Milovan Brkić

Kampanja uklanjanja crnogorske tridesetogodišnje vladavine narko kartela smeštenog u vrhu vlasti sprovedena je pod sloganom – Neka padne, da osvježi.

I ako vrh tog kartela  još nije odveden u Spuž, građani su odahnuli. Raspuštena je tajna policija, tužioci i policajci su svezani, a “lovci“ iz Specijalnog policijskog odeljenja su sve bliže glavnim bosovima. Sa njima CIA još trguje…

Svakog dana srpski tiranin je sve bliži padu. Kuka, preti, hapsi, najavljuje  da će pokazati i polomiti zube studentima, profesorima, građanima… Protiv njega su strane službe, vlade i međunarodni centri moći, ali je on pobedio “obojenu revoluciju“. Ne može mu niko ništa, poručuje, a oči mu šaraju, odaju ga da se plaši…

Od pretnje je prešao na moljakanje. Popustljiv je.U subotu, 12. jula, na Petrovdan, poručuje  građanima da je naređeno policiji da ne nasrće na one  na barikadama, samo u slučaju da bude napadnuta.

Uoči sudnjeg dana tiranin beži u redakciju Informeara, tražeći zaštitu od svog jarana, našmrkanog vlasnika i urednika Dragana J. Vučićevića,  koga je kum Nikola Petrović nezlečivo navukao na kokain. Iza zidina zgrade koju čuvaju Gašiću odani policajci, vrišti iz svega glasa. Plaši ga fotografija na kojoj rektor Vladan Đokić u društvu sa Dejanom Bodirogom i specijalnim tužiocem za organizovani kriminal Mladenom Nenadićem piju rujno vino.

“Oće i mene da hapse“ – cvili Aleksandar, a oči mu se zajezeriše.. I poručuje da će oni da uhapse tužioca Nenadića, koji ih je, eto, neprijatno iznenadio. Iznenadio ih je i bivši ministar obrazovanja Šarčević, koji je pružio Vučiću lične garancije da će rektor Đokić verno da mu služi. Ali, eto, ispostavilo se da Vučić nije nadležan, pa se Šarčević istinski uplašio, sve dok  nije čuo Vučića da je i on ugrožen, jer se specijalni tužilac nameračio i na njega. A iz belog sveta optužuju gospodina Nenadića da puni fijoke dokazima o Vučiću i njegovom kartelu, o milijardama opljačkanog novca, ubistvima, trgovini tona kokaina. I ćuti.

I kada su tužioca Nenadića obavestili da je vreme da ih sve iznenadi, jer su mu obezbedili i elitnu i nekorumpiranu Specijalnu antiteroristiku jedinicu da mu zločince privedu na “raport“, onda Vučić, podržan razgoropađenim Vučićevićem, kome su građani  kuću namazali farbom, umesto govnima, preti tužiocu zatvranjem. Sve oni znaju o njemu već godinama, tvrdi Odlazeći.

Vučić se nije uplašio tužioca Iznenadića zbog namere da ga uhapsi, već zbog naloga koji su pripremjueni za hapšenje njegovih najodaniji prijatelja iz kartela. A on zna da ako njih uhapsi, onda je on GOTOV. Umetnici iz Rima znaju za jadac! Tužilac Iznadćić poyvače se na Vučićeve pozive da se država obračuna sa narkodilerima i korupcionašima. Dok mu bude slao u Bačvansku njegove verne saradnike, tužilac će da zahvali Vučiću na pomoći!A zahvalnica je kao omča oko vrata.

U ovom broju prof. dr Milo Lompar, među najomiljenijim među pobunjenim stuidentima i kolegama, opisuje stanje u srpskom društvu. O smradu koji je Vučić ostavio i među srpskom opozicijom, koja mu je za velike pare ljubila skute. Kao i svaki pošten čovek, koji je posvetio život da dočeka slobodu u svojoj zemlji, on je tužan zbog srpske opozicije, bolje reći nekolicine bitangi koji još sluđe Vučiću. Verujem da će i oni potrčati za njim u Bačvansku, vičući iz sveg glasa – idemo sa tobom.

Da smo smeran i doušnički narod potvrdile su i reči američkog predsednika Trampa da je on, lično, sprečio napad Srbije na svoju teritoriju zvano Kosovo. I pominje da ga je o tome obavestio njegov prijatelj iz Beograda. Detalje  tog scenarija za nepostojeći sukob možete pročitati u ovom broju u tekstu Predraga Popovića pod naslovom “Vučićeve ratne igre“.

Prvo smo pomislili da predsednik Tramp misli na ljude iz naše redakcije, kada kaže “javio mi prijatelj iz Beograda“, ali onda smo zaključili da nije mislio na nas, jer mi ne izmišjamo događaje, samo ih najavljujemo.

Ako pažljivo pročitate tekst Popovića, zakljčićete da je taster bio ministar odbrane Bratsilav Gašić, koji se plaši užasno tužioca Nenadića.Traži zaštitu predsednika Trampa, jer ako  Vučić neda plac zgrade bivšeg General-štaba, daće ganjegovom sinu. Iza njega su ostala mnoga ubistva za koja mora da odgovara, silne pljačke, rasprodaja imovine. I konačno, studente, profesore i građane tukli su policajci koje je on kao doskorašnji ministar policije postavio na ta mesta i omogućio im da mu i dalje služe.  Da biju građane, a sve to pripišu Ivici Dačiću. Gašić ima, a kupuje ih velikim parama, tzv opoziciju M. Aleksica, D. Veselinovića, Zdravaka Ponoša, Pavla Grbovića, koji su spremni da uđu i u njegovo dupe, samo da ih plaća.

Strani analitičai opisuju gospodina Gašića kao aktivni taktički kanal. Koji, valjda, treba da zameni Vučića.

Ali, već vidim kako će umetnici iz Rima, u Beogradu, pozvati građane da “zapišaju aktivne taktičke kanale“ Mušakrci mogu da uriniarju u taj kanal, a dame da urin donesu u flašicama i prospu u kanal, iz kojeg iza Gašića, vire štakori Ponoš, Aleksic, Pavle Grbović, Dobrica Veselinović…

Neka padnu, da osvježe, što bi rekli braća iz Crne Gore.