Organizovana kriminalna grupa hara ministarstvom pravde, Upravom za izvršenje krivičnih sankcija i srpskim zatvorima. U ministarstvu pravde i upravi za izvršenje krivičnih sankcija caruju kriminal i prostitucija. Neki funkcioneri naplaćuju u novcu, drugi u naturi, a neki od njih i u jednom i u drugom. Svi su povezani zajedničkim kriminalnim interesima i ucenama kontrolišu jedni druge. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast kriminal je legalizovan, smrt i ubistva u zatvorima su svakodnevna pojava. Proklete avlije su u rukama Vučićevog kartela … Tužilaštva i sudovi su servis za pokrivanje zlodela Vučićevog kartela. U poslednje vreme čekamo da iz odnesu američki apači, da im se sudi tamo gde su sudije nepristrasne…

Vladimir Molotok

Često pominjani Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, kao novi normativno-strateški okvir za region usvojen je u američkom Kongresu i daje nadu porobljenim narodima na Balkanu da će ih oni, koji su nas krvavo porobili i pogazili, spasiti ropstva.

Krajem 2025. godine, u Predstavničkom domu Kongresa SAD-a usvojen je Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, u okviru šireg Zakona o autorizaciji nacionalne bezbednosti (National Defense Authorization Act – NDAA) za 2026. godinu. Uveden u Kongres 10. septembra 2025. godine pod oznakom H.R. 5274, na predlog demokratskog kongresmena iz Masačusetsa Villijama Kotinga, ovaj akt svojom strukturom i dometom prevazilazi uobičajene deklarativne rezolucije, imajući u vidu da definiše sveobuhvatni skup obaveza Stejt departmenta i Pentagona u oblasti jačanja demokratske otpornosti, bezbednosnog angažmana i ekonomske saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana. Ukupno 312 predstavnika (197 republikanaca i 115 demokrata) je glasalo za ovaj zakon, dok je protiv njegovog uvođenja bilo 112 predstavnika.

Ovo je svojevrsno upozorenje Kongresa administraciji u vezi sa njihovom spoljnom politikom prema Srbiji i drugim zemljama regiona, kazala je Evelin Farkaš, direktorka američkog Mekejn instituta, u pisanom saopštenju. To je poruka aktuelnoj administraciji da preko svojih specijalnih savetnika i emisara prestane sa surovom pljačkom Srbije.

I ako se u američkoj javnosti očekuje javno suđenje bivšem predsedniku Venecuele, ništa manje zanimanje ne vlada i oko najavljenog suđenja srpskom tiraninu i njegovom kartelu za nameštanje presedničkih izbora u Sjedinjenim Državama, trgovinu narkoticima, pranje novca, podmićivanje, falsifikovanje dokumenata i isprava i polizičkih ubistava.

Prema ovom aktu, Zapadni Balkan ostaje prostor geopolitičke oscilacije gde unutrašnje institucionalne slabosti i spoljni, „maligni“ pritisci (kako je navedeno u Zakonu) generišu značajne rizike po evropsku, ali i transatlantsku bezbednost. U samom tekstu zakona, region se identifikuje kao pluralistička i multietnička celina čija stabilnost determiniše širu stabilnost evropskog kontinenta.

Međutim, nakon više od decenije evropskih „polikriza“ – finansijske nestabilnosti, migracionih pritisaka, pandemije i rata u Ukrajini – institucionalna otpornost regiona je ostala nedovoljno razvijena, a njegove slabosti su sve uočljivije. Samim tim, fundamentalna logika američkog pristupa jeste stvaranje politički stabilnog, institucionalno otpornog i geopolitičkog usklađenog regionalnog okvira koji će Zapadni Balkan postaviti na trajnu putanju evropske i evroatlantske integracije, uz istovremeno ograničavanje prostora za autokratske aktere i hibridne pretnje.

Sankcije kao instrument zaštite regionalnog poretka

Prvim poglavljem o sankcijama uspostavljen je koherentan režim američkih sankcija, usmeren na aktere koji učestvuju u sistemskoj korupciji, kršenjima ljudskih prava ili aktivnostima koje podrivaju značajne regionalne mirovne sporazume, uključujući Dejtonski sporazum, Ohridski okvir, Prespu i Rezoluciju 1244. Za razliku od ranijih instrumenata američke politike, čiji je domet često bio ograničen na preporuke ili političke signale, ovaj režim je čvrsto ugrađen u zakonske obaveze izvršne vlasti. Time su sankcije transformisane iz sporadičnog, taktičkog sredstva u strateški mehanizam zaštite regionalnog institucionalnog poretka Zapadnog Balkana.

Takođe, Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana obavezuje Stejt department da razvije celovitu antikorupcijsku i demokratsku agendu, koja obuhvata angažovanje američkih eksperata unutar policijskih, pravosudnih i regulatornih institucija regiona, uključivanje Zapadnog Balkana u European Democratic Resilience Initiative, jačanje finansijske i profesionalne podrške nezavisnim medijima i istraživačkim redakcijama, kao i izradu integrisane petogodišnje strategije ekonomskog razvoja i demokratske otpornosti u roku od 90 dana od usvajanja zakona.

Podrška SAD-a i revitalizacija demokratije u Srbiji?

Kako bi bila delotvorna, američka „podrška demokratiji“ mora uzeti u obzir razuđene političke realnosti regiona, od balansiranja različitih spoljašnjih uticaja do upravljanja duboko ukorenjenim unutrašnjim konfliktima. Manipulacija izbornim procesima, erozija vladavine prava i autoritarna nestabilnost potkopavaju trgovinske veze između regiona i SAD i EU, slabe bezbednosne saveze i otvaraju prostor za širenje ruskog i kineskog uticaja.

Kad je u pitanju Srbija, SAD su u zakonu izdvojile parlamentarne i lokalne izbore održane u Srbiji 17. decembra 2023. godine kao ključan pokazatelj demokratskog nazadovanja u zemlji.

U dokumentu, Kongres ocenjuje da su izbori sprovedeni pod nepravednim uslovima i opterećeni brojnim proceduralnim nepravilnostima, uključujući pretrpane biračke stanice, nesprovođenje osnovnih tehničkih zaštitnih mehanizama, narušavanje tajnosti glasanja i česte slučajeve grupnog glasanja. Na osnovu izveštaja ODIHR-a, zakon konstatuje da je u pojedinim sredinama „glasanje moralo biti ponovljeno“, što Kongres označava kao ozbiljan indikator slabosti demokratskih institucija u Srbiji.

Iako studentski protesti i drugi oblici društvene mobilizacije koji su obeležili prethodnu godinu nisu pomenuti u zakonskom tekstu, američki okvir implicira da su politički pluralizam i slobodan društveni prostor postali uslov za svaku dalju saradnju. U toj logici, kontinuirane mobilizacije mladih i građana mogu se tumačiti kao indikator demokratske vitalnosti, ali ostaje otvoreno pitanje kada će se i ona eksplicitno prepoznati.

Ove veze naročito su vidljive u Srbiji. Zavisnost od ruskih energenata, kineski infrastrukturni projekti i angažovanje kineskih nadzornih tehnologija, identifikovani su kao faktori koji povećavaju ranjivost Srbije na autoritarne uticaje i udaljavaju je od evropskih integracija.

Obe sile koriste ciljane strategije kako bi iskoristile slabosti država u regionu, naročito u pogledu izbornih procedura, bezbednosnih kapaciteta i političkih podela, a shodno tome, Kongres je eksplicitno ocenio da oba aktera mogu imati „štetne posledice“ po demokratske procese i dalju evrointegraciju regiona.

Na osnovu strateškog okvira uspostavljenim ovim aktom, može se pretpostaviti da bi se američko delovanje na Zapadnom Balkanu u narednom periodu moglo kretati u nekoliko pravaca, zavisno od razvoja političkih prilika u regionu i globalnih geopolitičkih trendova.

U Srbiji je „stanje demokratije zabrinjavajuće“, a uslovi za održavanje izbora „nepravedni“.

Zvaničnici optužuju mirne demonstrante, opoziciju i civilno društvo da destabilizuju vladu, i to je „zabrinjavajuća tvrdnja koja ugrožava bezbednost važnih segmenata srpskog društva“.

Zabrinjavajuća je i korupcija među ključnim političkim liderima.

Ovo su ukratko nalazi Zakona o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana koji je usvojen u Predstavničkom domu Američkog kongresa prošle srede.

Ovaj propis je deo šireg Zakona o autorizaciji nacionalne bezbednosti (NDAA) za 2026. i za njega je glasalo ukupno 312 predstavnika (197 republikanaca i 115 demokrata), dok je protiv bilo 112.

Zakon je sada prosleđen Senatu na potvrđivanje nakon čega će biti poslat predsedniku Donaldu Trampu na potpisivanje. Nakon glasanja u Predstavničkom domu, Bela kuća je saopštila da će „Tramp potpisati zakon“.

Za razliku od ranijih rezolucija i deklarativnih poruka, reč je o zakonskom okviru čije odredbe postaju obavezujuće za Stejt department i Pentagon.

I zakon ne samo što politički ocenjuje stanje u regionu već i precizno definiše obaveze američke izvršne vlasti prema državama Zapadnog Balkana.

Zapadni mediji su o NDAA pisali uglavnom u kontekstu da „insistira na evropskoj odbrani, zabranjujući da broj američkih vojnika na kontinentu padne ispod 76.000 na period duži od 45 dana i blokirajući povlačenje ključne vojne opreme“.

Zapadni mediji nisu preneli da je ovim zakonom definisana američka politika, a da predložena rešenja postaju obavezujuća za Stejt department i Pentagon.

Nepravedni izborni uslovi u Srbiji

Od svih zemalja regiona, jedino se Srbija eksplicitno spominje. U nalazima Kongresa, kaže se da „parlamentarni i lokalni izbori održani u Srbiji 17. decembra 2023. godine i događaji koji su usledili izazivaju duboku zabrinutost u pogledu stanja demokratije u Srbiji“.

Za ovu ocenu, SAD se pozivaju na konačni izveštaj Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava.

Dalje se navodi da je izveštaj utvrdio „nepravedne uslove“ za održavanje izbora, „brojne proceduralne nedostatke, uključujući nedoslednu primenu zaštitnih mehanizama tokom glasanja i brojanja, kao i česte slučajeve preopterećenosti biračkih mesta. Utvrđene su i povrede tajnosti glasanja i brojni slučajevi grupnog glasanja.

„OEBS je takođe primetio da su srpski zvaničnici optužili pre svega mirne demonstrante, opozicione stranke i civilno društvo da ‘pokušavaju da destabilizuju vladu’, što je zabrinjavajuća tvrdnja koja ugrožava bezbednost važnih segmenata srpskog društva“, navodi se u Zakonu.

Zemlje Zapadnog Balkana definišu se kao „ključne za mir, stabilnost i prosperitet evropskog kontinenta“.

Kao jedna od pretnji tome, istaknuta je korupcija, „uključujući i među ključnim političkim liderima“, kao i „kampanje dezinformacija“ za koje se kaže da „potkopavaju kredibilitet demokratskih institucija, uključujući integritet izbora“.

Srbija bi se u ovom smislu mogla prepoznati jer se u početnim nalazima Kongresa kaže da se „korupcija i dezinformacije šire u političkim okruženjima obeleženim autokratskom kontrolom ili stranačkim sukobima“.

Za korupciju se kaže da „i dalje opterećuje Zapadni Balkan i predstavlja jednu od najvećih prepreka daljem ekonomskom i političkom razvoju regiona“.

Sankcije u roku od 90 dana

U tom smislu, jedna od najvažnijih alatki predviđenih ovim zakonom jesu sankcije.

Predviđeno je da predsednik SAD uvede sankcije „najkasnije 90 dana od datuma stupanja na snagu ovog zakona“ protiv svakog stranog lica za koje se utvrdi da je „uključeno ili je pokušalo da se uključi u korupciju povezanu sa Zapadnim Balkanom“.

U to se uključuje i „korupcija od strane ili u ime neke vlade na Zapadnom Balkanu, ili sadašnjeg ili bivšeg državnog zvaničnika na Zapadnom Balkanu“.

Sankcije su takođe predviđene za lica i „politike koje ugrožavaju mir, bezbednost, stabilnost ili teritorijalni integritet bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu“.

Sankcije mogu da se uvedu i protiv osoba koje podrivaju demokratske procese ili institucije, kao i zbog ozbiljnih kršenja ljudskih prava. Sankcije mogu da uključe blokadu imovine i ukidanje viza. To su, dakle, predsedničke obaveze predviđene ovim zakonom. S druge strane, državni sekretar SAD, kako je propisano, dužan je da razvije Inicijativu za borbu protiv korupcije kroz postojeće i nove programe.

Ta inicijativa bi trebalo da uključi tehničku pomoć, razmenu najboljih praksi i obuku za civilne organe za sprovođenje zakona, pravosudne institucije i druga relevantna administrativna tela. Istaknuto je da je potrebno jačanje postojeće nacionalne antikorupcijske strategije „radi borbe protiv političke korupcije, posebno u pravosuđu, nezavisnim telima za nadzor izbora i postupcima javnih nabavki“.

Dolazi mart, svi čekaju “martovske ide“. Taj dan se proslavja 15. marta kada je odlučeno da predsednik Sjedinjenih Država potpiše ukaz o proglašenju Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana SAD-a.

Ovim zakonom je određeno da se on mora sprovesti u roku od 90 dana, od strane predsednika SAD-a

Zakon će, predviđa se, sprovesti u delo Stejt Department (Ministarstvo spoljnih poslova) i Pentagon (Ministarstvo rata).

Srpske tiranine zabrinjava ovlašćenje Pentagona da učstvuje u sprovođenju ovog zakona. U praksi, to znači da bi apači iz Mek Gavern baze u Tuzili mogli da dolete i pokupe lica sa liste koju je označio Stejt Department.  Za najteža krivična dela već je pripremljena optužnica za Vučića u preko 13 tačaka. Sa njim bi mogli da budu transportaovani Siniša Mali, Ane Brnabić, Andrej Vučić…

U Sjedinjenim Državama ima desetak zaštićenih svedoka. Najvažniji su  Siniša Kokeza, Saša Vujsić, Milorad Dodik, Andrijana Kerkez..

Vujsićevo svedočenje je bilo dragoceno, jer je poticalo od čoveka koji je bio u vojno-bezbedonosnom aparatu i upoznat je sa zlodelima koje su izvršii pripadnici Vojno obaveštajne agencije i Vojno bezbedonosne agencije, kao i ministar odbrane Aleksandar Vulin. Reč je o likvidacijama građana, isporučivanju građana Rusije, Turske i Irana koji su tražili azil u Srbiji, a vraćeni u svoje države bez ekstradicionog postupka, zbog krivičnih dela za koja je zabranjena ekstradicija (vojna i politička dela)

Milorad Dodik je uspeo da se nagodi, a njegovo svedočenje je zabetoniralo odgovornost braće Vučić, Vulina i patrijarha Profitirija, a da zauzvrat sačuva Republiku Srpsku, sve njene institucije.

Dodik je, inače, jedan od opasnih kriinalaca. Njegove batinaške horde harale su BiH i Srbijom.

Nekako sa dolaskom perioda “martovskih ida“, iznenada su se razboleli Natenjahu i  Mohamed bin Zajed. Po nalogu iz Vašingtona, njihovi kontakti  sa vođom kartela Vučićem i Sinišom Malim su utihnuli. Mohamed bin Zajed je čuvar Vučićevih para i blaga, investicionih fondova i načina na koji je duže od decenije pran narko novac.

Zakon nije rešio ko će sve suditi stotinama bandita iz Srbije. Možda i hiljadama, imajući u vidu da se samo 4.000 milinera  presilo u Trst, sa svim novcem i imovinom!

U Srbiji je pravosuđe zadavljeno. Ne diše.

Na čelnim funkcijama je ološ, spreman da građanima otkine glavu, pusti krv, da ih osudi zbog “nasilnog ugrožavanja ustavnog poretka“, a u zakonu o kojem je reč, izbori na kojima se vlast samopostavila su bili nelegitimni.

Nijedan ministar u Srbiji nije osuđen! Nijedan visoki, vojni i policijski funkcioner nije priveden zakonu.

“Lončar nije kriv. To vam ja kažm i ne možete mi ništa“. On je amnestirao Sinišu Malog zbog odgovornosti za smrt nekoliko stotina ljudi koji su, krivicom gradonačelnika, poplavljeni u majskim poplavama 2014. godine. Niko nije smeo da pokrene krivični, niti predkrivični postupak zbog smrti u slučaju Savamale, pogibije vojnika i oficira na vežbalištima. Nijedno ubistvo koje su izvršili policajci batinajući građane, studente i učesnike u protestu, nije se našao pred sudom. O svemu tome odlučuje Vučić, preko svog brata po dupetu Nenada Stefanovića, koji je glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Ministar pravde u Srbiji je Nenad Vujić, takođe homoseksulac, koji je bio direktor Pravosudne akademije, i kojeg je Državna revizorska intutucija u svom izveštaju podnetomVišem javnom tužilaštvu označila kao proneveritelja državnog novca i zbog mnogobrojnih zloupotreba. Stefanovć je odbacio krivičnu prijavu, aVučić je zabranio da ga smene. Unapredio ga je za ministra.

Međunarodne istražne službe naročito prate da ne pobegne Maja Popović, odnedavno sudija Ustavnog suda, prethonda ministarka pravde u više navrata, načelnica Logistike i šef kabineta direktora BIA… Ona je umešana u najteže zločine. Njen suprug je zamenik predsednika Apelacionog suda u Beogradu, porodica im ima hrvatsku putnu ispravu.

Evropska mafija lobira da Jasmina Vasović, intimus predsednika Vučića, ostane na mestu predsednice suda. Ona je donosila presude protiv građana Srbije, poništavajući pravnosnažne presude koje su sudovi doneli u sporovima srpskih štediaša protiv banaka!

Samo tekstovi iz Magazina Tabloid napuniće optužnice proiv zločinaca koje je instalirao Vučić i njegov kartel

Bivši britanski princ Endrju Mautbaden Vindzor uhapšen je 19. februara ove godine zbog sumnje da se „nedolično ponašao na javnoj funkciji“. Tačnije rečeno, zbog sumnje da je Džefriju Epštajnu odavao poverljive informacije iz britanske vlade i kraljevske porodice. Policija je izvršila pretres njegovih kuća u Vindzoru, Berkširu i Nortfolku.

Britanski kralj Čarls je hapšenje svog brata prokomentarisao sledećim rečima: „Sledi potpun, pravilan i pravičan postupak nadležnih institucija i one imaju našu punu i iskrenu podršku“.

Samozvani kralj naprednjačkog kartela, Aleksandar Vučić nikad ne bi tako nešto rekao. I nije rekao. Naprotiv, kad god je neki njegov saučesnik osumnjičen za neko teško krivično delo, Vučić je pretio tužiocima, sudijama i svim građanima koji su tražili da svi odgovorni budu kažnjeni. Vučić je govorio da ne da Gašića i Lončara, ne da Vesića i Momirovića, Selakovića i Malog...

Zato zakon predviđa obavezu Pentagona da učestvuje u njegovom sprovođenju.

Međutim, uskoro će zaplesati u ritmu evergrina Saške Karan: „Daću, daću, nego šta ću, ali mi je ipak stalo da se mučim malo…“

Osioni Vučić  je shvatio da dolazi dan njegovog privođenja pravdi.

Tiranin se plaši samoće, pa po ceo dan tumara Srbijom, da ga vide građani, koji su uglavnom plaćeni, kao u Miloševićevo veme, da mu aplaudiraju, mada ih je sve teže okupiti  u grupi većoj od stotinu lica.

Čekajući dolazak Apača, ključni ljudi iz Vučićevog kartela prihvataju ponude  stranih istraživača da svedoče protiv braće Vučić, Siniše i Predraga Malog…

Mart je pred nama!

A. 1

Otpušteni u istom danju

Nekoliko stotina sudija i nekoliko stotina javnih tužilaca moraće odmah biti privedeni zakonu, zbog zla koje su naneli građanima Srbije.

Udruženje sudija i javnih tužilaca ima 615 članova! Javni tužioci su stranka u postupku pred sudom, te je nemoguće da u istom udruženju ostvaruju  svoje interese. To je nespojivo sa ustavom i zakonima Srbije.

Ovo udruženje, kao udarnu pesnicu režima i mafije, osnovao je Nenad Stefanovuić, još uvek glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.. Predsednik Upravnog odbora je sudija Ivana Josifović, sudij Višeg suda u Novom Sadu, vanbračna supruga Vučićevog advokata iz Beograda Gorana Petronijevića.

Svim članovima mogao bi prestati radni odnos istog dana, pozivom da su bili članovi udruženja koje je radilo protiv interesa srpskog pravosuđa.

A. 2

Spremni za nove pljačke

Grupa režimskih advokata, dok njihove kolege tri dana štrajkuju zbog donetih  zakonamkojima se Srbija stavlja u ropstvo, sa grupom sudija iz Višeg suda u Beogradu, Apelacionog suda i privrednih sudova, sprema se da ponudi “zaštitu stotinama biznismena, tajkuna, političara i kriminalaca da im, za veliki novac, “opere“imovinu, kompanije i pruži zaštitu od hapšenja, a nude i učlanjivanje u stranke tzv. opozicije, naročito kod Dragana Đilasa, Miroslava Aleksića i Zdravka Ponoša. Reč je o milionskim iznosima za pranje i tuširanje.

Objavićemo spisak i nekolicine trojanskih konja koji planiraju da izmanipulišu studente i nastave Vučićevu politiku, nastupajući praznim obećanjima i praznim rečima.

A. 3

Povezani su kao ceva

Redakcija Magazina Tabloid moli čitoce da uzmu na znanje saopštenje redakcije, da urednici, novinar i saradnici nemaju ništa protiv članova geyzajednice. Pozivanje na pripadnost gey zajednici, rezultat je činjenice da se oni brzo povezuju i stupaju u kriminal, sa pozicija u ministartvima, tužilaštvima, policiji…

Ministar pravde Nenаd Vujić je do izbora za ministra parvde bio direktor Pravosudne akademije, kao što je navedeno u ovom tekstu, ali da su izbori za tužioce i sudije pokazali da su na ta mesta izabrani Vujićevi miljenici, koji su gey aktivisti ovog neobrazovanog ministra. Oni ne poštuju zakon, osioni su, proganjaju građane…

Poziv

Redakcija Magazina Tabloid poziva zaposlene u pravosuđu i Ministarstvu pravde da pišu redakciji i opisuju rad pojedinih tužilaca, sudija, rukovodilaca u Ministarstvu pravde. Garantujemo im diskreciju. Pisma mogu slati na e-mail [email protected], ili na adresu Magazin Tabloid, Savski trg broj 9, Beograd, ili telefonom 011-7610-208.