Tužilaštvo u Milanu nije završilo istragu o „sarajevskom safariju“ u predviđenom roku, do kraja juna. Aleksandar Vučić, njegova mama Angelina, Mihael Mertens i Dragan J. Vučićević su to proglasili „pobedom istine“. Međutim, istina je da će se istraga nastaviti i to u saradnji sa Evrodžastom. Nastaviće se i primena „Vanrednih mera“, pravnog mehanizma koji Sjedinjene Američke Države koriste za uvođenje sankcija i zamrzavanje imovine pojedincima i grupama koje „ugrožavaju mir, stabilnost i demokratski napredak u regionu“. Osim moguće optužnice za safari i američkih sankcija, Vučić je uplašen rezultatima istraživanja u projektu WeBalkan, koji pokazuju dramatičan pad njegovog rejtinga. Vučić je odavno kriminalizovao svoju porodicu, a sada je maksimalno koristi u političke svrhe. Zato je kao predizbornu parolu nametnuo „Srbija, jedna porodica“. Na izborima će se uveriti da Srbija ne pripada jednoj, njegovog porodici, već i milionima njihovih žrtava. Mama može da plače koliko hoće, suzama neće zaustaviti pad SNS OKG sa vlasti.

Predrag Popović

Kad god mu prigusti, Aleksandar Vučić primeni manipulativnu strategiju, koju je Žarko Roje opisao još pre sedamdesetak godina u stihovima: „Bila mama Kukunka, bio tata Taranta, imali su maloga Juju. Jednom su se šetali kraj duboke rijeke Nil, gdje je bio velik’ krokodil. Iskočio krokodil iz duboke rijeke Nil, uhvatio maloga Juju. Plače mama Kukunka, plače tata Taranta“… 

I mama Angelina Kukunka plače nad sudbinom svog Aleksandra Jujua, na koga skaču domaći i strani krokodili. Među stotinama razloga za strah i očajanje, Angelina je ceo jun preplakala zbog najavljenog podizanja optužnice za „safari u Sarajevu“, koja će obuhvatiti i njenog starijeg sina. O njenim suzama detaljno su izveštavali propagandni bilteni naprednjačkog kartela, koji su prenosili njene emotivne ispovesti.

– Mnoge noći sam probdela otkako su se te besmislene optužbe pojavile. Noćima sam se molila Bogu da istina izađe na videlo. Meni kako je bilo, samo ja znam. Za svaku majku bi to bilo strašno. Ja sam to teško, baš teško proživela. Vidite, znam svog sina. Znam kakav je, znam koliko voli ljude i koliko se bori za mir i da niko ne strada. I onda tako nešto da se pojavi, takva izmišljotina. Ima li ičeg svetog onima koji ne prezaju ni od ovakvih bolesnih konstrukcija – rekla je Angelina Vučić, sve sa „knedlom u grlu“, kako je istakao blatoid Srpski telegraf.

Bolesne konstrukcije je nadogradio njen sin Aleksandar Juju, koji je na Pinku kukao što „nije uspeo da zaštiti nikoga u svojoj porodici“.

– Sa majkom sam razgovarao… Stara baka, ona rida, ne može da zaustavi suze. Gledala je šta mi sve rade. Kazala mi je da će, čim prođe post, prvi put da ugasi kandilo posle godinu i po dana – rekao je Vučić, tužan zbog muka kroz koje prolazi njegova mama, ali i radostan što je „istina pobedila“, pa je „italijanski sud obustavio istragu“ u slučaju „Sarajevo safari“.

Naravno, Vučić je i to slagao. Agencija Rojters je objavila vest u kojoj se ističe da „italijansko tužilaštvo, koje istražuje navode o takozvanom snajperskom turizmu u Sarajevu tokom rata u bivšoj Jugoslaviji 1990-ih godina neće zatražiti od suda da u junu pokrene postupak protiv osumnjičenih“.

Anonimni izvor je izjavio da „u ovom trenutku tužioci ne bi mogli da zatraže da bilo ko od osumnjičenih bude izveden pred sud“. Na to se nadovezao Vučićev abonent Mihael Martens, dopisnik nemačkog dnevnog lista Frankfurter algemajne cajtung, koji je na društvenoj mreži X napisao: „Iznenađenje! Iznenađenje! Rojters izveštava da tužilaštvo u Italiji ‘trenutno’ nema dovoljno dokaza da pokrene suđenje o navodnom ‘sarajevskom safariju (bogati turisti ubijaju ljude zabave radi). Naravno da nema. Čitava priča je loša šala.“

Martens je svojim tekstovima i objavama na X stekao isti imidž kao, recimo, Dragan J. Vučićević. Za novac, spreman je da napiše što god Vučić zatraži. Međutim, svi oni – Martens, D.J. Vučićević, maleni Jojo i njegova mama Kukunka – svi znaju da ovakvim lažima samo pokušavaju da ohrabre sebe i prevare javnost.

Rojters je u istoj vesti naveo da italijanski tužioci Marčelo Viola i Alesandro Gobis imaju zakazan sastanak u Luksemburgu, u sedištu Evrodžasta, sa predstavnicima tužilaštava iz Bosne i Hercegovine i Belgije. Tužilac Gobis, koji vodi istragu, zatražiće od Evrodžasta logističku podršku u procesu prikupljanja dokaza i saslušanja svedoka koji nisu italijanski državljani.

Istog dana kada su Aleksandar i Angelina Vučić proslavljali „pobedu“, italijanski tužioci i karabinjeri izvršili su pretres u kući jednog od osumnjičenih za učešće u sarajevskom safariju. Kod 66-godišnjeg bivšeg opštinskog službenika iz Đenove, koji sada živi u provinciji Alesandriji na severozapadu Italije, pronađen je prigušivač i fotografije snajperske puške. Pretres je izvršen nakon što je njegova bivša supruga rekla tužiocima da je on imao noćne more zbog onoga što je radio pre tri decenije u Sarajevu. Osumnjičeni je odbio da odgovara na pitanja tužioca.

Sagovornik agencije Rojters tvrdi da je istraga obuhvatila pet osoba (trojice Italijana i dvojice stranih državljana) za koje se sumnja da su plaćali kako bi pucali na civile u Bosni i Hercegovini. Tužilaštvo u Milanu je pokrenulo istragu na osnovu krivične prijave, koju je podneo novinar Ecio Gavaceni. U prijavi je citirana izjava Edina Subašića, bivšeg bosanskog obaveštajca, koji tvrdi da je italijanska vojna obaveštajna služba bila upoznata sa postojanjem „ratnog safarija“.

Slučaj „Sarajevo safari“ nije zatvoren. Naprotiv, ako italijansko tužilaštvo uspostavi saradnju sa Evrodžastom istraga će se proširiti i na ostale osumnjičene, koji nisu italijanski državljani i ne žive u Italiji. A poznato je da su svedoci iz Sarajeva u iskazima pred tužiocima i novinarima optuživali Vojislava Šešelja, Aleksandra Vučića i tzv. četničke vojvode Slavka Aleksića i Branislava Gavrilovića za organizaciju lova na ljude. Prošle jeseni, kada je ta afera uzela maha, vojvode su naprasno umrle, jedan za drugim u razmaku od nedelju dana. Aleksić je umro 18, a Gavrilović 25. septembra 2025. Mrtva usta ne govore, a živa kukaju i cvile.

Osim italijanskih, Aleksandar Jojo Vučić se plaši i krokodila s one strane atlantske bare. Američki predsednik Donald Tramp je potpisao rešenje, kojim je za još godinu dana produžena primena tzv. Vanrednih mera za Zapadni balkan. Još 2001. godine, u vreme mandata Džordža V. Buša, američka administracija je uvela „Vanredne mere“ na osnovu procena da dešavanja u tom regionu „predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država“. Na taj način je uspostavljen pravni mehanizam koji omogućava uvođenje sankcija i zamrzavanje imovine pojedincima i grupama koje „ugrožavaju mir, stabilnost i demokratski napredak u regionu“.

Odluka o produženju trajanja mera do 27. juna 2027. godine upućuje na to da predsednik Tramp ne veruje u istinitost Vučićevog slogana „Mir. Stabilnost. Vučić.“ Svima u Lengliju i Beloj kući je jasno da naprednjački režim u praksi sprovodi strategiju pod parolom „Beton. Bure. Vučić.“ Zato je ovom odlukom omogućena primena Zakona o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, koji će poslužiti za sankcionisanje pojedinaca, firmi i stranaka, koje su povezane sa organizovanim kriminalom. Zbog toga bi trebalo da se zabrine i mama Angelina, pošto se ona našla na američkoj „crnoj listi“ još u septembru 1998. godine, šest meseci pre njenog sina Aleksandra, tadašnjeg ministra protiv informisanja.

Vučić ne može da sakrije strah od optužnice za sarajevski safari i od američkih sankcija, ali uspeva da održi nadu da će ga izbeći ta fatalna muka. Sto puta se izvlačio iz teških situacija, pa se nada nastavku te tradicije, koja je opisana u priči o krčagu koji je išao na vodu dok se nije razbio. A sasvim je izvesno da će se Vučić razbiti na prvim sledećim izborima, kad god oni budu održani.

U okviru projekata WeBalkans, koji podržava Evropska komisija, i ove godine je sprovedeno istraživanje političkog raspoloženja u Srbiji. Prema rezultatima, koji su objavljeni pre nekoliko dana, rejting Aleksandra Vučića je u nezaustavljivom padu. Prošle godine je poverenje u njega imalo 35,5 odsto ispitanika, a sada 30,7 odsto. Vučiću ne veruje čak 63,8 anketiranih građana Srbije, dok su ostali odbili da se izjasne. Po Vučića, još su pogubniji rezultati istraživanja rejtinga stranaka i koalicija, koje je sprovedeno za njegove interne potrebe.

Pod njegovim imenom, koalicija koju predvodi SNS ima podršku samo 23 odsto glasača. S obzirom da je istraživanje, koje je prošle jeseni sprovela građanska inicijativa CRTA, pokazivalo da Vučićev blok podržava 32%, a potencijalnu studentsku listu čak 44% građana, jasno je da se i Vučić i političko krilo njegovog kartela nalaze u slobodnom padu. Od njega je odustao pet, a od SNS OKG devet odsto osvešćenih glasača. Takav pad ne može da se zaustavi, a kamoli nadoknadi pritiscima i podmićivanjem, pa ni jektenijem mame Angeline u režimskim biltenima.

Ne pomaže ni promena predizborne parole. Umesto „Srbija pobeđuje“, Vučić se odlučio za slogan „Srbija, jedna porodica“. To je, zaista, mnogo prikladnije. Tačnije opisuje njegovo mentalno stanje. Vučić je uveren da Srbija pripada jednoj porodici. Njegovoj. Zato svaki problem, od optužbi za učešće u sarajevskom safariju do skandiranja „Vučiću pederu“, predstavlja kao „napad na Srbiju“ i „pripremu za građanski rat“.

Što god da misle on i članovi njegove porodice, mama Kukunka i tata Taranta (svejedno da li onaj iz Čipuljića ili onaj drugi, iz prizrenskog sela Zaplužje) Srbija nije samo njihova. Srbija pripada i porodicama, koje su Vučići zavili u crno, koje su zbog njihovih lukrativnih interesa progonjene, obespravljene, hapšene i zatvarane, kojima su otimani ili uništavani poslovi i imovina. Ta Srbija je ustala i pokazala spremnost da se oslobodi tiranije jedne porodice.

Suze mame Angeline ne mogu da zaustave promene. Ona kaže da godinu i po dana nije gasila kandilo pod ikonom Svetog Nikole, sva ucveljena zbog optužbi na račun njenog sina Aleksandra. U tim metanijama nije pomenula žrtve masovnog ubistva pod novosadskom nadstrešnisom, nije tražila da budu kažnjeni korumpirani dželati, koji su izazvali tu tragediju. Nije ni svom prvorođenom sinu rekla da ne šalje ubice i zločince u civilu i policijskim uniformama da prebijaju tuđu decu. Ni drugom sinu nije prigovorila što studentima i građanima pokazuje srednji prst i naziva ih ustašama.

Nezainteresovana za posledice zla, koje šire njeni sinovi, mama Angelina suze roni samo zbog neizbežnog pada s vlasti. „Stara baka“ zna da će to biti uvod u sučavanje sa pravdom. Uskoro, kad do toga dođe, moći će da plače u sudnici, dok bude gledala sinove na optuženičkoj klupi, a onda u posetama Zabeli.