Piše: Ivan Poletajev

U najnovijem izveštaju o stanju globalne ekonomije, analitičari MMF-a tvrde da će obim zaduživanja svih zemalja sveta dostići najviši nivo (od 1948. godine) i da nastavlja da raste.

Vitor Gaspar, šef Odeljenja za fiskalna pitanja MMF-a, upozorio je da bi u nepovoljnom, ali sasvim mogucìem scenariju, ova brojka mogla da poraste na 123% globalnog BDP-a, približavajucìi se istorijskom maksimumu od 132% zabeleženom u posleratnim godinama. Generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva je takav zaključak nazvala – otrežnjujucìa stvarnost.

Govorecìi o negativnim posledicama rasta javnog duga, ona je istakla da to dovodi do povećanja placìanja kamata, vrši pritisak na troškove zaduživanja, a takođe ograničava potrošnju i smanjuje sposobnost vlada da „ublaže šokove“.

Najveću zabrinutost kod eksperata MMF-a ne izaziva samo visok nivo zaduženosti, već rizik od pojave tzv. „budžetsko-finansijskog začaranog kruga“ koji, dodajemo, vodi globalnoj krizi.

U rezultatima monitoringa budžeta koje je Gaspar objavio, govori se da je sličan scenario već postojao u vreme evropske dužničke krize koja je počela 2010. godine, kada su problemi sa javnim dugom doveli do kraha banaka, a bankarska kriza, sa svoje strane, pogoršala finansijske probleme zemalja. „S naše tačke gledišta, situacija koja najviše zabrinjava je ona u kojoj postoji finansijska nestabilnost“, rekao je on, pozivajući se na nedavni izveštaj MMF-a, koji upozorava na mogući haos na tržištima.

Iako je MMF nedavno malo povećao svoju prognozu rasta svetske ekonomije za 2025. godinu, na osnovu pretpostavke da cìe se trgovinski ratovi smiriti, ova prognoza se možda necìe ostvariti nakon eskalacije trgovinskog konflikta između SAD i Kine, što će značajno usporiti svetski rast. Ova velika neizvesnost primorava na pooštravanje fiskalne politike. MMF poziva i razvijene i zemlje u razvoju da smanje svoje budžetske deficite, smanje dužničko opterecìenje i, što je posebno važno, stvore „finansijske jastuke“ – rezerve koje cìe omogucìiti vlastima da efikasno reaguju na ozbiljne ekonomske šokove.

Izveštaj MMF-a otkriva značajan jaz u održivosti duga među državama. Bogate ekonomije, kao što su SAD, Kanada, Kina, Francuska, Italija, Japan, Velika Britanija, već imaju dug koji premašuje 100% BDP-a ili se približava tom nivou. Međutim, njihov rizik analitičari ocenjuju kao umeren, zahvaljujući dubokim tržištima suverenih obveznica i širem spektru instrumenata makroekonomske politike.

Istovremeno, mnoge zemlje u razvoju i siromašne zemlje, bez obzira na relativno niske koeficijente zaduženosti, nalaze se u mnogo gorem položaju. Oni imaju manje resursa i suočavaju se sa mnogo većim troškovima zaduživanja. Današnje ekonomsko orkuženje, po Gasparovim rečima, kardinalno se razlikuje od onog iz perioda 2008-2010. godina: rast kamatnih stopa vrši ogroman pritisak na budžete, dok istovremeno troškovi rastu zbog geopolitičke napetosti, sve češćih prirodnih katastrofa, tehnološkog napretka i starenja stanovništva.

Prekomerna potrošnja i nedostatak fiskalne discipline zarobili su Evropsku uniju u dužničku zamku: pravila se krše decenijama, a ne postoje mehanizmi za stabilizaciju, kaže MMF. To predstavlja veliki problem za svetski finansijski sistem, ali političari nisu spremni na kompromis kada je reč o njihovim interesima.

MMF posebno zabrinjavaju dve najveće svetske ekonomije, SAD i Kina. U SAD je javni dug već premašio pik fiksiran posle Drugog svetskog rata, u vreme pandemije kovida-19. Prema prognozama, do kraja decenije on će dostići 140% BDP-a, zbog čega MMF insistira na potrebi stabilizacije duga smanjenjem budžetskog deficita. To, po mišljenju analitičara MMF-a, ne samo da bi ojačalo američku ekonomiju, već bi i oslobodilo resurse za privatni sektor, što bi pak pomoglo da se smanje globalne kamatne stope. Javni dug Kine takođe brzo raste i do 2029. godine može da dostigne 113%.

MMF upozorava da svet ulazi u opasan period, kada visok dug u kombinaciji sa višestrukim spoljnim šokovima može da isprovocira novu globalnu krizu. Ali, bez obzira na mračne prognoze, nije sve izgubljeno i, ako se želi, mogucìe je izbecìi dužničku zamku.

Ključno rešenje mogla bi da bude preraspodela potrošnje u korist investicija u ljudski kapital. Prema proračunima MMF-a, preusmeravanje samo jednog procentnog poena BDP-a sa tekucìe potrošnje na obrazovanje i druge oblasti razvoja ljudskog kapitala moglo bi povecìati BDP za više od 3% do 2050. godine u razvijenim zemljama i skoro dvostruko više u zemljama u razvoju.

Ekonomska situacija u svetu je sve složenija, piše engleski Fajnenšel tajms. Danas je globalna zajednica svedok dva važna događaja: odricanja SAD od uloge svetskog hegemona i nekontrolisanog početka najvažnijeg tehnološkog proboja u ljudskoj istoriji – veštačke inteligencije.

Vodeće svetske ekonomije prolaze kroz teška vremena.

Iracionalne odluke briselskih činovnika rezultirale su značajnim deficitom budžeta – 2024. u 11 zemalja taj pokazatelj je premašio 3% BDP-a. Ali EU nastavlja da povećava troškove za odbranu i izgleda da neće moći bez pomoći MMF-a, piše u izveštaju „Budžetski disbalans i dužinička zamka EU“, koji je objavio Roskongres.

Pozivajući se na podatke MMF-a, autori izveštaja tvrde da se nijedna od velikih EU zemalja dugo nije brinula o svojoj finansijskoj situaciji. Takozvano „Pravilo Bona“, koje zahteva da se povecìanje javnog duga nadoknadi tekucìim i buducìim budžetskim suficitima, nije poštovano decenijama. Prema ovom pravilu, dozvoljeni su krediti koji ne premašuju više od 60% BDP-a, mada 13 od 27 zemalja EU ima dužničko opterecìenje znatno vecìe od ovoga. Prema poslednjim dostupnim podacima Statističke uprave EU (Eurostat), na kraju prvog kvartala 2025. godine, ukupan javni dug u evrozoni bio je 88%, a u celoj EU 81,8%.

Autore izveštaja je iznenadilo što Pravila iz Mastrihta, koja su potrebna za pristupanje evrozoni, ne ispunjavaju čak ni njihovi garanti, kao što su Nemačka, Italija i Francuska. Krajem prvog kvartala dužničko opterećenje Pariza dostiglo je 114,1% BDP-a ili 3,3 triliona evra. Prema ocenama Fitch-a, francuski državni dug nastaviće da raste i 2027. dostići će 121% BDP-a.

Troškovi vrtoglavo rastu u Grčkoj (152,5%) i Italiji (137,9%). Nemačka sa svojih 62,9% BDP-a izgleda bolje od svih evropskih prijatelja iz G7. U martu je Berlin ipak odobrio ublažavanje takozvane dužničke kočnice, što znači da bi s vremenom dužničko opterecìenje moglo značajno da se povecìa. Pritom, u Nemačkoj ne raste privreda, već broj korporativnih bankrota, što ukazuje na posledice američkih carina – zaključak je da se BDP ubrzano smanjuje. Sve to, kako se tvrdi u istraživanju Roskongresa, stvara rizike od finansijskog slabljenja evropske lokomotive i izaziva ozbiljnu zabrinutost na kontinentu. Ako tako bude išlo i dalje, posustaće poverenje u evro, kao rezervnu valutu. A u slučaju neispunjavanja obaveza, ceo globalni finansijski sistem cìe patiti, upozoravaju analitičari.

Istovremeno, vlade zemalja naviknutih na neumereno trošenje, ne žele ni da čuju o smanjenju budžetskog deficita.

Da bi ostali na vlasti, mnogi evropski lideri su fokusirani na rešavanje kratkoročnih zadataka, rusofobiju i vojnu pomoć Ukrajini. Međutin, demografski problemi i migraciona kriza stvaraju dodatni pritisak na finansije ovih država. Troškovi socijalnog osiguranja i zdravstvene zaštite rastu, zaposlenost opada. Mnogo novca se troši na vojne potrebe i zelenu tranziciju.

U eri nultih i negativnih kamatnih stopa, veliki dugovi nisu predstavljali ozbiljan problem, što je stvaralo lažni osecìaj da se može beskonačno zaduživati. Javni dug postepeno se iz čisto ekonomskog instrumenta pretvorio u sredstvo za političko upravljanje. I sada je problem postao vidljiv.

Međunarodni monetarni fond je potvrdio da mehanizam stabilizacije duga deluje samo u nekoliko manjih evropskih zemalja, a i tamo je njegova efikasnost na niskom nivou. Da bi se nadoknadili dužnički šokovi, kao što je svetska finansijska kriza, ili pandemija kovida-19, potrebno je i do 20 godina primarnih budžetskih suficita.

Autori izveštaja Roskongresa, zasnovanog na stranim izvorima finansijskih informacija, primećuju da bi smanjenje troškova i povećanje dohodaka moglo da pomogne da se izađe iz dužničke zamke, ali zemljama EU, koje su navikle da luksuzno žive, teško je da se odluče na takve mere. Potencijal za povecìanje poreskih prihoda ograničen je visokim nivoima poreza, koji smanjuju podsticaje za investicije i ne podstiču rast zaposlenosti. Kod takvog nivoa poreskih stopa, kao što je na primer u Francuskoj, njihovo dalje povećavanje neće dovesti do povećanja poreskih prihoda, već do smanjenja ukupnih naplata, tvrde analitičari Roskongresa.

Globalni dužnički ćorsokak mnogi analitičari povezuju s tim što u mnogim zemljama ne postoji mehanizam za smanjenje zaduživanja. Razlog za to treba tražiti u samom uređenju EU. U EU, za razliku od federativnih država, nije predviđen centralizovani mehanizam za preraspodelu resursa ili stabilizaciju ekonomija pojedinačnih zemalja. Potpuna sloboda u svemu, uključujucìi i ekonomiju, pretvara se u haos. Svaka država samostalno formira svoj budžet, ne osvrćući se na druge. Evropski komesari, podrazumeva se, mogu da daju svoje preporuke, ali nemaju prava da se mešaju u stvari država koje su okupljene pod jednim, evropskim krovom. Evropska komisija shvata se kao savetodavno telo. Ona nema stvarnu vlast za sprovođenje budžetske discipline. Odluke se donose konsenzusom u Savetu Evrope, gde svako štiti sopstvene interese. Ako samo jedan član „evropske porodice“ glasa protiv, predlog, bez obzira koliko je razuman i važan, automatski se odbija.

Donedavno, vlasti EU su generalno malo brinule zbog unutrašnjih finansijskih poteškocìa. Evropski zvaničnici su sveto verovali u to da će Rusiju uspeti da pobede sankcijama i potom da podele njena bogatstva. Potrebno je samo da što više oružja šalju Ukrajini i ne zaboravljaju da pišu velike bonuse timu predsednika Zelenskog kome je istekao mandat. Ipak, glavni udar je doživela sam Evropska unija.

Energetska kriza, pad u ključnim industrijama, uključujući metalurgiju, hemijsku industriju, auto-industriju i proizvodnju mineralnih đubriva – sve to značajno ograničava mogucìnost rasta BDP-a. Uz tekuće troškove i velikodušnu pomocì Ukrajini, plaćanje dugovanja biće sve teže. Otuda i težnja da se ukrade na Zapadu zamrznuta ruska imovina.

Pozivajući se na razočaravajuće prognoze MMF-a, zemlje EU, pre nego što bude prekasno, mogle bi da koriste restriktivne instrumente kako bi zabranile zaduživanje iznad dozvoljenih granica u ime spasavanja globalne ekonomije. Ne bi škodilo ni stvaranje fonda za stabilnost sa zajedničkim dužničkim obavezama. Zahvaljujući zemljama sa dobrom finansijskom disciplinom, takav fond bi mogao da dobije visok kreditni rejting. Smanjenjem troškova, rizici bi se mogli rasporediti i pritisak na zaduženije ekonomije bi se mogao ublažiti. Ali umesto da se okupe i pronađu pravo rešenje, u EU nisu spremni da menjaju svoju politiku. Države Severne Evrope nerado subvencionišu manje disciplinovane ekonomije, pozivajući se na član 125 Lisabonskog sporazuma, koji ograničava dužničku solidarnost. Ali čak i uz povoljan splet okolnosti, ekonomisti smatraju da će za izlazak iz dužničkog cìorsokaka Evropi biti potrebno najmanje 15 godina.

Negaitvne tendencije, povezane sa rastom globalnog duga, po svemu sudeći će rasti. U poređenju sa lokomotivama svetske ekonomije, javni dug naše zemlje ostaje jedan od najnižih na svetu i čak i u slučaju povećanog zaduživanja, kako tvrdi ministar finansija Anton Siluanov, neće premašiti 20% BDP-a.

Uzgred, javni dug SAD više od 100 puta premašuje javni dug RF. O rezervi stabilnosti ruske ekonomije svedoče, posebno, suvereni rejtinzi međunarodnih kineskih agencija.

Nestabilnost svetskog finansijskog sistema i sankcije otežavaju spoljnu trgovinu s Rusijom (prihodi od eksporta sirovina padaju). U oktobru je MMF revidirao naniže svoju prognozu rasta ruskog BDP-a za 2025. gldinu zbog „smanjenja unutrašnje i spoljašnje tražnje“. Sankcije u srednjoročnoj perspektivi, kako tvrde u MMF-u, nastavljaju da vrše negativan uticaj na perspektive rasta naše ekonomije.

Kako treba da se odnosimo prema procenama onih koji su nedavno podigli svoje prognoze za rast ruske ekonomije? Hlađenje ekonomije nas nije iznenadilo. Usporavanje rasta BDP-a, kako se i predviđalo, trebalo je da pomogne u obuzdavanju inflacije. Od sledeće godine, bez obzira na jačanje sankcionog pritiska, predstoji nadoknađivanje propuštenog. Budžet koji se razmatra u Državnoj dumi za sledeće tri godine, orijentisan je na razvoj. Za dostizanje tog cilja potrebno je ubrzati tehnološki preobražaj i brže stvarati uslove za rast produktivnosti rada i plata. Na tome trenutno rade zakonodavna i izvršna vlast, prevazilazeći paradokse i izazove svetske politike i globalne ekonomije.