Purković iz Službe za prevenciju narkomanije i suzbijanje krijumčarenja narkotika. Prema dostupnim informacijama, sudski postupak protiv Purkovića još nije završen.

Kao u slučaju Belivuka, ista grupa policajaca učestvovala je i u prikrivanju tragova o vezama Hrkalovićke sa Darkom Elezom. Sakrili su i snimak razgovora advokata Dragoslava Ognjanovića i Dragoslava Miloradovića, u kome se pominjalo da se „Dijana Hrkalović sastaje sa Elezom“. U roku od mesec i po dana, ubijeni su i Ognjanović i Miloradović. Elez je uhapšen i izručen Bosni i Hercegovini, gde je odlužio deo zatvorske kazne za ubistvo. Pre dva meseca Elez je došao u Srbiju. U javnosti se pojavljuje uglavnom u restoranu „Salon 1905“ i u Vučićevom paravojnom kampu „Ćacilend“.

Osim Hrkalovićke i Milenkovića, za veze sa kriminalcima optužen je i Milorad Šušnjić, tadašnji šef novosadske policije. Prvostepenom presudom, Šušnjić je osuđen na četiri godine zatvora, Hrkalović na 16 meseci, a Milenković je oslobođen optužbi. Apelacioni sud je u decembru prošle godine ukinuo tu presudu i naložio da se postupak ponovi.

Predrag Koluvija je optužen za osnivanje organizovane kriminalne grupe koja se bavila proizvodnjom i prodajom narkotika. Njegovu plantažu marihuane, najveću u Evropi, posećivali su ministri Vulin i Nedimović, a Gašić je i sam priznao da su kontaktirali. Optužnicom protiv Koluvije obuhvaćeni su policajci Predrag Bojović iz Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala UKP-a, Zoran Baštovanović iz Odeljenja za borbu protiv korupcije i Milan Kendija iz Jedinice za obezbeđivanje određenih ličnosti i objekata. Okrivljeni su i pripadnici Bezbednosno informativne agencije Branislav Radosavljević i Aleksandar Tošić. Optužen je i Saša Vujisić, pripadnik Vojnoobaveštajne agencije, koji se nalazi u bekstvu.

Istraga je otkrila koji policajci su falsifikovali dokumente na osnovu kojih je Koluvija dobio značku MUP-a i VOA. Policajci su priznali da su učestvovali u nezakonitim radnjama, ali za to delo nije odgovarao niko osim Bojovića.

Nikada nigde, čak ni u Kolumbiji iz vremena Pabla Eskobara, nije postojala tako čvrsta sprega izvršne vlasti, policije, pravosuđa i kriminalnih klanova kao u Vučićevoj Srbiji. U 80 odsto teških krivičnih dela, koja su izvršena u Srbiji, učestvovali su pripadnici MUP-a. Svaki kriminalac u obezbeđenju ima policajce. Ta praksa je nastavljena i nakon hapšenja Veselina Milića. Pet dana posle ubistva u restoranu „27“, ranjen je Goran Samardžija, vlasnik restorana „Jerry“, i to u prisustvu njegovog telohranitelja, pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice.

Da bi odgovornost sa sebe prebacio na policajce, Vučić je nedavno najavio novi zakon, kojim će službenicima MUP-a biti zabranjeno da sarađuju sa „kontroverznim biznismenima“. Populistička poruka je besmislena, jer u Zakonu o policiji, član 168, već postoji odredba kojom je to definisano: „Zaposleni u MUP-u mogu obavljati poslove i delatnosti van radnog vremena, odnosno obavljati dodatni rad, uz odobrenje rukovodioca organizacione jedinice u kojoj je zaposleni raspoređen, pod uslovom da ti poslovi i delatnosti (…) mogu izazvati sukob interesa ili uticati na nepristrasnost u radu. Pri obavljanju dodatnog rada, zaposleni se ne mogu pozivati na status policijskih službenika, niti se mogu koristiti službenom legitimacijom, oružjem i drugim sredstvima Ministarstva. O svim saznanjima do kojih dođu prilikom vršenja dodatnog rada, a koja se odnose na izvršenje krivičnih dela, prekršaja ili drugih protivpravnih postupaka i ponašanja, zaposleni su dužni da odmah obaveste neposrednog rukovodioca i događaj prijave nadležnoj organizacionoj jedinici Ministarstva.“ Kad policajci ne bi svakodnevno kršili taj član Zakona o policiji, Vučićev kartel bi ostao bez usluga službenika MUP-a.

Ipak, koliko god da je Vučić kriminalizovao policiju, nema sumnje da većina policajaca ne želi da učesvuje u zločinima naprednjačkog kartela. To zna i Vučić, zato je na rukovodeća mesta postavio opskurne lojaliste, koji su pristali da ga slede na putu bez povratka, na putu prema zatvorskim ćelijama, gde je smešten i Veselin Milić. U jednom od retkih javnih istupa, o tome je govorio upravo on.

– Poštujući etiku i kodeks policijskih službenika, MUP ima 99% čestitih, odgovornih i poštenih policijskih službenika. Svi koji su saradnici bilo kakvih kriminalaca i organizovanih kriminalnih grupa biće sankcionisani u ovoj normalnoj, modernoj i zdravoj državi, koja zna šta je demokratija. Ali, isto tako, zna se da izdanicima nikada neće biti mesto među nama i da će proći mnogo teže. A kriminalcima poručujem da će proći isto kao i njihovi saradnici i informatori – rekao je Milić.

U njegovoj inverziji stvarnosti ipak ima istine. Zaista, kad Srbija postane normalna, moderna i zdrava država, kriminalci će biti teško sankcionisani, počev od njega, pa do njegovog šefa Vučića. U naprednjačkoj Srbiji, policija je najznačajniji deo organizovanog kriminala.

U oslobođenjenoj Srbiji, policija će se obračunati sa naprednjačkim kartelom. Uskoro, kad dođe do promene vlasti, pravosuđe će dobiti priliku da primeni zakone i, u fer i poštenim postupcima, sankcioniše Milića, Hrkalovićku, Milenkovića, Vasiljevića, Bojovića i sve ostale koji su kompromitovali sebe i službu, koju su stavili na raspolaganje kriminalnim klanovima.