Kako je odlazeći srpski diktator postao „štićeno lice“ najveće panevropske partije, zašto je njen neprikosnoveni vođa Manfred Veber uzeo u zaštitu bivšeg radikalskog potrčka, koliko dobro mu služu već godinama, ko upravlja Srpskom naprednom strankom, da li je SNS od početka svoga postojanja zapravo  balkanska filijala evropskih „narodnjaka“ i njihova kreacija, kako režim AV dobija direktive iz Veberove „centrale“ i zbog koga su sve evropske institucije ostavile Srbiju na milost i nemilost mafiji lažnog „stabilokrate“ koga podržava biroktatska mafija u Briselu. Međutim, evropspke autokrate su počele da se odriču narkodilera sa Blakana, jer i u svojim paralementima imaju snažan otpor od nadolazeći snaga koje imaju drugu ideologiju, strategiju i poglede na budućnost. Promena politike u Vašingtonu i dogovor sa Moskvom o zajedničkom suživotu, crvenom olovkom su precrtani  i dikatori iz balkanskih država. Vučić je među prvima. Navodimo hronologiju podrške koju je minulih 13 godina imao srpski tiranin od , sada odbačene evropske elite – mafije

Nikola Vlahović

Kako je i zbog čega u Srbiji 2012. godine instaliran diktatorski režim Aleksandra Vučića, ko su bili pokretači te ideje, šta je ustvari Srpska napredna stranka, ko je njen idejni tvorac i kakve obaveze su joj poverene od strane osnivača? Kako je uopšte Srbija stigla u „slepu ulicu“ sa ludakom koji joj je svaki dan činio paklenijim od onog prethodnog?

Na ta pitanja danas ne bi znala da odgovori većina građana ove zemlje, ali, u času kad neopozivo odlazi skoro 13 godina duga diktatura te psihopatske kreature i njegove horde, važno je znati ko je bio arhi-tvorac  čitave operacije, njen „masterminde“ , te ko su njeni glavni protagonisti…

Da se ne zaboravi: na dan izbora u Srbiji, 20. maja 2012 . godine, administracija Evropske unije je čak tri sata pre zatvaranja birališta, čestitala Tomislavu Nikoliću pobedu na predsedničkim izborima u Srbiji.

Bilo je to zajedničko saopštenje Evropske komisije i Evropskog saveta u kojem se „čestita i srpskom narodu“: „Predsedniku Nikoliću želimo uspeh u suočavanju sa izazovima i ispunjavanju ogromnih očekivanja srpskog naroda o privrednom rastu i blagostanju. Evropska perspektiva Srbije vrlo je konkretna i nadamo se da se možemo osloniti na ličnu posvećenost predsednika Nikolića u postizanju tog cilja“…

Ubrzo nakon toga, zloglasna Viktorija Nuland, portparolka američkog Stejt Departmenta, žena koja je odigrala najmračniju ulogu u huškanju Ukrajine na rat sa Rusijom, u ime Sjedinjenih Američkih Država pozdravila je izbor Tomislava Nikolićaza predsednika Srbije i napisala da je on „potvrdio svoju posvećenost evropskoj budućnosti Srbije„: „Ohrabrujemo ga da konstruktivno radi sa novim premijerom i vladom da bi se postigli evropski ciljevi“...

Obe ove „adrese“ pozdravile su takođe sa velikim oduševljenjem dolazak presvučenih radikalskih vampira i njihove frankeštajnske stranke na vlast u Srbiji. Divljanje i krvno kolo mogli su da počnu sa visokim pokroviteljstvom tadašnjih administracija Brisela i Vašingtona.

Zašto se ovo dogodilo, postaće jasnu neku godinu kasnije…

Naime, dana 14. novembra 2016. godine, doneta je Odluka o dodeljivanju statusa pridružene članice u Evropskoj narodnoj partiji (EPP) Srpskoj naprednoj stranci (SNS), za koju je tada rečeno da „odgovara statusu Srbije u odnosima s EU i od te stranke se očekuje pun doprinos ispunjavanju svih kriterijuma EU“.

Za „mentora“ Srpske napredne stranek u Briselu, izabran je tadašnji ministar spoljnih poslova Davor Ivo Stir, koji je u direktnoim kontaktu sa Aleksandrom Vučićem i Tomislavom Nikolićem u nastavku ove zavere, doslovno „skrojio“ planove o „svetloj budućnosti“ Srbije.

Kao politički sekretar najveće stranke u Hrvatskoj (HDZ), koja je stala uz Vučića i Nikolića i njihove neo-radikalske ideje, Stir je tada u svečanom tonu najavio ulazak Srpske napredne stranke u „porodicu“ Evropske narodne partije, kao pokrovitelja, pa kazao kako SNS ima „status pridruženog člana i korespondira sa statusom Srbije kao zemlje kandidata“.

Dva dana kasnije,  doneta je odluka o davanju statusa pridružene članice Srpske napredne stranke, ili, kako je to HINA, Hrvatska novinska agencija tada javila, „stranci premijera Aleksandara Vučića“.

Međutim, pravi ideolog uvođenja loše zamaskiranih radikala u sve institucije Srbije, bio je neko sasvim drugi…

To će postati jasnije tek 26. maja 2019. godine, na dan kad su održavani izbori za Evropski parlament, u 21 od 28 zemalja Evropske unije, kojom prilikom je nova politička „inženjerija“ uredila da Evropska narodna partija dobije značajnih 40 mesta u EP, a socijaldemokrate tek 38. Tom prilikom je, na velikoi iznenađenje,Hrišćansko demokratska unija Nemačke podržala članstvo Srpske napredne stranke u Evropskoj narodnoj partiji (EPP), i nazvala je „jednom od najznačajnijih stranaka u regionu“, kako je tada izjavio je visoki funkcioner CDU i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister, Britanac po zadatku na službi u Nemačkoj.

Tih dana, Mekalister je na sastanku sa sekretarom SNS za spoljne poslove, histeričnom Jadrankom Joksimović, još jednom pohvalio „napore koje Vlada Srbije i SNS ulažu na polju sprovođenja ekonomskih reformi“ te „pristup Srbije regionalnoj saradnji što je pozitivno uticalo na ugled i stranke i Vlade na medjunarodnom nivou“.

Joksimović je tada razgovoru sa Mekalisterom prenela nameru Srpske napredne stranke da postane deo EPP grupacije, „sa kojom deli iste političke vrednosti i već ostvaruje dobru saradnju sa brojnim partijama članicama EPP-a“, te naglasila „važnost daljeg unapređivanja saradnje SNS i Hrišćansko-demokratske unije“.

Bila je to samo formalizacije već odavno dogovorenih već potpuno realizovanih saveza između bivših radikala i najopasnije političke tvorevine u Evropi od Drugog svetskog rata: takozvane Evropske narodne partije koja danas svom snagom podržava opstanak srpskog diktatora na vlasti, govori o njemu čitave hvalospeve i nudi mu nesebičnu pomoć da što duže teroriše Srbiju i njenih 6,5 miliona građana.

„Ne želimo da učlanjenje Srbije u EU ili članstvo SNS-a u EPP bude bilo kakav poklon, već da radom zaslužimo da naša zemlja i naša stranka postanu punopravni članovi“, govorio je tada Aleksandar Vučić, a predsednik EPP Žozef Dol odmah nakon evropskih parlamentarnih izbora najavio posetu Beogradu na razgovore o produbljivanju saradnje između SNP i EPP.

Ipak, glavnu ulogu u planu trajnog „usvajanja“ Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke u krilu evrobirokratije, njenih koruptivnih poslova i čistog kriminala, bio je zapravo predsednik Evropske narodne partije (EPP), njenog takozvanog desnog centra, Manfred Veber, koji je do sada čak četiri puta biran za lidera te danas najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu.

Došao je Veber tako reći „niotkuda“, iz Hrišćansko-socijalne unije Bavarske, i odmah postao  predvodin EPP od 2014. godine, kad je za njega glasala ogromna većina članova. Među prvima koji su mu „srdačno“ čestitali bio je, naravno, Aleksandar Vučić, koji kje tada napisao: „Uveren sam da će uz Vaše veliko političko iskustvo ova najveća politička grupa u EP nastaviti da na najbolji način služi svim građanima i vodi EU putem mira i prosperiteta 2024…Uveren sam da će pod Vašim rukovodstvom progresivne ideje narodnih partija Evrope doživeti novi zamah, kao i da ćemo zajedno raditi na rešavanju izazova koji su pred nama. Srpska napredna stranka će Vam u tom poduhvatu biti pouzdan partner“. Skoro identičnu poruku mu je poslao i 2022. godine.

U slično tonu  se Vučić zahvaljivao Veberu, predsedniku „svoje stranke“ (EPP), koja je ustvari već punu deceniju „politička centrala“ Srpske napredne stranke. Odatle dolaze naređenja, direktive, preporuke, planovi, sugestije, praktično sve čime se srpski diltator nabusito „kiti“ već godinama. Manfred Veber i narodna partija, kao Vučićeva glavna politička baza, pokazali su svoje pravo lice tokom četiri meseca najmasovnijih protesta u istoriji Srbije, kad nijednom rečju nisu „opomenuli“ Vučića, da je red da odstupi ili slično. Naprotiv, svi govornici iz EPP u Evropskom parlemantu jasnu su ga podržali, pa čak i osudili one koji su govorili protiv njegove diktature.

Iz Beograda, još 2023. godine, sa jedne relevantne adrese, Manfred Veber je dobio pismo  u kome se između ostalog kaže da je veliki deo građana Srbije sa ogromnom nevericom saslušao  njegove izjave da deli vrednosti i ideje borbe za nezavisne institucije, vladavinu prava i slobodne medije sa Aleksandrom Vučićem, čoveko koji je „organizovao najstrašniju moguću kampanju protiv novinara i karikaturista, protiv opozicije, kampanju u koju su se uključili svi funkcioneri vladajuće partije, premijerka, ministri… Kampanju koju su sprovodile sve komercijalne televizije sa nacionalnom frekvencijom i sve dnevne nazovi novine“…Dalje su u tom pismu kaže:

„Da li ste svesni da je ta kampanja i fizički ugrozila profesionalne novinare koji još uvek rade u Srbiji? Da li to predstavlja ideju slobode medija za koju se Vi zajedno za Vučićem zalažete? Ako Vi tvrdite da su evropske vrednosti ovo što Aleksandar Vučić radi, onda smo, boreći se za Srbiju u Evropskoj uniji, već 30 godina u ozbiljnoj zabludi… Da li zaista delite vrednosti sa čovekom koji je napravio državu u kojoj se ubijaju i prebijaju politički protivnici, studenti, u kojoj se deca izbacuju iz obdaništa zbog političke pripadnosti roditelja, profesorke ostaju bez posla u školama jer neće da uđu u SNS, gde se ugovori o radu ne produžavaju ako ne donesete još pet glasova za SNS…? Da li ste Vi, gospodine Veber, uopšte svesni u kojoj i kakvoj ste državi bili? Da li znate da je za tu državu Evropska komisija usvojila veoma negativan izveštaj za prethodnu godinu, da je toj zemlji Freedom House ukinuo status slobodne? O čemu vi pričate dok čovek koji je obavestio javnost o neverovatnoj krađi u koju je umešan vrh SNS-a, dva meseca sedi u zatvoru i kućnom pritvoru…Kako možete govoriti o dobrom programu i ekonomskom napretku koji će sprečiti egzodus ljudi, kad je u prošloj godini Srbiju zvanično napustilo preko 50.000 ljudi, a realno bar duplo toliko? Takve vaše izjave predstavljaju ruganje svakome ko je morao da ode, svakom ocu i majci koji su ispratili svoje dete, svakoj babi i dedi koji će svoje unuke gledati preko skajpa ili vajbera“.

Pismo je bila posledica ogorčenosti zbog „toplog prijema“ vođe Evropske narodne partije (EPP) Manfreda Vebera u odajama Predsedništva Srbije, kojom prilikom se beskrajno zahvaljivao „liderstvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, hvalio ga da ekonomija u Srbiji raste, da vidi  „jasnu spremnost“ za promene i članstvo u EU, da „predsednik Vučić želi Srbiju u EU“, te da jeveoma važna modernizacija zemlje, borba protiv korpucije, sloboda medija, vladavina prava, nezavisnost institucija i drugo, jer su to sve zajedničke evropske vrednosti, da je „sjajno videti da Srbija postiže tako dobre rezultate i da ima perspektivu“.

Kad je Vučić počeo da igra igre sa Kinom i Rusijom, upravo je Manfred Veber došao da mu „izvuče uši“ pa je odmah zapretio da „Vučić mora da donese odluku – da li je na strani Evrope ili na strani Rusije“.

Nemački list „Handelsblatt“ pisao je još 2022. godine o Srbiji, da „na tom prostoru nema ni funkcionalne tržište ekonomije, ni moderne administracije i pravosuđe“.

Srbija je godinama važila za posebno perspektivnog kandidata, jer je predsednik Aleksandar Vučić viđen kao reformator, ali on je u međuvremenu više puta zanemarivao Ustav Srbije i sve više pokazuje autokratsko ponašanje, a pregovori posustaju, pisao je „Handelsblat“  uoči samita Evropske unije u Briselu, gde je doneta odluka da se samoproglašenom Kosovu dozvoli da ulaze u evropski prostor bez vize „kao što je slučaj sa svim drugim zemljama Zapadnog Balkana“. Vučić je lično uz jaku podršku Manfreda Vebera obavio taj posao, uprkos protivljenju članica EU koje ne priznaju ovu paradržavnu tvorevinu.

Dana 26. aprila 2023. godine, Vladimir Bilčik, visoki „dužnosnik“ Evropske narodne partije, istivremeno i  Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju,  dva dana pre ključnog sastanka o amandmanima na izveštaj o Srbiji sastao se sa predstavnicima Telekoma Srbije i Adria Media Grupe. Saznalo se ubrzo da Telekom Srbije uveliko preko SPP i Manfreda Vebera u EU parlamentu lobira novcem građana Srbije preko profesionalnih lobista iz Hrvatske.

Naime, Telekom Srbije je radio direktno na korumpiranju nekih evroposlanika da odustanu od amandmana, tačnije rečeno, ne od samih amandmana, već o  brisanju Telekoma iz tih amandmana. Da izvrše neku vrstu „amnestije“. I, zaista,  ključni amandman, u kome je Telekom istaknut kao jedna od velikih kriminalnih afera Vučićevog režima, zajedno sa Jovanjicom, Savamalom i drugim poznatim aferama, jednostavno je promenjen! Da bi sve bilo kako treba, potrudio se Vladimir Bilčik rekavši doslovno ovako:

„Ovim izveštajem stojimo uz Srbiju i jasno pozdravljamo posvećenost Vlade da radi na nastavku evropskih integracija„.

Ovde valja podsetiti da je 25 marta 2021., dakle, pre skoro četiri godine, Evropski parlament samo tada usvojio Izveštaj o Izveštajima Evropske komisije o Srbiji iz 2019. i 2020. sa 538 glasova za, 69 glasova protiv i 79 uzdržanih. U tom izveštaju su izostale afere Jovanjica, Krušik, Telekom, kao i rušenje u Savamali.

Istina, sasmo jednom je za skoro 13 godina Izveštaj Evropskog parlamenta privukao značajnu pažnju javnosti zbog poziva vlastima da reše afere Krušik, Jovanjicu, Telekom Srbija i Savamalu…Ali da stvari za srpskog diktatora dobro stoje po pokrovteljstvom EPP, videlo se kad je 18. Decembra 2024, u sred masovne pobune studenata iu građana u Srbiji, imao prijatnu večeru sa Manfredom Veberom u Briselu, gde je opet dobio pohvale od svog „partijskog šefa“  pa je na svom Twiter nalogu, napisao: „Odličan razgovor  važnosti evropske perspektive za naš region i budućim koracima na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Istakao sam da Srbija posvećeno radi na ispunjavanju kriterijuma za članstvo u EU i da ćemo nastaviti sa reformama i dijalogom sa našim evropskim partnerima kako bismo obezbedili bolju budućnost za sve naše narode.

Evropska narodna partija, kao ključni akter u oblikovanju budućnosti EU, igra značajnu ulogu u ovom procesu, a mi ćemo se truditi da doprinosimo zajedničkim vrednostima i interesima koje delimo. Uvek je važno da čujemo šta misle, kako doživljavaju budućnost Evrope, šta je to što očekuju od nas, a mi ćemo izneti naše pozicije…“

Bilo je to pre samo tri meseca, u međuvremenu se desio najveći protest u istoriji Srbija sa preko milion građana, uprkos svim opstrukcijama Vučićeve diktature. Ali, ni ta „evropska“ Narodna partija ni Manfred Veber nisu ćutali već su hvalili svog „Trojanskog konja“ zaduženog da Srbiju pretvori u industrijsku zonu nekamačkih poluproizvoda, a po mogućnosti i da iskopa grob Srbiji iakopavanjem Litijuma.

Ako je ovo kako jeste, kako činjenice govore, šta danas vrede bledi izveštaji raznih komisija (poput komisije EEAS) o Srbiji u koja u jedno saopštenju kaže da se  „Sa zabrinutošću ukazuje na nastavak političkog uticaja u pravosuđu i ističe potreba jačajanja zaštite odgovornosti, profesionalnosti, nezavisnosti i ukupne efikasnosti pravosudja.

Sa žaljenjem se ukazuje na pogoršanje slobode medija i povećanje broja slučajeva upotrebe uvredljivog rečnika, zastrašivanja, čak i govora mržnje, prema članovima parlamentarne opozicije, nezavisnim intelektulacima, NVO, novinarima i uticajnim pojedincima, i od strane članova vladajućih partija.

Od srpskih vlasti se traži da odmah preduzmu mere radi garantovanja slobode izražavanja i nezavisnosti medija, kako bi se obezbedile odgovarajuće istrage kada je to potrebno, te da se Komisija i EEAS pozivaju da jačanju saradnju i podršku civilnom društvu, nevladinim organizacijama i nezavisnim medijima, da se osuđuju svi akti nasilja i ukazuje da slučajevi neproporcionalne upotrebe sile od strane policije tokom protesta i zahtevaju posebnu pažnju vlasti, uključujući posledični nedostatak saradnje policije sa pravosuđem i javnim tužiocem. Od srpskih vlasti se traži da ispitaju sve te slučajeve“.

U ovom naivnom, skoro imbecilnom Izveštaju se još naglašava „značaj širokih konsultacija o ustavnoj reformi i žali što prethodni saziv parlamenta nije uspeo da usvoji ustavne reforme čiji je cilj jačanje nezavisnosti pravosuđa“ a takođe se „izražava zabrinutost oko efikasnog funkcionisanja novog parlamenta u kome nema opozicije, čiji legitimet opozicione stranke dovode u pitanje i čiji je mandat, kako je već najavio predsednik Srbije, skraćen, a koji usvaja dalekosežne ustavne promene bez otvorene, inkluzivne i demokratske javne debate“…

Tone papira i potpunih besmislica već skoro 13 godina šalju debelo plaćeni evrozastupnici, jedna slobodno govoreći retardirana birokratska zajednica, dok stvarnu politiku vodi lažna evrodesnica, (EPP), a ustvari, otvoreno pronacistička grupacija, tako reći grupni portret vođa novog EU Rajha, u kome glavnu reč vodi bivša ministarka odbrane Nemačke, Ursula fon Der Lajen.

O kakvom „profile“ ličnosti se radi nekak kaže i ova „zgoda“: sada već davnog 12. decembra 2022. godine,  Ursula fon der Lajen je grubo odbila na konferenciji za novinare da odgovara na pitanja o odnosima svog potpredsednika Margaritisa Šinasa sa feudalnom porodicom u Kataru, što je izazvalo burnu reakciju novinara koji su od nje tražili odgovore o najvećem korupcionaškom skandalu u EU poslednjih godina. Naime, Šinas je bio „kupljen“ od strane Katara kako bi za račun ove feudalne mafije potkupio „koga treba“ na svim nivoima u EU.

Gde je ustvari Srbija što se EU tiče, piše već pomenuti nemački llist „Handelsblatt“ koji u pogledu evroperspektiva zapadnobalkanski zemalja podseća i da Bosna i Hercegovina imaju veči prioritet jer i ma snažne zagovornike u EU, da Austrija vrši pritisak za otvaranje pregovora sa BiH o pristupanju.

Međutim, naglašava se i da Evropska komisija godinama daje izveštaje o ovoj zemlji koji ukazuju na velike probleme, između ostalog da izborni zakon i finansiranje partija ne ispunjavaju evropske standarde, dok se odluke Ustavnog suda se ne sprovode, a administrativne i pravosudne reforme su još uvek u ranoj fazi. Donedavno se prijem novih članica u EU smatrao politički nemogućim, ali je onda došao rat u Ukrajini, konstatuje se u tekstu objavljenom u nemačkom Handelsblatu, koji, u susret današnjem samitu šefova država EU, otkriva sadržaj nacrta deklaracije sa samita i belešku o prethodnim konsultacijama između država članica i Komisije.

„Ukrajina i Moldavija će na Samitu dobiti status željenog kandidata. Međutim, nejasno je da li je dobra volja dovoljna i za zemlje Zapadnog Balkana. O tome se još pregovara, a računa se da je predsednik Saveta EU Šarl Mišel sazvao zaseban samit za čelnike država Zapadnog Balkana svega nekoliko sati pre samita EU kako bi se sporno pitanje odvojilo od pitanja Ukrajine“, konstatuje nemački list.

Ulozi su, tvrdi Handelsblat, veliki: ako EU ne uspe da pridobije zemlje koje su joj u neposrednom okruženju, politički rivali, poput Rusije i Kine nastaviće da šire svoj uticaj. List ocenjuje kako Evopi preti opasnost da „izgubi Zapadni Balkan – region koji već godinama čeka pozitivan signal iz Brisela“.

„Prema novom istraživanju Evrobarometra, 58 odsto Evropljana želi da EU brže primi nove članice. Najviše podrške proširenju je u Poljskoj (80 odsto) i Irskoj (77 odsto). U Nemačkoj, proširenje podržava 53 odsto stanovnika“, navodi Handelsblat.

Svedimo sve na psihološku ravan, kako bi kazao jedan mudri posmatrač stvari na Balkanu i u Srbiji: „Poslanici Evropskog parlamenta, odnosno njihove partijske vođe, sve redom uhlebljene u briselskoj birokratiji, zapravo zavide Aleksandr Vučiću na autokratskoj, neograničenoj vladavini Srbijom, kao što to zavide i mađarskom premijeru Orbanu, ali ne smeju to da kažu, jer je Mađarska članica EU. Podržavajući AV-a i Evropski parlament i korumpirana briselska birokratija, pokazuju više od simpatija za ovakav, autokratski oblik vladavine, koji bi najradije i sami da ostvare“.

Sa druge strane, tu i takvu briselsku birokratiju, nimalo ne zanima stvarno stanje i raspoloženje javnosti u Srbiji, što je samo po sebi indikator prirode ove navodno panevropske vlasti. Ne dodiruje ih pobuna naroda u Francuskoj, ne zanima ih nezadovoljstvo naroda u Nemačkoj i Italiji, „prave se mrtvi“ ili govore da je sve u ‘najboljem redu’ i pod kontrolom.

Otuda, nije čudo da je većinsko mišljenje stanovništva Srbije, koliko god da je ono izloženo medijskoj tiraniji vlasti, negativno spram EU i članstvu u ovoj organizaciji koja je definitivno politički, ekonomski i vojno propali projekt.

Konačno, evo i jedno razborito pitanje: u kojim su to situacijama Evropska unija i Evropski parlament bili na strani prava građana u Srbiji (osim individualnih govora u odbranu zgažene demokratije)? Kad je Vučić krao na izborima? Ili u slučaju nasilnih pokušaja iskopavanja litijuma? U slučaju pravljenja nuklearanih deponija u Srbiji? Kad su doneti Zakoni na štetu građana (o radu, o stanovanju, izgradnji)…? Kad se uništavaju zaštićeni spomenici kulture, kada je rušen Beogad, rasprodato sve što predstavlja temeljnu vrednost ove države? O radu Tužilaštva i Sudova?

Srbija, ono njeno najsnažnije, najbolje, najkvalitetnije biće mora da završi započeto i oslobodi se jarma radikalske, neonacističke i klerošovinističke diktature.  Zbog sebe, ne zbog EU.

Vučićevu diktaturu više ne može da održi ni pomeniti Veber,  ni Ursula fon der Lajen.

Evropskoj uniji se crno piše. Postala je  razjedinjena po pitanju Ukrajine, uplašena, uvređena i postiđena nakon istporijskog sporazuma Ruske Federacije i Sjedinjenih Država Ona  deluje kao ostavljea služinčade  od strane Vašingtona, bez vojne zaštite, sa ekonomskim udarom kroz carfine.

Nakon što je američki podpredsednik Džej di Vens u Minhenu nazvao predsednicu Evropske komisije kao Ursula Fajzer, najavio je da o njoj intenzivno brine američki državni sekretar za zdravstvo Džon Kenedi Junior, koji je i pre izbora najavio bespoštednu akciju privođenja pravdi onih koji su se preko vakcina Kovida enormno, poput Ursule, obogatili, ona je potrošila 70 milijardi  evra, sa svojim mužem i sinovima, tako što ih je stavila u svoj džep. Ministar Kenedi je najavio, a to su potvrdili i državni tužilac SAD-a i direktor FBI-a, da smrt desetine miliona građana, zbog prisile da primaju neispitane vakcine, mora da bude rasvetljena i zločinici mid Duboke države izvedeni pred sud.

Predsednik Tramp je, za samo dva meseca, koliko je na vlasti, potvrdio da pristupa realizaciji svih obećanja iz predizbornih aktivnosti. On sada ima i moćnog saveznika, koji mu garantuje da neće štetiti interesuima njegove države. Rusija će se, takođe, držati svojih obećanja.

Evropspke autokrate su počele da se odričnu narkodilera sa Blakana, jer i u svojim paralementima imaju snažan otpor od nadolazeći snaga koje imaju drugu ideologiju, strategiju i poglede na budućnost.

Crvenom olovkom su precrtani dikatori iz balkanskih država. Vučić je među prvima.