Feljton
Kapitalisti XXI veka (4)
BlackRock polaže nade u Makrona
Ciljeve obnavljanja političkog suvereniteta Rusije i ekonomske rekonstrukcije sledi Vladimir Putin. Hodorkovski je osuđen za pranje novca i utaju poreza, a posle odslužene kazne srdačno je dočekan u finansijskim rajevima Švajcarske i Londona. Zapadne kompanije iz SAD, Nemačke, Francuske i drugih zapadnih zemalja sada su zastupljene u Rusiji, gde se pridržavaju zakona i mogu da posluju. Samo nemačka ruska privredna komora ima preko 1.000 članova. Samo 2020. i 2021. 160 američkih kompanija uložilo je ukupno 4 milijarde dolara u Rusiju. I hiljade banaka i kompanija iz SAD i Evropske unije decenijama posluju u Narodnoj Republici Kini, poštujući lokalne zakone i uživajući u velikim pogodnostima, nedavno i u oblasti novih tehnologija i životne sredine.Dakle, kapitalizam nije prepreka mirnoj i ekonomski uspešnoj saradnji svih strana – tvrdi u svojoj knjizi “Kapitalisti XXI veka“ Verner Rugemer, čiji sadrdžaj ćemo prneti u nekoliko narednih brojeva. Prevod knjige – Pajo Ilić
Verner Rugemer
Nemačka država je (još uvek) najveći akcionar u Deutsche Telekomu, Deutsche Post/DHL i Commerzbank. U VW, država Donja Saksonija je trenutno (još uvek) treći najveći akcionar. Gradovi u Severnoj Rajni-Vestfaliji su (još uvek) drugi najveći akcionari RWE. Međutim, u svim slučajevima, javni sektor se uzdržao od pomoći u formiranju kompanija od dolaska investitora, prepuštajući inicijativu BlackRock&Co.
„Nemački“ kapital je od strateškog značaja samo u dve automobilske kompanije – VW i BMW – to su porodični klanovi Porše i Pieh, koji su zadržali i proširili svoju moć i imovinu još od dana nacističke diktature.
Uticaj BlackRock&Co je pojačan činjenicom da BlackRock, J.P. Morgan, State Street, Fideliti, Capital Group itd. su i suvlasnici drugih akcionara uključenih u listu, kao što su Deutsche Bank, AKSA, Allianz, Credit Suisse itd., kao i norveški SVFNorges, Vellington, Vanguard, State Street, Fideliti, J.P. Morgan, Morgan Stanlei, Capital World i Maschusetts Financial su suvlasnici BlackRock-a.
Pored toga, BlackRock&Co suvlasnici su stotina drugih kompanija u Nemačkoj: na primer BlackRock, Rheinmetall, Fraport, Freenet, Hochtief, Rhon-Kliniken, Heidelberg Cement, HeidelbergDruck, Jenoptik, Durr, Hugo Boss, Simrise, Deliveri Hero, Kion, Morphosis, Lankess, Scout84, Ceconomi (pravi Zaland supermarketi koje je kreirao Metro), Scalable Capital, Virecard, Kali&Salz, Zooplus, Vacker Chemie i Elring Klinger i hiljade američkih korporacija koje su takođe uključene u oblikovanje industrija i politika u Nemačkoj i EU, kao što su Apple, Google, Microsoft, Coca-Cola, Amazon, Facebook, Hevlett Packard, IBM.
U 2018. godini, ogranak BlackRock-a u Frankfurtu proširio se na 150 zaposlenih. Za šefa je postavljen top menadžer Dojče banke. On je objasnio: „Već smo mnogo investirali u Nemačku poslednjih godina i to mora da se nastavi. Proširenje našeg poslovanja u Nemačkoj je jedan od naših strateških prioriteta. Iz Nemačke se „serviraju“ i Austrija i Istočna Evropa.
Kraj DOO „Francuska“
U oktobru 2016. u jednom od francuskih onlajn medija postavljeno je pitanje za nagradu: „Ko je glavni akcionar AKSA, Sanofi, Societe Generate, Michelin, Vivendi?“ Ispitivač je nastavio: „Da, zar niste znali? To je BlackRock sa šefom Lorensom Daglasom Finkom. Nikad čuo za njega?
U Francuskoj, gde još uvek postoji slika da je francuska privreda francuska i često u državnom vlasništvu, stvari su se razvijale na isti način kao u Nemačkoj, sa zakašnjenjem od jedne decenije. Čak je i „konzervativna“, rasistička vlada pod predsednikom Nikolom Sarkozijem zainteresovana za američke investitore od 2007. godine. Njegova ministarka finansija Kristin Lagard radila je za komercijalnu advokatsku firmu bivšeg američkog državnog sekretara Džejmsa Bejkera, Bejkera Mekenzija. Sarkozi i Lagard su dali ogromne poreske olakšice stranim investitorima, ali nisu uspeli da sprovedu Harcove zakone kao u Nemačkoj.
Tek pod „socijalistom“ Fransoa Olandom finansijski, poreski i radni odnosi su potpuno deregulisani u korist preduzetnika. Dok se Oland protivio „krupnom kapitalu“ tokom kampanje, njegov savetnik je bio Emanuel Makron, partner globalno aktivne investicione banke Rotšild. Makron je prvo postao zamenik generalnog sekretara vlade, potom ministar ekonomije.
Na kraju 2016. BlackRock je bio većinski akcionar u 18 od 40 francuskih kompanija navedenih u CAC indeksu, na primer: Lafarge Holcim (građevinski materijali), Air Likuide (industrijski gasovi), Vivendi (najveća francuska medijska grupa), Michelin (auto gume), Accor Hotels, velike banke Societe Generate i BNP Paribas, Schneider (elektronika), Total (nafta, benzin), Valeo (najveći dobavljač automobila), Vinci (najveća građevinska grupacija u Evropi), Saint Gobain (industrijska holding), Sanofi (farmaceutika), AKSA (osiguranje) i Unibail-Rodamco (najveća grupacija nekretnina u Evropi). Kao iu Nemačkoj, deonice se kreću od 3 do 10%.
Sa 153.000 zaposlenih širom sveta, Engie je treća najveća energetska grupa van naftnog sektora. Vlada je orkestrirala spajanje Gaz de Fransa i Sueca 2008. Država i dalje poseduje 25 odsto akcija. Capital Research i Dodge & Cok su već sledeći najveći akcionari, a slede Vanguard, Norges i BlackRock, kao i izvršni direktori i francuski akcionari. Usluge su angažovane na spoljnim poslovima, smanjene su plate i isplaćene dividende, finansirane iz kredita. Makron želi da proda državne akcije. U slučaju velike medijske grupe Vivendi, lokalnog oligarha Vinsenta Bolorea slede BlackRock, Lansdovne, Vanguard, Fideliti i State Street.
Dok ovi finansijski igrači jure za profitom, kineske kompanije gledaju na sticanje znanja. Stoga biraju samo one kompanije čiji potencijal mogu da iskoriste za sopstveni dalji razvoj. Tako je proizvođač automobila Dongfeng postao najveći suvlasnik PSA (Peugeot, Citroen, Vaukhall, Opel), kao i suvlasnik Nissana i Honde (Japan) i Kia (Južna Koreja).
BlackRock polaže nade u Makrona
Za samo nekoliko godina, BlackRock je postao najveći francuski kapitalista. Vrednost njegovog učešća u 18 kompanija CAS je 35 milijardi dolara, a ukupna vrednost korporativnog vlasništva BlackRock-a u Francuskoj je 150 milijardi dolara (na kraju 2016. godine).
Nekoliko meseci posle pobede na izborima, predsednik Makron je u Jelisejsku palatu pozvao 21 najvećeg organizatora kapitala. Svi su bili tamo, od Finka sa njegovim BlackRock-om do Noržana. Svojim poreskim, radničkim i socijalnim „reformama“ bivši bankar je pozvao na ulaganja u Francusku: „Izaberite Francusku!“ Državni udjeli u preduzećima kao što su željeznice, aerodromi i Engie su na prodaju.
Makron se dobro slagao sa američkim predsednikom Trampom. Na Trampovom omiljenom kanalu, Foksu, francuski predsednik je ponovio svoju „Amerika na prvom mestu“: „Učiniću Francusku ponovo velikom!“ BlackRock od 2018. proširuje svoje evropsko sedište u Parizu, upravlja fondovima za infrastrukturu i obnovljivu energiju, podržavajući Makronove planove za finansijsku centralizaciju EU i spajanja banaka, uključujući protiv nemačke vlade.
UK: još više u vlasništvu SAD
Nijedna druga kapitalistička država nije u tolikom stranom vlasništvu kao Velika Britanija. Poznato je da su nekada ogromnu britansku automobilsku industriju u potpunosti otkupile strane kompanije: Bentlei Jaguar, Vaukhall i svi poznati automobilski brendovi pripadaju BMW, VW, Ford, Tojota, Honda, Nissan, PSA i Tata Motors. . Ali i druge stare i nove industrije, maloprodaja, infrastruktura sa aerodromima, lukama, železnicama, naplatnim mostovima, elektranama, vodovodima, klinikama, staračkim domovima, medijima, zemljištem i velegradskim nekretninama su u velikoj meri u vlasništvu stranih investitora, kao i oligarha. i poreski begunci iz bogatih i eksploatisanih zemalja na svim kontinentima.
Ne samo u pogledu doktrine neoliberalnih „Čikaških momaka“ već i u vezi sa voljom hrišćanskog Boga („Molitva svetog Franje“), „konzervativna“ vlada pod Margaret Tačer je promovisala prodaju javne svojine od 1979. Domaćini su bili investicione banke Rotšild, Šroders, Varburg i UBS, zajmodavci kao što su HSBC, Goldman Saks i Barkli, i savetnici kao što su PVC i Allen & Overi. Sedište im je u neregulisanom londonskom Sitiju, državi u gradu i državi, ili imaju ogranke ovde iz Njujorka. Dodatni faktori bili su „sterilizacija“ sindikata i utaja poreza pod pokroviteljstvom države kroz desetak finansijskih utočišta od Kanalskih ostrva do Devičanskih ostrva koja su organski deo londonskog Sitija.
Posle Drugog svetskog rata, američki investitori su već pojačali kupovinu industrijskih preduzeća, banaka i osiguravajućih društava. Zato najčešći vlasnici britanskih banaka danas (do sada) nisu BlackRock & Co, već Fisher, Dimensional Fund, Bank of America, Bank of New York Mellon i Cambiar Investors – oni poseduju HSBC, Barclais i Roial.
Bank of Scotland, ali imaju i sedište SAD
Na primer, ne BlackRock, već CGM Realti, Comerca, Delavare VIP Emerging, PMC, Franklin, Goldman Sachs i Arrovstreet su takođe imenovani kao vlasnici velikih rudarskih grupa Rio Tinto i Anglo American – takođe se nalaze u SAD. Istovremeno, više od bilo koje druge zemlje, Velika Britanija pruža direktne investicije u SAD.
Međutim, BlackRock & Co je napravio određeni napredak poslednjih godina. Sada su suvlasnici tradicionalnih britanskih grupa kao što su Roial Dutch Shell, British Petroleum, Astra Zeneca, Marks & Spencer. Sam BlackRock je jedan od tri najveća investitora u prvih 100 britanskih kompanija u FTSE indeksu. BlackRock je takođe osnovao fond za mala preduzeća i tako kupuje akcije mnogih srednjih kompanija u Velikoj Britaniji. BlackRock pojačava tradicionalnu sliku da su SAD i Velika Britanija najtešnje isprepletene kapitalističke države.
Pre svega, BlackRock je kupio ETF odeljenje od Barclais banke i pretvorio ga u globalni biznis u kojem je BlackRock postao lider na svetskom tržištu.
Konzervativci su takođe bili prirodni saučesnici BlackRock-a. Sekretar finansija Džordž Ozborn je 2014. podržao „penzijsku revoluciju“ koju je zahtevao lobi BlackRock-a: od tada se penzije mogu ulagati i u BlackRock ETF-ove.
BlackRock & Co u Švajcarskoj
BlackRock & Co takođe dominira tradicionalnim finansijskim utočištem Švajcarske. Dve najveće švajcarske banke, koje upravljaju imovinom superbogataša širom sveta koji traže porez, u potpunosti su u vlasništvu novih vlasnika kapitala. Evo 15 najboljih vlasnika United Bank of Svitzerland (UBS) ovim redosledom: Massachusetts Financial Services, UBS, Vellington, Credit Suisse (CS), Vanguard, Capital Global Investors, Dodge & Cok, Franklin, Fisher, Schroders, Ziirdier, Kantonalbank, J.P. Morgan Chase, Fideliti, Invesco, Deutsche Bank. Treba napomenuti da je BlackRock, koji ovde nije izričito predstavljen, glavni akcionar suvlasnik UBS Credit Suisse, F. R Morgan Chase i Deutsche Bank.
Evo 15 najboljih vlasnika Credit Suisse, tim redosledom: Bank of America, Earnest Partners, Morgan Stanlei, Brandes, Allianz Asset Management, UBS, Northern Trust, Thornburg, Goldman Sachs, Parametric, Masters Capital, Renaissance Technologies, Dimensional Fund, Tockueville Asset Management, SEI Investments.
BlackRock takođe nije direktno predstavljen ovde, ali je glavni akcionar u Bank of America, Morgan Stanlei, Allianz, UBS i Goldman Sachs.
Fokusirajući se samo na BlackRock, evo nekih detalja o poznatim švajcarskim preduzećima u kojima je BlackRock direktni glavni akcionar: Nestle, Lafarge Holcim (građevinski materijal), Adecco (međunarodna agencija), SvissLife (životno osiguranje), Sviss Re (reosiguravač), GAM (globalni menadžer imovine), Rieter (tekstilne mašine), Barri Callebaut (čokolada), PDV (ventili), Georg Fischer (precizna tehnologija), Temenos (bankarski softver), Forbo (podovi), Galenica (IT zdravstvo) i, pored velikih banaka UBS i CS, u vodećoj privatnoj banci Julius Baern.
Vodeći švajcarski dnevni list je 2015. godine sa iznenađenjem konstatovao: 82,2% akcija 30 najvećih kompanija i banaka u Švajcarskoj pripada stranim vlasnicima; dominiraju „američke investicione firme BlackRock, Vanguard, Templeton, Schroders i Invesco“.
BlackRock & Co je preuzeo kontrolu nad upravljanjem imovinom švajcarske kompanije za osiguranje starosti i invaliditeta AHV/AVS (Schveizer Alters- und Invalidenversicherung). U svetu se smatra uzorom.
Kako prinosi BlackRock & Co rastu ili se očekuje da će porasti, BlackRock je pretekao dve glavne švajcarske banke – UBS i CS – i postao najveći menadžer imovine AHV-a. Posle UBS i CS, koji su pali na drugo i treće, tu su samo članovi „porodice“ BlackRock-a: Schroders, Vestern Asset Management, Pramerica, Guggenheim Partners, State Street.
BlackRock takođe dominira iShares/ETF tržištem u Švajcarskoj. Pored toga, BlackRock prodaje investitorima fond u Švajcarskoj koji kombinuje akcije vodećih švajcarskih kompanija kao što su Lonza, Partners Group, Schindler, Tecan, Sika i Straumann.
BlackRock je proširio svoju švajcarsku filijalu u Ženevi 2016. Nakon što je predsednik Švajcarske nacionalne banke Hildebrand bio primoran da se povuče zbog „pogrešnih radnji“, odmah je unapređen u evropskog portparola BlackRock-a.
BlackRock & Co u Italiji
Prisustvo BlackRock & Co u Italiji je relativno malo: ovde još uvek postoje ostaci starih „slobodnjaka“, uključujući državu i bogate porodice. U 3 od 10 najvećih kompanija, država je i dalje u nekim slučajevima predstavljena velikim paketima akcija: u najvećoj oružanoj kompaniji Leonardo (30%) i energetskim kompanijama Enel (23%) i Eni (4%). Slično tome, porodični klanovi i dalje imaju velike udele, kao što je Del Vekio u luksuznoj grupi Lukottica (60%) i Beneton u grupi za izgradnju i naplatu puteva Atlantia (30%).
Organizatori velikog novca su često zastupljeni u nekoliko kompanija istovremeno, ali ne tako intenzivno.
i širom zemlje, kao u Nemačkoj i Francuskoj. Oni se fokusiraju na nekoliko velikih tehnoloških kompanija, vodeću osiguravajuću kompaniju Assecurazioni Generali i dve velike međunarodne banke, Unicredit i Intesa Sanpaolo. Većina privrede nije dalje razvijena na turbo-kapitalističkoj osnovi. Još više zaostaju mala i srednja preduzeća i jug zemlje. Telecom Italia igra ulogu posrednika. Glavni vlasnik je francuska medijska grupa Vivendi, koja uključuje BlackRock, Lansdovne, Vanguard, Fideliti i Lazard; Američki hedž fond Elliott poseduje 9%.
Kineska kompanija takođe poseduje udeo u Telecom Italia.
Pošto je finansijska kriza posebno pogodila Italiju, posebno su kineske kompanije preuzele važne delove ostatka. Među njima, ChinaChem prednjači kao glavni vlasnik hemijske grupe za gume Pirelli sa 26%. Sa manjim udelima kineske kompanije učestvuju u strateškim prilikama Enela, Enija, Assecurazioni Generali, Fiat Chrislera i, kako je pomenuto, Telekoma Italije. Kineska centralna banka Narodna banka Kine (PBOC) kupila je delove tri oslabljene Unikredit banke, Monte dei Paschi di Siena i Intesa San Paolo.
Vlada, formirana 2018. godine, želi da prevaziđe relativnu zaostalost i oslobodi se ograničenja EU. Ministar ekonomije Đovani Trija visoko ceni kineski projekat Novog puta svile. Italija je prva država u EU i G7 koja to zvanično podržava. Od 2000. godine kineski investitori su uložili u 600 italijanskih kompanija, vrlo malo u poređenju sa Nemačkom i Francuskom. Iz tog razloga treba povećati kineska ulaganja u Italiju kako u inženjeringu i modi, tako iu lukama Đenova, Trst i Monfalkone i njihovoj infrastrukturi, koja bi trebalo da bude povezana sa Novim putem svile. Vlada takođe vodi politiku podsticanja italijanskih investicija u Kini i zajedničkih projekata u Africi.
BlackRock & Co u SAD i širom sveta
Što se tiče obima, udeo BlackRock & Co u kompanijama i bankama u SAD je prirodno mnogo veći nego u Evropi. Primetna je koncentracija među dva desetina organizatora kapitala. BlackRock, Vanguard i State Street dominiraju scenom kao Velika trojka.
Među prvih 500 S&P 500 američkih kompanija, BlackRock & Co su najveći akcionari u više od 450 njih, uključujući Tesla, Apple, Coca-Cola, Exxon Mobil, Ford, General Electric, General Motors, Google, Goldman Sachs, Amazon, Fejsbuk i Majkrosoft. Povrh toga, kao džinovski kikiriki, dolazi 1.200 od ostalih 1.700 najvećih američkih kompanija u kojima BlackRock, Vanguard i State Street zajedno poseduju 40% udela (od 2012. godine). Sledeći najveći udeli u kompanijama S&P 500 su u rukama nekoliko manjih organizatora kapitala Capital Group, Vellington, Fideliti, Invesco, T. Rove Price i drugi.
Buffett drži Berkshire Hathavai
Čak i poznati pojedinačni investitori koji su do sada bili uspešni ne mogu da izbegnu ovakav razvoj događaja. Dok mejnstrim populistički mediji sa obe strane Atlantika nastavljaju da veličaju „legendarnog investitora“ Vorena Bafeta, Vanguard i BlackRock su najveći akcionari Berkšir Hataveja, a slede Gejts fondacija, Northern Trust, Fideliti, Norges i Capital World.
BlackRock & Co: superkartel zapadnog svetskog kapitala
BlackRock ima 70 kancelarija u 30 zemalja. Fokus je na SAD, zatim EU, a zatim, malo iza, Aziji. U 2012. BlackRock je već bio većinski akcionar u 282 od 300 najvećih zapadnih korporacija (uglavnom američkih), zatim Vanguard (267), State Street (247), Fideliti (239), / P. Morgan Chase (219) i Capital Group (172).
Tako je BlackRock od kraja 2017. godine postao suvlasnik 17.309 kompanija, banaka i drugih organizatora kapitala širom sveta. Vanguard et al. manje imanja.
Kao što je prikazano, Vanguard, Vellington, Fideliti, Capital World, Norges J.R Morgan takođe imaju udela u BlackRock-u. Nemačka monopolska komisija je takođe primetila da je BlackRock, zauzvrat, suvlasnik State Street i Vanguard. Ovaj superkartel nije označen kao kartel od strane nijednog od zapadnih tela koja bi trebalo da nadgledaju kartele. Ni ovde ne važe nostalgični koncepti i pravila starog kapitalizma, već ulepšavaju situaciju.
Deo kartela je i to što BlackRock savetuje vladu SAD, MMF, Federalne rezerve, Evropsku komisiju, ECB o spasavanju banaka i zemalja, odnosno preuzima odgovornost vlade.
Predstavnici BlackRock-a ulaze i izlaze iz ministarstava finansija kao da su kod kuće, savetujući vodeće centralne banke zapadnog sveta. Fink lično poznaje svakog predsednika nadzornog odbora i svakog generalnog direktora.
U drugim važnim regionima zapadnog kapitalizma, uporedivi finansijski igrači se nisu pojavili, čak ni u najvažnijim zemljama kao što su Nemačka i Japan.
„Nemamo velikih institucionalnih investitora u Nemačkoj“, žali se Deutsches Aktieninstitut. Igrači sa uporedivim kapitalom formirani su samo u Francuskoj u obliku Amundija, Natikisa i AKSA, a u Norveškoj – u obliku Nacionalnog bogatstva Norveške.
Samo veliki broj investitora tipa BlackRock, njihovo međusobno preplitanje, njihova podrška globalnom ekonomskom sistemu predvođenom SAD, broj njihovih vlasnika, a zatim kombinacija sa njihovom insajderskom pozicijom, odnosima sa vladama i funkcijama i uslugama za druge finansijske entiteti – i to, u kombinaciji sa odnosom koji već imaju sa bogatim i moćnim klijentima koji daju kapital, sa transnacionalnom kapitalističkom klasom! – plus anonimnost klijenata koje štiti BlackRock & Co: to je ono što čini moć novog superkartela BlackRock & Co.