U obrnutoj srazmeri sa vrtoglavim ciframa na ime kriminalnih poslova funkcionera SNS i gradskih čelnika su nade gradjana da će se istragom obuhvatiti značajniji akteri naprednjačke vrhuške ?! Da su kojim slučajem vrhu čistiji prsti, „postojanje“ braće Nemanje i Novaka bilo bi nezamislivo?!

Ovo, kao primeru savršenog koruptivnog ustrojstva, na kome srpskom vladajućem kartelu u svetu mogu pozavideti najveći mafijaški gangovi u svetu. Ukoliko postoje?!

Svetlana Nikolić

 Hobotnica je instalirana gotovo u srcu sistema, u oblasti gradnje i krupnih para i interesa sa pipcima po vertikali i horizontali vlasti. Uspostavljena je u vreme donošenja Zakona o ozakonjenju, po kome je  gradnja bez dozvole nakon novembra 2015. inkriminisana kao krivično delo i imperativ -rušenje bespravnog, nastalog nakon satelitskog snimka 2015. Gradskom Sekretarijatu za ozakonjenje su pored nadležnosti za objekte iznad 400 m2,  godine 2011. povereni poslovi ozakonjenja svih objekata na teritoriji Grada, koji su propisi kasnije izmenjeni i predmeti 2020. vraćeni na nadležnost opštinama.

 Nemanja Stajić, koji je od šefa Odeljenja za poslove ozakonjenja opštine Palilula i Rakovica, 2014. ustoličen u gradskog sekretara za ozakonjenje je eksponent, bitna karika. Ubrzo će se znati, da je istraga ozbiljna ili maska? S obzirom da se na privodjenje braće Stajića čeka 4 godine i istragom tapka na jednom kraku, „pipku“?!

Pitanja je, ko su  imenom i funkcijom akteri hobotnice koja u Srbiji od 2015. do danas,  bez da je okrznuta, deluje u epicentru, žiži  i poprištu imovinskih propisa, konverzija, transakcija i otimačina zemljišta, sumnjivih dozvola, „legalne“ i divlje gradnje, i pranja novca kroz tokove gradnje, ozakonjenja i prometa.    

 U pogledu milionskih cifara po osnovu provizija za ozakonjenje objekata nastalih nakon novembra 2015. logično je upitati, otkud toliko „posla“ za Nemanju Stajića, s obzirom da je na snazi zabrana divlje gradnje?

 Da li je posle novembra 2015. u Srbiji postojala gradjevinska inspekcija? Da li su opštinske inspekcije  donosile i sprovodile rešenja o uklanjanju bespravne gradnje ? Kao i gradska inspekcija za objekte iznad 800 m2 ?  Da li je Grad preuzimanjem ukupnih nadležnosti opštinskih gradjevinskih inspekcija od novembra 2018. sprovodio  rešenja o uklanjanju divlje gradnje?  Slutimo da nije ?

Valja znati, po čijem nalogu se Sekretarijat za inspekciju godinama oglušivao o  propise ? Kolika je tarifa za nečinjenje? Koliko to košta po tarifiranoj  jedinici mere, kvadratu, objektu?  I kolika je zarada za višegodišnje nečinjenje ? Koliko je danas „dobra“ sekretarka gradske inspekcije  Sonja Božović, koja se bahato oglušuje o propise? Na čiji nalog, mig i za koje benefite, Sonja Božović sistemski nesprovodi rešenja o izvršenju i zloupotrebljava funkciju? Kao i njoj podredjena Jelena Grgurović, šefica Odeljenja za izvršenje, koja je 2018. godine avanzovala u gradski sekretarijat za inspekciju?!

Da li su protiv njih zbog zlopoutreba pokretani postupci? I koliko je  u tužilaštvima vodjeno postupaka protiv  bespravnih investitora?  Da li je neko osudjen na kaznu zatvora?!  Da li je tačno, da je u gradu sa pola miliona bespravnih kvadrata,  ni dan niko nije proveo  u zatvoru! 

   Sve što Božović ne sruši, to Stajić ozakoni. Harač se plaća i na mostu i na ćupriji.  O ovim kriminalnim poslovima morali su da znaju i Siniša Mali i Aleksandar Šapić, i Goran Vesić kao glavni menadžer Grada  i šef gradskim sekretarijatima i službama, do imenovanja za ministra gradjevinarstva i infrastrukture?! Gde je odgovornost  Zorane MIhajlović, koja je bila na čelu resornog ministarstva nadležnog za nadzor nad sekretarijatom za ozakonjenje i sekretarijatom za gradjevinsku inspekciju. Ali i Irena Vujović, jer osim zgrada, Srbijom,  na divlje niču „stovarišta“, kamenolomi i deponije.  Za hobotnicu pod zaverom ćutanja, morala su da znaju nadležna tužilaštva i glavni tužilac i upravni sudovi gde predmeti po tužbama gradjana čame.

Saučestvuje se, zna i ćuti, zarad procenta, kumstva i benefita. Kao što je recimo sekretar u Vladi Srbije, Novak Nedić znao da kumu Stajiću posao „eksponecijalno“ raste. 

 Da je u Srbiji  kriminal božanski nedodirljiv, i da je cela državna struktura ogrezla u mućku, znali su svi.  Osim Jednog.?!

Oni koji su svojim uticajem ili direktnim nečinjenjem omogućili da divlja gradnja  u Srbiji bude biznis čiji se prihodi mere ciframa u pornografskoj industriji  sistematski su ,organizovano, u suizvršilaštvu  u dugotrajnom periodu suspendovali zakon i pravni poredak Srbije ?!

  Ko su „moćnici“ koji se oteli mnogo više i od  Stajića ?!    

 Razvojnu šansu za punjenje džepova i stranačke kase, ugledni kadrovi SNS pronašli su i u bespravnoj gradnji. U službi  piramidalnog koruptivnog sistema su propisi donošeni od 2015. i pretvaranje institucija  u poluprivatne ispostave. Gradjevinska inspekcija u prestonici godinama posluje kao zatvorena ustanova, i kriminalna poluga u hobotnici vlasti.

Zvanično prvi od kadrova SNS koji se obogatio na račun aboliranja bespravne gradnje je Aleksandar Jovičić, dolaskom 2016. na čelo opštine Palilula, gde je bio do 2021.goine. Tereti  se da je  „namerom omogućio  nelegalne radove u opštini Palilula“,  „bez da je sprovodio rušenje i  podnosio  prijave“. 

Za oslobadjanje odgovornosti i krivičnog procesuiranja kriminalnih  investitora  (za objekte do 800 m2 u nadležnosti opštine),  tarifa je bila 10.000 eura. Pretresom stana  pronadjeno mu je  350 000 eura u  i 11 miliona dinara, nakit, satovi,  5 luksuznih stanova, šume,  voćnjaci i vinogadi.

Smatralo se da je razlog hapšenja borba oko plena, jer Jovičić nije bio autonoman, čak ni jedan od glavnih aktera u korupcionaškom lancu. Imajući  u vidu proverenu šemu  po kojoj  se bespravna gradnja  u sledećoj fazi ozakonjuje i ulazi u tržišne tokove. Za unosne poslove, dekriminalizacije divlje gradnje, na  štetu planskih akata i gradskog budžeta bio je zadužen  Nemanja Stajić, na mestu sekretara Sekretarijata za ozakonjenje od 2014. do 2022.  pod kojom ingerencijom sekretarijata po pitanju ozakonjenja su od 2011- 2020  bili svi objekti na teritoriji Grada.

Ozakonjenjem više od pola miliona kvadrata koji nisu postojali na snimku 2015.  kao i fiktivnih, (nepostojećih) objekata, ojadio je budžet Grada za stotine milona dinara?! Sebi je pribavio imovinsku korist od deset milijardi dinara?! Kapital braće Stajića stečen mafijaškim poslovima od 2015. meri se desetinama luksuznih nekretnina u Beogradu i na Zlatiboru? Prema podacima katastra i pisanju medija, na članove porodice Stajić uknjiženo je 83 nekretnina? Ali ko stoji iza njih ?! Pita se naglas, uz malo matematike i Rodoljub Šabić:

-U BG je nezakonito legalizovano bar 500.000 m2. Po ceni od 2000 eura po m2, to je 1 milijarda eura, što je  daleko iznad i apetita i resursa Stajića!  Iza toga su neki mnogo moćniji?!

 „Transfer“ pod jednu šapu!

Kako se provizije ne bi talile opštinskim kanalima, u prestonici  se 2018.  razvlašćuje opštinska gradjevinska inspekcija.  Nadzor nad  zlatnim ćupom za teritoriju svih gradskih opšina preuzima Sekretarijat za inspekcijske poslove koji po nalogu vrha, u procesuiranju bespravne gradnje preuzima model naprednog  A. Jovićića. Divlja gradnja cveta, bez bojazni od rušenja i krivičnog progona. Transferom nadležnosti gradjevinske inspekcije sa opština na Grad od novembra 2018., reket se sliva u jednu kasu, što se i  bahatim investitorima višestruko isplati, pumpanjem cena preko noći izgradjenih kvadrata, volšebno legalizovanih preko gradskog sekretara  Nemanje Stajića. Divlja gradnja od 2018.  postaje siva privredna grana, eldorado za pumpanje tajnih računa i džepova.

 Ovo pod okom gradskog menadžera Gorana Vesića, glavnog operativca u zatiranju gradjevinske inspekcije, koji od novembra 2015. najavljuje „obračun“ sa divljom gradnjom. 

“  Važno je legalizovati sve što je po zakonu moguće, a potom biti rigorozan u sprovođenju propisa, u Beogradu više ne sme da se dogodi nijedan centimetar divlje gradnje“.

U “ Novostima“ 2016., najavljuje „odgovornost“ svih inspektora, opštinskih ili gradskih, koji su „dopustili da niknu nelegalne zgrade od nekoliko hiljada kvadrata“. „Svako ko nastavi da gradi pored zabrane i trake, a ima i takvih slučajeva, dobiće odmah krivičnu prijavu“.   

 Korupciju preko gradskog sekretarijata za inspekciju i sekretarijata za ozakonjenje, kao dve kašike u istom kazanu, Vesić  polovinom novembra 2018. nastoji da zabašuri. Traži  da sve gradske opštine dostave Gradu  inspekcijske predmete koji se vode na NN  lica, što je tobože i glavni razlog nemoći države da stane na put divljoj gradnji. 

„Postoji više hiljada inspekcijskih predmeta koji se u opštinama zvanično vode protiv NN lica. To je izigravanje zakona, jer tužilaštvo nema protiv koga da vodi krivični postupak. Istovremeno opštinska inspekcija koja ne može da utvrdi ko bespravno gradi, potom isti predmet pod punim imenom investitora šalje na legalizaciju!? Grad će te podatke uporediti sa podacima Sekretarijata za legalizaciju, ali i Vodovoda, Infostana, EPS i Katastra. Tako ćemo saznati ko u stvari bespravno gradi i imenom i prezimenom podneti krivične prijave protiv tih investitora“, rekao je Vesić.Odluka o transferu nadležnosti sa opštinskih  inspekcija na Grad obrazlagana je  „efikasnijom borbom protiv divlje gradnje“ „kako bi se ušlo u postupak rušenja nelagalno nastalog posle 2015“. 

Postupci danas, po prijavi gradjana koji se po „službenoj dužnosti“  vode pred gradskom gradjevinskom inspekcijom su „službena tajna“. Predmeti se po nepisanom pravilu dele na tzv. „infrastrukturne projekte“ i „susedska prava“. Pod floskulom „javnog interesa“ ruše se objekti koji su na putu Vrhuški. Dok se izvršna rešenja, po prijavi gradjana u ovoj službi tretirana kao“susedska prava“, ne spovode.                                       

 Čiji je kazan?!  

 Vrtoglavo bogaćenje  A. Jovićića, po osnovu „nečinjenja“ zavredjuje deset godina robije i zaplenu imovine stečene kriminalom? Ali koliko robije, zaslužuju zloupotrebe gradske sekretarke Sonje Božović, utemeljene na istom kriminalnom osnovu i praksi? Ovo kod podatka, da su u nadležnosti gradskog sekretarijata za inspekciju bespravni objekti iznad 800 m2, a od novembra 2018. i svi bespravni objekti na teritoriji Grada.

Pošto inspekcija po prijavi sprovede postupak i donese  izvršno rešenje u uklanjanju bespravnih radova, druga služba istog organa- Odeljenje za izvršenje, se prema tom rešenju odnosi kao da ne postoji, faktički ga poništava?!  Ovo istrajno,sistemski i godinama unazad, naočigled svih institucija, tužilaštva, sudova, upravnih inspekcija, režimskih medija, i upozorenja Zaštitnika gradjana, koji godinama unazad, u svojim godišnjim izveštajima ukazuje na  „propuste“ gradskog sekretarijata za inspekciju.

Na retorička pitanja o razlozima „zastoja“ u sprovodjenju izvršenja sekretarka Sekretarijata za inspekciju Sonja Božović, uopšteno i cinično izgovor za dugogodišnju zloupotrebu pronalazi u tkz. „Planu i programu“, koji  niti postoji, niti je ikada donet od strane organa kojim rukovodi.

Pri čemu, u višegodišnjoj, ogoljenoj zloupotrebi inspekcijske službe, po identičnom modelu A. Jovićića, gradskoj sekretarki za inspekciju od strane istražnih organa ni „dlaka ne fali“.  Pa ako se za isto delo, zloupotrebe- nečinjenjem, A. Jovičiću sudi i izriče mera zaplene imovine, kako je moguće da gradska sekretarka za inspekciju po istom kriminalnom osnovu, u istom periodu, pod istim propisima  koje sistematski krši, ostane van domašaja zakona?  A. Jovičić koji se tereti za 28.8 miliona dinara slovi za „mladog lava koji je liznuo pekmez“. Šta je sa onim koji ga kusaju? Koliko je tu onda bilo pekmeza? I čiji je kazan ?  

  Naime,“planovi“ i „programi“ sa kojima sekretarka godinama blefira, ne samo što se „kvartalno“ ne donose, već u toj službi nikada nisu postojali!  Niti su dostupne informacija  kada će neko rešenje koje „čeka“ na izvršenje biti sprovdeno? „Kvartalno“ se uvećava samo broj novih koja se donose. Dok ni nekolicina od hiljade „starijih“ rešenja nikako da „udju“ u tzv. „Plan i program“ , koji institut  iz 2015., kao smokvin list predstavlja samo još jednu u nizu prevara. Da se kojim slučajem, hipotetički ispostavi da hapšenje Stajića nije igrokaz vlasti, i da se istraga proširi na zaštiti divlje gradnje kao „drugi rukav u paru“ i prethodnicu ostalih kriminalnih radnji i kriminalnog ozakonjenja, ustanovio bi se red veličina ćara u ovoj oblasti, u minulom periodu.   

U tzv.“Planu i programu“, zato nema podataka o objektima,adresama i broju predmeta i kada će prema  tzv. „planu“ i „programu“ konkretno rešenje biti sprovedena ?! Ne može se znati ni zaključiti, od kada neki predmet datira, od kada se čeka na njegovo izvršenje? Ni, koliko je ukupno takvih predmeta ? Kao ni podataka o lokaciji i datumu donošenja i izvršenja sprovedenih rešenja? Jer se neka  mimo zakona sprovode i preko noći. Obznanom ovakvih podataka bilo bi jasno da se od stotine predmeta koja su morala biti sprovedena po sili zakona, recimo tokom 2024. postupalo samo za potrebe „Expa“.

 „Divlje“ pod zaštitom

Na vapaj gradjana za primenu propisa, režim se sistemski oglušuje, što potvrdjuje priča gradjana naselja Miljakovac 3, koji su  divlje radove na izgradnji višespratnice u porodičnoj zoni gradnje u Milana Kapetanovića 8, prijavili  polovinom 2023.  Radovi su izvedeni gotovo u dodiru sa kućom porodice Stanković.

– Inspekcija je sačinila zapisnik i zatvorila gradilište,  03. 10. 2023.  doneto je rešenje  o“ uklanjanju bespravno izvedenih radova“ i podneta je prijava protiv izvesnog Saše Ćorovića koji zvanično slovi za investitora. Na tome je završeno, – kaže oštećena Zagorka Stanković.

Bespravni radovi izvedeni su gotovo u dodiru sa njenom kućom, bez ijednog papira i provere geomehanike, zbog čega su se na zidovima njene kuće pojavile napukline. Kako rešenje o rušenju nije sprovedeno gradjani ovog naselja su se peticijom 2024. obratili tadašnjem ministru gradjevine Goranu Vesiću i predsedniku Aleksandru Vučiću. Bez uspeha, investitor je i pored više puta istaknute zabrane, nastavio radove.

– Gradnja višespratnice, kako se nezvanično čuje u svrhu staračkog doma koja je sada već završena, ugrozila je bezbednost porodice Stanković, kao i budućih korisnika te zgrade. Takodje, postoji sumnja, da je njihov komšija Saša Čorović pravi investitor objekta.  

–  Telefonom  mi je poručeno „da se ne igram sa životom“, i „pazim šta govorim“.  Čuje se, da je pravi investitor neki penzionisani policajac. Inače, mesecima pre nego što su otpočeli radovi naša ulica je bila pod prismotrom policijskog vozila, koje je kružilo. Kada se ustanovilo da je kraj miran, doterani su bageri i krenuli radovi.  Za rad na crno dovodjeni su Arapi, Crnci i Turci. Prijavljivali smo. Niko iz policije ili nadležnih inspekcija nije reagovao, kaže Zagorka Stanković.

  Krivične prijave inače rešavaju se sporazumom po priznanju uz simoboličnu naknadu u budžet republike. Krivično delo po osnovu divlje gradnje iz čl. 219 a Krivičnog zakonika pred našim tužilaštvom, uživa posebnu zaštitu, kaže zastupnik porodice Stanković.

 – U tom postupku koji se  vodi po „službenoj dužnosti“ pred Drugim osnovnim tužilaštvom nismo dobili  status oštećenih. Zbog oštećenja na objektu porodice Stanković morali smo da pokrenemo postupak po osnovu drugog člana krivičnog zakona, kaže adv. Zoran Djukelić.  Ukazujuje, da se u slučajevima kada je divljom gradnjom gradjanima umanjena „samo“ tržišna vrednost objekta, oštećenima  se ne priznaje pravo da po tom osnovu učestvuju u postupku pred tužilaštvom, niti mogućnost da se pridruže krivičnom gonjenju.

U postupku protiv investitora, oštećeni divljom gradnjom pred Drugim osnovnim tužilaštvom nema nikakva prava. I ne kriju, da su takvi postupci za njih „poslednja rupa na svirali“.  Završavaju se simboličnim novčanim kaznama. Od novembra 2015.  u Beogradu je bespravno niklo najmanje pola miliona kavadrata, ali niko nije pritvaran, kamoli osudjen. Kod nas je divlja gradnja je pod zaštitom države i tužilaštvo se tako ponaša. 

   Doskorašnji resorni ministar Goran Vesić, je  prema pisanju portala kao destinaciju za ostatak života, izabrao uredjeni gradić na severu Italije. Gradu je kao tekovinu ostavio neplanska naselja, favele, septičke jame i divlje deponije.  Predmeti po prijavama i tužbama oštećenih, pred tužilaštvima i sudovima čame! 

 U Kancelariji zaštitnika   kažu, „da im se tokom minulih godina obratio veliki broj gradjana“ i da Gradska uprava grada Beograda  „još uvek nije postupila ni po jednoj preporuci Zaštinika gradjana koje se tiču prinudnog izvršenja rešenja  gradjevinskog inspektora“. Na pitanja upućena gradskoj upravi, iz čijih bi se odgovora naslutila razmera zloupotrebe, nismo dobili odgovore.

Nezvanično, kao dan kada je izvršen udar na pravni poredak i kada je gradska inspekcija preuzeta od strane mafije, smatra se april 2016. U akciji kriminalnog rušenja Hercegovačke pod okriljem noći, učestvovale su gradske službe, redovna i komunalna policija i pripadnici policije u civilu, privatnog obezbedjenja ( Belivukovog klana), danas znani kao crnokapuljači. Iz gradskog sekretarijata za inspekciju, na čijem čelu je bila Sonja Božović, kao ni opšine Savski Venac na čijoj se teritoriji nalazi Savamala, „nisu bili nadležni“ i „ne znaju“ šta se te noći zbilo.

Kao ni iz komunalne i naročito redovne policije na čelu sa Nebojšom Stefanovićem, gde do danas niko nije odgovarao. Progresivno preuzimanje institucija  od strane mafijaškog kartela koje je tada otpočelo,u godinama koje su sledile je zaokruženo. Godine 2016. izgubili smo državu.