Podele su stravične…botova na mrežama nikad više…neće nepomenik odustati dok se ne poubijano zbog različitog mišljenja i dok celu zemlju ne spali do pepela…Loži, raspaljuje, potpiruje…postajemo bukvalno nebeski narod.

Milica Gardinovački

Sociopata….ludak i proklete pare! U provinciji je uvek teže. Svi se znaju, jedni druge prozivaju i mrze se u svim kolenima od vrtića, starog kumstva i tazbine do danas. Svi imaju svoje mišljenje bez ideje rešenja, ali sa nesagledivom idejom mržnje prema svojim bližnjim.

Ko se kome dokazuje ne zna se, ali se zna da kolone neistomišljenika idu u svim pravcima i sve do jedne u korist režimu na vlasti. Režim u provinciji ne haje na dešavanja u Novom Sadu i Beogradu. Vlasnici vlasti se otimaju za svaki milimetar pozicije koji omogućava još neku prevaru sa procentom, neku finansijsku laž sa mnogo nula na računu i neku otimačinu onoga što im ne pripada, a hoće baš to. Tihuju i otimaju do poslednjeg minuta.

Sve one mentalne nakaze koje su postavljene kao direktori po raznim institucijama, upravnim i nadzornim odborima i javnim preduzećima oteli se kontroli vrha lokalne vlasti i grabe sve što im pod ruku dođe. Sreća je što su mentalno ograničeni i mnogo toga ne shvataju, počev od činjenice da su postavljeni da direktuju ne zato što su lepi i sposobni nego apsolutno glupi. Potpisuju nepodopštine po nalogu vlasnika grada, a ako ikada zagusti oni će da postanu apsolutni krivci, a ne nalogodavci čije su želje i pozdrave odrađivali.

Eto primera baš takvog niskomentalnog vlasnika SNS knjižice- Siniše Vukića, direktora Doma učenika Angelina Kojić Gina. Kako stvari stoje maestralno je osmislio sve vezano za svoje postavljanje na mesto direktora ove ustanove do momenta kada će u istoj da odsvira fajront. Naima, kažu insajderi iz dotičnog doma da postoji kompletna dokumentacija o zlodelu koje pomenuti Vukić čini Domu učenika, indirektno učenicima i roditeljima, kao i građanima Zrenjanina.

Dakle evo retrospektiva: tvrde zaposleni da je kompletna dokumentacija Vukića za izbor direktora falsifikat. Nema staža minimum pet godina sa sedmim stepenom stručne spreme. Čak i kartica PIO fonda pokazuje da nije uplaćivano. Navodno je doneo neke potvrde koje je upravni odbor Doma učenika na čelu sa Jelenom Nikolić uvažio. Po zakonu on nije imao uslove ni da konkuriše.

Njegov radni staž se vodi u knjižari ONIKS (kao direktor), ali nije uplaćivano za sedmi stepen …bio je i odbornik grada, ali to ulazi u staž kao nebitan momenat za završeno školovanje. Nema on nigde dana radnog staža. Podneli bi zaposleni prijavu protiv njega, ali pokrajinska inspekcija traži prijavu sa punim imenom onoga ko prijavljuje, a svi se boje represije.

ve je počelo dogovorom između Vukića i kladionice koja se nalazi odmah pored Doma učenika. Naime, on je sklopio dogovor sa kladionicom tako što im je dozvolio ulaz u istu iz dvorišta Doma učenika. Nije mogla da radi jer je pored Doma učenika, ali ako joj se vrata ne vide sa glavne, ulične stane onda je opstanak kladionice moguć. Ako je istina šta pričaju zaposleni u kladionici , gospodin direktor dečijeg doma ima otvoren nalog u kladionici i mesečno će mu biti isplaćeno 120.000 dinara samo zato što je otvorio vrata kladionice iz dvorišta prosvetne ustanove.

Postoji i zvanična uplatnica koja glasi na njegovo ime uz razlog: isplata depozita. Od ulaza u dom iz dvorišta ima ne više od tri metra do ulaza u kladionicu. Vukić je namestio da firma Ljiljak dobije tender za tekuće održavanje. Vlasnik te firme je Milan Milošević koji je i predsednik rukometnog kluba Proleter, a Vukić je sa njim povezat kao koordinator za sport i predsednik Upravnog odbora istog kluba.

Vukić je potpisao i nabavku dostavnog vozila iako je Dom već imao dostavno vozilo sa jedva 40.000 pređenih kilometara. Opet sledi namešten tender koji dobija Voja TOČAK AUTO i to za 3.708.000 za Pežo partner. Takav automobil se mogao naći u Beogradu ili Novom Sadu za 2.200.000. Niko osim Vukića nije znao zašto se vozilo kupuje. Nastavlja se dinamika u Domu učenika koji posećuje doktor kinezoterapije Salapura, Galić i Žolt Sakalaš. Njih je interesovalo ko je vlasnik sportskog terena i pomoćnih zgrada osnovne škole „Sonja Marinković“ , kako je uknjiženo u katastru jer ta škola se nalazi odmah pored Doma učenika. Mesec dana kasnije je škola dobila dopis od grada da će se pomoćne zgrade da uklone kao nebezbedne. I- gle sad: Objekat u dvorištu Doma učenika je montažni objekat i tako piše u projektu. Niko pola veka nije tražio mišljenje o objektu , ali Vukić jeste.

Obratio se osnivaču, pokrajinskom sekretaru Sakalašu (!) da dotični pošalje inspekciju iz Pokrajine i da se utvrdi da li je montažni objekat bezbedan za boravak dece. Svi zaposleni su mislili da Vukić hoće da renoviranjem opere pare, ali, tačnije ALI…..Po njegovoj ideji i nastupu trebalo je da se objekat proglasi nebezbednim i da se isele deca jer „ON NE ŽELI DA SNOSI ODGOVORNOST“- znači rušenje. Tada je počela organizacija SNS hoštaplera. Firma LjILjAK uvodi još jednu firmu iz Kleka u vrzino kolo: GP MPM vlasnika Predraga Miškovića koji je kum poznatog zrenjaninskog Ćacija, pomoćnika gradonačelnika i direktora vatrogasne organizacije Srbije Dragana Ćapina.Radovi kroz fakture se naplaćuju, ali od posla ni traga.

 Građevinska knjiga ne postoji, a smejurija kao šlag na torti nastaje kada se kao nadzor pojavljuje Vinko Simeunović. Vinko…..nekadašnji rukovodilac tehničkog sektora u JP Direkcija za uređenje grada. Odatle je ekspedovan kao nekoristan. Neverovatno nesposobna osoba koja je pomerana sa mesta na mesto i na svakom mestu se pokazala sve gore nego na prethodnom.

Paćenik je bio savetnik direktora u JP Vodovod i kanalizacija, u gradskoj upravi je obavljao posao koordinatora iz oblasti građevinarstva pri kabinetu gradonačelnika, a ima i sopstvenu firmu VIVES. U biografiji ima čitave nizove firmi u kojima je radio, ali svuda se pokazao kao kadar za smenu i izbegavanje. Tog Vinka je Vukić postavio za nadzor radova u Domu učenika koji ne postoje.

 Dom učenika ima dva objekta. Stari deo je do glavne ulice i pod zaštitom je spomenika kulture, a unutar dvorišta je pominjana montažna zgrada u kojoj je kuhinja i trpezarija. U dvorištu je i sportski teren i sve to na dva hektara zemljišta i svim potrebnim dozvolama. Vukić ne može tek tako da sruši dom u kome boravi više od 300 učenika.On ima ideju da stavi katanac na dom i zato mu je potreban partijski drug Babić Anđelko koji je odradio stečaj njegove privatne firme . U tom poduhvatu je uspeo da poverioce ostavi bez ičega. U planovima koje Vukić ima trebala bi da se očisti skoro cela ulica od takozvanog Bitevićevog hotela do glavne zgrade O.Š. Sonja Marinković.

Ako to uspe da odradi ni osnovna škola  neće tu da ostane jer ionako nema dovoljno đaka  i godinama ima nizove problema tehničke prirode. Sada se trenutno već mesec dana održavaju đački protesti u dvorištu Doma učenika Angelina Kojić Gina jer je dotični Vukić iz hira i bez osnova sa posla u domu udaljio vaspitače.

Ne dopadaju mu se vaspitači koji nisu Ćacad. Vukić se ne oglašava, a dan Doma učenika se ovog puta neće kao do sada da proslavi uz muziku, govore, izložbe, balone i torte. Deca su u dvorištu, a oličenje zla u liku direktora ćuti već petu nedelju. Deca su otpor ćutanju i ne odustaju. Deci se pridružuju građani kao podrška, ali i nekadašnji korisnici doma i roditelji.

Opozicija se ne oglašava ni po kom pitanju. Oni kao tralala la ponavljaju da predsednik skupštine grada nije rapisao izbore u mesnim zajednicama i to im je sva aktivnost. Grad nestaje u mraku, obrušavanjima zgrada, rupama na putevima i sve većim komunalnim uslugama, a oni se pozivaju na Ćacilend probleme. Samo pozivaju i to preko mreža.

ko je do njih onda je to zaista preterana aktivnost. Većina odbornika u skupštini grada Zrenjanina trebala je da ide u nadnicu umesto da prisustvuje sednicama.U nadnici bi imali neki učinak,a ovde su na valovu budšeta, Mesec dana na velikoj zrenjaninskoj pijaci gospođa iz KRENI-PROMENI kao za studente sakuplja novac od ljudi. Studenti su se distancirali od KRENI-PROMENI pa je interesantno za koga dotična sakuplja novac, gde je novac i gde je bar jedan student na štandu? Ništa ne može čisto…vazda neka laž i prevara.

A u Zrenjaninu još jedna investicija….Sve bolje od boljeg. Posle otrovnog Linglonga i skladištenja medicinskog otpada iz EU, deponije, prerade otrovnog metala sa koga se skida izolacija grad dobija i rezervoare etilalkohola sa zaštitnim bazenom i rezervoarom vode

Pa kad već godinama grad nema sportski bazen za plivače i građane, eto dobijaju bazene sa etilalkoholom. Ne treba sitničariti….bazen je bazen, a ko ne shvata kuda nas gradska vlast vodi neka ode i okupa se tu. Održana je i vanredna sednica skupštine grada Zrenjanina zakazana manje od 24 sata pre zasedanja sa tri tačke dnevnog reda. Dve o vodi i jedna o rebalansu budžeta. Propadamo i mrtvi hladni gledamo to umiranje. Znaju oni da su gotovi,ali sada sve uništavaju i ruše mostove za sobom. Kada shvatimo ko je izdajnik biće kasno…zato ćutimo i čekamo tu laganu smrt koja nesporna. Grad i nije grad nego režimska prćija. Nastavlja se praksa da se sve može kupiti, da se ljudi stalno ucenjuju, da se svako može ugroziti, da će manipulacija trajati večno.

Eh,Simo Salapuro…da l’ si džudista u akciji, doktor kinezoterapije ili pogani SNS gradonačelnik? Biće tri u jedan.

Obezbeđenje ti je tuklo odbornike skupštine grada na ulazu na sednicu…Sonja Pernat je završila u urgentnom….DOKLE,BRE?

 Neke tajne moraju iz ugla vlasti da zauvek ostaju tajne i da do običnog naroda nikada ne ugledaju svetlost istine. Tako i službeni portal Grada Zrenjanina koji je koncipiran kao javni servis koji služi svim građanima Zrenjanina on to unazad deset godina nikada nije bio. Dovoljno je da se analiziraju informacije o radu i odlučivanju gradske Skupštine i da se shvati da su rad i zalaganja odbornika opozicije skrivani od očiju javnosti, a građani koji su njima ukazali poverenje da ih predstavljaju u lokalnoj Skupštini potpuno obezvlašćeni i diskriminisani.

Pojavilo se novo pakovanje sadržaja koje nudi sajt grada kao mogućnost brze i jednostavne pretrage starih fotofrafija i  informacija.  Sve je svedeno je na 15 strana i samo na ovogodišnja događanja. Svaki pokušaj da se dopre do onog šta se u Skupštini grada događalo pre toga, a pre 2025, trenutno zahteva puno strpljenja i upornosti. Da li se radi o nekakvoj grešci tokom indeksiranja sajta ili je reč o nameri da se pratiocima događanja u lokalnoj samoupravi zakomplikuje stizanje do istine o ovovekovnoj prošlosti gradske vlasti – pokazaće vreme.

Sve dok iz sadržaja sajta zrenjanin.rs <http://zrenjanin.rs/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTAAYnJpZBExVmIyVFo5dXVONXYwRHN3cHNydGMGYXBwX2lkEDIyMjAzOTE3ODgyMDA4OTIAAR5HigjZb8iKjyqqv92j1AG80Tx3tm25X2Uw_T51LvkjBVE3jIEwCXFUf-SYAQ_aem_OzR5dFoX-7Oyq9rpPT493A> ne bude moglo da se da se utvrdi šta su tačno o prosperitetu koji donose strane investicije, rasprodaji gradskog građevinskog zemljišta, vodi za piće obećavali i uradili gradonačelnici, gradska veća i odbornici jasno je da zakomplikovana pretraga prošlosti aktuelne vlasti može da ide jedino u korist onima koji su i sada na njenom čelu. Sve za brisanje krivice je aktivirano,o zemljo među fantomkama i uz pesmu : kupi mi babo kapu „sa očima“.

Ne vidi Simo sebe (i poltone) kako se drži za gelender odlazećeg aviona i cokulu koja ga šuta da padne i glas koji urla: nema mesta. Ne! Zato ta gradska vlast i dozvoljava da obezbeđenje na ulazu u gradsku upravu zbog zakazane sednice gradske skupštine po ko zna koji put agresivno napada neke odbornike opozicije i nikada ne snosi odgovornost. Odakle gradonačelniku ideja da može da bude blagonaklon prema privatnom obezbeđenju u gradskoj upravi (šta tade privatni batinaši tu?) koje bukvalno umlaćuje odbornike na ulasku na sednicu jer se oni ne dopadaju Simi gradonačelniku, džudisti i neiskazanom intelektualcu, a ujedno doktoru kinezoterapije?

Pa taj isti Simo je na maršu Ćacadi kroz Zrenjanin zajedno sa nekadašnjim košarkašem ( i čovekom) Tomaševićem, sa Darkom Bađokom( samozvanim vođom navijača), sa Janjićem (odbornikom koji verovatno misli da će prostaklukom i siledžijstvom da nadogradi svojih metar i 60 cm visine), Petrinom (koji se slika go do pojasa namazan nekim uljem i to objavljuje na društvenim mrežama ) i Šijanom mlađim koji nikada ne bi bio nikome poznat da mu nije ćaće koji je radikalski uzurpirao neke funkcije u SNS ( šef odborničke grupe i načelnik srednjebanatskog okruga koji je čistim nepotizmom vaskrsao u svet lokalnog režima svog bezbojnog sina) otimao lumbalone deci koju su roditelji doveli u grad u vreme mentalnog sunovrata na ulicama Zrenjanina i pretili i napadali Šarovića i KTV.

Otkrivaju se karakteri, vaspitanje i rešenost da ne birajući sredstva ostanu na vlasti. Kao da tako plitkoumni ne razumeju da tolerancija postaje zločin kada se na zlo primeni, a ovde se baš primenjuje. Ili oni koji ulaze u SNS autobuse tvrdeći da moraju. Ko tim zaposlenim kretenima u javnim preduzećima koji ulaze u autobus i viču ACO SRBINE plaća dnevnice, opravdava nedolazak na posao, a u evidenciji za platu, topli obrok i putne troškove vodi ih kao prisutne na radnim mestima? Niko nikada od zaposlenih ne mora da da takvim putovanjima podršku režimu i uđe u sendvičarski autobus. Nema opravdanja. U bus ulazi onaj ko hoće, a ne ko mora i to je jasno.

Zapamtiće ljudi stoku iz autobusa…o, da! Ili si čovek ili si beskičnena ameba i Ćaci. To je opredelenje. Zavisi gde i kako neko sebe pronalazi. Eto, udruženja penzionera imaju tri opcije: ili su u kafani ili u manastirima ili u SNS autobusima. Sve za ponos porodice i dece. Mladost ima ovde dve kolone. Prva ide putevima studenata blokadera, a druga uzima fantomke, boksere i palice pa kud im režim kaže. Jedni srcem, drugi za parama. Podeljeni smo za zauvek….

Živimo u mraku…i onom društvenom i u onom konkretnom. Između Gradske kuće, a preko Trga slobode i duž Ulice kralja Aleksandra I Karađorđevića pa sve do Svetosavske i Svetozara Markovića ima oko pedeset stubova javne rasvete. Na njih 11 jedna od dve sijalice ne svetli. U centru centra Zrenjanina, na Trgu slobode, više je od polovine pomenutih polućoravih stubova. Zajedno sa kablovima, gajtanima, žicama i ko zna šta još ne, koji sa njih vise ili su na njih okačeni, umesto da budu ukras pre deset godina preuređenog prostora, postali su njegovo ruglo.

Kada se tome doda pogled na sumornu i mračnu zgradu Vodotornja prizor ni malo ne ukazuje na grad za čiji centar je na ime uređenje potrošeno toliko para. Nekada je postojao dežurni telefon i to u tadašnjem javnom preduzeću Direkcija za urbanizam i uređenje grada. Bila je to mogućnost da građani prijave nedostatak uličnog osvetlenja u ulicama u kojima žive…bila je mogućnost.Toga više nema, a grad je definitivno u mraku pa zato i ne čudi činjenica da taj mrak proguta i najuži deo grada.

Više niko ne traži odgovornost, krivicu što je to tako. Navikavaju se građani na mrak, na kratere na putu, na opustošen centar grada, na zgrade u centru sa kojih padaju crepovi i oluci sablasno vise , na nemanje nikakve proizvodnje u gradu, na postojanje samo marketa i mega marketa i mega-mega marketa. Zrenjaninci decu ne šetaju parkovima jer su do jednog u očajnom stanju,a ne vode ih ni na igrališta. Po navici decu vode baš u te markete i to je najtužnije.

Zrenjanin je umro, ali niko to zvanično nije objavio. Režim u gradu ne posustaje i očerupaće grad za poslednji dinar koji im na neki način bude dostupan. Jasno je da se deca boje mraka, ali zašto se ljudi svetla boje, a boje se…Valjda zbog toga i ne reaguje niko kada se zna da je samo jedna firma konkurisala za posao vredan 61.317.012 dinara i to ni manje ni više nego iz Crne Trave. Te pare su naknada za rekonstrukciju Pupinove kuće javnom nabavkom koju je raspisala gradska uprava. Da ne potežemo pitanje koji put po redu se izdvajaju sredstva za rekonstrukciju kuće i gde su pare koje su do sad date, a zna se i kome, za istu tu rekonstrukciju?

Samo lustracija i represija prema sadašnjem režimu može da spasi grad od apsolutne propasti. Niko građanima nije rekao ( a trebalo je) da ne potpadaju sve firme pod rešenje o promeni visine minimalca. I tu se razlikuje odnos prema sličnom radu, a prema različitim takozvanim investitorima. U gradu ne postoji proizvodnja, a Banat zavisi od Soroševog Imleka umesto da se po seoskim domaćinstvima sakuplja mleko. Nema farmi  ni zadruga i sve tihuje.

Uništili su i onu šljivu pod koju smo trebali svi da stanemo. Teče vreme i nestaju mogućnosti za normalan život onih koji su u ovoj mentalnoj prostituciji režima i nemoći za promenama. Nesvesni da se bude, žive, planiraju i troše sve u granicama koje im vlast dozvoljava ne shvataju koliko veliku cenu plaćaju. Nenadoknadivu.

Ako nakon ovog ludila koje permanentno raste ne bude lustracije i one obećane jurnjave po ulicama biće najpametnije da svoje živote, emocije i novac narod prepusti veštačkoj inteligenciji i zapusti sve ljudsko u sebi….i pištaljka koja svira kraj.