Moj bratanac Ivan Brkić usmrćen je dana 29. septembra prošle godine., u Obrenovcu, u neposrednoj blizini stana u kojem je stanovao. Došao je u Obrenovac da poseti majku. Sutradan je trebalo da se vrati u Belgiji, jer sa ocem radi na izgradnji najveće rafinije na svetu, na složenim poslovima očitavanja varova. Izašao je da isprati druga, nije se vratio. Ujutru su njegovu majku obavestili da je uveče odveden u Urgantni centar u Beogradu, na odeljenje reanimacije. Nakon mesec dana, vratili su ga u sanduku. Njegobvo ubistvo, takođe, nosi potpis Andreja Vučića. Braća Vučić uživaju u vestima o mučenju i ubistvu građana.

Milovan Brkić

Ubistvo u restoranu “27“ na Senjaku u Beogradu ponovo je ukazalo na zločinačku aktivnost braće Vučić. Pre pononoć 12. maja u ovom restoranu koji nije uknjžen u APR-u, a njegov stvarni vlasnik je Andrej Vučić, kao i mnogih drugih elitnih restorana i hotela, ubijen je izsvesni Aleksandar Nešović. Na “poslednju čašicu razgovora“ pozvao ga je načelnik Policijske uporave Beograda Veselin Milić. da ga, navodno, pomiri sa drugim, njemu sličnim, Bosketom.

Nakon ubistva, Milić i njegovi telohranitelji organizovali su akciju čićenja i uklanjanja tragova. U restoranu je bilo više od 50 gostiju, kamaere su nadzirale prostor, ubistvo su snimili gosti mobilnim telefonom.

Telo je uklonjeno, a načlenik Milić, njegovi telohranitelji i gosti su otišli kući. Nije pozvana policija, da izvrši uviđaj. Pozvan je Aleksandar Vučić, da on odluči šta će da se  radi.

Sutradan pre podne , za stolom za kojim je ubijen  pokojni Baja, ručao je premijer Đuro Macut, kome nije rečno za događaj. Možda mu ne bi ni smetalo, jer ovaj skot takođe nema morala. Nije se ni oglasio povodom učešća načelnika gradske policije. Restoran je nastavio da radi!

Te večeri bio je skup ubica i nasilnika koji su trebali da krenu da lemaju studente u protestu. Da ih razbijaju kao Turke na buljuke. Medju nnjima je bio i Mario Simatović, sin Franka Simatovica, koji je ključni organizator odbrane Braće Vučić.

Možda bi operacija zatiranja tragova i uspela. svi šrisutni su popisani i zaprećeno im je da drže jezik za zubima, da vido klip , koji je videlo preko 100 hiljada ljudi, nije objavio Miloš Medenica, Srbin iz Crne Gore koji je u bekstvu. On je opisao ko je vlasnik restorana, ko je ubica, ko je organizator ubistva…

I to bi se zataškalo, da obaveštajne služe nisu svojim centralama poslale snimak ubistva, hakovan sa kamere restorana i sa vajbera jednog od gostiju.

Vučić je sijao od zadovoljsta. Pokazaće on da se nikog ne plaši. Veselin Milić je bio i njegov savetnik za bezbednost. Iza njega su krvavi tragovi. Trgovina kokainom, ubistva.. zataškavao je on i ranije nedela i zlodela braće Vučić.

Veselin Milić je, za svaki slučaj, svom pobratimu ostavio sve te dokaze, ako ga braća Vučić prodaju, kao Velju Nevolju. Oni su mu obećali da će sve učiniti i onda je usledila predaja. Dolazak policije na “uviđaj“, oglašavanje tužioca, uklanjanje imena Stanka Veljovića sa spiska prisutnih gostiju.. Stanko je sin bivšeg direktora policije i aktuelnog savetnika predsednika Srbije.

Dva dana oglasili su se Aleksandar Vučić i direktor policije Vasiljević. Direktor je rekao da “niko nije zaštićen“. Vučić je naveo da nema tela ubijenog! I da će iskoristiti ovaj događaj da očisti redove vojske i policije!

Istog dana saopšteno je da je Vučić razgovao sa gospođom Ursulom fon der Lajen. Nije rečeno da je ona bila šokirana i da mu je poručila da je ovo njegov kraj. On je razgovor prikazao kao podršku koju je ona njemu pružila!

Pomenuti Miloš Medenica, očigledno dobro obavešten saopštio je u novom obraćanju da je Vučić naredio da se skloni telo ubijenog, da drži građane pod tenzijom.

Javnost je ponovo obaveštena o desetinama ubistava koja su počinila braća Vučić i njegov kartel.

Moj bratanac Ivan je bio miran 23. godišnjak koji je sa ocem radio u Belgiji, na teškim poslovima na najvećoj rafineriji koja se gradi u svetu.

Andrej Vučić je odlučio da mi se osveti i ubije mog bratanca.

Te noći 22. septebra on je izašao da isprati druga, a kroz sat vremena je nađen u kolima ispred zgrade u skoro besvesnom stanju.

Reanimiran je u Urgentnom centru Kliničkog cetra Beograda.

U otpusnoj listi, nakon smrti, navedeno da je, nakon sumnje da je uzimao, kokin, poslata krv i urin na analizu na VMA. A da im je telefonom potvrđeno i da u urinu ima tragova kokaina.

Lekar koji je lečio Ivana kaže da je Ivan bio pun otrova!

U Urgentnom cetru su Ivana 28 dana držali u komi!

Obdukicija je izvršena na Institutu za sudsku medicinu 21. oktobra. Telo su obdukovali prof. dr Tatjana Atanasijević, dr Dragan Ječmenica, dr Vladimir Živković, biohemicar Aleksandar Rešić i pomoćni obducent Peđa Milovanović.

Nakon obdukcije, istog dana, direktor Urgentnog centra KCS prof. dr Marko Ercegovac saopštio je da je podneo nepozivu ostavku i istog dana napustio Urgentni i otišao u Podgoricu. Istog dana smenjen je i načelnik Prijemnog odeljenja Urgentnog centra, jer je tako naredila direktorka Kliničkog centra Srbije profesorka dr Jelena Drulović, koja je, po nalogu ministra  Zlatibora Lončara, rukovodila mučenjem Ivana, dok je bio na lečenju.

Angažovali smo druge veštake- sudske medicine. Oni su uvereni da je reč o nespornom ubistvu. Naime, VMA nikada telefonom ne obaveštava drugu ustanovu o svom nalazu. To bi bilo protivazakonito.To se radi na obrazcu koji se nakon upisa rezultata, istog momenta šalje e-mailom onom koji je zahtevao analizu, ili ukucava u zdravstveni karton. Samo ta činjenica ukazuje da je neko naredio da se prikriju tragovi nalaza laboratorije VMA, u kojem je stajalo koji su sve otrovi nađeni u Ivanovoj krvi. Iz otpusne liste se, zaključuju patolozi, vidi da je Ivan zlonamerno pogrešno lečen.

Advokat Stevan Damjanović je podneo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, protiv nepoznatih izvršilaca, koji su u Obrenovcu napali Ivana i teško ga povredili. Na njegovoj majici koja je vraćena porodici nakon smrti, nadjene su fleke od njegove krvi, što ukazuje da je napadnut u automobilu kao i da je uboden injekcijom u kojoj su bili otrovi i kokain.

Zaključak Instituta za sudsku medicinu da je Ivanova smrt nasilna i posledica kokaina, nije dovoljna da tužilac Višeg tužilaštva pokrene postupak!

Pisao sam ministru policije Ivici Dačiću, da naloži policiji da sprovede istragu. Odgovorio mi je direktor policije da je konsultovano Osnovno javno tužilaštvo u Obrenovcu, koje se nije saglasilo da se preduzimaju bilo kakve radnje! Tužilaštvo demantuje te tvrdnje, jer nije bilo obavešteno od policije. Direktor policije je odavno morao biti u penziji, ali voli da služi Vučiću.

Kada sam obavestio svetsku javnost i zatražio pomoć, obavešten sam od pouzadnih istražitelja da je nedelo izvršio Andrej Vučić, preko svog momka Aleksandra Simića iz Sremčice.

Pitao sam direktora Instituta za sudsku medicinu prof. dr Đorđa Alempijevća zašto su čekali više od četiri meseca od kada je sačinjen nalaz obdukcenta, da ga pošalju Višem javnom tužilaštvu. Alempijević je poznati homoseksualac, koji se zbunio. „Pa zar su toliko dugo čekali“ – pitao je on mene. Dodao je da je sigurno na to uticala direktora KC Srbije Jelena  Drulović, a možda i ministar Lončar. On kaže, nije hteo da se meša!

Valjda će nakon ubistva u njegovom restoranu na Senjaku, biti otvoren i njegov dosije. Mrtvi se u grobu prevrću, čekajući da se otkrije istina.

Prof. dr Marko Ercegovac, koji je još živ, dao je u Podgorici izjavu o smrti mog bratanca. To je dovoljan dokaz da se oni, koji su okrvavili ruke i ubili Ivana Brkića, nađu pred sudskim većem.