U zao čas po Aleksandra Vučića, članovi narko-bandi, grupe novih milionera i njihove kompanije, ubrzano prekidaju kontakte sa njegovim režimom. Velike strane kompanije iznose sve veće količine novca van Srbije, a ćutanja i prekidi njegovih „posrednih“ komunikacija sa bosovima podzemlja, govore da je u velikoj nevolji. Ali, i diktator se sprema za neprilike koje ga čekaju, kupuje nove količine zlatnih poluga, ne unosi ih u Srbiju, obezbeđuje „štekove“ po svetu i proverava „sigurne“ račune na ime svojih najbližih i najpouzdanijih. Jedini problem koji ima je narod, građani Srbije željni slobode i pravde. Željni čišćenja radikalsko-mafijaškog smeća. Željni hapšenja glavnog kolovođe.

Luka Mitrović

U sred masovnih višemesečnih, svakodnevnih protesta građana Srbije protiv nezapamćene diktature, nesumnjivi kreator tog 13 godina dugog divljaštva i bezvlašća, Aleksandar Vučić, u više navrata se požalio „svojoj javnosti“ da ga „ruše“ novcem iz inostranstva: „…Koliko su para uložili u moje i rušenje Srbije. Mislim na inostranstvo, i na evropsko i prekookeansko. Ja sam računao da su uložili oko milijardu i po u poslednjih 10 godina, a možda i 3 milijarde, a neverovatan je novac uložen u poslednjih tri godine.“

Ništa od dostupnih podataka ne govori da je bilo kakav novac uložen iz inostranstva u njegovo „rušenje“, a poznata je činjenica da je USAID kao najveći donator nevladinog sektora na koji on cilja, najviše koristio njemu i njegovom režimu, periodu njegovog svečanog sklapanja pakta sa liderima NVO u Srbiji (čuveni sastanak sa Sonjom Liht i njenim saradnicima), dana 10. aprila 2017, kad je ova nekadašnja levičarka pred njim izgovorila skadnaloznu rečenicu: „Niko od nas nema kristalnu kuglu, ja je sigurno nemam, ali je činjenica da je Vučić pobedio nadmoćno u prvom krugu i to nosi sa sobom i vrlo ozbiljnu odgovornost“.

Bio je to početak njegove najbliskije saradnje sa stranim donatorima koji su ga obilati finansirali, sve dok druga vlada Donalda Trampa nije stavila tačku na to gašenjem USAD u Srbiji.

Ali, to je bio tek jedan od manjih izvora onih stotina miliona dolara i evra, a kasnije i desetina milijardi, koje je ovaj diktator ubacio u koruptivne i otvoreno mafijaške svrhe, radi opstanka njegovog razbojničkog režima i pratećeg kriminalnog podzemlja.

Prema najnovijim podacima Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC), put droge koji vodi kroz Vučićevu Srbiju vrednuje se u proseku na 28 milijardi američkih dolara godišnje, dok su budžetom za prošlu 2024. ukupni prihodi u državnoj kasi Srbije svedeni na zvaničnih 17,5 milijardi evra.

Početkom ove 2025. godine, ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova Velike Britanije pokrenula su tajnu operaciju pod kodnim nazivom „Crime state Nexus“ koja ima cilj da zaustavi rad albanskih narko bosova i razotkrije vodeće albanske političare povezane sa organizovanim kriminalom na širem delu Balkana a posebno u Srbiji. Prema pisanju londonskog Tajmsa, cilj projekta je da se oslabi pretnja od organizovanih kriminalnih grupa i da se zaštite britanski interesi na Balkanu.

U dokumentu britanskog ministarstva unutrašnjih poslova ističe se da veze između politike i kriminala na Zapadnom Balkanu stvaraju „okruženje u kojem ozbiljni kriminalci i organizovane kriminalne grupe mogu da deluju i da imaju koristi od zaštite korumpiranih političara“. Tu se u obimnoj dokumantaciji režim Aleksandra Vučića u Srbiji prepoznaje kao jedna od ključnih karika narko-transfera iz Albanije prema Evropi i Velikoj Britaniji. Na deset godina staroj i povremeno revidiranoj „crnoj“ listi EU, nalaze se „zone koje ne sarađuju“ sa Europolom, gde se vodi i Srbija i Vučićev režim. Od ranijeg spiska od preko 334 firmi i kompanija sa of šor destinacija, koje posluju u Srbiji, više od polovine njih je viđene su kao aktivne u pranju novca od narkotika i šverca oružja (najviše vlasnika takvih srpskih firmi registrovano je na Britanskim Devičanskim Ostrvima, Panami Lihtenštajnu, čime se uveliko bavi američka DEA.

Najmanje deset krupnih „poslovođa“ iz ove grupe, potpuno nepoznatih javnosti u Srbiji i šire u evropskim zemljama, završilo je u pod zemljom u „nerazjašnjenim okolnostima“ ili u američkim zatvorima. A, i Evropska unija je početkom decenije revidirala registar krajnjih vlasnika firmi kako bi sprečila izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca preko of šor zona. Na udaru se našlo čak 1.100 firmi čije je vlasništvo skriveno u nekom od poreskih rajeva širom sveta, od čega je skoro jedna trećina iz Srbije, sve odreda „bliske režimu Aleksandra Vučića“, kako je u internim dopisima nadležnih službi Evropske komisije doslovno rečeno. U isto vreme, EU je donela direktivu po kojoj sve njene članice moraju da uspostave registar krajnjih vlasnika preduzeća, a nakon 2017. godine, ta obaveza je „preporučena“ zemljama kandidatima među kojima je i Srbija.

Bivši direktor kancelarije Transparency International u Briselu, Karl Dolan, pre više godina unazad, pogrešno je predvideo da će „zbog ovakve kontrole firmi državljana Srbije postati mnogo teže da prikrivaju pravo vlasništvo, nekretnine i novac u bankama na tlu EU“. Jer, kako se pokazalo, „političkom voljom“ korumpiranog vrha Evropske komisije, srpskom diktatoru Aleksandru Vučiću i zelenaškim kompanijama koje ga „prate u razvoju“, omogućeno je da nesmetano rade na tlu Evrope, šireći mrežu pranja novca narko kartela, švercera oružja i građevinske mafije…

Procena Evropskog centra za praćenje droga i narkomanije (European monitoring centre for drugs and drug addiction) iz 2020. je da srpsko tržište kokaina vredno oko pola milijarde evra godišnje, da lažna lična dokumenta pripadnika narko klanova i dalje obezbeđuju „državni službenici, koji su radili ili i dalje rade u tajnim i javnim bezbednosnim službama.“ Takođe, da postoji oko 20 narko-ćelija u balkanskoj kriminalnoj mreži, da je polovina njih u Srbiji i Crnoj Gori, da svaka ćelija broji od 10 do 15 osoba i da je više od trećine policijskih akcija koje je Europol koordinisao od 2018. do 2021. godine, bio vezan za srpsko-crnogorske klanove.

Preko „neregistrovanih“ poslovanja stranih kompanija u Srbiji i na druge nelegalne načine iz ove zemlje na strane račune iznosi se pet milijardi evra gopdišnje, ili, oko trećine državnog budžeta. U tom smislu, Srbija se od 144 zemlje našla među prvih dvadeset na svetu. A, tu nije samo „oprani“ novac već i novac od utaje poreza i korupcije. O ovome svedoči i jedno ranije istraživanje američke investicione kompanije „Invesko“ iz Atlante koje je u skorije vreme ponovljeno, sprovedenog zbog uvida u „poštovanje sankcija prema Rusiji“.

Kako je, po svemu sudeći, zbog masovnih protesta u Srbiji „đavo odneo šalu“, režim Aleksandra Vučića je pri kraju svoje svrhe, a „osnivači“ njegovog kriminalnog preduzetništva, spremaju se na kolektivni prekid „saradnje“ sa dosadašnjim „vođom“. Kako izvori MT govore, prekinute su (uvek posredne) komunikacije između njega i nekih ključnih „bosova“ podzemlja, sa obe strane Atlantika. Početkom 2025. godine kad su protesti protiv njegovog ličnog režima postali masovni (i ne samo studentski nego i građanski), diktator je u paničnom strahu od onoga što sledi, posegao za onim što bi mu u slučaju nužne evakuacije, obezbedilo dugoročno miran život u nekom udaljenom raju afričkog kontinanta ili u nekoj pacifičkoj ostrvskoj državi (što je otvoreno nedavno razmatrao, navodno u šali).

Naime, kako navodi globalna finansijska korporacija „Invesco“, koja je početkom ove godine sporodila istraživanje u koje su bili uključeni centralne banke i državni fondovi iz nekoliko zemalja, Srbija je u prvih pet meseci ove godine bila među 10 zemalja koje su najviše kupovale zlato za potrebe rezervi. To pokazuju i novi podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).

Radilo se o količini približno dve tone, što se za rezerve ne smatra velikom količinom. Kupovina jeste obavljena, ali transfer zlata nije. Prema pouzdanom izvoru MT iz NBS, ta količina nije registrovana u njenim trezorima. Druga informacija u vezi sa tim govori da to „ne bi bilo prvi put da se određene količine čuvaju u inostranstvu“, ali da je ovom prilikom reč o planiranom deponovanju van Evrope, „u državnoj banci jedne azijske države“.

Još jedna količina zlata je ovog leta pala u ruke Aleksandra Vučića i njegovog klana. Reč je o zlatnom nakitu i srebru koji su trajno oduzeti po sudskim presudama, u količinama ne manjim od 150 kilograma, godinama sakupljanog u za takvo nešto posebna državna spremišta-sefove.

 Primećeno je da članovi klana Aleksandra Vučića kupuju veće količine zlatnih poluga iz domaće proizvodnje, od kompanije Srbija Ziđin Koper (prethodno RTB Bor), po ceni manjoj nego na međunarodnom tržištu. U 2024. godini, od ove kompanije je kupljeno rekordnih 257 poluga zlata najvišeg kvaliteta i finoće, a koliko je realno „ušlo“ u državne rezerve, nije poznato. Srpskoj javnosti je poznato da su i ranije, od početka kineske eksploatacije zlata u Srbiji, članovi režima Aleksandra Vučića iznosili van zemlje određene količine. Zvaničan (službeni) podatak kaže da je Narodna banka Srbije na međunarodnom tržištu ukupno kupila 17 tona zlata, od 2019. do danas.

„Međunarodna grupa za borbu protiv pranja novca“ („Financial Action Task Force“, FATF) ponovo sprema listu sa imenima iz Srbije, osumnjičenih za pranje para i finansijsku podršku međunarodnom terorizmu. Takođe, Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala je, koja je krajem septembra 2023. godine, objavljuje uskoro novi Globalni indeks organizovanog kriminala. Naime, Srbija se i dalje nalazi u samom vrhu evropskih zemalja po obimu organizovanog kriminala, jer je prema prvom Globalnom indeksu organizovanog kriminala objavljenom oktobra 2021. godine bila druga u Evropi, a danas ima višestruko gori status (gori ima samo Ukrajina, zbog rata i svega što on donosi).

U svemu tome niko ne pominje gde je novac od privatizacije obavljene nakon 2012. godine. Ironično, ali, izgleda da je jedina „uspešna“ Vučićeva privatizacija bila privatizacija Službe.

Treba se nadati da tu sledi ozbiljno čišćenje „Augijevih štala“ i temeljna reforma državnih institucija. Pa, onda svega ostalog…Od naroda zavisi. Ne od prolaznih režima.