Uoči predstojećeg hapšenja i suđenja srpskom diktatoru Aleksandru Vučiću i njegovim najbližim saradnicima, pobune protiv njegove tiranije u Srbiji su sve učestalije a raspad njegove „stranačke vojske“ masovan. Ko su Vučićevi dojučerašnji plaćenici koji beže van granica Srbije i nose dokaze o njegovim zločinima, kako su u junu ove 2026. u Cirihu i Beču, švajcarsko u austrijsko tužilaštvo i policija došli do dokaza o pranju desetina i stotina miliona evra, i za to spremaju optužnicu Andreju Vučiću, u kakav međunarodni kriminal je srpski diktator uveo državne instutucije, kroz navodne poslove sa afričkim državama Nigerijom, Egiptom, Ganom, Južnoafričkom republikom, kako je u Hrvatskoj „pao“ omiljeni haker Aleksandra Vučića, koliko je odlazećeg diktatora pogodila smrt bivšeg narko bosa „Grupe Amerika“ i kako se doslovno raspada i nestaje SNS, kriminalna tvorevina sa lažnim identitetom političke stranke…

Nikola Vlahović

Pogranične vlasti Srbije i njenih susednih zemalja, rade već skoro deceniju zajedno sa jedinicama Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (Frontex) čija je zvanična uloga da pomogne državama članicama EU i zemljama-kandidatima u nadzoru spoljašnjih ilegalnih migracija, šverca i prekograničnog kriminala…

Dešavalo se tokom te decenije da Frontex preda svoje izveštaje nadležnima u evropskom pravosuđu, pa onda krene istraga i ubrzo se prepozna da svi putevi narko kartela, nelegalnih migracija, šverca oružja, toskičnog otpada ili opasnih hemikalija, imaju direktne ili indirektne veze sa vrhom vlasti u Srbiji. Tamo gde glavnu reč vodi jedan čovek i njegova mafijaška familija.

Šta u svoju odbranu u vezi sa tim ima da kaže Aleksandar Vučić, čuće se kad bude uskoro priveden pravdi. A, taj dan  nije daleko. Njega danas muči još jedan problem: van granica Srbije odlaze na desetine njegovih nekadašnjih „terenskih operativaca“, sve vlasnici ozbiljnih kriptovanih podataka o zločinačkim poslovima koje je on lično naređivao da se obave kako bi opstao na vlasti. A, tamo su dokazi da je bio naredbodavac reketa, prebijanja, ranjavanja pa i smaknuća svakoga ko mu smeta na putu apsolutne vlasti nad imovinom i životima građana Srbije.

Ova Vučićeva „pešadija“ doslovno se rastrčala širom regiona i nudi veliki novac za dobijanje bilo kog državljanstva (BiH, CG, Hrvatska…). A, uzgred, „nude“ čitave baze podataka sa najdelikatnijim snimcima razgovora o multimilionskim investicijama koje je narko mafija iz svojih fondova godinama i ranije i sve do danas plasirala preko Aleksandra i Andreja Vučića uglavnom u vidu građevinskih i infrastrukturnih investicija.

Prema informacijama koje kruže diplomatskim i nediplomatskim mrežama u regionu, saradnici AV i njegovog „krila“ u BIA,  se prebacuju se uglavnom preko BiH i Hrvatske u neke treće zemlje. Radi se o pravoj invaziji ovakvih „kadrova“ od kojih su mnogi već našli svoje advokatske timove i spremaju se za svedočenja kad diktator i njegovi saradnici budu pohapšeni. Neki su se dokopali neregistrovanih miliona i ilegalno ih prebacili bekstvom „pacovskim kanalima“ u inostranstvo. I dok se Vučićevi „otpadnici“ spremaju da skupo prodaju svoju kožu, i on traži načina da rasproda investicije u Evropi i prebaci ih „kod prijatelja“ u Emirate ili neku ostrvsku državu.

Naravno, sve u nadi da će se skloniti daleko od ruke pravde. Ali, međunarodne prilike i neprilike nikako mu nisu naklonjene. Uzgred, na meti je tužilaštva i policije u barem desetak moćnih zemalja, koje će ga goniti. Samo u jednoj zajedničkoj istrazi švajcarskog i austrijskog tužilaštva i policije, početkom juna 2026., došlo se do dokaza da se Andrej Vučić, „brat po materi“, u mreži povezanih firmi u Beču i Cirihu koje „posluju“ u građevini i energetici, ulagao na desetine i stotine miliona čije poreklo ide prema narko-kartelima sa Balkana.

Skandal je u toliko veći što se radi o državam sa strogom finansijskom kontrolom. Rade se i unutrašnje istrage, ko je i kako sa njim prao milione. Sve će to će doći na red da se ispriča i procesuira…Međutim, to je tek jedna od istraga koje se vode protiv ove mafijaške porodice u više zemalja Evrope i van nje. 

Vučići su sa svojim saradnicim u kriminalnim poslovima zatečeni doslovno svugde, pa čak i u Africi (Nigerija, Egipat), gde su firme iz Srbije koje oni kontrolišu povezane vrlo labavim državnim ugovorima koje potpisuju njegovi ministri. Takođe u junu ove 2026. godine, „ispod radara“ potpisan je nekakav neobavezni trgovinski Memorandum sa Nigerijom, ali ne i punopravni sporazum o slobodnoj trgovini. Potpis na ovo je stavila ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Srbije (Jagoda?Lazarević) i predstavnik Ministarstva industrije, trgovine i investicija Nigerije. 

U ranijim poslovima koji su se vodili preko posredničkih kompanija u Beogradu i Budimpešti (recimo, građevinski ugovori i trgovina sirovinama preko „Global?Trade?Consulting?Ltd“ Beograd-Lagos), pa preko raznih „konsultantskih i brokerskih usluga“, te neformalnih ugovora sa Ministarstvom privrede Srbije o posredovanju u trgovini sirovinama i otpadom metala, radilo se uvek o čistom kriminalu (koji i danas funkcioniše ali broji svoje poslednje nedelje)…Ukupni prihodi ove mreže navodno poslovnih ljudi povezanih sa Vučićima, procenjuju se na oko 300 do 400 miliona evra godišnje, raspoređenih na pet kontinenata i desetine posredničkih firmi. Većina ovog kapitala vodi se kroz of shore strukture i privatne investicione fondove, ali međunarodne finansijske institucije (FATF, Europol, EPPO) „u stopu“ prate tokove novca iz Srbije kroz ove mreže.

Pomenuti Memorandum sa Nigerijom bio je samo deo šire strategije Vučićeve mafije za ulazak na afrička tržišta (Nigerija, Gana, Egipat, Južnoafrička Republika). Ugovorom je bilo najavljeno otvaranje trgovinskog predstavništva Srbije u Lagosu, a plan je bio da se kompletan izvoz srpske farmaceutske industrije usmeri prema Nigeriji. Vučići su dogovorili podelu plena sa korumpiranom vladom u ovoj ogromnoj i prirodnim resursima prebogatoj afričkoj državi.

Radi se o stotinama miliona evra, od ukupnog posla koji ne bi bio manji od dve milijarde evra. Evropsko javno tužilaštvo, EPP (European Public Prosecutor’s Office) od početka ove Vučićeve „operacije“ vodi istragu o mreži posredničkih firmi registrovanih u Evropskoj uniji, koje su učestvovale u ugovorima sa afričkim državama. Istrage se vode u saradnji sa lokalnim finansijskim regulatorima i evropskim bankama koje prate sumnjive transakcije…

Ali, u kakvom se brlogu nalazi ovaj sunovraćeni diktator, možda najbolje govori i jedna neobična vest iz Hrvatske u kojoj se kaže da je izvesni  G. V. (33), preduzetnik i vlasnik mikro-kompanije za kompjutersko programiranje iz Novog Sada uhapšen 28. jula 2026. godine tokom porodičnog letovanja u jednom poznatom turističkom raju u Dalmaciji, pod sumnjom da je neovlašćeno provaljivao (hakovao)  brojne hrvatske državne računarske sisteme. Tereti se ozbiljnom optužnicom da je upao u sisteme hrvatskog MUP-a, Poreske uprave (Ministarstva finansija), te državnih institucija pod skraćenicama HZZO, HZMO, REGOS, HAKOM, HAK, kao i u sistem e-Građani…

U istrazi koja je odmah sproveo Europol sa hrvatskim MUP, došlo se brzo do osnovane sumnje da je uhapšeni G.V. povezan sa srpskom Bezbednosno informativnom agencijom (BIA), pa je odmah nakon hapšenja pred kraj jula meseca sproveden u Zagreb. Prilikom hapšenja, policija mu je oduzela laptop i dva mobilna telefona. Nakon prve površne ekspertize, uočeno je da su uređaji su bili preplavljeni digitalnim podacima građana i preduzeća.

Prilikom ispitivanja otkriveno je da je G.V. još 2012. godine, kao devetnaestogodišnjak, bio osuđen pred Specijalnim sudom u Beogradu zbog hakerskih napada i neovlašćenog pristupa zaštićenim računarima kao član grupe „Anonimusi“. Tada su izvršeni upadi u baze podataka Ministarstva pravde Srbije, Republičkog javnog tužilaštva, političkih stranaka (SNS, SPS, DS i LSV), Misije UN u Srbiji i SANU!  Ali, prema podacima kojima raspolažu evropske agencije za borbu protiv „sajber“ terorizma, tada je BIA obezbedila da se čitava stvar zataji, da se pravosuđe povuče, jer je „prepoznala njegove veštine“ pa ga je ubrzo angažovala da provaljuje u državne institucije nekih zemalja regiona i nekih prekookenskih država. BIA mu je obezbedila ozbiljan „budžet“za te poslove…

Te 2012. bio je još vrlo mlad, ali danas, sa 33 godine i kao porodični čovek koji odlazi na odmor u Hrvatsku, sigurno nije iz „rekreativnih“ razloga krenuo da provaljuje u velike sistema i baze ličnih podatama miliona građana…Ali, prema izveštajima evropskih bezbednosnih službi koje su ga od ranije pratile, G. V. je bio deo neformalne mreže IT stručnjaka koji su radili na projektima digitalnog nadzora i propagande u štabu Aleksandra Vučića. Njegovo hapšenje izazvalo je reakciju hrvatskih i evropskih medija, jer se sumnja da je koristio servere u Beogradu i Budimpešti za napade na državne sisteme u regionu.

 On je označen kao Vučićev „omiljeni haker“, jer je, prema navodima istrage, radio na digitalnim operacijama za potrebe kabineta predsednika, uključujući praćenje komunikacija opozicionih medija i stranih dopisnika. U hronologiji njegovih digitalnih operacija i veza sa srpskim ministarstvima, jasno se pokazuje kako je mreža funkcionisala od 2024.do hapšenja.

U proleće 2024., dolazi do formira nja neformalne IT mreže u Novom Sadu i testiranje servera u Budimpešti i Beogradu. Tada ga Služba povezuje sa kabinetom AV i ministarstvom finansija (Siniša Mali).

U jesen te godine, pokreće se Vučićeva propagandna kampanja na društvenim mrežama; praćenje komunikacija opozicionih medija, njihova kompromitacija, a sve u sadejstvu sa Savetom za informacione tehnologije Vlade Srbije. U februaru 2025., radi se na uspostavljanju kontakta sa privatnim firmama u?Mađarskoj i Rumuniji radi hostovanja servera. Taj posao je bio „pokriven“ preko Ministarstva trgovine i privrede.

U avgustu 2025., sa tih lokacija kreću najžešći napadi na regionalne medijske portale; prikupljanje podataka o novinarima u Beogradu, čitavoj Srbiji i regionu, kao i?stranim dopisnicima. Posao vodi G.V. i i njegova neformalna IT grupa.

U martu 2026. godine počinje puni digitalni nadzor  komunikacija između opozicionih stranaka i nevladinih organizacija. Aleksandru Vučiću je tako obezbeđeno da prati njihovo kretanje i komunikacije 24 sata dnevno u „direktnom prenosu“…

Konačno, 28. jula 2026., G.V je uhapšen je u Hrvatskoj, e Europol i hrvatski MUP otkrivaju servere u Budimpešti i Beogradu koji su korišteni za napade na velike državne sisteme. Prema dostupnim podacima iz evropskih i regionalnih izvora, Srbija je zvanično zatražila izručenje G.?V. (Vučićevog „omiljenog hakera“) 3. avgusta 2026., svega pet dana nakon njegovog hapšenja u blizini Splita.

Srbija tog dana podnosi formalni zahtev na osnovu bilateralnog sporazuma o pravnoj pomoći iz 2010. Već 10. avgusta počeo je sudski proces, u Splitu…Ali, ono što sigurno čeka i Vučića vrlo brzo,  to je (između ostalog) i suđenje za širenje mreže hakerskih „sajber napada“ u Evropi i za špijunažu a po potrebi devastaciju elekronskih baza evropskih institucija, što je još ranije otkriveno u sred Brisela i o čemu je na stranicama ovog magazina već bilo reči.

Jedan sasvim drugi događaj, nepovezan sa ovim slučajem, ali takođe povezan sa klanom AV u Srbiji, desio se godinu dana ranije, u slično vreme, 28. jula 2025. godine, u dalekoj latinoameričkoj državi Peru, tačnije u jednom peruanskom zatvoru, gde su stražari tog jutra našli mrtvog balkanskog narko-kralja Zorana Jakšića iz „grupe Amerika“, koji je do tada proveo punih devet godina iza rešetaka. Rođen 9. jula 1959. godine u bivšoj Jugoslaviji, nosio je nadimak „El Alto“ (Visoki) koji je dobio zbog svoje visine od preko dva metra.

Pre dolaska u Južnu Ameriku, kratko je boravio u Argentini gde je gradio svoju poziciju kao jedan od glavnih igrača u narko-biznisu. Bio je šef poznate, dobro razvijene kriminalne organizacije „Grupa Amerika“, sa dugom istorijom postojanja i razgranatim vezama po svetu. Njegova kriminalna aktivnost kulminirala je u Peruu, gde je uhapšen u julu 2016. godine. Tada je pokušao da uđe u zemlju koristeći jedan od svojih brojnih lažnih identiteta, ali je odmah priveden na graničnom prelazu. Njegova mreža i kriminalna aktivnost privukle su pažnju međunarodnih službi, uključujući američki DEA i Britansku agenciju za borbu protiv droge, koje su inače i ranije, godinama, pratile „rad“ ove velike mafijaške hidre.

 Zna se da su od dolaska Vučića na vlast članovi ove grupe i njihova „roba“ kao nikada ranije potpuno nesmetano cirkulisali Srbijom, te da je posao „cvetao“ a da Carina i policija za njih nisu postojali. Jakšićeva smrt je finansijski teško pogodila i Vučićeve „distributere“. Naime, njegov rani pakt sa Vučićevom paradržavom iz 2013., donosio je obostranu korist. A, onda je sve stalo…Taj deo, o vezama klana AV sa narko kartelima, biće svakako među najinteresantnijim u predstojećem sudskom postupku Vučićima i njihovom klanu.

Vrlo je moguće da se na takvom suđenju, ako se dobro pripremi, pojave i svedoci iz frakcija kriminalnog podzemlja koje su ostale „zakinute“ na profitu i kojima je „imovinsko stanje“ ispod dostojanstva ozbiljnih mafijaša koji su uzgred radili prljave poslove za režim i koji nikad nisu isplaćeni.

Istina, za vreme Vučićevog „pontifikata“, postojale su neke „svetinje“ koje ni on nije dirao. To su te „ranjive grupe“ osetljive na poslovne pogodbe kad se ne ispune kako treba. Trudio se AV da ih uredno servisira, ali im je cena stalno rasla. Nije mogao dalje jer je para sve manje. Sad niti spava niti živi…Tumara Srbijom redovno alkoholisan, teroriše i ponižava lokalne udvorice u nekim zabitima i palankama.

 Potpuno izgubljen i sateran u ćošak, raspisaće brzo izbore (jer nema drugog izbora!), podneće neopozivu ostavku na mesto predsednika Republike, ali eventualni plan da sebe promoviše u predsednika vlade, neće stići da ostvari. Biće uhapšen kao „bivši predsednik“ sa svojim najbližim saradnicima, po predmetima koji već dugo čekaju na realizaciju, a koji se tiču pranja novca od građevinske mafije, narkotika, šverca naoružanja i drugih kriminalnih aktivnosti po kojima su on i njegova razbojnička stranka bili poznati, i u čemu je on lično vodio glavnu reč. Javnim procesuiranjem njegovih zlodela, otvoriće se prilika za kolektivno pročišćenje društva. I, kako se približava njegov „sudnji dan“, tako je i članstvo njegove montažne i privremene stranke počelo da nestaje.

Svoj bes je demonstrirao je tako što je naredio raspuštanje lokalnih odbora Bor, Sokobanja i Knjaževac, nakon neuspeha da obezbede dovoljan broj ljudi na njegovim mitinzima „podrške“. Naredio je i smene u Majdanpeku i Boljevcu, a ovaj proces „nestanka naprednjaka“ širi se Srbijom brzinom požara. Sve to je uzrokovalo da bolesni „vođa“ naredi i smene gradonačelnika Kraljeva Predraga Terzića sa mesta predsednika gradskog odbora SNS, kao i smenu poverenika Nikole Jolovića SNS u susednom Novom Pazaru. Dakle, u „trouglu“ Novi Pazar-Kraljevo-Raška, Vučićevi naprednjaci se razilaze, padaju ili se prave mrtvi, nevidljivi, a nije bolje ni u drugim opštinama i gradovima u Srbiji…

Prethodne godine raspušteni su čitavi gradski odbori u Vranju i u Šidu…Ove godine, u sred avgusta 2026., uvek buntovni Čačak se kompletno digao protiv Vučićeve policije, a SNS Užice praktično više i ne postoji…Tako je i u Zapadnoj Srbiji i u Vojvodini, tako je i čitavoj državi. 

U očajničkom stanju, više pijan nego trezan, pod lekovima, a može biti i narkoticima, sumanuti tiranin iz divljeg besa i dubokih kompleksa, strasno traži rat i obračune. Na meti mu je i „bratska Crna Gora“ gde se njegove Službe i njegove bitange bave „krvomutnjom“, podmetanjem, lažima, pretnjama i zaverama.

Tako je u sred leta gospodnjeg 2026., organizovao i ozbiljan raskol sveštenstva SPC u CG, te je kao stečajni upravnik te crkve poželeo da je rasparča i podeli. Crna Gora nikada nije imala dva mitropolita, a danas ih ima. Zamerio mu se mitropolit Crnogorsko primorski Joanikije Mićović, iznenadnom podrškom „omladini i narodu“, pa je odmah „uzvratio“ tako što je napravio „žiri“ za izbor još jednog mitropolita. „Žiri“ su činili on kao jedini uživalac specijallnog „pontifikata“ a sa njim i Irinej Bački kodnog imena „Pukovnik“, te jedan anonimus iz BIA. Izbor je pao na Ljubišu Ostojića (monaško ime Metodije), episkopa Budimljansko-nikšićkog od 2021. na toj dužnosti. Joanikije se usprotivio ovakvom „mešanju politike u crkvena pitanja“ a Metodije je uzvratio idolopokloničkim stavom i podržao Vučićevu odluku da Crna Gora dobije dva Mitropolita.

Vučić, naravno, ima sadističku potrebu da „braći zapali kuću“ i to tako što je još ranije akcijom njegove BIA stvorena opština Zeta i stavljena pod njegovu direktnu komandu, pa je onda prigrabio Nikšić (uz pomoć svojih  „glasača“ iz BiH i stotinak hiljada evra), teritorijalno najveću opštinu Crne Gore (jedna četvrtina Crne Gore), zatim preko „revizije četničkog pitanja“ izvršio podele i potpaljivanja starih strasti u Podgorici, Baru, Beranama, a posebno Pljevljima, gde predsednik opštine Dario Vraneš samo što nije proglasio SAO Pljevlja.

Samo čudo veliko je održalo Crnu Goru u kakvom-takvom miru, jer je mnogo novca i mnogo ubačenih „fantoma“ iz Vučićeve paravojske i parapolicije bilo delegirano da je „sruši iznutra“. Narodu nije ni do podela ni do sukoba, svi znaju da žive u nesigurnim vremenima i da je čitav region u zamci velikih igara velikih sila. Ali, eto, odlazećem diktatoru bi baš dobro došlo da zametne kavgu i malo šire, među sunarodnicima u regionu. Taj film su ljudi gledali jednom, devedesetih, kad ih je onaj malo jači „vođa“ gurnuo u rat koji nikad nije priznao, a onda ih napustio i izdao…Isto to bi Vučić danas uradio kad bi mu se dalo. Išao bi „do poslednjeg Srbina“. Srećom, neka gorka iskustva danas dođu kao dobra škola, pa su mir i sloga neprocenjivi.

Uglavnom, njegovo je prošlo. Ljudi iz sistema u Srbiji mu masovno beže. Napuštaju ga i neki dojučerašnji „saveznici“ iz BiH (R.Srpska)…

Kažu dobro obavešteni da nije daleko dan kad će mu ključni ljudi sadašnje vlade pobeći. MT saznaje da je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović spremna da promeni tabor, kao što je brzo zamenila muža Kristofa Negrea, za ljubavnika sa Pink televizije, Damira Handanovića. Ponudu da odmah pređe „iz pakla u raj“ dobila je od jedne velike globalne korporacije sa kojom je sahranila srpski energetski sektor. Kompenzacija joj je ponuđena. Takve stvari su već viđene: nekadašnji „četvorostruki“ ministar zdravlja Tomica Milosavljević, glavni akter likvidacije srpske farmacije i zagovornik eksperimentalnih lekova, dobio je kao „zank pažnje“ nakon pada sa vlasti visoko plaćenu funkciju na pet godina (sa pravom produženja) u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji…

Sa pravom je jedan ozbiljni britanski novinar 1990. godine napisao da se u Jugoslaviji ne radi o ideologijama nego je stvar prosta: postoje dva kapitalistička „kampa“ koja se međusobno bore za monopol nad procesom privatizacije. Zapravo, za pravo na pljačku. Kod Sulejmana Veličanstvenog, pobednik je imao pravo na pljačku pokrenih gradova do tri dana. A, ovo traje 35 godina. Do gole kosti…