U zajedničkom zločinačkom poduhvatu protiv Srbije, Vučić i njegovi saradnici iz naprednjačkog kartela naneli su nesagledivu štetu. Opljačkani i osiromašeni građani izloženi su torturi javnih izvršitelja, koji im godišnje otmu oko 1,2 milijarde evra. Državni dug je skočio na iznad 40 milijardi evra, a građani samo za keš kredite duguju 6,6 milijardi evra. U Srbiji se godišnje razboli od raka više od 42.000 ljudi, a umre oko 20.000.

Samo u prva četiri meseca ove godine umrlo je 33.395 osoba, a rođeno tek 17.960 beba. Od 4.500 sela, u više od 3.000 nema zdravstvenih ustanova. Naprednjačka vlast neće da gradi ambulante, novac troši na fudbalske stadione i preskupe i nepotrebne puteve. Vučić je učinio sve što je mogao da ugasi život u Srbiji, ali nije uspeo. Sprečili su ga studenti i pobunjeni narod.

Predrag Popović

Otkad postoji, Srbija se nalazila na udaru raznih agresora i okupatora. Svi su nanosili ogromnu materijalnu štetu i gubitke u ljudstvu, ali samo Vučićeva organizovana kriminalna grupa oko Srpske napredne stranke pokušava da uništi svaku mogućnost života u Srbiji.

Stravične su posledice 13-godišnje vladavine naprednjačkog kartela. Vučić je izdao i predao Kosovo i Metohiju svojim albanskim političkim i poslovnim partnerima. Državne resurse je, po bagatelnim cenama, prodao tzv. stranim investitorima i domaćim tajkunima. Društvo je podelio na malu kastu prebogatih skorojevića, koji vladaju opljačkanom i osiromašenom većinom. Iz Srbije je otišlo više od milion mladih, obrazovanih i radno sposobnih, a oni koji su ostali prinuđeni su da balansiraju na ivici egistencije. Režimske finansijske i privredne avanture gurnule su i nekoliko sledećih generacija u dužničko ropstvo. Osim javnog duga, koji je dostigao nivo od 40 milijardi evra, Vučićeva vlast je potrošila još 45 milijardi evra na održavanje fiksnog kursa dinara. Od te pljačke korist su imali Vučić i njegovi poslovni ortaci iz uvozničkog lobija, a štetu trpe normalni građani, koji danas od svoje plate, iako je nominalno veća, ne mogu da kupe ni polovinu robe, koju su kupovali pre deset godina.

Dok se vlast hvali dizanjem plata i penzija, pravo stanje se vidi u izveštajima Komore javnih izvršitelja. Svake godine javni izvršitelji otmu pokretnu i nepokretnu imovinu vrednu oko 1,2 milijarde evra. Više od 80 odsto plenidbi odnosi se na namirivanje zaostalih rata za bankarske kredite i račune za struju i komunalije. Izvršitelji svakog dana izbace na ulicu 11 porodica iz zaplenjenih stanova i kuća. Prodajom tuđe imovine na doboš, izvršitelji zarađuju između 500.000 i 900.000 evra godišnje. Na oglasnoj tabli Komore javnih izvršitelja trenutno se nalazi 60.900 obaveštenja o licitacijama na kojima će se tokom juna prodavati tuđa imovina. Od 1,6 miliona penzionera, više od 700.000 njih, usled blokade računa zbog dugovanja, dobija samo polovinu ili trećinu penzije. U podjednako tragičnoj situaciji nalaze se i radnici. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u prvom kvartalu ove godine bilo 2.887.100 zaposlenih. Više od 1,8 miliona radnika ima neku vrstu dugovanja. Stambene kredite sa prosečnom vrednošću od 4,3 miliona dinara, početkom ove godine, imalo je 156.780 građana. Većina tih kredita je uzeta pre 2021. Od tada, usled smanjenja porodičnih budžeta, taj broj je u značajnom padu. Tokom 2022. odobreno je 6.717 stambenih kredita, što je za 50 odsto manje nego prethodne godine.

Pad u siromaštvo još jasnije se vidi u kratkoročnom zaduživanju gotovinskim, tzv. keš kreditima. Na kraju 2024. godine, ukupna zaduženost iznosila je nešto više od 779 milijardi dinara, odnosno oko 6,6 milijardi evra. Iako su kamate na tu vrstu kredita izuzetno visoke, od 11 do 13 odsto, građani su prinuđeni da ih uzimaju kako bi podmirili osnovne životne potrebe kao što su školovanje dece, opremanje stana, refinansiranje drugih kredita, lečenje, pa i plaćanje venčanja i sahrana.

U Vučićevoj Srbiji troši se duplo manje na decu, nego na pokojnike. Ove godine, od januara do aprila, rođeno je 17.960 beba, a u istom periodu je umrlo 33.495 ljudi. Doduše, u odnosu na taj period prošle godine, zabeležen je pad smrtnosti od 2,7 odsto. To potvrđuje Vučićevu procenu da će „vremenom, godinu za godinu, umirati sve manji broj stanovnika Srbije“. Vučić je u pravu, stopa smrtnosti se smanjuje proporcionalno smanjenju broja stanovnika. Kad svi građani pobegnu iz Srbije ili umru u njoj, uopšte neće biti smrtnosti.

Osim njegovih tragi-komičnih besmislica, kojima truje javnost, Vučić preduzima i konkretne poteze, kojima prikriva katastrofalne posledice svoje vladavine. Republički zavod za statistiku je poslednje istraživanje stanja u zdravstvu sproveo 2019. godine. Posle, kad je došla i prošla pandemija korona virusa, nastupile su posledice Vučićevih genocidnih eksperimenata, koji su napunili groblja širom Srbije. Vučić i njegov tzv. Krizni štab donosili su „zaštitne mere“, kojima su, na po tri meseca, zabranjivali kretanje ljudima starijim od 65 godina, a i mlađima je bilo otežano ili potpuno nedostupno lečenje. Ne zna se koliko teških oboljenja nije pravovremeno dijagnostifikovano, pa pacijenti i danas trpe fatalne posledice. Uostalom, ceo zdravstveni sistem je u kritičnom stanju. Od oko 4.5000 sela u Srbiji, u više od 3.000 ne postoji stalna zdravstvena ustanova, ni ambulanta, a kamoli dom zdravlja.

U ruralnim sredinama otežan je pristup medicinskoj pomoći, naročito starijim stanovnicima. Nije bolje stanje ni u gradovima, gde postoje bolnice, ali nema dovoljno lekara, medicinskih sestara, kreveta, lekova i svega ostalog što je potrebno za lečenje obolelih. Umesto u zdravstveni sistem, Vučić koristi novac građana za izgradnju fudbalskih stadiona, nepotrebnih i preskupih autoputeva, za muzičko-sportsku izložbu EXPO i druge infrastrukturne projekte na kojima on i njegovi kriminogeni tajkuni zarađuju stotine milione evra. Među tim projektima, koji su poslužili za čerupanje budžeta, nalaze se i tri kovid-bolnice, na koje je potrošeno ukupno 130 miliona evra, od čega 87,9 miliona za izgradnju objekata, a 42 miliona za nabavku medicinske opreme. Novac su razgrabili Vučićevi poslovni partneri, a danas bolnice zvrje prazne, kao spomenici naprednjačke megalomanske pljačke u vreme „rata protiv nevidljivog neprijatelja“.

Istovremeno sa šampionskim dometima u pljačkanju države i naroda, Vučić je doprineo tome da se Srbija svrsta među zemlje sa najvišom stopom smrtnosti od malignih bolesti u Evropi. U Srbiji svake godine od raka oboli više od 42.000, a umre oko 20.000 ljudi. Umire se i od drugih bolesti, koje se uspešno rešavaju u normalnim državama i uređenim zdravstvenim sistemima. Pacijentima iz Srbije nije lako da odu na lečenje u takve države, ali zato odlaze lekari i drugo medicinsko osoblje. Umesto njih, u srpskim bolnicama sve više ima lekara iz Indije, Pakistana, Iraka…

Takođe, u Vučićevoj Srbiji, osim sve više radnika iz Azije i Afrike, a naročito iz Albanije i Makedonije, ima i novopristiglih militantnih migranata. Opet se naoružane bande ilegalnih migranata međusobno obračunavaju u šumama oko Subotice, a pre nekoliko dana jedna takva grupa je napala policijsku patrolu. Odgovarajući na oružanu vatru, policija je ubila jednog migranta i uhapsila šestoricu njegovih saboraca.

Policija i Bezbednosno informativna agencija ne znaju ni koliko migranata ulazi u Srbiju, niti kako unose ili od koga kupuju pištolje i puške. Umesto naoružanim strancima, srpske službe bave se progonom studenata, profesora i ostalih pobunjenih građana, kao i zaštitom kriminalaca iz Vučićevog „Ćacilenda“, koji je podigao ispred zgrade Predsedništva.

 Ipak, i u policiji postoje normalni ljudi, koji sve češće odbijaju da štite tiranina i njegove crnokapuljaše. Policija je nedavno u Novom Sadu lako i brzo, uz upotrebu pendreka, disciplinovala čopor naprednjačkih kriminalaca. Za kaznu, Vučić je smenio načelnika novosadske policije Gorana Radonjića.

Zasad nije smenjen šef beogradske policije Veselin Milić, iako se budi savest i kod njegovih podređenih. Na društvenim mrežama je postao viralan snimak na kome se vidi kako policajci iz „marice“ iznose hranu i piće za studente, koji su blokirali ulicu kod Bogoslovije. Iako je pobesneo, gledajući tu scenu, Vučić ne sme da kazni Milića, a naročito ne ministra Ivicu Dačića. I njemu je jasno da Ivica neće u „maricu“, pa mu ne smeta što je danas policajci koriste kao „Glovo“ za studente.

Od Dačića, Vučiću je mnogo lojalnija bivša ministarka pravde Maja Popović. Posle napuštanja Vlade, Popović je prebačena u Bezbednosno informativnu agenciju, u Upravu za tehniku. Njen prethodnik na tom mestu, Branislav Pavlović, uhapšen je pod optužbom za malverzacije prilikom nabavke IT opremu. Pavlović je bio „čovek od poverenja“ Bratislava Gašića, a to je i Maja Popović, s kojom je imao mnogo intimnije odnose. Kao ministarka, ona je učinila sve što je mogla da ceo pravosudni sistem stavi u službu Vučićevog kartela, a novu funkciju će iskoristiti da špijunira telefonsku i elektronsku komunikaciju svih nepodobnih pojedinaca.

Pri kraju procesa totalnog uništenja države i naroda, Vučić se našao pred nerešivim problemom. Posle masovnog ubistva pod nadstrešnicom novosadske Železničke stanice, studenti su pokrenuli pobunu, koja je promenila Srbiju.

Iako je već naneo nesagledivu štetu, Vučić je u poslednji čas sprečen da dovrši prljavi i krvavi posao. Srbija će se još dugo oporavljati od naprednjačke pošasti, a i Vučić će, ako bude imao sreće, imati mnogo vremena da u zatvorskoj tišini cvili i kmeči.