Milovan Brkić

U septembru 2025. godine, đaci i studenti u Nepalu (poznati kao „Generacija Z“ (demonstranti) pokrenuli su masovne proteste i za samo 48 sati oborili vladu, nakon čega je premijer Kadga Prasad Šarma Oli podneo ostavku.

Mnogi učenici su na ulice izašli direktno u svojim školskim i koledž uniformama kako bi istakli svoju mladost. Moto ili izjava da se „vraćaju školi“ nakon što završe protest i obore vlast postala je simbol ove brze i intenzivne pobune. Mladi su se organizovali preko Discord-a i drugih mreža nakon što je vlada blokirala 26 društvenih platformi. Pored cenzure, ključni razlog za bes bio je ogroman jaz između siromašnih građana i dece političara (tzv. nepo babies ili nepo kids), koja su javno prikazivala luksuzan život.

Đaci i studenti imali su i gubitke u ljudstvu. Postavili su penzionisanu predsednicu Vrhovnog suda da formira novu Vladu i Nepal vrati u život.

“Mi se sada vraćamo u klupe, da završimo škole, a građanima ostavljamo da oslobode Nepal i kazne one  koji su nas opljačkali i tlačili“ – reklu su nepalski đaci.

Već skoro dve godine traje pobuna i protest srpskih studenta i njihovih profesora, a kao povod je uzet pad nastrašnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija 17 građana.

Studenti i profesori su digli Srbiju na noge. Obišli su, peške, svako selo, varoš, pokazali krvavo lice spskog režima i Vučićevog narko kartela, obišli su peške, krvavih tabana celu Evropu, pozivali da se obori krvavi režim Aleksandra Vučiča.

Prećeno je studentima, njihovim profesorima, tajne policije su angažovale tajne policije iz Rusije, Izraela, Nemačke, da otkriju ko su vođe  studenata i profesora, da ih provuku kroz Veliku propagandu laži i šake svojih kordona batinaša.

Priteran iz inostranstva, Vučić je raspisao vanredne izbore i najavio ostavku, da se spremi za zatvor.

Studenska lista pobedjuje. To je svakome jasno.

Teškoće nas tek očekuju. Treba pronaći 50 hiljada ljudi koji su profesionalno i stručno osposobljeni da zamene Vučićeve kurtizane na mestima ministarki, državnih sekretara, predsednica opština, javnih preduzeća. Taj polusvet sa lažnim diplomama treba odmah zameniti i pohapsiti.

Da li vođe studentske pobune na to računaju? Da li su svesni da samo tako možemo promenti režim koji nas je u crno zavio.

Da li su svesni da nam nedostaju zatvori. I ko će biti novi članovi Vlade Srbije.Parlament glasa zakone, koje predlaže vlada. Zato moramo imati najstručnije, najsposobnije iz te oblasti.

Profesori uče studente na fakultetima da – nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati!

Mogu li profesori svojim studentim znati da prenesu znanje?

Mnogo brige građanima je zadalo izostajanje sa poslaničke liste rektora BU Vladana Đokića, čoveka koji se prvi, kao čovek iz vlasti, suprostavio Vučiču i oskrnavio njegovu nedodirljivost, odbijanjem da pregovara sa njim, kao NENADLEŽNIM.

Možda će ga studentsko-profesorski pokret izdati. To je kod nas normalna pojava.

Rumunski general Viktor Stankulesku, koji je komunističkog diktatora Nikolaea Čaušeskua izveo pred sud, preminuo je u 88. godini 20. juna 2016. godine.

Njegov advokat Katalin Danku rekao je da je Stankulesku umro u staračkom domu od posledica nedavnog moždanog udara.

Stankulesku je u vreme Čaušeskuove vladavine bio načelnik generalštaba rumunske vojske, te mu je komunistički vođa u decembru 1989. dao zadatak da razbije demonstracije protiv njegovog režima u Temišvaru.

On se vratio u Bukurešt i zatražio od lekara da mu zdravu nogu stave u gips kako bi izbegao učešće u razbijanju otpora protiv diktature.

Posle samoubistva ministra odbrane Vasilea Milee, Stankulesku je preuzeo tu funkciju, a 22. decembra 1989. predložio Čaušeskuu i njegovoj supruzi Eleni da pobegnu helikopterom iz Bukurešta, gde su takođe izbile demonstracije.

Stankulesku se tada okrenuo protiv Čaušeskua i bio je glavni organizator njegovog suđenja.

Čaušesku i njegova supruga streljani su na Božić, 25. decembra 1989. godine.

Tokom protesta u Temišvaru poginula su 72 demonstranta, a 253 su povredjena, što je označilo početak propasti Čaušeskuovog režima.

Stankulesku je 2008. osudjen na 15 godina zatvora zbog učešća u ubijanju demonstranata, ali je posle šest godina oslobodjen, konačnom presudom Vrhovnog suda Rumunije. Sud je zaključio da niko ne zna ko je stajao iza pobune u Temišvaru niti ko je iz Moskve doveo Jona Ilijeskua da uđe u predsednički kabinet.

Bivši rumunski predsednik Jon Ilijesku rekao je da se Stankulesku „u odlučujućem trenutku okrenuo demokratiji i tako pomogao svojoj zemlji“.

Ilijesku je preuzeo vlast tokom revolucije 1989, nakon čega je nekoliko puta bio izabran za predsednika Rumunije. Ilijesku je gnjida koja je nakon streljanja bračnog para doveden iz Moskve.

Stankuleskuova supruga izvršila je 2003. samoubistvo bacivši se kroz prozor porodične kuće, a u oproštajnom pismu napisala je da ne može da izdrži pritisak koji se vrši na njenog muža.

Rektor Đokić je dve godine izložen pretnjama, zastrašivanjima, uhođenju. Nije se predao, nije se pokrio ušima. To je dovoljno da mu ovi koji dolaze organizuju suđenje, pod optužbom da je mrzio nastavnike pevanja, da je bio u pionirskoj i skojevskoj organizaciji…

Ako se to desi, moramo osvetiti rektor Đokića. I sprečiti svaki njegov progon. Ja sam spreman.