Milovan Brkić

Mnogo ljudi me zaustavlja i skoro besno pita -šta se još čeka, dokle ćemo ovo trpeti. I koliko još treba da nas umre, da se iseli iz zemlje, da pobegne koliko nas noge nose, da bi ova banda otišla.

Nigde ne postoji jednostavan put do slobode, i mnogi od nas će morati proći više puta kroz dolinu smrti kako bi dosegli vrh naših želja, prisećam se reči Nelsona Mandele.

Uoči ulaska Crvene armije u Berlin, ispred bunkera u kojem je bio štab Hitlera, dok je njegova žena stavljala otrov u usta svoje petoro dece, a on zatim i ženi, pa sebi, vođa propagande Jozef Gebels je, upitan zašto mobilišu decu protiv nadmoćnih Rusa, rekao da su Nemci to zaslužili, jer su glasali da oni dođu na vlast.

Nisam ja oslobodilac. Oslobodioci ne postoje. Ljudi sami sebe oslobađaju, odgovaram očajnim građanima poukom Ernesta Če Gevare.

Uoči  samog bekstva tunelom koji je vodio do spremne podmornice, posle simuliranja svog samoubistva i paljenja tela, Hitler je primio Alberta Špera, ministra koji je izgradio grandiozne  projekte u Nemačkoj. Fabrike, škole, bolnice, mostove, pruge. Šta god je Hitler zamislio, Šper je pretvorio u stvarnost.

Šper je želeo da obavesti Hitlera da mu je bio svo vreme veran, ali da nije izvršio njegova naređenja da sruši hidrocentarle i brane, mostove, fabrike, da potopi gradove. Došao je da ga Hitler kazni. „Možete da idete. Slobodni ste“ – rekao mu je Hitler.

Ljudi nisu zatočenici sudbine, nego zatočenici vlastitog uma. Bolje je umreti boreći se za slobodu nego robovati celog života.

Podržali smo Miloševića da nas povede u pakao. Vučić je bio njegov đak. Ipak, Milošević nije surovo pljačkao Srbiju. Kažnjavao je svoje ministre dugih prstiju. I pao je. Dotakao je dno života. Umro je u ćeliji, sam, bez bližnjeg svoga.

Albert Šper je gradio najbolje pruge, najčvršće mostove, puteve, fabrike…

Šta je radio šizofreni Vučić, koga su nam nametnuli strani centri moći da ga glasamo, kao spasioca.

I on je došao do kraja. Kuka kao sinja kukavica kako je od svih ostavljen, prevaren. Ipak, u svom tom ludilu on koristi i poslednje čase da nas opljačka. Njegov budžet predviđa da se sledeće godine zadužimo za 9,8 milijardi evra, a budžet je ukupno 20 milijardi. Treba da vrati 7,1 milijardu evra! Nema para, ali će uzimanjem kredita (koje mu niko neće više dati) hteti da pravi EKSPO 27 da za dve godine zabavlja  strance, koje Evropski parlament poziva da ne učestvuju u tom cirkusu i koruptivnom projektu.

Šta ostaje iz šizofrenog pljačkaša?

Kompletna pruga Novi Sad-Subotica je u očajnom stanju. Pet puta skuplje plaćena.

Svaka železnicka stanica u očajnom je stanju.

Stanica Prokop tone…

Tuneli Laz i Malo Brdo zatvoreni, urušila se nedovršena, gigantska „novogradnja“ u Kragujevcu, prokišnjavaju vrtići,  voda sa fekalijama i arsenom u pola Srbije…

Ali, apsane rade 24 h dnevno.

Uzgred, Srbija je na 104. mestu od 180 najkorumpirajinih država planete.

Srbija je pred raspadanjem. Kazahstan i Etiopija imaju manju korupciju i kriminal!

Sve je stalo.

Hoteli prazni, restorani takođe, nema novog posla osim Expa koji takođe „stoji“…

Otvoreno državno reketiranje je uzelo maha.

Svakodnevno se upišani tiranin obraća javnosti da, kukajući na sav glas, saopštava da smo u veoma teškoj situaciji, ali da će nas on izvući. On se u njih uzda i u “krem“ srpske opozicije, koja, bez obzira na potpunu propast, čeka na apanažu. Vučić nema para da nahrani njihova gladna usta.

Na Hitlera je general Ernest Rem zaista pokušao da izvrši atentat. Vučić je izmišljao stotine “pokušaja njegove likvidacije“.

Nema više tona kokaina, koje je dilovao, nema prodaje oružja… Ostavili su ga svi “pobratimi“. Od Sija, Makrona, fon der Lajenove, Erdogana, crnih Arapa i šeika. Njegovog pobratima i sabrata u pljačkama Zelenskog čeka tamnica. On je na njegovom putu.

Admiral Denic je potpisao kapitulaciju. Koji Vučićev čuvar će mu staviti, po nalogu tužioca, bukagije?

Sloboda se, poput jesenje magle, valja prema nama.