Milovan Brkić

Studenti, zborovi građana, srpski advokati, koji su štrajkovali nedeljama podržavajući javno studente i građane u pobuni, u kojoj ih je podržalo i nekoliko stotina sudija i tužilaca, uspeli su da isteraju na čistac tiraniju Aleksandra Vučića, meta su napada ološa iz tzv “nezavisne štampe“.

Najamnicima iz ovih medija ništa ne znači što je ovom pobunom Vučić okružen, što su ga svi centri moći javno žigosali, što ga svetski mediji opisuju kao nasilnika, lopova i vođu narko kartela koji u svojoj zemlji hapse, muče sve one koji ne pristaju da ćutke gledaju nestanak svoje zemlje.

Da podsetim da su hiljade studenata nedeljama  peške špartale drumovima Srbije, da su svratili u svako selo, varoš, grad, da su ih dočekivali siromašni građani sa jabukama u rukama i pitom, jer se boljeg nije imalo. Noge su im oticale, otvarale se rane. Dočekivali su ih, kao heroje, građani u mnogim evropskim gradovima, jer su i njih “pelcovali“ idejom pobune za slobodu.

Pobunjeni studenti, njihovi profesori, advokati i puno sudija i tužilaca suočeni su sa žestokom represijom.Hiljade građana su privođeni u polciju, maltretirani, prekršajno kažnjeni. Stotine studenta su prebijani, utamničeni.

Pobedu nad Vučićevom Velikom propagandom laži, koja je bestidno siktala na svakog građanima koji nije odan Vučićevoj tiraniji, odnele su društvene mreže, nekoliko yutyub kanala, N1 Televizija, 021 iz Novog Sada, Al Dzaira…

Srećom, niko nije čitao smeće iz Velike propagande laži, Danasa i medija pod kontrolom Dragana Đilasa. Kamere N1 televizije prikazivale su strašne scene nasilja na građanima. Građani su telefonima širili slikom ko sve napada od policije pobunjene građane. I to se širilo

Očekuje se odlazak Vučića. Na ovaj ili onaj način.

I odjednom se digla “nezavinsa“ novinarska elita. nazivisni novinari, istraživači, hrabri ljudi…

Srećeom, sva ova usrana štampa nema više čitalaca od jednog mog nastupa na yutzub kanalima. Partizanski način informisanja je pobedio.

Sada ološ iz Danasa napada rektora Đokića, tihog čoveka kome su pretili smrću, hapšenjem… Čoveku koji je odbio da razgovara sa Vučićem i tako započeo njegovu izolaciju, nepriznavanjem legitimiteta..

Javljaju se seizi Dragana Đilasa, jer veruju da će ih on pomilovati po kosi, ako dođe na vlast. Novinarske kurtizane žale što će u kanalizacviju otići, osim Đilasa, i većiti preletači Zdravko Ponoš, Pavle Grbović, Dobrica Veselinović.

Da li ovi skotovi znaju šta je slobodna štampa. Nije to služenje i uvlačenje u dupe onima koji su na vlasti, ili do vlasti.

Da podsetimo da je afera Votergejt oborila s vlati Niksona, predsednika Sjedinjenih Država. Afera Votergejt svakako je jedan od najvažnijih događaja u američkoj istoriji. Sve je počelo u redakciji Vašington Posta, da bi se preselilo na Kapitol hil i, najzad, prouzrokovalo ostavku tadašnjeg predsednika Ričarda Niksona, koji je, pošto su dokazi ukazivali da je iz njegove kancelarije došlo naređenje o prisluškivanju rivalske Demokratske stranke, odlučio da se povuče i time predupredi neminovnu proceduru smene ili impičmenta u Kongresu.

Novinari Vašington Posta Bob Vudvord i Karl Bernstin su za istraživački rad nagrađeni prestižnom Pulicerovom nagradom. No, svi oni, koji su ikada gledali film „Svi predsednikovi ljudi“ sećaju se da Bernstin i Vudvord, koje su izvanredno igrali Dastin Hofman i Robert Retford, skoro ništa ne bi mogli da dokažu bez izvora unutar Bele kuće, koji je kormilario njihovom istragom i potvrđivao tačnost njihovih nalaza.

Iz filma se sećamo tajnih Vudvordovih susreta u opskurnoj vašingtonskoj garaži sa čovekom iz senke, koji je ostao zapamćen po nadimku „Duboko grlo“. No, sada znamo identitet misterioznog izvora Boba Vudvorda, koji je kasnije bio jedan od glavnih urednika Vašington posta. Reč je o Marku Feltu, nekadašnjem zameniku direktora FBI-ja, a danas devedesetjednogodišnjem penzioneru iz Kalifornije, saopštili su dvojica novinara 31. maja 2005. godine Hrabrost da ipak na kraju obelodani svoju ulogu u aferi Votergejt pozdravila je i Feltova porodica izjavom, koju je pročitao njegov unuk Nik Džons. „Moj deda je zadovoljan zbog časti da svom prijatelju Bobu Vudvordu posluži kao izvor, kao ‘Duboko grlo’. Zadovoljan je i pažnjom, koju je ta uloga skrenula na njegovu karijeru i 32 godine, koje je proveo u službi svojoj zemlji. Međutim, on, duboko u srcu, veruje da muškarci i žene iz FBI-ja, koji već više od 50 godina rizikuju svoje živote kako bi ova zemlja bila bezbedna, zaslužuju veće priznanje od njega.

Novinari iz Vašington posta su puno rizikovali. Posao, živote, porodicu. Tek posle tri decenije su saznali da im je “duboko grlo“ bio zamenik direktora FBI-a. Logično, samo je on imao, iz prve ruke informacije.

To potvrđuje i slučaj  novinara Nujork Tjmas u penziji, dobitnika Pulcerove nagrade za novinarstvo, Simora Herša, koji je pre više od godinu dana objavio da je za rušenje Severnog toka, kriva administracija predsednik Bajdena, nejgovi ljudi koji su osmilili plan rušenja Severnog toka. On je javno, do detalja, saopštio kako je to realizovano, odbijajući, što je i loghično, da otkrije izvore. Izvori se čuvaju više od sopstvenoig života. To pokazuje i američki vrhunski novinri Harson Taker i njegove kolege iz bivše kompanije FOX NJUZ

Istraživačko novinarstvo podrazumeva posvećnost istini. Novinar mora da uživa ugled da neće biti cinkaroš. Desetine novinara su u SAD-u proveli u zatvoru, po odluci suda, ali su odbili da otkriju izvore, jer bi njima ugrozili živote  informatora.

A ko su nagrađeni srpski novinar?

Povodom Dana državnosti, novinarka N1 Jelena Zorić dobila je državno odlikovanje – Srebrnu medalju za posebne zasluge. Odlikovanje joj je uručio Aleksandar Vučić, nakon što se ova neukusna dama posula pepelom i potvrdila da u aferi Jovanjica, u telefonu Predraga Koluvije (koji nije ni otvoren) se  ne pominju imena braće Vučić! Napali su je iz Velike propagande laži, Jelena se izvinula. I evo državne nagrade nagrade od Vučića!

„Pre svega čestitam svim ostalim dobitnicima priznanja, povodom Dana državnosti. Moja lična odluka je da ovu medalju primim, ali i da je posvetim svim radnicima u zdravstvu preminulim od kovida, lekarima, medicinskim tehničarima, sestrama, spremačicama, servirkama, vozačima, bukvalno svakom radniku u zdravstvu preminulom od kovida“, navela je Zorić.

„Poštujem i zahvaljujem onima koji su me predložili, te odlučili da ovo priznanje bude naslovljeno na moje ime i da meni bude uručeno“, rekla je Jelena Zorić.Ako nju nagrađuju, onda je red da i ona nagrađuje. Zbog reči koje je ona izjavila, danas se stide  pomenuti, jer je i afera koju pominje, bila lažna.

Podsetimo, novinarka N1 Jelena Zorić prošle godine je dobila tri nagrade.

„Poštujem i zahvaljujem onima koji su me predložili, te odlučili da ovo priznanje bude naslovljeno na moje ime i da meni bude uručeno“, rekla je Jelena Zorić.

Podsetimo, novinarka N1 Jelena Zorić je te godine je dobila tri nagrade.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) dodelilo joj je nagradu za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac“, Udruženje novinara Srbije odalo joj je priznanje nagradom „Aleksandar Tijanić“ za borbenost u novinarskom izražavanju i orginalan novinarski potez tokom julskih protesta ispred Narodne skupštine. Obojica bi ponovo umrli od stida da znaju koji skot je dobi nagradu koja nosi njihova imena.

Ako izadjete na sajt lista koji uređujem već 21 godinu (www.magazin-tabloid.com) pročitaćete desetine hiljada tekstova u kojima smo objavili podatke i dokaze o surovim pljačkama ljudi na vlasti. Gospoda iz “nezavsinih medija“ nam se rugala.

Želim da demistifikujem  pojam istraživačkog novinarstvo. Hiljade tekstova smo objavili, a pisli smu ih insajderi, koje, uglavnom, nikada nismo upoznali!. I niko nas od pomenute gospode nije tužio, niti demantovao.

Jednom prilikom zaustavio me je čovek na ulici, srdačno me pozdravio. Više ne pišete o tom problemu, pitao je. Da skratim razgovor, rekao sam mu da nam je insajder umro. On se štrecnuo, pomerite se, kaže. pa još sam živ. Začudio sam se, jer je i on u tim tekstovima pominjan u lošem svetlu. “Hteo sam da odagnam sumnju sa sebe, jer je vođena žestoka istraga“- rekao je. Napisao je još jedan tekst.

Da bi ti “izvori“ verovali, moraš da ih čuvaš.Da ugled stičeš godinama.

Pre nekoliko meseci zaustavio me je na ulici čovek, izvinjavajući se. Rekao mi je da je u tajnoj službi nekloliko meseci, po nalogu šefa, istraživao tekstove koje smo objavljivali. Jednom se, po povratku, šef zainteresovao šta je on otkrio. “Rekao sam mu da mislim da su dosta informacija tačne.“ 

On ga je, kaže, ošinuo pogledom. Kako tako pričate kolega o čoveku koji ima bolje informacije od onih koje vi niste uspeli da pribavite. Sve nformacije su tačne, jer su napisane u  ovoj kuci i dostavljene im da ih objave. Sada ćemo informaciju sročiti u krivičnu prijavu, pa neka tužilac odluči.

Prolazilo bi po nekoliko godina nakon što su se insajederi, bolje reći autor,i javaljli da svrate na kafu!

Kakvo crno istraživačko novinarstvo u društvima, kakvo je srpsko?

U svakoj državnoj službi rade i pošteni ljudi, koji nemaju mogućnosti da svoja istraživanja bilo kome saopšte. Našli su način da ih saopšte.

Na mom sajtu (www.milovanbrkic.com) možete saznati koliko sam puta hapšen, koliko i gde sam tekstova objavio, koliko puta intervjuisan od uglednih svetskih medija. Nisam dobio nijednu pohvalu u Srbiji. Nisam je ni očekivao.

Sećam se da smo 2017. godine objavil dokaze o spalionici u Vinči, za koju je Beograd platio ogromne pare francuskoj firmi To je dve godine kasnije prepisao NIN i dobio nagrdu, mada se pozvao da su dokazi objavljeni “na internetu“, a ne u našem magazinu. Nismo se žalili. Važno je da se prave vesti šire.

Uvek se probude pacovi, kada osete da brod na kojem ih tove, počlnje da tone.

Pustimo ih da ovog puta se udave u tom potonuću.