Kad se napravi retrospektiva događaja koji je došao kao posledica sadističke tiranije Aleksandra Vučića nad državom Srbijom i njenim narodom, vidi se opšte rasulo, ali i jasno podeljenno društvo: mafijaško jezgro se brutalno obogatilo, njegova „elita“ je skoro sasvim odbegla ili je u bekstvu, a unutar države ostao je izolovani diktator i građanstvo koje će mu presuditi. I on to zna. Ostalo je da se vide završne scene.

Luka Mitrović

Rektor Univerziteta u Beogradu, Vladan Đokić sastao se prvih dana aprila meseca 2026., sa dekanima fakulteta. Na sastanku u zgradi Rektorata, izgovorio je rečenicu koja liči na kratku zapovest komandanda ratnog štaba: „Naše mere će zavisiti od poteza koje bude povlačila vlast“

A, rat za odbranu 200 godina stare institucije, bastiona srpskog školstva, ušao je u završnu fazu. Samo par dana pre tog sastanka, pala je opet krv na ulicama Beograda i drugih gradova širom Srbije. Divlje horde sastavljene od ubica i razbojnika u službi poslednjeg diktatora u Evropi, Aleksandra Vučića, puštene i raznih zatvorskih kaveza, sa neviđenom životinjskom strašću lomile su kosti građana, studenata, radnika, dece, žena i gazili sve pred sobom. 

Krvožedni triranin smislio je lično „strategiju“: naređeno je načelnici Policijske uprave u Smederevu (Vesela Ivanović), da šalje autobusima firme „Transprodukt“ zatvorenike, osuđenike za najteža krivična dela, uglavnom surove ubice i patološke tipove, manijake bez empatija, da prebijaju narod, građane, omladinu, sve one koji su se digli protiv krvavog radikalsko-naprednjačkog režima.

Firma „Transprodukt“ koja je formalno u vlasništvu izvesne Svetlane Milanović, povezana je na sveki način sa mafijaškim klanom braće Radojičić i redovno, bez konkurencije, dobija tendere za obavljanje poslova javnog prevoza u Beogradu.

Preko „Transprodukta“ stižu i uniforme koje tim osuđenim ubicama (i pridruženim „dobrovoljcima“) dele u prostorijama Vučićeve Srpske napredne stranke u Borči, gde se vrše i isplete „na ruke“ za svakoga pojedinačno.

Širom Srbije sve „ekipe“ BIA i vojnih službi, zajedno sa „regularnom“ policijom i parapolicijskim snagama, rade na ubijanju bilo kakvih protesta, ali im ni to ne polazi za rukom.

U danu kad je Uprava kriminalističke policije (UKP) po nalogu Aleksandra Vučića ušla u zgradu Rektorata i držala rektora Đokića kao taoca, ambasador Kraljevine Belgije u Srbiji, Frederik Develter, prilikom dolaska u Rektorat kako bi svojim prisustvom pokazao solidarnost sa Univerzitetom u Beogradu i rektorom Đokićem, bio je izbačen. A, upravo je Belgija jedna od onih evropskih država koja je najviše pomogla najstariju prosvetnu ustanovu u Srbiji.

Da nije bilo naučne elite Belgije u nekim teškim momentima, ne bi bilo ni nastave na Medicinskom fakultetu. Donirali su osnovne reagense, a terba znati i da pola svih projekata naših naučnika finansiraju stranci, zato što antisrpski, kriminalni režim Aleksandra Vučića radi sve protiv nauke i struke, protiv obrazovanih, pametnih i uspešnih ljudi koje ova zemlja ima.

Za smrt još uvek anonimne devojke-studentkinje Univerziteta u Beogradu, koja je navodno „pala“ sa poslednjeg sprata Filozofskog fakulteta, režim Aleksandra Vučića, svim sredstvima pokušava da pripiše pobunjenim studentima, mada je odmah nakon što je zločinačko smeće pod imenom „informer“ izbacilo „gotovu priču, pre nego što se bilo šta desilo. Sve ukazuje na krvavi scenario svih tajanstvenih smrtnih slučajeva koje je režirala ubilačka služba Aleksandra Vučića.

Od smrti Slobodana Tanaskovića (umro na VMA od posledica „naprednjačkih“batina) čuvara objekta u Hercegovačkoj ulici u Beogradu, koga su maskirani ljudi Siniše Malog vezali i oduzeli mu mobilni telefon da bi usred noći porušili petnaestak magacina i kancelarija u naselju Savamala, pa sve do poslednjeg slučaja navodnog „samoubistva“ studentkinje, koje ukazuje da je čin „skakanja kroz prozor“ bio skoro nemoguć zbog niskih i uskih „leptir-prozora“ na pomenutom spratu Filozofskog fakulteta, desilo se još barem deset skoro očiglednih likvidacija „u prisustvu vlasti“. Smrt ljubavnice Željka (Pink) Mitrovića u hotelu Hajat, u Beogradu, nikada nije razjašnjena. Ta nesrećna Ivana Bodrožić je „arhivirana“ u kategoriju „misteriozna smrt“, isto kao i smrt njene majke nakon toga.

Na šta je sve spremna Vučićeva razularena mafija, govori i nedavni slučaj nekakve polupismene i histerične ženske osobe u odmaklim godinama (izvesna gospođa Savka), koja je po nagovoru „drugova iz Službe“ izgovorila nekoliko rečenica koje skoro optužuju studente u blokadi da su krivi za tu čudnu smrt, te da treba hitno „pretresati sve fakultete“, jer će u protivnom „oni“ krenuti da se organizuju i nasilno tamo uđu…Tih par rečenica je snimljeno i „plasirano“ u propagandnu kanalizaciju srpskog diktatora. A, tu ženu, nakon što je nastao skandal u delu grada gde živi, porodica je izbacila iz kuće zbog čega se preselila kod jedne svoje drugarice. Tvrdi da su je na sve ovo nagovorili voždovački „naprednjaci“ te da nije znala da je snimljena i da taj snima „kruži“ po društvenim mrežama.

Ne postoji grad, opština, mesna zajednica selo ili zaselak gde Vučićeva monstruozna propaganda nije stavila svoju mračnu zavesu, da narod ne vidi pljačku, teror i okupaciju, ništa manju od one nacističke u Drugom svetskom ratu. Primera ima na stotine.

U zgradi opštine Mionica, na primer, potvrđeno je iz više izvora, SNS, SPS, Šešeljevi radikali (i mala stranka Rasima Ljajića) organizovano su postavljanjem nepoznatih uređaja u sali Skupštine blokirali signale mobilne telefonije i pristup Internetu, i to isključivo odbornicima opozicije! Radilo se o „probnom“ testiranju „Huawei“ kineskih softvera za „selektivnu likvidaciju“ signala mobilne telefonije i Interneta. Ideja ja bila da spreče i prenos sednica kako bi sakrili od građana šta se zaista dešava.

Nema više nikakvog čuda u tome zbog čega ovako fanatično brane svoje „kule od slonovače“.

Banda se opako obogatila, brutalno napljačkala, a zna šta je čeka kad padne režim koji im je sve to dao…

Samo u jednom primeru od mnogih, vidi se kako to izgleda: bivša gradonačelnica Niša (D. Sotirovska) za samo tri godine „stekla“ je dva stana na Floridi (SAD), tri stana i novu kuću u Nišu, dva stana u Beogradiu, kuću sa apartmanima u Grčkoj, i „flotu“ od 30 taxi vozila…Kažu dobro obavešteni u Nišu, „zbrinula je i ljubavnike“. Istina, u međuvremenu je „ovenčana“ titulom Malteškog viteza i otišla znanto dalje od prestola radikalskog manijaka, kome se to nije dopalo, pa je strpao u zatvor, kao „ogledni primer“. 

Kad je ona ovo „stekla“ sve to za samo tri godine, lako je zaključiti šta su onda sve „stekli“ Oskar (AV) i brat po materi Andrej, te njegove dvorske budale Mali, Brnabić…itd, u proteklim godinama karnevalske pljačke i krvavih tragova.

Naprednjački mafijaš, navodni politički analitičar a danas ministar Vučićeve prosvete Dejan Vuk Stanković završio je tek osnovnu školu, ne zna se ništa za srednju školu (još je nije dokazao!) a preskočio je i Filozofski fakultet koji je studirao punih sedam godina, za koje vreme je plagirao sve radove menjajući im ime autora, jer nije imao dovoljno radova za izbor u zvanje vanrednog profesora. Danas je, zajedno sa grupom „lojalnih intelektualaca“, na putu da se pridruži ekipi koja se od ranije uz radikalsko-naprednjačku razbojničku bandu bavila „sticanjem“. Oni koji su već „old money“ (ranije se obogatili), poput Predraga i Siniše Malog, imaju velike investicije u glavnom gradu Austrije Beču, odakle izvori MT saznaju da su pod istragom austrijske policije i Europola, te da imaju sve dokaze da grade „opranim“ narko kapitalom. Zanimljivo, na istom poslu našli su se bivši član JUL.a, Borko Drašković (već punu deceniju direktor Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), koji je nemilosrdno pustošio fondove Svetske banke za obnovu i razvoj i sebi kupio ogromnu vilu na Floridi (lokacija: romantični zaliv Tampa bay).

Zbog svega što se dešava, u MUP Srbije, nekoliko grupa časnih i poštenih policajaca prave spiskove svojih kolega (od viših funkcionera do poslednjeg inspektora) koji su pomagali kriminalcima iz vlasti da se obogate i zato dobijali „kompenzacije“…Spiskovi se prave na svim nivoima (gradovi, odeljenja, odredi…), a dokaze prilažu sa tačnim slikama, video snimcima i opisima događaja…Doći je na red sa padom AV mafije i čišćenje njegovih „pacova“ unutar institucija.

U Vučićevom MUP.u danas na početku 2026. godine radi preko 45.000 policajaca, što daleko prevazilazi standarde uređenih svetskoih država.

Kakav je drski, prostački, vulgarni, nemilosrdni i banditski režim Aleksandra Vučića, neka kaže i ova zanimljiva priča…

Naime, prvih dana aprila 1941. godine kad je Adolf Hitler već naredio bombardovanje Beograda i Jugoslavije, predsednik vlade Mađarske  dr Pal Teleki izvršio je samoubistvo, jer nije mogao da spreči da njegova zemlja učestvuje u nacističko-fašističkom napadu na Jugoslaviju.

Teleki je bio ugledan profesor univerziteta, član Mađarske akademije nauka, uspešan političar, veliki stručnjak i častan čovek.

U decembru 1940. je potpisao sporazum o „večnom prijateljstvu“ sa Jugoslavijom, a kad je zbog velikih pritisaka morao da izabere napad na Jugoslaviju, napisao je poruku:  „Prekršili smo svoju reč. Iz kukavičluka. Nacija to oseća i odbacili smo svoju čast. Stali smo na stranu nitkova. Postaćemo pljačkaši grobova! Nacija đubreta. Nisam vas zaustavio. Kriv sam.“

Dr Pal Teleki nema bistu u skupštinama Srbije niti Mađarske, ali zato Vučićev „brat Orban“ drži u zgradi parlamenta u Budimpešto bistu ratnog zločinca, krvavog Mikloša Hortija, koji je usmrtio na hiljade Srba u Novom Sadu i drugde u Vojvodini. Ali, zato je Orban  dobio orden i od Vučića i od VD Patrijarha Porfirija.

ZBOG NASILNOG ODUZIMANjA FIKSNIH TELEFONA

PRIMORANI SMO DA KORISTIMO

NOVI BROJ TELEFONA : +381 66 / 7610 208