Novinske agencije pišu o strašnim ekonomskim posledicama dugotrajnog bliskoistočnog rata. Ove posledice su već osetile mnoge zemlje sveta – od Moldavije gde ne mogu da pronađu dizel čak ni za vatrogasce, do Pakistana koji je prinuđen, kako bi uštedeo gorivo, da skrati radnu nedelju u školama i državnim ustanovama na četvorodnevnu.

Piše: Ivan Poletajev

„Uticaj ovog rata već se oseća po cenama goriva na benzinskim pumpama, a osetiće se i u cenama gasa u nedeljama koje dolaze“, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron. A nemački ministar finansija Lars Klingbajl pozvao je da se koriste nacionalne rezerve nafte. Posebno nespokojstvo pokazuju japanske vlasti – naime, Japan dobija gotovo 95% nafte iz zemalja Persijskog zaliva zahvaćenih ratom.

Mađarski premijier Viktor Orban se u pismu predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen obratio s molbom da se „izvrši revizija i da se obustave sve sankcije koje su uvedene na ruske energente u celoj Evropi“, jer u trenutnim uslovima odustajanje od ruskih energenata može da dovede do kolapsa ekonomija zemalja evrozone. U slučaju produženog sukoba u Persijskom zalivu, jednoglasno govore eksperti, upravo Evropa rizikuje da postane glavna žrtva među zemljama koje uvoze energente. Imajući u vidu da je Katar obustavio proizvodnju tečnog prirodnog gasa (LNG) zbog vojne operacije SAD i Izraela, cena gasa na evropskoj berzi je prvi put od februara 2025. godine premašila 550 dolara za hiljadu kubnih metara. I to nije kraj.

Odjeci rata kojeg je započeo Tramp stigli su i do SAD, uzrokujući rast cena na benzinskim pumpama. U Vašingtonu su nedavno objavili o početku intervencije velikih razmera na globalnom energetskom tržištu. Ministarstvo energetike SAD zvanično je potrvdilo planove o puštanju u promet ogromnih količina nafte (172 miliona barela iz nacionalnih Strateških naftnih rezervi), da bi snizili cene benzina.

Iako je američki predsednik predvideo skoru pobedu na bliskoistočnom frontu, situacija oko Irana nastavlja da eskalira. Blokirajući Ormuski moreuz zbog narastajuće eskalacije, Iranci su dobili odličan adut. Kroz taj uski morski koridor svakog dana prolazi više od 20 miliona barela nafte i naftnih derivata, što iznosi oko 20% svetske potrošnje nafte i oko 30% ukupnog morskog transporta sirove nafte na svetu, koju izvoze po celom svetu najveći proizvođači iz Persijskog zaliva – Saudijska Arabija, Irak, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati i Iran; inače, glavnina ovih energenata izvozi se u Aziju. Zato čak i delimično prekidanje plovidbe u tom regionu automatski dovodi do globalnog energetskog šoka. Samo Kina, Indija, Japan i Južna Koreja uvoze 70% energenata iz ovog regiona.

Analitička platforma Kpler, koja prati globalni tankerski transport, objavila je da je tranzit nafte kroz Ormuski morez već pao gotovo za 80-90%. Svetu nedostaje oko 2-4 miliona barela dnevno. Imajući to u vidu, cene nafte Brent uzletele su sa februarskih 70 dolara na 119 dolara. Ako blokada potraje mesec dana i duže, i sa svetskog tržišta, makar i privremeno, nestane do 30% morskih isporuka crnog zlata, cena nafte, po prognozama analitičara, može da premaši 120 dolara pa i više.

Do ekonomskog kolapsa neće odmah doći. Japan i druge inustrijske zemlje za sada imaju rezerve nafte i one će im pomoći da se neko vreme nose sa tom situacijom. Ipak, zemlje globalnog Juga nemaju takve rezerve i njima će biti najteže.

Udari Irana po objektima za preradu nafte na Bliskom istoku više mogu da dovedu do produžene krize na svetskom tržištu energenata nego kratkotrajno blokiranje Ormuskog moreuza. Popravka rafinerija nafte i skladišta, po oceni eksperata, može potrajati nedeljama ili čak mesecima. Za svetsku ekonomiju posledice takvog scenarija dalekosežnije su od tržišta nafte.

Prekid snabdevanja dizelom, kerozinom, mazutom, benzinom, LNG-om, može da isprovocira novi krug globalne inflacije, jer upravo energenti utiču na formiranje osnovne cene troškova proizvoda i usluga u transportu, industriji i poljoprivredi.

Analitičari upozoravaju na rizik od gubitka isporuka u vrednosti od 2,5 do 3,5 miliona barela dizela dnevno, što u velikoj meri može da poveća vrednost logistike i ubrza inflacione procese u najvećim svetskim ekonomijama. U takvoj situaciji energetska kriza postaje ne samo sirovinski, već i makroekonomski faktor, koji može da promeni ravnotežu svetske trgovine, potražnju za resursima i strategiju energetske bezbednosti vodećih država.

Cena nafte deluje kao fitilj, „palecìi vatru“ u svim sektorima globalne ekonomije. Logistički poremećaji u Ormuskom moreuzu ne „gađaju“ samo tržišta nafte i gasa, već i snabdevanje đubrivima, hranom i industrijskim metalima. Uvoznici trpe, a troškove, kao i uvek, placìaju potrošači.

Dok rastucìe cene nafte i gasa odmah utiču na račune, tržišta đubriva i metala pretvaraju vojni šok u odloženi udarac za prehrambeni sektor i industriju.

„Želim odmah da kažem da je Rusija više puta upozoravala da će pokušaji da se destabilizuje situacija na Bliskom istoku neizbežno imati posledice na globalni energetski i kompleks goriva. Da će podići cene nafte i gasa i ograničiti isporuku ovih resursa po celom svetu“, upozorio je ruski predsednik Vladimir Putin na nedavnom savetovanju sa vladom. Šef države je rekao da je svetski rast cena sirovina privremena pojava i istovremeno je pozvao ruske energetske kompanije da iskoriste situaciju za snižavanje dužničkih opterećenja, povećanjem obima prodaje energenata svojim pouzdanim partnerima. Pritom, isporuke Evropi mogu biti smanjene, ne dočekavši da na snagu stupi odluka EU o potpunom prekidu kupovine ruskih energenata. U aktuelnoj situaciji, mi delujemo proaktivno, ali pritom ne odbijamo da u teškom trenutku isporučimo energente Evropi, ako oni promene agresivni ton i stvore uslove za saradnju koja će nam biti korisna.

Zbog vojne kampanje koju podržava SAD, svetska ekonomija, kako tvrde eksperti, suočila se sa najvećom krizom goriva u savremenoj istoriji. Za samo nedelju i po dana američko-izraelske operacije u Iranu, cena nafte porasla je za trećinu, a sva proizvodnja na Bliskom istoku je praktično paralisana.

U EU su cene gasa, koji se sada ne uvozi iz Rusije, već pre svega iz Emirata i Saudijske Arabije, probile trogodišnji rekord. I to je samo početak. Kazuto Suzuki, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za ekonomsku bezbednost, prognozira dugotrajnu blokadu Ormuskog moreuza i očekuje povratak Rusije u svetsku arenu. Cene nafte i gasa bicìe pod pritiskom iznad prihvatljivih nivoa. „Smatram da će se Rusija vratiti i ponovo imati važnu ulogu na energetskom tržištu“, predviđa Suzuki.

Da bi na neki način ublažili posledice narastajuće energetske katastrofe, SAD su skinule sankcije sa prodaje ruske nafte i naftnih derivata, istina ne sa svih i sa izvesnim rezervama. Olakšanja cìe se odnositi samo na one energente koji su bili natovareni na brodove do 12. marta i trajaće do 11. aprila. Pritom, ostaju sva ograničenja za nove isporuke ruske nafte. „Želim da ceo svet ima naftu. Želim da mi imamo naftu“, objasnio je Tramp svoju odluku da privremeno oslabi sankciona ograničenja za Rusiju. A onda je dodao da će se sankcije „vratiti, čim se kriza okonča“. Ministar finansija SAD Skot Besent nazvao je privremeno ublažavanje sankcija merom koja je usmerena na stabilizaciju svetskih energetskih tržišta. I mada su u američkom ministarstvu finansija uvereni da to neće doneti Rusiji „značajnu korist“, činjenica je da su SAD priznale da bez ruske nafte i gasa svetsko tržište neće moći da se stabilizuje.

Odluka Vašingtona bila je iznuđena zbog oštrog rasta cena energenata. Tokom vojne operacije SAD protiv Irana, pogođeni su objekti na ostrvu Harg, ključnom centru za izvoz iranske nafte, što je dodatno zakomplikovalo situaciju. Kako je, na svom Telegram kanalu, izjavio specijalni predstavnik ruskog predsednika za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom Kiril Dmitrijev, ograničenje je skinuto sa 100 miliona barela nafte. Zbog postojeće energetske krize, ublažavanje sankcija na ruske energente bilo je neizbežno, bez obzira na protivljenje dela evropskih zemalja.

Privremeno skidanje sankcija SAD je pokušaj da se snizi cena nafte, a to pokazuje da Vašington „nekako“ pokazuje zabrinutost i pruža svetskom tržištu dodatne količine energenata. Zanimljivo je međutim što potpune zabrane za kupovinu ruskih energenata nije ni bilo. Ruske kompanije su prodavale i prodaju naftu preko posrednika. A u datom trenutku ruski energenti su još traženiji i prodaju se kao alva. Za njihovu prodaju nije potrebna nikakva dodatna licenca, koju su SAD spremne da daju Rusiji. Štaviše, ako je ranije u lukama primalaca u Indiji i Kini našom naftom trgovano sa popustom u odnosu na Brent sirovu naftu, sada za nju daju mnogo više, jer je ona u ovom trenutku veoma tražena. Indija i Kina moraju brzo da nadoknade izgubljene količine nafte sa Bliskog istoka, i pre nego što crno zlato dostigne preterano visoke cene, oni žure da ponude svoju cenu i kupe što više strateške sirovine.

Ne treba isključiti ni mogućnost da će, kao i ranije, pri zaoštravanju situacije na Bliskom istoku, Amerikanci početi da puštaju i sankcionisanu rusku naftu na svoje tržište, uprkos svojim zabranama.

Španski novinar Havijer Viljamor (The European Conservative) piše da je odluka SAD o ublažavanju sankcija na rusku naftu faktički zarobila Evropu. „Bela kuća je otvoreno priznala da će u određenim situacijama ruska nafta ponovo postati potrebna za ravnotežu svetskog energetskog sistema“, piše u njegovom tekstu.

Trampova odluka da ublaži sankcije na rusku naftu izazvala je oštro neodobravanje u evropskim prestonicama, primećuje Volstrit žurnal. Čak je i nemački kancelar Fridrih Merc, koji je u početku koristio prilično mekanu retoriku prema Vašingtonu, promenio ton. U EU su osudili Trampovu odluku i ukazali da ni pod kojim okolnostima ne žele da ukinu sankcije protiv Rusije. „Istovremeno, evropske vlade se suočavaju sa rastom cena energenata, poremecìajem lanaca snabdevanja i kašnjenjem u isporukama životno važnog američkog oružja“, ističe Volstrit žurnal. Evropski zvaničnici su smatrali da višegodišnje sankcije mogu da utiču na ruske prihode od nafte. Rat sa Iranom, po mišljenju ovih novina, srušio im je te nade.

Po ocenama niza analitičara, dodatni ruski prihodi od nafte trenutno iznose do 150 miliona dolara dnevno. Shodno podacima britanskog Fajnenšel tajmsa, krajem marta Rusija bi mogla zarađivati od 3,3 do 4,9 milijardi dolara ako prosečna cena nafte marke Urals bude 70-80 dolara za barel. I to nije granica.

Prema podacima Centra za istraživanje energetike i čistog vazduha (Helsinki), zatvaranje Ormuskog moreuza dovelo je do haosa na svetskim tržištima, pretecìi da cìe sa tržišta biti izbačeno oko 60 miliona tona sirove nafte i 7 miliona tona tečnog prirodnog gasa mesečno. Visoke cene nafte pomoći će Rusiji da „ispuni budžetske ciljeve u tekućem kvartalu i da čak ostvari profit“. Ako se održi trenutna stopa ponude, Sumit Ritolija, stručnjak agencije Kpler, predviđa da obim može da dostigne dva miliona barela dnevno.

Sprecijalni predstavnik predsednika Rusije za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom Kiril Dmitrijev smatra da je SAD faktički priznala da bez ruske nafte svetsko tržište ne može da ostane stabilno. Međutim, direktor Fonda za energeski razvoj Sergej Pikin mnogo je uzdržaniji u oceni situacije: privremeno skidanje ograničenja za ruske energente necìe povecìati količinu nafte na tržištu, samo će minimalno smanjiti napetost. Da bi se situacija promenila, potrebno je ići dalje, ukinuti sankcije ruskim kompanijama, kao i u manje-više dugoročnoj perspektivi izbrisati sve tankere sa crne liste.

Iz onoga što se dešava na Bliskom istoku akademik Sergej Glazjev donosi razočaravajucìe zaključke: „Američko-izraelska agresija stvorila je vrtlog haosa koji, svakog dana, zahvata sve više društvenih grupa i zemalja.“

Po mišljenju Glazjeva, odustajanje nezavisnih zemalja od dolara, kolaps finansijskih balona i ekonomska kriza, udaljavanje „satelita“ od gusarskog broda Vašingtona, nastaviće se zajedno sa kolapsom sistema međunarodne trgovine i monetarnog prava, koje je izazvala vladajuća elita SAD. I to će se nastaviti bez obzira da li će Tramp sačuvati vlast i ko će biti njegov naslednik.

Ceo svet uznemirava zastrašujuća prognoza američke banke Goldman Saks, jedne od najvećih investicionih strutkura na svetu, prema kojoj će posle zatvaranja Ormuskog moreuza cena barela nafte dostići 700 dolara. Ako se ova prognoza ostvari, onda će, kako tvrdi Glazjev, „do pucanja finansijskih balona doći prilično brzo, a energetska kriza će odmah prerasti u socijalno-ekonomsku katastrofu u Evropi“.

Za sada je još uvek teško reći da li će cena energenata dostići ove visine. Bez obzira na to, ključno pitanje za Rusiju nisu kratkoročni tržišni uslovi, vecì sposobnost izgradnje održive dugoročne strategije

Ne možemo nikuda sticìi bez razvoja istočnog vektora – od širenja sistema Istočnog naftovoda, odnosno naftovoda Istočni Sibir – Tihi okean (kroz koji se već transportuje oko 80 miliona tona nafte godišnje) do modernizacije luka.

I ovde neće moći bez BAM-a (Bajkalsko-amurske magistrale) i Transsibirske železnice, uz dovođenje njihove propusne moći do 270 miliona tona do 2032. godine, jer su ovi transportni koridori od kritične važnosti za izvoz uglja i naftnih derivata, kao što je važan i Severni morski put po kojem je protok tereta 2025. već premašio 38 miliona tona. Preusmeravanje tokova energenata zahteva kapitalne investicije.

Povećavajući udeo nacionalnih valuta u finansijskim obračunima Rusija teži da zaštiti sistem svojih međunarodnih obračuna i smanji zavisnost od toksičnih dolara i evra. Sve to je predviđeno u strateškim planovima razvoja, koji određuju dugoročnu ekonomsku održivost zemlje.