Potpuna konfuzija u kojoj se srpski diktator Aleksandar Vučić nalazi na polovini 2025. godine, u susret sopstvenom padu, dovela ga je u poziciju da sprema sva sredstva za veliki sukob sa čitavom Srbijom. Tu bitku je unapred izgubio, ali se sprema da na najpodliji način izaziva diverzije, provokacije i napade na gradove, sela, grupe i mase sveta koje su ustale protiv njegove mafije. Šta o tome piše ruski politikolog blizak Ministarstvu odbrane Ruske federacije, i kako ga njegova „poslovna pratnja“ oblači najskupljim odelima, uoči sudnjeg dana.

Luka Mitrović

Prvih dana jula meseca 2025. godine, jedan od trojice najopasnijih klovnova režima srpskog diktatora, Željko Mitrović, vlasnik propagandne Pink imperije, sa svojim „stručnim saradnicima“, isprobavao je na terenima oko Beograda i u unutrašnjosti Srbije novi model dronova-samoubica, specijalno pravljenih za izazivanje paljevina, organičenih eksplozija i sličnih „diverzatnstkih“ akcija. Za bolje razumevanje ovog „proizvoda“ i njegovog nastanka, dobro je podsetiti se na same početke ovog „projekta“ koji je nastao pod direktnom kontrolom Aleksandra Vučića i njegove lične mafije.

Naime, dana 13. januara, 2023. godine, u Registar proizvođača naoružanja i vojne opreme, upisna je  kompanija „Pink research and development center“ (PR-DC) koja se bavi proizodnjom vazdušnih i svemirskih letelica i prateće opreme, a kao njen većinski vlasnik Pink media group Željko Mitrović, predvodnik razbojničke propaganda srpskog diktatora Aleksandra Vučića.

Prvobitno, bilo je previđeno da pomenuta kompanija koja je osnovana u julu 2020. godine sve svoje proizvode prodaje Vojsci Srbije. Jedina proverljiva informacija o tome govori da stručna lica iz Vojske Srbije učestvuju u ovoj proizvodnji koju navodno vodi i kontroliše neuki bas-gitarista Željko Mitrović, a pod patronatom Aleksandra Vučića.

Znatno ranije, u oktobru 2021. godine kada je na Sajmu naoružanja u Beogradu, Aleksandar Vučić je javno „promovisao“ letelice koje proizvodi Mitrovićeva firma, i ta stvar je odmah postala predmet sprdnje u delu javnosti kojoj zdrav razum nije dao da poveruje da su sve najsuludije Vučićeve ideje doživele da budu i ostvarene. Bez obzira na svrhu, smisao, cene i ukupnu štetu po građane Srbije.

Da je to tako, potvrdilo se već u februaru 2023. godine na Sajmu naoružanja u Abu Dabiju, gde je bio instaliran i izožbeni štand kompanije Željka Mitrovića pod imenom PR-DC, a „izloženu robu“ posetio je Aleksandar Vučić sa velikom grupom svoje propagandne horde. Iza čitavog cirkusa stajala je ideja da se „arapskim prijateljima“ prodaju takozvani dronovi-samoubice, svojevrsne jednokratne letilice sa namenom da budu „kamikaze“, koje nose određenu vrstu eksploziva i usmeravaju se „na daljinu“ prema određenom cilju.

Dozvolu za ovakav posao Mitrović dobio je od jedine institucije koja je ovlaštena da je izdaje, a u ovom slučaju to je Ministarstvo odbrane Srbije. Prema postojećem Zakonu o proizvodnji i prometu naoružanja pravno lice najpre podnosi zahtev za dozvolu. A, to znači da je neophodno da se ispuni čitav niz strogih  kriterijuma. Pre svega, kad je reč o kapacitetima za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, ali i tehničke, tehnološke i kadrovske osposobljenosti, i još mnogo toga…

Prema izvorima MT iz krajeva Srbije zahvaćenih požarima ovih julskih dana 2025., i prema svedočenjima pojedinih građana, navodno su iznad nekih sela i naselja viđeni dronovi  pre nego što su požari uopšte i počeli. Ove izjave nisu ni zvanično potvrđene niti osporene, mada su se pojedinci u vezi sa tim oglasili na društvenim mrežama iznoseći ozbiljne sumnje u to da su požari izazvani delovanjem pomenutih dronova.

Čak i ako se odbaci takva pretpostavka, ima dovoljno dokaza da je Mitrović lično sa svojom „ekipom“, na nekim još neutvrđenim lokacijama, isprobavao „performance“ ovih letilica, a javno dostupni snimci sa tih „proba“ pokazuju da nose zapaljiva i eksplozivna sredstva, da su navođena po principu vazduh-zemlja, te da padom izazivaju eksplozije i požare.

Nije nikakva novost da srpski diktator odavno već oprema svoju „pretorijansku gardu“ svim dozvoljenim a posebni nedozvoljenim sredstvima, kako bi ih u potencijalnom, predstojećem uličnom ili otvorenom građanskom ratu, upotrebio protiv naroda koji je masovno ustao u odbranu sopstvenih života od njegovog razbojničkog režima.

U „specijalnom“ naoružanju vojske i policije našli su se i različiti „modeli“ već viđenih „zvučnih topova“ za masovne paralize građanskih skupova, a postoji i ono što još nije upotrebljeno, a znajući Vučićevu zločinačku narav, nije isključeno da neće: agensi i opijati, koji mogu privremeno da parališu mase, ali i da trajno oštete zdravlje potencijalnih žrtava.

Srpskom diktatoru jeste došao kraj, ali, uhvaćena zver je najbesnija kad se nađe ulovljena u sopstvenoj mreži.

Poznati ruski politikolog, Igor Pšeničnikov, u tekstu nedavno objavljenom za nedeljnik „Zvezda“ (neformalnom glasilu Ministarstva odbrane Ruske Federacije), piše o tome kako se i zbog čega već mesecima dešavaju najmasovniji antivladini protesti širom Srbije.

Na samom početku teksta Pšeničnikov kaže: „…Iako vlasti kažu da je situacija u zemlji pod kontrolom, mir u Beogradu i drugim gradovima je još daleko. Studenti tvrde da će ići do kraja i pozivaju stanovništvo da nastavi građansku neposlušnost i blokira ključne saobraćajne pravce u Beogradu i drugim delovima Srbije“.

Dalje, Pšeničnikov, inače vrlo blizak ključnim ljudima Kremlja, upozorava da su „neke ličnosti, iz Vučićeve pratnje često govorile na marginama i po kuloarima brojnih međunarodnih skupova, da su ove akcije „inspirisane Moskvom“, a da se u tome posebno istakao ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić.

U nastavku teksta ovaj autor opisuje dva lica Vučićevog režima, gde se srpski diktator navodno aktivno zalaže za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, a da njegova vojna preduzeća isporučuju oružje kijevskom režimu, „kao što je ruska spoljna obaveštajna služba zvanično saopštila dva puta, u maju i junu 2025″).

Pšeničnikov dalje opisuje stanje u Srbiji, pa kaže i ovo: „Vučić i njegova pratnja preuzeli su kontrolu nad bilo kojim manje ili više profitabilnim poslom.

Postoje optužbe za patološku proneveru, da se na Srbiju gleda kao na lični feud iz kojeg se on i njegov ‘zločinački klan’ obogaćuju… Istovremeno, Vučić je svestan da ga američki i evropski podržavaoci mogu otpisati kao potrošni materijal koji je uradio svoj posao i treba ga zameniti. Ako događaji u Srbiji dovedu do ostavke Vučića, sadašnji predsednik i mnogi iz njegove pratnje mogli bi se naći na optuženičkoj klupi zbog brojnih činjenica o korupciji i drugim čisto krivičnim delima…Vučićevo ponašanje liči na histeriju u uslovima velike lične opasnosti koja mu preti.

U suštini, on se nalazi u bezizlaznoj situaciji: studenti i stanovništvo koje ih podržava ne nameravaju da odustanu, a Zapad bi mogao da primora Vučića da ode, pa čak i da javno prizna opravdanost zahteva demonstranata“…

Pred kraj svake diktature, kao pred sudnji dan, skoro po pravilu (a, istorijska iskustva govore da je tako), diktator oblači najskuplja odela, dokazuje kako mu odlično ide, kako je siguran u sebe i ono što čini. Spremajući se za „svečani odlazak“, nadležne službe za šminkanje mrtvaca, koriste samo najbolje brendove. Tako, na primer, koriste odela za njega kupuju u Amicis, ekskluzivnoj robnoj kući u kojoj se prodaju isključivo ekskluzivni brendovi. Kao i na većini ekskluzivnih mesta, nema onlajn kupovine – samo lično preuzimanje.

Kada je reč o muškim brendovima, za Aleksandra Vučića se kupuje samo odabrano: Balensijaga (muške sobne papuče od 700 evra, duboke cipele u proseku oko 1000 evra, brend Aleksandar Mekvin, sako od 3700 evra, jakne od 5.000 evra, Barberi sakoi od 13.500 evra…Početkom godine, diktator je viđan u jakni Brenda Loro Pjana od 3.000 evra, u patikama Brenda Ermeneđildo Zenja koje koštaju oko 1.000 evra, izrađene od kombinacije impregnirane i prevrnute teleće kože, sa elastičnim trakama umesto pertli.

Nije loše ni njegovim novim multimilionerima. Recimo, Bratislav Gašić je pre samo 13 godina u kući u Kruševcu, prema svedočenju njegovih bivših prijatelja, imao nameštaj star 30 godina, a za slavu je pio domaće vino od 300 dinara. Danas sigurno ne zna da nabriji čega je sve vlasnik niti koliko miliona ima. A, takvih kao „Bata Santos“ oko diktatora ima kao pečuraka posle kiše.

Za mnoge od njih, i on je puki siromah. Ali, brat, kumovi i prijatelji čuvaju milijarde. Znaju oni da AV ne zna sa novcem. A, uzgred, dolazi i vreme hapšenja, prebrojavanja opljačkanog…Diktator nema drugog izlaza osim da „zapali Rim“ i da se ubije.

Za ovo drugo nije sposoban, a za ono prvo, već je angažovao najdivljiju hordu koja se kreće ovom zemljom. A, narodu je ostalo da se odbrani svim sredstvima. Jer je došao trenutak da narod, sila koju ne može pokoriti, odgovori na svoj način.

Sudeći prema citiranim redovima ruskog politikologa Pšeničnikova, Rusija će i ovom prilikom posmatrati sa strane razvoj događaja. A, Zapad?