Milica Gardinovački

. To je ludost. Ujedinjena opozicija je nešto najjadnije što se u političkom životu u gradu desilo od pamtiveka.  Sakupili se zbunjeni, potureni, nečiji i ničiji, ali sa idejom o sticanju lične koristi. Osim LSV i Aleksandra Martona koji se, eto, posle više od 20 godina odborničkog staža iškolovao politički ostali su luzeri koji ni odbore svojih stranaka nemaju, ni članove, glasače,….nikog. DSS je produžena ruka gradskog režima preko Zorana Sandića.

Niti politika, ni ponašanje članova stranke ne liči na opoziciju. Opstruišu i ako se i bave nekim gradskim problemom onda je to neka krajnje periferna tema koja teško da je vredna pominjanja. Druženje Sandića i Milenka Jovanova urodilo je plodom, a i novi kurs DSS koji je prezentovao Miloš Jovanović dokazuje da se ova stranka ograđuje i od opozicije i od studenata.

Alisa Kockar koja je perjanica DS u gradu se bavi projektima koje država finansira i ničim ne doprinosi borbi protiv režima. Politika tihovanja i lične koristi i tako već godinama. Nju dotiču samo lična interesovanja koja su potkovana fanansijski.

Projekat NOVO LICE ĆELE KULE je (navodno) postupak vraćanja lica, tačnije rekonstrukcija lica sa Ćele kule je njena angažovanost. Takav projekat ne može da se radi bez dozvole države jer je spomenik kulture od izuzetnog značaja. Neophodna je saglasnost nadležnog muzeja i Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a finansiranje dolazi iz budžeta ili preko državnih konkursa, a to u prevodu znači da bez institucionalne podrške države projekat ne bi bio moguć, da ne postoji „neutralno“ učešće institucija kada je reč o spomeniku kulture od izuzetnog značaja, pa odluka ko će da radi projekat nije samo stručno nego i političko pitanje  pa finansiranje podrazumeva kontrolu  nad narativom, interpretacijom i javnom prezentacijom projekta.

Drugim rečima ovakvi projekti ne nastaju mimo sistema već u njemu – u sistemu pa dotična Alisa ne može beskonačno da tvrdi da je ona opozicija koja ruši sistem i režim. Nataša Velemir predstavlja u skupštini grada Aleksićevu stranku. Još nije otkrila postojanje poslovnika o radu skupštine i njen politički stav i angažovanje je u domenu komedije. Kada su su odbornici PUFa vezali za radijator zbog rešavanja cene vode njoj je najvažnije bilo da pita odakle lisice u sali za sednicu.

Sa ostalim odbornicima (Kovačić-SRCE i neuočljive Nestorovićeve odbornike) napustila je sednicu na poziv predsednika Skupštine grada Čede Janjića i time minirala mogućnost odluke o neizglasavanju nove cene vode koja je tristotine puta veća od dosadašnje. Ona je klasična peta kolona i saradnik svoje nekadašnje stranke … SPS. Prvo je opozicija prihvatila glasanje o promeni cene vode, a sada kada se javilo očigledno nezadovoljstvo građana predlažu poništenje te sednice i odluke.

Sonja Pernat je jedina koja je u skupštini predočila rezultate ispitivanja vode koja dokazuju da je voda i dalje neispravna iako gradonačelnik ima drugačije mišljenje. Njega verovatno čeka neki konkretni položaj u stranci daleko od Zrenjanina koji je i zvanično ubio LINGLONG i Metito- fabrika vode uz njegov blagoslov i angažovanje. Godinama se plaća voda koja nije bila za piće (preko 20 godina) i nije izvršena nadoknada. Neko sakupi skoro 300.000 evra mesečno, a građani nemaju ni osnovno pravo – zdravu i pravilnu vodu za piće. Ključni problem je netransparentno privatno-javno partnerstvo (JPP):

Nema dostupnih podataka kako je utvrđena cena vode.

-Nema analize u skladu sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće.

-Ugovor nije dostupan javnosti, a Metito je blokiran.

-U svetu maksimalni dozvoljeni nivo arsenika u vodi za piće kreće se do 0,01 mg/l, dok u Zrenjaninskoj analizi pokazuje da je arsenik dvostruki, trostruki ili više puta veći od dozvoljenog.

Ovo direktno ugrožava zdravlje građana, posebno dece i trudnica – povećava se rizik od raka, oštećenja jetre i bubrega, razvojnih problema i opšteg imuniteta. Zato je otkazivanje cene samo prvi korak. Ovo nije stvar samo politike ili podele- ovo je borba za život i zdravlje 600.000 ljudi u Vojvodini, a Zrenjanin je presedan koji se ne sme da ignoriše.

Jedinstvo opozicije (ima li opozicije ponovo se postavlja pitanje) i građana-aktivista je ključno, a svi koji se bore za ovo pitanje rade za isto: pravdu, transparentnost i zdrava voda za sve.

U međuvremenu u Belom Blatu je održana kobasicijada…izgleda da na svakih 30 kilometara od Zrenjanina neko selo ima ili dane kobasica ili čvaraka, slanine, nečeg opasno mrsnog i idealnog za skidanje kajmaka. Da li je kobasicijada belobladska pranje para preko turističke organizacije Zrenjanina krivično delo i da li ima prostora za još jednu krivičnu prijavu protiv direktorke videće se obzirom da pojedini aktivisti najavljuju tužbu. 991.600,00 dinara plaćeno je za transport, montažu i demontažu kućica i štandova na ćacijadi u Belom Blatu, a posao je dobila radnja za postavljanje kanalizasionih, vodovodnih, grejnih itd sistema „Lidija Vasić Solarpromont“ . Pored ovog posla i druge firme na istoj adresi na Zelenom Polju dobijaju sumnjive poslove kao što je i održavanje peskare, tj suncobrana na peskari, a vrednost posla je preko 25.000 evra. Pljačka građana opštine Zrenjanin prolazi neprimetno.

Posle više od mesec dana raščivijala se i ujdurma Kulturnog centra vezana za koncert gradske filharmonije. Naime građani koji su želeli da prate koncert plaćali su kartu 1.200 i 1.500 dinara. Na koncertu su nastupali Bela Mavrak i Žuržovan Vorgić. Nabavka usluge organizacije i izvođenja ovog koncerta preskočila je primenu zakona o javnim nabavkama, a Kulturni centar je usluge platio 1, 7 miliona.

Koncert je organizovala agencija za produkciju kulturno-umetničkih događaja iz Ečke (New music vision), a vlasnica agencije je Ljiljana BUGAR. Direktor zrenjaninske filharmonije je Roman BUGAR,a a u zvaničnim dokumentima piše da mu se majka zove Ljiljana. Da li je moguće da je jedna ustanova kulture pala ovako nisko? To nije nepotizam, nije ni sukob interesa. To je klasični bezobrazluk koji ovaj režim smatra normalnim i praktikuje ga od početka svoje vladavine. Jadno je i što se takav koncert i naplaćuje obzirom da je u pitanju novogodišnji koncert za građane….one građane koje je ova vlast uz lagane zvuke muzike operutala….E, zna li ma ko šta je to sramota?

   U Zrenjaninu se svi brinu za decu….U srednjoj hemijskoj školi plafoni padau po spratovima, a u domu učenika Angelina Kojić Gina u roku nekoliko dana se dva puta obrušio plafon. Izgleda da to obrušavanje ima veze sa licemernom brigom direktora doma Sinišom Vukićem koji je izuzetno jak na rečima, a sve suprotno odrađuje. On je već nekoliko puta pokazao želju za rušenjem trpezarije doma učenika i prilično ozbiljno je nastupio po toj želji.

Kome ide u prilog ovo najnovije obrušavanje – Vukiću i potencijalnim SNS investitorima sa idejom stambene zgrade umesto trpezarije ili korisnicima doma koji bi eventualno zbog ozbiljnog obrušavanja konačno rešili problem? Činjenica je da se novac ne ulaže, tačnije – novac nestaje jer navodna ulaganja postoje, ali se problemi ne rešavaju ….ili je pak u pitanju loš kvalitet radova i nestručan nadzor radova i neodgovornost svih onih koji su uključeni u iste.

Nemar prema najmlađima je lančan….prvo je osnovna škola Dr. Jovan Cvijić imala godinama neispravno centralno grejanje uz izuzetno problematičan kotao, a onda je Simo Salapura obećao novi kotao. Kad Simo nešto obeća profitiraju samo kinezi tako da je apsurdno dalje komentarisanje ovog obećanja. Sada je bez grejanja ostao vrtić DEČIJA RADOST. Radosti nema obzirom na temperature i dosadašnja iskustva sa obećanjima odgovornih. Roditeljima su preko viber grupe javili za problem u vrtiću….i posle neka neko kaže da nije sve transparentno….oh, ironijo!

Grad je u mraku,a rupe na putevima su pune vode posle kiša i ozbiljno opasne za saobraćaj. Noću je svako hodanje nebezbedno jer se u mraku ne razaznaju ni ulice, ni kuće, a putevi su takvi da malo ko želi da se izloži riziku od upadanja u kratere na kolovozu. Nikoga se to ne dotiče. U centru padaju crepovi sa krovova, svaka druga zgrada je sklona obrušavanju, pozorište je mesecima opasano skelama i bez vidljivih radova, a ono malo života se nazire u tržnom centru BIG na novosadskom putu….ako imate novac za kafu koja u proseku nije jeftinija od 500 dinara. Mrtav grad, flegnatični građani i pohlepna vlast.

Ni vlast, a ni gradski portali nemaju vesti. Sve se umrtvilo. Teme su uglavnom sitni prekršaji, mahom saobraćajni, po neka sportska vest (uglavnom iz atletike jer drugi sportovi praktično ne postoje), reklame i prodaja nekretnina. Dok grad zauzimaju kinezi i migranti i dok Linglong postaje bastion nepravde i logora zrenjaninci opušteno komentarišu samo cenu vode na januarskim računima. Lako se prilagođavaju sve lošijim uslovima života.

Mentalitet ameba dozvoljava ovo apsolutno izostavljanje nagona za samoodržanjem. Deca odlaze i grad postaje grad sa većinskim stanovništvom preko 50 godina. Plate kod privatnika za prosečne poslove ne prelaze iznos od 55.000 i iako se radnici za pojedine poslove traže interesenata nema. Mlađi ako ih i ima nisu zainteresovani za zanatske poslove, a takvi radnici su deficitarni. Jedino javna preduzeća dovlače na platne spiskove podobne iako se budžet za plate istih utanjio.

Bez obzira šta se dešava u većim gradovima zrenjaninci ostaju mahom izolovani, previše je botova  i pristalica režima. Pohlepan narod i prilično beskičmen. Ovde se nikada neće da promeni vlast jer više vole da glasaju za poznato pa makar i loše nego za nove ideje i najavljene potencijalne promene. Redak grad u kome ni jedna građanska inicijativa nikada nije zaživela. Kažu – mentalitet. Da li je to opravdanje? Kako da dozvole sebi da izgube nešto što bi možda nekada mogli da dobiju? Čist horor. Zalud je ovde bacanje bisera u blato. Niti ih dotiču biseri, a i blato gledaju sa rezervom. Znamo li na koga se odnose biseri i blato? E, baš na te.

Ni poljoprivrednici nisu pružili podršku izašlim poljoprivrednivima na jugu Srbije. Ćute i glockaju preostalo i čekaju da im neko drugi reši sudbinu i donese preko potrebna rešenja. Da bi se postigle velike stvari ne može samo da se sanja i planira ….treba da se veruje i deluje…ali ovde nema ko. U gradu je opstala sposobnost nesposobnih da onesposobe sposobne i to traje…predugo traje.

Ponos je ovde poderan građanima. Vladaju namešteni osmesi i neka tiha nadanja. Zrenjanin je grad kao iz Kusturičinih filmova. Život u gradu postaje spisak svega što su ljudi u životu izgubili i ne odustaju….Korona je ljude naučila izolaciji, a izolacija je suzila krugove druženja, razgovora i dešavanja. Grad je nastavio da živi tim životom. Ako poverujemo da nas mogu da spasu studentska dešavanja, a da ne izađemo na ulicu onda dijagnoza jednog Hulje je dokazano zarazna.

Još malo i stiže proleće…možda neko sunce natera poslednje atome razuma  da izađu na ulicu i potraže pravdu, istinu i slobodu….Možda….